децембар 6, 2025

Дан: 17. септембар 2025.

dani-ludaje-izlozba-(1)

У Историјском архиву отворена је изложба „Корени Дана лудаје – од идеје до традиције“ поводом четири деценије од покретања манифестације. Аутори су Снежана Карачоњи, архивиста и Никола Радосавчев.

-Потрудили смо се да кроз 21 пано прикажемо кључне тренутке најстарије кикиндске манифестације. Посебан акценат је на мерењу најтеже лудаје, као и на дечији карневал и „Игре и играрије са лудајом“ које су од почетка део „Дана лудаја“. Фотографије нам је уступила Туристичка организација града и оне су учествовале на такмичењу за најлепшу фотографију са манифестације. У некадашњем Хотелу „Нарвик“ 1989. године одржана је и изложба фотографија. И на самом почетку, али и сада, највећу пажњу привлачи карневал маскиране деце – рекла је Карачоњи.

Директор Историјског архива Срђан Сивчев додао је да је први пут отворена изложба која обједињује „Дане лудаје“.

-Снежана Карачоњи била је задужена за текстове, а Никола Радосавчев за дизајн плаката. Изложба ће бити отворена и наредним данима и позивам све да дођу и да погледају. У петак и суботу наша установа биће отворена до 18 сати, а изложба ће бити у нашем холу до краја године – истакао је Сивчев.

Поред многобројних грађана отварању изложбе присуствовала је и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

А.Ђ.

IMG-7418-1024x512.jpeg.pagespeed.ce.OMXn79Z2YG

Аустрија се суочава са озбиљним проблемима, растући јавни дуг, све гласнија упозорења из Брисела, неуспешне пензионе реформе и инфлација која свакодневно нагриза животни стандард. Бројке показују алармантно стање, а грађани све више губе поверење у институције, преноси портал Српски угао.

Према подацима Статистике Аустрије, јавни дуг је у првом кварталу 2025. достигао 412,6 милијарди евра – 18,5 милијарди више него крајем прошле године. Удео дуга у БДП-у порастао је на 84,9 одсто, далеко изнад Мастрихтског лимита од 60%. Европска комисија већ је препоручила покретање поступка прекомерног дефицита, што значи да Беч губи финансијску дисциплину која је некада била његов заштитни знак.

Ова држава данас има и највеће социјалне расходе у свету међу чланицама ОЕЦД-а. Према процени за 2024, они износе 31,6% БДП-а, више него у Француској и Финској. Иако се овај модел представљао као „социјална држава“, јасно је да је политика левичарске владе, која се залаже за долазак миграната и све веће фондове намењене њима, довела до експлозије трошкова. Милијарде се издвајају за социјалне програме, а просечан Аустријанац све теже може да плати кирију, гориво или грејање током целе зиме.

Владајућа коалиција – Социјалдемократска партија Аустрије (СПÖ – црвени), Зелени (зелени) и НЕОС – Нова Аустрија и Либерални форум (ружичасти), уз тихи пристанак Народне партије Аустрије (ÖВП – црни) – обећава пакете штедње, али они се углавном своде на повећање пореза. У међувремену, дефицит државе остаје на 4,5% БДП-а, а изгледи за смањење су све слабији. Посебан акценат у свему има НЕОС, најмања партија у коалицији, која својим идеолошким експериментима и неискусним кадровима додатно компликује живот обичним људима.

Ситуација подсећа на стару изреку – док село гори, баба се чешља. Аустријски политичари се баве маргиналијама, а реални проблеми – инфлација, деиндустријализација, раст миграција и демографски пад – остају без одговора. За разлику од ове земље, Србија показује супротну слику раст плата и пензија. Долазак инвестиција из целог света и велики инфраструктурни пројекти чине нас перспективним и све атрактивнијом инвеститорима. Стандард грађана Србије расте из дана у дан, а земља бележи стабилан привредни раст упркос глобалним кризама.

Време је да се заврши са заблудама. Аустрија више није узор у Европи, већ пропала држава финансијски и морално. Док њихови политичари траже изговоре, Србија израста у пример стабилности и развоја, потврђујући да се одговорном политиком и јасном визијом може градити успешна и снажна држава.

Извор: српски угао.рс

predavanje-cavka-stocari-(2)

Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ у наредном периоду организоваће предавања за пољопривреднике из свих области. Покровитељ је Покрајински фонд за развој пољопривреде.

Прво је организовано за сточаре у Мокрину. Марко Чавка, саветодавац говорио је о превентивним мерама којим се може спречити болест слинавкa и шап.

-Слинавка и шап је једна од најопаснијих заразних болести папкара, укључујући говеда, свиње, овце и козе. Брзо се шири директним контактом међу животињама, али и преко заражених предмета, хране, воде и људи који су били у контакту са инфицираним животињама. Важно је да сточари препознају болест и правовремено предузму све мере које ће спречити да се зараза рашири. Посебан акценат је на био сигурносним мерама које су и најважније јер вакцинација против ове болести није дозвољена у Европској унији, јер се у том случају губи извозни статус – навео је Чавка.

