децембар 6, 2025

Дан: 23. септембар 2025.

gradska-kuca-(2)

Међу најважнијим тачкама 12. седнице Скупштине града заказане за среду у 10 сати је доношење Одлуке о изменама и допунама одлуке о буџету за 2025. годину са пројекцијама за 2026. и 2027. годину. Ребалансом буџета у градску касу биће уврштена средства за реконструкцију ОШ „Фејеш Клара“, за шта је у овој години од стране Покрајине одобрено 100 милиона динара.

На дневном реду биће биће и доношење решења о престанку функције члану Градског већа. Александар Аћимов, у већу задужен за спорт и омладину, поднео је оставку.

На место директора Центра за стручно усавршавање уместо Дејана Карановића ком је престао мандат биће именована Мирјана Степанов, професорка разредне наставе–мастер учитељ из Мокрина.

Марку Ракину, престаје дужност в.д. директора Културно-спортског центра „Језеро“ Кикинда, због истека мандата на који је именован. На ову дужност, на годину дана, биће именован Драган Пецарски, професор физичког васпитања и спорта.

Како је и Срђану Сивчеву, истекао мандат вршиоца дужности директора Историјског архива на његово место биће именована Катарина Ковачевић Јанковић, дипломирани социолог и мастер менаџер људских ресурса из Кикинде, иначе запослена у Архиву.

Јасмина Орашанин, дипломирани економиста из Кикинде биће именована на место в.д. директорице Туристичке организације пошто је Јасмини Миланков, истекао мандат.

Челну позицију у Народном музеју, након досадашње директорке Лидије Милашиновић, преузеће Милош Пушара, мастер историчар из Кикинде, иначе запослен у Музеју. Предложено је да буде именован за  в.д. директора ове установе културе, на период од годину дана.

Српски пословни клуб „Привредник“ поздравља нови пакет економских мера које је усвојила Влада Републике Србије, саопштено је.
Удружење које окупља највеће и најугледније привреднике Србије са циљем унапређења пословног амбијента и развоја домаће привреде, као наследник богате традиције окупљања привредника која траје више од једног века, наводи:

„Сматрамо да ће мере допринети побољшању економског положаја запослених, подстаћи привредни раст и ублажити притиске које грађани осећају услед раста трошкова живота. Посебно истичемо да су усмерене на повећање куповне моћи и смањење инфлационих притисака, што може створити стабилније пословно окружење и олакшати функционисање како привреде тако и домаћинстава“, каже се у саопштењу Српског пословног клуба.
Представљене мере, сматрају у том удружењу, уједно могу бити добар почетак процеса реиндустријализације Србије, јер стварају основу за јачање домаће производње и отварање нових радних места, преноси Србија данас.

„У том смислу, верујемо да је потребно даље развијати стратегије које ће: подстаћи улагања у производне капацитете кроз пореске олакшице и повољне изворе финансирања, обезбедити стабилну енергетску и саобраћајну инфраструктуру, снажније повезати привреду са научно-истраживачким институцијама ради подстицања иновација, фокусирати се на стратешке секторе који могу обезбедити дугорочан раст и већу конкурентност Србије на међународном тржишту“, наводе из „Привредника“.

Клуб поручује да подржава настојања Владе да кроз овакве одлуке унапреди економски и социјални амбијент у земљи и изражава спремност да, у оквиру својих могућности, пружи допринос како у реализацији мера, тако и у креирању политика које ће обезбедити нови талас индустријског развоја наше земље.

780422-collage-f

Друштвене мреже преплављене снимцима поскупљења Carnex-ових производа!

Иако је Влада Србије донела уредбе о ограничењу маржи и смањењу цена да би заштитила грађане од дивљања тржишта, уредбе изгледа не важе са све подједнако – закључак је грађана који коментаришу снимке из трговина, који су преплавили друштвене мреже.

На друштвеним мрежама последњих дана појавили су се снимци незадовољних потрошача, грађана широм Србије, праћени мноштвом коментара осуде и неверице – како је могуће да неко буде толико бахат и безобразан да, упркос свим уредбама Владе Србије о смањењу маржи и заштити потрошача, и даље „дере кожу с леђа“ грађанима својим ценама?!

Људи отворено показују шокантне примере из супермаркета: Carnex гулаш за 600 динара, што значи да породица са двоје деце и двоје одраслих само за један ручак мора да издвоји 2.400 динара – без хлеба, без ичега другог. Када се то помножи на месечном нивоу, долази се до цифре од невероватних 74.000 динара – само да би једна породица јела Царнеxов гулаш! Паштете, виршле и кобасице које су некада биле део свакодневне трпезе обичног човека сада се продају по ценама које превазилазе премиум производе, док је квалитет, како сами потрошачи пишу, одавно пао испод просека.


