Дан: 26. септембар 2025.

Скандалозан снимак из АИК банке – потенцијални клијенти понижени бахатим понашањем службеника, па „испраћени“ из пословнице
АИК банка се поново нашла на удару јавности – овога пута због видео-снимка из једне њихове пословнице, на коме се јасно види како службеник са клијентима разговара на крајње непристојан и противзаконит начин.

Уместо да грађанима понуди транспарентне информације о кредитима, службеник АИК банке поручује да за све који не преносе зараду у банку камата остаје 9,95 одсто, док је „снижена“ тек на 7,5 одсто за оне који то учине. На питање клијента зашто постоји толика разлика, одговара без имало увијања: „Зато што нико неће клијенте који не примају зараду код њих!“

Још скандалозније, службеник је инсистирао да му клијент, који је дошао само да се информише, преда свој матични број и личну карту – што је незаконит захтев јер се такви подаци могу тражити тек приликом званичног подношења захтева за кредит. Када је клијент одбио, банкар му се подсмевао и предложио да макар његова супруга да своје податке! Човек и жена су на крају практично избачени из банке, иако су дошли као потенцијални клијенти.

Овакво понашање недвосмислено урушава поверење грађана и потврђује да је АИК банка више заинтересована за додатне намете и обавезна осигурања него за стварне потребе клијената. Снимак је најбољи доказ – бахатост, непрофесионализам и отворено ругање постали су заштитни знак односа ове банке према грађанима.

Владине мере и однос банака: АИК против Поштанске штедионице

У августу 2025. године, Влада Србије је најавила амбициозан пакет економских мера усмерен на олакшање финансијског терета грађанима, са фокусом на смањење каматних стопа на кредите. Ове мере, које су ступиле на снагу 15. септембра 2025, предвиђају ограничење камата на готовинске и потрошачке кредите за до три процентна поена ниже у односу на стандардне услове из јула 2025. године. У исто време, стамбени кредити су доживели смањење од 0,5 процентних поена.

Циљ мера је било стимулисање потрошње, подршка средњој класи и пензионерима, посебно онима са нижим примањима. Међутим, док неке банке попут Поштанске штедионице брзо реагују и нуде повољније услове, друге, попут АИК банке, показују апсолутну незаинтересованост. То за директан узрок има додатно сиромашење грађана, који не успевају да се ишчупају из дужничког ропства у које су упали захваљујући таквим политикама банака.

Зашто АИК банка није транспарентна?

У пословницама АИК банке од службеника можете да чујете да је та банка смањила фиксну каматну стопу за кеш кредите са преносом зараде са 7,95 одсто на 7,5 одсто. Међутим, према подацима са њиховог званичног сајта, каматна стопа и даље стоји на 7,95 одсто (ЕКС од 8,30 одсто), без јасних назнака о примени смањења за све клијенте.

Ово наводно смањење, чак и ако се активира, ограничено је само на клијенте који преносе зараду у банку, остављајући већину корисника без бенефиција.

Очигледан пример нетранспарентности банке доводи до тога да грађани губе поверење, па банка бележи мањи прилив нових клијената, док стари остају у дилеми зашто су услови за њих још гори. Наиме, постојећи клијент и даље кеш кредит у АИК банци узима по лихварској каматној стопи од 9,95 одсто, без икаквих смањења.

Такође, ту не престаје мука грађана и клијената АИК банке са баснословним наметима који их оптерећују. Један од кључних проблема је обавезно осигурање кредита, које АИК банка намеће као услов за одобрење.

На пример, за кредит од 1 милион динара, ово осигурање износи додатних 32.000 динара, док камата достиже око 241.000 динара током периода отплате. Тих 32.000 динара за осигурање клијент је у обавези да уплати одмах! АИК банка нуди и вид „помоћи“, тако што дозвољава клијенту да тај износ одбије са позајмице, те да уместо милион динара, подигне 968 хиљада.

Укупно, на 1 милион динара клијент је у обавези да плати преко 273.000 динара само на трошкове изнад главнице, што претвара кредит у значајан финансијски терет.

Замислимо просечног радника са платом од 100.000 динара који узима кеш кредит од 1 милион динара на 71 месец. Са каматом од 7,95% и обавезним осигурањем, месечна рата би могла бити око 17.500 динара + 32.000 које је у обавези да уплати одмах за осигурање.

Овај грађанин је у обавези да сваког месеца више од 18 одсто зараде остави АИК банци. Са грађанима који имају нешто ниже плате ситуација је још гора, те на овај начин до четвртине плате мора да буде опредељено за банку која кориснике претвара у робове система.

Ситуација са АИК Банком је алармантна и када се упореде вредности каматних стопа са другим банкама, на првом месту Поштанску штедионицу, али и друге комерацијалне банке.

Поштанска штедионица: Модел брзог раста и флексибилности

Насупрот томе, Банка Поштанска штедионица представља пример ефикасне имплементације владиних мера. Од 1. септембра 2025, банка је снизила каматне стопе на све врсте кредита. Посебно је атрактивно снижење за готовинске и потрошачке кредите на само 5,99 одсто.

Кредити за рефинансирање су такође сада доступни са каматом од 6,45 одсто. Учињени су уступци клијентима и за стамбене кредите.

Осим тога, осигурање кредита је опционо – клијенти сами бирају да ли желе ову заштиту, што смањује укупне трошкове и повећава транспарентност.

Ова стратегија допринела је брзом расту банке. У првом дану примене нових мера, Поштанска штедионица је реализовала 131 кредитни захтев, а до сада је постала највећи кредитор државе и локалних самоуправа, са преко милијарду евра пласмана.

У периоду од 2021. до 2025, профит банака у Србији расте, али Поштанска показује просечан принос на активу од 1,07 одсто, фокусирајући се на обим уместо маржи.

За исти кредит од 1 милион динара на 71 месец са 5,99% каматом и без обавезног осигурања, месечна рата би била око 16,700 динара – што је уштеда од 800 динара месечно у поређењу са АИК банком, што кумулативно штеди око 57.000 динара током отплате.

Тих 57.000 динара остаје у џеповима грађана. Овај приступ не само да привлачи нове клијенте већ и стимулише економски раст кроз већу потрошњу. Поштанска штедионица је такође активно промовисала ове промене, што је довело до повећане видљивости и поверења.

У будућности, Народна банка Србије би требала појачати надзор како би осигурала униформну примену мера. За потрошаче, савет је да упореде понуде – прелазак на банку са нижим стопама доноси значајне уштеде. У коначници, ове мере државе представљају корак ка стабилнијој економији, али њихова ефикасност зависи од спремности банака да мисле и о клијентима, а не само о свом профиту.

Упоредна табела кредитних понуда банака (2025)

Извор: 24 седам