Поводом Дана колонизације, у организацији Месне заједнице Банатско Велико Село уприличена је изложба и презентација на тему „Колонизација Војводине 1945-1948“. О теми су говорили др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова „Матице српске“, др Милан Мицић, историчар и генерални секретар „Матице српске“ и Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине.
-Пре 80 година нова социјалистичка власт после Другог светског рата колонизовала је партизанске породице ради насељавања Војводине – истакао је овом приликом др Милан Мицић. – Током 10 месеци у Војводину је стигло 250.000 људи у 114 места и то је највећи колонизациони подухват у историји Војводине, а истовремено и најорганизованији и најхуманији по условима. Колонизоване су партизанске породице из целе ондашње Југославије и тачно су добијене квоте колико која Република где насељава. Становници Босне и Херцеговине населили су део око Бачке Паланке и 29 троугла између Кикинде, Зрењанина и Јаше Томића. Банатско Велико Село састављено је од три Солтура, Светог Хуберта и Шарловила. Поменута насеља формирана су 1770. и 1771. године и у њима су живели Французи из околине Меца. На овај простор стигли су колонисти из Босанске Крајине, из околине Дрвара, Босанског Петровца и највише из Бихаћа.
Пре доласка породице су писале молбе за насељавање и дошле су организовано. Тада су им додељене куће и земљиште с тим да један део породица није могао да издржи у новој средини, није им одговарао начин живота, пејзаж, клима тако да су се те породице враћале у Босанску Крајину.
-Они који су остали прошли су кроз прилагођавање, учили су да живе новим начином живота у рада. Комунистичке власти извршиле су колективизацију земље и имовине и формиране су сељачке радне задруге. Оне су биле начин да се колонисти брже прилагоде животу у равници, али и да се на идеолошки политички обликују у складу са интересима комунистичких власти – закључио је Мицић.
На трагу жеље да следи мисију коју „Матица српска“ већ два века спроводи на овим просторима, а која се огледа у очувању богатог српског историјског наслеђа, град Кикинда је пре неколико година потписао споразум са овом важном установом, подсетила је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је присуствовала догађају.
-Овакви сусрети и догађаји су доказ плодоносне сарадње. Задатак „Матице српске“ је био да нам, из угла стручњака, приближи све значајне историјске догађаје и процесе у који спадају и миграције које су карактеристичне за ове крајеве. Ове године обележава се осам деценија од како су Срби из Босне и Херцеговине, Крајине, Лике, дошли и населили ове просторе. Са собом су донели културу, обичаје, менталитет и особености свог краја. У новој средини суочили су се са свим изазовима који су их сачекали. Било је потребно да се адаптирају на околину и на староседеоце. Вечерас је била прилика да чујемо колико је значајна била колонизација те 1945. године и на који начин су утицали на очувању српског народа и националног идентитета и бића – рекла је Дијана Јакшић Киурски.
Овом приликом отворена је и изложба посвећена крајишком писцу Бранку Ћопићу у организацији Културног центра Нови Сад. Поставка је колаж фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених поменутом књижевнику.
Догађају су присуствовали мештани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.
А.Ђ.