Carnex, који је у власништву МК Гроуп, према ономе што видимо на снимцима, а како тврди потрошач који је и направио један од снимака, бахато игнорише уредбе и уместо да спусте – они подижу цене! Управо то је изазвало бес народа и лавину коментара на друштвеним мрежама: Док једни осуђују бахатост индустрије меса, други пак верују да је тајкунима све дозвољено, јер, како пишу, ако је могао да купи три шећеране за три евра, што не би могао и да диже цене када их сви остали спуштају?!

Снимци из маркета: „Carnex више није за обичног човека!“

„Ево нас у Лидлу, дошли смо да проверимо како је Царнеx од просечног бренда за обичног човека дошао до премиум бренда са ненормалним ценама, а не квалитетом.
Рецимо, Царнеx стишњена шунка од 350 грама је 368 динара. Значи, што даље, каже да је она преко 1000 динара по цени по килограму. Па, то није ни мало повољно. Царнеx виршле су 179,99, док је домаћа кобасица Царнеx, она стара роштиљска, знате, коју смо сви користили – 300 грама, 272 динара и 49 пара. То значи да је она, па, скоро 1000 динара по килограму. Имамо паштету са шунком Царнеx, која је за 75 грама, значи она мања паштета је 77,99, док је Царнеx јетрена паштета 78,49. Пасуљ са сланином Царнеx, који је 400 грама, он кошта 317 динара. То би било све из Лидла, поздрављамо вас. Такође, јуримо и Суноко производе, који су у власништву истом као и Царнеx, да проверимо да ли су исто стравично подигли цене!“

Од поноса Врбаса до оруђа за пљачку

Царнеx је основан 1958. године у Врбасу. Био је гигант месне индустрије, симбол домаће хране, производ који се извозио у Енглеску, Италију и широм Европе. Генерације су одрасле на Царнеx паштетама и готовим јелима.

Како смо дошли до овога данас?

Прича о Carnex је заправо прича о томе како су тајкуни опљачкали Србију после 5. октобра. Није тајна да је Зоран Живковић јавно признао како је Демократска странка рушила тадашњу власт уз помоћ домаћих моћника – Миодрага Костића, Филипа Цептера и осталих…

Костићу, који је уједно био и пословни директор Демократске странке је тада омогућено да путем спорне приватизације за срамотна три евра, те 2002. године купи чак три шећеране – Бач, Ковачицу и Пећинце – за три евра! Три евра за три фабрике! Посао који је и тада био контроверзан, јер је било јасно да се стратешки ресурси Србије дају у бесцење политички подобним тајкунима. То је био почетак његове империје. Уз помоћ државних пара и на рачун опљачкане Србије, Костић је касније дошао и до Carnexa.

Костић је покушао да се брани изјавама да је то био „лош потез“. Али бројке демантују: данас се у тим шећеранама преради 1,7 милиона тона шећерне репе и произведе чак 260.000 тона шећера годишње. Суноко, фирма коју је формирао, постала је највећи домаћи произвођач и извозник шећера.

Ова приватизација нашла се и на листи 24 спорне приватизације. Костића су позвали на информативни разговор у Радну групу МУП-а задужену за спорне приватизације. Питања су се тицала да ли су испоштовани договорени инвестициони програми и да ли је извоз шећера у ЕУ био регуларан. Као и обично – ништа се није десило.

Енормна загађења – прљава тајна месне и шећерне индустрије

Али, није само „драње коже с леђа“ народа оно што прати ове индустрије. И Царнеx и шећеране из Костићевог царства остављају иза себе енормна загађења. Отпадне воде, непрерађени нуспроизводи, непријатни мириси, тешки метали и хемикалије – све то завршава у земљишту, рекама и ваздуху који удишу грађани. Људи у Војводини годинама се жале да не могу да отворе прозоре, да вода није за пиће, да земља више не рађа као некада. То су теме којима ћемо се ми, као редакција, тек бавити у наредним текстовима, јер иза лажног сјаја империје крију се и прљаве последице које уништавају животну средину и здравље људи.

Овако изгледа Шећерана у Пећинцима:

После шећерана, уследиле су нове аквизиције. МК Гроуп шири царство, купује домаће пољопривредне фирме, а 2016. године преузима и ПИК Бечеј – једну од највећих пољопривредних компанија у Србији.

Круна експанзије била је куповина Carnexa 2011. године. Некадашњи симбол домаће месне индустрије прешао је у руке „краља шећера“ Миодрага Костића, власника МК Гроуп. Званично – „повратак у домаће руке“. У стварности – плен једног тајкуна који је империју изградио на политичким везама и јефтиним приватизацијама.

Загађења која производи Carnex:

Пословање у бројкама – милијарде од паштета и гулаша
Док се народ пита како да плати гулаш 600 динара и паштету од 80, Царнеx у 2024. години бележи укупне приходе од чак 10.785.868.000 динара!

