најчитанији портал Севернобанатског округа
Данашњој акцији добровољног давања крви одазвала су се чак 73 суграђана. Драгоцену течност дало је њих 63, а међу њима и 17 жена.
Први пут крв су даривале четири особе, наводе у Црвеном крсту Кикинда и захваљују свима који су се одазвали, а новим даваоцима желе добродошлицу међу хумане суграђане.
Следећа акција заказана је за 15. септембар.
Трећи пораз уписао је севернобанатски српсколигаш, на Градском стадиону славио је, 2:0, Омладинац, а тренер Владимир Китановић напомиње да су његови ученици подбацили у важном сегменту.
– Нисмо били прави када је реч о борбености, жељи и агресивности, а немамо играче који потезом могу да реше утакмицу. За позитиван резултат било нам је потребно беспоштедно давање свих, а то је изостало. У првом полувремену имали смо две шансе, а пошто их нисмо искористили, били смо кажњени из прекида и то пред сам одлазак на одмор. До тог момента гости нас нису посебно угрожавали нити створили неку велику прилику. Међутим, након вођства, на терену је постојао само један тим, Омладинац.
Следи тешко гостовање, у Доњем Товарнику, Слободи.
– Једино што могу да очекујем јесте да поправимо утисак из последње утакмице односно да се вратимо на ниво залагања који смо показали на премијерном мечу. Салдо од нула бодова боли, јер није одраз нашег рада и квалитета. Зато морамо што пре да се дигнемо и почнемо да сакупљамо бодове док не буде касно – јасан је Китановић.
Д. П.
Резултати трећег кола: Динамо – Слога 0:1, Бачка – Нафтагас 0:0, ОФК Кикинда – Омладинац 0:2, Ветерник – Јединство 0:2, Младост (БЈ) – Инђија 2:1, Словен – Младост (О) 4:1, Железничар – Слобода 2:2, Хајдук – Врбас 2:0.
ПОРЕДАК: Хајдук 9, Младост (БЈ) 9, Нафтагас 7, Железничар 7, Омладинац 6, Јединство 6, Инђија 4, Словен 4, Слога 4, Врбас 3, Динамо 3, Слобода 2, Бачка 2, Ветерник 1, ОФК Кикинда 0, Младост (О) 0.
У четвртом колу, у суботу и недељу, играће: Слога – Младост, Врбас – Словен, Инђија – Хајдук, Јединство – Младост (БЈ), Слобода – ОФК Кикинда, Нафтагас – Железничар, Динамо – Бачка, Омладинац – Ветерник.
Шеф посланичке групе Српске напредне странке у Народној скупштини Републике Србије, Миленко Јованов, је истакао за Еуроњуз Србија да су грађани уморни од блокада и да Србија више не жели да буде талац једне групе људи која, својим екстремистичким приступом, настоји да наметне своје ставове.
Говорећи о њиховим поступцима, каже како то не он не би подвукао под политику.
„Управо то се већ две недеље дешава на улицама наших градова и очекује се да ће се наставити и овог викенда. Верујем да ће велики број људи изаћи и јасно показати да желе крај блокадама и да желе да деца иду у школу“, каже Јованов.
Према његовим речима, у вези са недавним догађајима, видели смо нешто што је „заиста нечувено у политичкој пракси“ — покушај да се преко деце дође до власти.
„То никад нико није радио, то су радили албански сепаратисти на Косову и Метохији, то су радили неки режими о којима не бих желео да говорим, дакле при крају својих трајања, када су мобилисали децу да бране Берлин“, констатује Јованов.
Како истиче, неки сада управо покушавају да преко основаца и средњошколаца, малолетне деце, прокрче пут до власти.
Додаје да је то „заиста нечувено“ и да је добро што се није одразио на школску годину саме деце, али и да намере говори да људи који у томе учествују немају граница.
„У том контексту, заиста мислим да можемо рећи да ова прича, како се они замишљају, полако престаје и губи замах — и по броју учесника и по свему осталом. Њихов екстремизам, одбијање било каквог разговора и дијалога, довели су до тога да су пасивизовали неке људе који су их у почетку подржавали, јер су мислили да је то нешто ново и добро. Ти људи су сада схватили да насиље и злоупотреба деце нису пут којим Србија треба да иде“, констатује Јованов.
Говорећи о бројности људи на протестима и да ли септембар може да донесе нови замах, Јованов каже како они могу да покушају и да су они то већ једанпут покушали.
