Dan: 26. septembar 2025.

Skandalozan snimak iz AIK banke – potencijalni klijenti poniženi bahatim ponašanjem službenika, pa „ispraćeni“ iz poslovnice
AIK banka se ponovo našla na udaru javnosti – ovoga puta zbog video-snimka iz jedne njihove poslovnice, na kome se jasno vidi kako službenik sa klijentima razgovara na krajnje nepristojan i protivzakonit način.

Umesto da građanima ponudi transparentne informacije o kreditima, službenik AIK banke poručuje da za sve koji ne prenose zaradu u banku kamata ostaje 9,95 odsto, dok je „snižena“ tek na 7,5 odsto za one koji to učine. Na pitanje klijenta zašto postoji tolika razlika, odgovara bez imalo uvijanja: „Zato što niko neće klijente koji ne primaju zaradu kod njih!“

Još skandaloznije, službenik je insistirao da mu klijent, koji je došao samo da se informiše, preda svoj matični broj i ličnu kartu – što je nezakonit zahtev jer se takvi podaci mogu tražiti tek prilikom zvaničnog podnošenja zahteva za kredit. Kada je klijent odbio, bankar mu se podsmevao i predložio da makar njegova supruga da svoje podatke! Čovek i žena su na kraju praktično izbačeni iz banke, iako su došli kao potencijalni klijenti.

Ovakvo ponašanje nedvosmisleno urušava poverenje građana i potvrđuje da je AIK banka više zainteresovana za dodatne namete i obavezna osiguranja nego za stvarne potrebe klijenata. Snimak je najbolji dokaz – bahatost, neprofesionalizam i otvoreno ruganje postali su zaštitni znak odnosa ove banke prema građanima.

Vladine mere i odnos banaka: AIK protiv Poštanske štedionice

U avgustu 2025. godine, Vlada Srbije je najavila ambiciozan paket ekonomskih mera usmeren na olakšanje finansijskog tereta građanima, sa fokusom na smanjenje kamatnih stopa na kredite. Ove mere, koje su stupile na snagu 15. septembra 2025, predviđaju ograničenje kamata na gotovinske i potrošačke kredite za do tri procentna poena niže u odnosu na standardne uslove iz jula 2025. godine. U isto vreme, stambeni krediti su doživeli smanjenje od 0,5 procentnih poena.

Cilj mera je bilo stimulisanje potrošnje, podrška srednjoj klasi i penzionerima, posebno onima sa nižim primanjima. Međutim, dok neke banke poput Poštanske štedionice brzo reaguju i nude povoljnije uslove, druge, poput AIK banke, pokazuju apsolutnu nezainteresovanost. To za direktan uzrok ima dodatno siromašenje građana, koji ne uspevaju da se iščupaju iz dužničkog ropstva u koje su upali zahvaljujući takvim politikama banaka.

Zašto AIK banka nije transparentna?

U poslovnicama AIK banke od službenika možete da čujete da je ta banka smanjila fiksnu kamatnu stopu za keš kredite sa prenosom zarade sa 7,95 odsto na 7,5 odsto. Međutim, prema podacima sa njihovog zvaničnog sajta, kamatna stopa i dalje stoji na 7,95 odsto (EKS od 8,30 odsto), bez jasnih naznaka o primeni smanjenja za sve klijente.

Ovo navodno smanjenje, čak i ako se aktivira, ograničeno je samo na klijente koji prenose zaradu u banku, ostavljajući većinu korisnika bez beneficija.

Očigledan primer netransparentnosti banke dovodi do toga da građani gube poverenje, pa banka beleži manji priliv novih klijenata, dok stari ostaju u dilemi zašto su uslovi za njih još gori. Naime, postojeći klijent i dalje keš kredit u AIK banci uzima po lihvarskoj kamatnoj stopi od 9,95 odsto, bez ikakvih smanjenja.