Дакле – скоро 11 милијарди динара промета од производа за које потрошачи тврде да су изгубили квалитет и постали луксуз. Уместо да покаже одговорност и смањи цене, компанија наставља да их диже у небеса, не обазирући се ни на уредбе Владе ни на очај грађана.

То је права слика пословне филозофије МК Гроуп – профит изнад свега, народ на последњем месту.

Carnex као огледало тајкунске Србије

Закључак потрошача, оно што читамо на друштвеним мрежама је, да Царнеx више није оно што је био. Од бренда који је био синоним домаћег квалитета, постао је маска за извлачење пара. Јер другог оправдања, кажу, нема. Или им је тако допуштено, или су просто тако навикли и верују да су изнад свих.

Извор: 24 седам

inicijativa-prelaz-(3)

Градоначелници Кикинде и Жомбоља Младен Богдан и Даријус Постелнику потписали су у Градској кући иницијативу којом се тражи да гранични прелаз Наково – Лунга буде отворен 24 сата седам дана недељно.

Кикинда и Жомбољ братски су градови од 1985. године, а Даријус Постелнику захвалио се градоначелнику Богдану на позиву и сарадњи.

-Два града одувек су добро сарађивала на разним пројектима, а посебно је то изражено последњих неколико година. Заједничком иницијативом настављамо пројекат започет 2014. године јер је за све нас значајно да се он ради 24 сата. Свима који живе у овој граничној зони умногоме ће бити олакшана прелазак из једне из другу земљу, а ми, као братски градови, моћи ћемо још више да продубимо сарадњу у свим областима, а пре свега у култури и спорту – навео је Постелнику.

О значају ове иницијативе говори податак да је у Кикинду, од петка до недеље, за време „Дана лудаје“, само преко граничног прелаза Наково – Лунга, који је радио 24 сата, прешло је 13.560 путника што је за 20,55 одсто више него прошле године у исто време.

– Иницијатива ће бити послата  Влади Републике Србије и Влади републике Румуније и имамо сигнала да ће врло брзо ући у разматрање. Наш циљ је да изменимо члан два споразума који је на снази и који се односи на радно време граничног прелаза с обзиром на то да нам је тежња да ради нон стоп. Као чланица Европске уније у Румуније ће бити имплементиран посебан систем преласка границе и он подразумева скенирање лица и узимање отисака прстију путника који прелазе границу, што ће успорити читав процес. Стога је у интересу Републике Румуније да има што више граничних прелаза који раде 24 сата. Са иницијативом су се сложиле и граничне полиције две земље

Процене су да је око 19.000 људи прешло на три гранична прелаза, у околини Кикинде, како би присуствовали традиционалној манифестацији.

Састанку су присуствовали представници обе локалне самоуправе који су разговарали о наредним корацима у заједничкој сарадњи.

A.Ђ.

 

dani-ludaje-pobednici-2025-(3)

Кикинда је током 40. Дана лудаје угостила око 50.000 посетилаца.

Међу њима је било и значајан број туриста из суседне Румуније – више од 19.000 људи прешло је три гранична прелаза током трајања манифестације, (Врбица – Валкањ, Наково – Лунга и Српска Црња – Жомбољ) како би уживало у овој традиционалној манифестацији.

Међу многобројним посетиоцима из Румуније, били су и Рзман и Делија Јонеле из Темишвара који су Кикинду посетили баш због „Дана лудајe“.

Други пут су боравили у нашем граду и како кажу, први пут су се одлично провели, тако да су решили да дођу и ове године.

– Чим смо стигли, најпре смо посетили Банатски фруштук где смо пробали специјалитете са и без лудаје, а оно што нас је одушевило је ликер од бундеве. Презадовољни смо гастрономском понудом и самим програмима. Манифестација у част тикве је одлична идеја, а то што траје 40 година даје јој посебну драж. Темишвар и Кикинда су на малој удаљености и велики број наших пријатеља из Румуније проводи викенд овде. Увек смо лепо дочекани- поделио је са нама утиске овај пар из Темишвара, а посебно су похвалили гостољубивост и предусретљивост на које су наишли у нашем граду.

masa

Кикинђанка Маша Вереш Матијевић, такмичарка нишког клуба Гард 018, освојила је прво место и златну медаљу у категорији до 65 килограма на Европском првенству у кик-боксу одржаном у италијанском граду Лидо ди Јесоло.

На путу до златног одличја, Маша је савладала изузетно јаке противнице, изборила пласман у финале и попела се на сам врх европског трона.

Ово првенство окупило је 2.400 такмичара из 41 државе.

Јуниорска репрезентација Србије у кик-боксу освојила је 19 медаља на Европском првенству у Италији- шест златних, два сребрна и 11 бронзаних одличја.

 

Don`t copy text!