„Данима покушавају да објасне да није тачно оно што је полиција рекла, него нешто друго, само никако да нам кажу шта је то друго“, подвлачи он и пита:
„Ако није тачан тај број који је полиција рекла, који број је тачан?“
„Са друге стране, ви видите да сада они иду у правцу неке листе за које нико не зна ко је на њој, како то изгледа, и да се то крије, да се крије и од мене. Ја се надам да бар они који су на листи знају да су на њој. Биће велико изненађење за њих ако им једног дана саопште да су посланици, а они то не знају“, каже он.
Додаје да све то упућује на једну потпуно конфузију, наводећи њихове међусобне свађе и ограђивање.
„Видите да се сад ограђују од оних својих ветерана, лажних ветерана, наравно, јер ту нико од њих није учествовао у било каквим борбеним дејствима. Имају ветерана који у време ратова имао 13-14 година. Како тај може бити ветеран?“. пита Он.
Додаје да су се нашли у ситуација да се од некадашње иконе свих протеста сада сви ограђују, јер је, како каже, узимао неке паре.
„Понуда за дијалог и даље важи, а рука за дијалог остаје увек испружена“
Јованов сматра да је погрешно то што одбијају дијалог и позиве на разговоре које упућује председник Србије Александар Вучић.
За студентске захтеве је рекао да су испуњени, и да су тога свесне обе стране.
„Знају они да су захтеви испуњени, него је проблем у томе што је њихова идеја била нешто друго. Они су хтели да прогласе победу тако што би променили власт. То се не може десити, то се неће десити осим на изборима“, каже он.
Такође додаје да су понуду за изборе имали и да су је „са гнушањем одбили.“ Он је подсетио да је понуда за изборе била почетком и крајем прошле и почетком ове године.
„Не само за изборе, него и за референдум – да се гласа о опозиву, фактички, председника Републике. Па су рекли: ‘ко то прихвати, тај ради за власт’. Дакле, ко хоће изборе, тај ради за Вучића, а сад – ко неће изборе, тај ради за Вучића“, каже Јованов.
Ипак, како каже, понуда за дијалог и даље важи, а рука за дијалог остаје увек испружена.
„То што они то одбијају – то је њихова ствар. Ја не мислим да је то слабост. Они то доживљавају као слабост, али невероватно ми је само да нико од њих није ни покушао, ни у једном тренутку, бар да купи време – дан, два – да каже: ‘Ајде, сазваћемо пленарну, па ћемо да видимо.’ Него су одмах, на кеца – што кажу клинци – одбили било какав разговор.“, каже он.
Напомиње да се пре или касније мора разговарати, и да је увек боље разговарати пре него касније.
Што се тиче захтева за изборе, каже како им је потребан нови мотив како би мобилисали активисте које су окупљали током претходних месеци, јер је масовност покрет опала због насилних акција које су предузимали.
„Они не иду на изборе да би на њима победили, свесни су они тога, свесни су како стоје, свесни су шта грађани мисле, Са друге стране, током изборног дана би било лупања кутија, проглашавања избора оваквим и онаквим, причања о крађи итд“, каже он уз напомену да је су избори у Косјерићу и Зајечару били показна вежба.
„Ми смо победили у једном или другом месту, идемо у процес формирања власти, па ћемо да видимо како ће се даље“, образлаже Јованов.
Говорећи о најновијем истраживању јавног мњења које је ИПСОС спровео, према коме СНС има 48 процената, док студенти имају 8,1 одсто, мисли да су проценти реални, али, са друге стране, сматра да на политичкој сцени постоји велики број људи који верују да се истраживањима јавног мњења – и бројкама које та истраживања показују – заправо креира јавно мњење.
„То није тачно. Дакле, вама истраживање јавног мњења користи, чак нам најмање користе коначни резултати“, тврди Јованов.
С тим у вези, наводи како су дубинска истраживања, која се баве потребама грађана, далеко битнија.
Поводом негирања реултата истраживања ИПСОС-а од стране дела друштва, каже како је у питању релевантна истраживачка кућа.
„Да ли неко стварно мисли да ће једна светски реномирана истраживачка кућа ИПСОС себи да дозволи да објави нешто што није тачно? Па то је неозбиљно“, консtатује он.
Извор: Еуроњуз Србија
Неколико година проведених у иностранству направи разлику, а камоли две деценије. Породица Спасојевић из воћарског села Петријево, надомак Смедерева, доноси нам своју причу. Данас кроз село ужурбани сељаци размењују утиске о годишњем роду, али није одувек било тако. Током деведесетих, многи су срећу тражили другде, па је и Горан Спасојевић 1994. године отишао у Италију.