Болест изазива велике економске губитке и захтева најстроже мере контроле.

-После више од десет година болест се поново појавила и први случај забележен је у Немачкој, 10. јануара ове године. Сточари су дужни да пажљиво прате здравствено стање својих животиња и строго се придржавају свих био сигурносних мера. У случају симптома попут пликова на устима, папцима или вименима, отежаног кретања и обилне пљувачке, обавезно је хитно обавестити надлежног ветеринара. Ветеринарске службе су у обавези да реагују без одлагања и спроведу све неопходне мере у случају сумње на инфекцију – додао је наш саговорник.

Уколико се болест појави спроводи се хитна ликвидација животиња, вакцинација и интензивна дезинфекција на фарми.

У оквиру предавања биће обухваћене теме из ратарства и заштите биља.

А.Ђ.

 

 

 

 

karate-1

Карате клуб „Феникс” позива децу свих узраста која воле овај спорт на татамију, да постану полазници карате школе надалеко познатог клуба из нашег града. Упис нових чланова је почео и трајаће и током октобра, а интересовање деце је одлично.

– Позвали смо на упис у карате школу пре двадесетак дана и одзив је одличан. Већ нам се пријавило двадесетак малишана и вероватно ћемо због интересовања направити и две групе полазника- каже Тања Сили Лукић, тренер у овом клубу. Поред Тање, која има звање црни појас 4. дан, тренинге воде и други мајстори ове источњачке вештине – њен отац Јожеф Сили, носилац црног појаса 5. дан, као и носиоци исте титуле првог дана – Павле Павловић и Александра Васић.

– Кроз нашу школицу каратеа радимо вежбе моторичких способности деце и тако кроз овај спорт пратимо њихов биолошки, педагошки и психолошки развој. Карате развија самоконтролу, правилно држање тела, истрајност, упорност, самопоуздање и многе друге аспекте личности-наводи наша саговорница.

– Сезона у нашем спорту почиње у октобру и тренутно смо у фази регистрације нових чланова и обављања лекарских прегледа који су неопходни за регистрацију такмичара. Претходна сезона је била веома успешна за клуб, па смо уверени да ће и ова пред нама бити слична. Што се тиче уписа који је у току, а везано за нашу школицу каратеа, важно ми је да напоменем да су наши тренери недавно имали акредитовани семинар у Апатину, на којем су потврдили своје лиценце, па с поносом могу да кажем да ће малишани из Кикинде и околине учити стварно од најбољих карате стратега. Ми у клубу имамо лиценцу и за додељивање звања, односно појасева, тако да се и будућа полагања могу обављати у сали у „Партизану”- додаје Тања Сили Лукић.

Најмлађи полазник карате школице „Феникса” има непуних пет година, а петогодишњих полазника има још неколико, тако да старосна граница за упис у ову школицу није строго зацртана.Тренинзи се одржавају свакодневно у неколико термина у Сали “Партизана”, а будући мајстори спорта на татамију и њихови родитељи могу, осим лично, да добију информације и на клупски број телефона 069/146-45-44.

Н.С.

naiva

У Културном центру у петак од 19 сати биће отворена колективна изложба надалеко познатих сликара наиваца из Ковачице.

– Угостићемо у нашој Галерији четири сликара наивца из Ковачице и Падине. Реч је о међународно признатим ствараоцима Јурају Лаврошу, Владимиру Галасу, Павелу Љаврошу, као и његовом сину са истим именом и презименом – каже Тања Ножица, заменица директора Културног центра. – Они ће учествовати и на тродневној сликарској колонији. Придружиће им се на тој манифестацији и две сликарске из Падине- Весна Кухарик и Весна Козак. Они ће том приликом тематски бити везани за тему бундеве, односно лудаје и након завршетка колоније радове ће поклонити нашој установи.

Јурај Лаврош je надалеко чувен и тражен сликар наивац, чији су радови приказивани у многим светским галеријама у Монтреалу, Мексико Ситију, Минхену, Берлину, на Кипру, а најчешће излаже у Чешкој и Словачкој, где га убрзо очекује још једна изложба. Наводи да се радује поновном сусрету с нашим градом.