Takođe, tu ne prestaje muka građana i klijenata AIK banke sa basnoslovnim nametima koji ih opterećuju. Jedan od ključnih problema je obavezno osiguranje kredita, koje AIK banka nameće kao uslov za odobrenje.

Na primer, za kredit od 1 milion dinara, ovo osiguranje iznosi dodatnih 32.000 dinara, dok kamata dostiže oko 241.000 dinara tokom perioda otplate. Tih 32.000 dinara za osiguranje klijent je u obavezi da uplati odmah! AIK banka nudi i vid „pomoći“, tako što dozvoljava klijentu da taj iznos odbije sa pozajmice, te da umesto milion dinara, podigne 968 hiljada.

Ukupno, na 1 milion dinara klijent je u obavezi da plati preko 273.000 dinara samo na troškove iznad glavnice, što pretvara kredit u značajan finansijski teret.

Zamislimo prosečnog radnika sa platom od 100.000 dinara koji uzima keš kredit od 1 milion dinara na 71 mesec. Sa kamatom od 7,95% i obaveznim osiguranjem, mesečna rata bi mogla biti oko 17.500 dinara + 32.000 koje je u obavezi da uplati odmah za osiguranje.

Ovaj građanin je u obavezi da svakog meseca više od 18 odsto zarade ostavi AIK banci. Sa građanima koji imaju nešto niže plate situacija je još gora, te na ovaj način do četvrtine plate mora da bude opredeljeno za banku koja korisnike pretvara u robove sistema.

Situacija sa AIK Bankom je alarmantna i kada se uporede vrednosti kamatnih stopa sa drugim bankama, na prvom mestu Poštansku štedionicu, ali i druge komeracijalne banke.

Poštanska štedionica: Model brzog rasta i fleksibilnosti

Nasuprot tome, Banka Poštanska štedionica predstavlja primer efikasne implementacije vladinih mera. Od 1. septembra 2025, banka je snizila kamatne stope na sve vrste kredita. Posebno je atraktivno sniženje za gotovinske i potrošačke kredite na samo 5,99 odsto.

Krediti za refinansiranje su takođe sada dostupni sa kamatom od 6,45 odsto. Učinjeni su ustupci klijentima i za stambene kredite.

Osim toga, osiguranje kredita je opciono – klijenti sami biraju da li žele ovu zaštitu, što smanjuje ukupne troškove i povećava transparentnost.

Ova strategija doprinela je brzom rastu banke. U prvom danu primene novih mera, Poštanska štedionica je realizovala 131 kreditni zahtev, a do sada je postala najveći kreditor države i lokalnih samouprava, sa preko milijardu evra plasmana.

U periodu od 2021. do 2025, profit banaka u Srbiji raste, ali Poštanska pokazuje prosečan prinos na aktivu od 1,07 odsto, fokusirajući se na obim umesto marži.

Za isti kredit od 1 milion dinara na 71 mesec sa 5,99% kamatom i bez obaveznog osiguranja, mesečna rata bi bila oko 16,700 dinara – što je ušteda od 800 dinara mesečno u poređenju sa AIK bankom, što kumulativno štedi oko 57.000 dinara tokom otplate.

Tih 57.000 dinara ostaje u džepovima građana. Ovaj pristup ne samo da privlači nove klijente već i stimuliše ekonomski rast kroz veću potrošnju. Poštanska štedionica je takođe aktivno promovisala ove promene, što je dovelo do povećane vidljivosti i poverenja.

U budućnosti, Narodna banka Srbije bi trebala pojačati nadzor kako bi osigurala uniformnu primenu mera. Za potrošače, savet je da uporede ponude – prelazak na banku sa nižim stopama donosi značajne uštede. U konačnici, ove mere države predstavljaju korak ka stabilnijoj ekonomiji, ali njihova efikasnost zavisi od spremnosti banaka da misle i o klijentima, a ne samo o svom profitu.

Uporedna tabela kreditnih ponuda banaka (2025)

Izvor: 24 sedam