– Долазим у Кикинду после неколико година. Већ сам једном излагао у вашем граду и драго ми је што су ме Кикинђани поново звали. На изложби ћемо представити око 25 радова и поред мене, ту ће бити и мој брат, његов син, као и зет. Иначе, занимљиво је да се ја презивам Лаврош, а мог брата су грешком још у средњој школи у деловоднику „прекрстили“ у Љаврош, па је тако остало у документима и данас, каже кроз смех Јурај Лаврош. –Сви смо чланови Галерије наивне уметности из Ковачице, али ја сам из Падине. Наше удружење тренутно има 26 активних, односно живих чланова. Подсетићу вас да је у децембру прошле године наивно сликарство из Ковачице увршћено на Унескову листу нематеријалне културне баштине и веома сам поносан што сам део те традиције- наводи наш саговорник, напомињући да он и његов брат живе искључиво од сликарства и иако му се званично ближи пензија, он ће наставити да се дружи са платном и четкицама док год има снаге, јер, подсећа, у њиховом удружењу има и знатан број активних уметника који су у деветој деценији живота. Најчешћи мотиви на његовим сликама су панонски пејзажи с понеком кућом или чудноватим дрветом, као и мотив белог гусана, који по речима појединих историчара уметности, представља чистоту душе самог аутора. Од техника, најзаступљеније је уље на платну.

ФУЈАРА

Још једна занимљивост везана за Јураја Лавроша је да је он једини банатски израђивач традиционалног словачког дувачког инструмента фујаре. Реч је о дрвеном, дугачком инструменту с три рупе који звуком донекле подсећа на контрабас и данас се ретко користи, иако је, као и наивно сликарство у Ковачици, уписано  на Унескову листу нематеријалне културне баштине. Јурај наводи да су мајстори за израду овог инструмента веома ретки, чак и у Словачкој, у којој је овај инструмент део традиције и, колико је њему познато, у Србији је, поред њега преостао још само један мајстор фујаре, негде у Срему.

РАДИОНИЦЕ, ЕНИГМАТИКА И ШАХ

– Осим ликовног дела програма, ми смо се, по традицији, потрудили да не недостаје ни других садржаја. У суботу 20. септембра на Тргу, испред Културног центра, организоваћемо од 10 до 11 часова радионицу „Чаролија маште“. Након тога, од 12 часова Енигматски клуб „Кикинда“ у балетској сали уприличиће традиционално надметање, а подсетимо да су овдашње енигмате званично међу најбољима, али и најмасовнијима у држави. Истог дана од 12 до 15 часова млади шахисти из целе државе надметаће се у дворишном делу Културног центра- наводи Ножица.

У суботу биће одржана традиционална песничка манифестација „Памтите ме по песмама мојим“ коју организује кикиндски Књижевни клуб „Душко Трифуновић“, коме је и посвећено ово поетско вече, од 18 часова.

Н. Савић

 

 

vatrogasci-slava-(4)

У просторијама Ватрогасно-спасилачког батаљона у Кикинди, уз резање славског колача обележена је слава свих ватрогасаца-спасилаца и Дан сектора за ванредне ситуације. Кикиндски батаљон има шест јединица у шест локалних самоуправа Севернобанатског управног округа.

-Бити ватрогасац спасилац је позив, а не посао. Сваког дана смо спремни да пружимо помоћ онима којима је потребна, тренирамо како би били здрави и у кондицији – рекао је Чедомир Глиишин, командант Ватрогасно-спасилачког батаљона. – Нема лепшег осећаја од онога када спасимо људски живот и нечију имовину. Тако је било и у Кикинди у Немањиној улици. Добили смо дојаву да гори стан у којем је старија особа. Момци су изашли на терен спасили старију госпођу, евакуисали су станаре из 42 стана, и покретне и непокретне, угасили пожар у року од сат времена поново помогли свима да се врате у своје домове. Ове године учествовали смо и у доста интервенција ван нашег округа у Нишу, Прокупљу, Лесковцу, Јагодини, Куршумлији с обзиром на то да је због суше било знатно више пожара него у претходним годинама. Из свих поменутих места стигли су нам предлози да наградимо ватрогасце који су били на испомоћ јер су показали изузетну храброст и професионалност.

Од почетка године ватрогасци спасиоци у Округу су имали 533 интервенције од којих је било највише пожара.

Свечаности су присуствовали начелник Севернобанатског управног округа Небојша Јованов и Горан Иветић, члан градског Штаба за ванредне ситуације.

Датум 17. септембар обележава се као Дан сектора за ванредне ситуације, када је 2009. године основан овај сектор као јединствена служба за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. Ватрогасци уједно прослављају и своју крсну славу – Несагориву купину, заштитницу ватрогасаца.
А.Ђ.

VSSSOV-radovi-(2)

Висока школа струковних студија за образовање вспитача расписала је конкурс за упис студената у прву годину основних струковних студија у другом уписном року.

На смеру струковни васпитач деце предшколског узраста остала су 32 места 13 буџетских и 19 самофинансирајућих. Пријава кандидата је 18. и 19. септембра, а пријемни испит полаже се 20. На пријемном испиту полаже се тест из опште културе и информисаности.

Школарина за самофинансирајуће студенте је 54.000 динара и може се платити у ратама.

Don`t copy text!