На путу који га је одвео до Вероне, упознао је Снежану, од тада његову сапутницу и подршку у животу. Снежана је радила и по трећој смени у ресторану, а Горан у фирми за поправку палета. Иако су зарађивали у Италији, улагали су у родни крај: кућа, гаража, кров, локал, али све је нажалост остајало празно. Када нам се 2002. године родио син Марко, питала сам саму себе“, присећа се Снежана, „коме све ово градимо, ако нема ко да се врати и да ово заиста живи?“
Обим посла у фирми у којој је Горан радио стално је растао, па је од обичног радника стигао до координатора смене. „Научио сам много, али и схватио да, ако желим да напредујем, морам и сам нешто да покренем“, присећа се Горан. Уложивши своје искуство, знање и капитал, отворио је сопствену фирму у Италији за поправку и прераду палета. Већ у првим годинама повезао се са светски познатим ланцима, што је малој радионици дало замах. Компанија је расла, а са њом и потреба за новим радницима. „Почели смо са десетак запослених, већином странаца, баш као што сам и ја некада био. Добро знам како је када си дошљак и немаш посао, зато сам желео да дам шансу онима на истом месту на којем сам ја некада био“, каже Горан.
Добро пословање фирме није скренуло породицу од размишљања о будућности. Желели су да њихов рад и улагања у Србији добију прави наставак, па је мисао о повратку расла. Пресудан тренутак дошао је 2014. године, када их је смртни случај у породици навео да се врате и затворе фирму у Италији. Повратак је донео прилику да стечено знање и капитал уложе у нови посао. У Петријеву, уз подршку супруге и помоћ сина, Горан покреће трговачку радњу у дугогодишње празном локалу, желећи да месту врати живот и понуди све „од игле до локомотиве“. Породична посвећеност учинила је да посао брзо стане на ноге и да се развија из дана у дан.
На крају, Горан је схватио да успех није само у заради, већ у томе да задржи спокој и гради живот и породицу тамо где заиста припада.
Поглед редакције портала Српски угао
Породица Спасојевић показује да повратак у завичај може бити више од емотивне одлуке, то је улагање у будућност. Њихов пример сведочи да се знање и искуство из света могу пренети кући, а успех мерити не само зарадом, већ снагом да обновиш своје корене.
Пише: Стефан Богдановић
(Извор: srpskiugao.rs, фото: приватна архива)
Никола Крнић из Кикинде, производи банатску краљицу и узгојем лудаја бави се већ 15 годинa. Ова једногодишња биљка није захтевна за узгој и јулска киша допринела је да стање пред бербу буде солидно.
-Током јуна сам наводњавао парцелу од пола јутра на којој су лудаје. То је био и први топлотни талас ове године, а засад је био у развоју. На њиви имамо систем кап по кап који је помогао да се лоза развије, а киша је била пресудна код опрашивања – каже Никола Крнић.
Лудаја је заснована почетком маја и сетва је обављена у правом тренутку. Крнић је производњу наследио од оца који је тикву почео да узгаја на мањој парцели да би је са годинама повећавао и улагао у њу.
-Ове године имам тамбурице и украсне лудаје и задовољан сам родом. Лоза је још увек зелена, у доброј је кондицији и уколико буде кише може да настави да цвета и да у септембру и октобру избаци још неки плод. Берба ће почети ускоро, крајем августа, тада ће бити и најлепша за јело – појашњава наш саговорник.
Осим за колаче, последњих година бундева се тражи и за производњу крафт пива.
-На мојој парцели првенствено је песак и то тикви савршено одговара, наравно када су температуре просечне, а њих дуго година уназад нисмо имали – каже Никола Крнић.
Ове године су 40. јубиларни „Дани лудаје“, а наш саговорник председник је председник удружења „Кикиндска лудаја“ које окупља произвођаче такмичарских бундева.
-Првог дана манифестације планирамо предавање на ком ће учествовати еминентни стручњаци са Института за ратарство и повртарство. Тема ће бити савремени начин узгоја лудаје. Трећи пут бираће се најслађа кикиндска лудаја. Такмичиће се мускатне тикве и тамбурице, а уз помоћ аутоматског рефлектометра одредићемо сласт. Наши чланови учествоваће и као судије на мерењу најтежег и најдужег плода лудаје – истакао је Крнић.
А.Ђ.
Летеће перле које пркосе гравитацији, седам плочица мудрости, разна путовања у прошлост и будућност, али и кроз крвоток и нервни систем, ћелијске и археолошке експедиције, одговорно коришћење свеприсутне вештачке интелигенције, симулације једрења, летења и роњења, само су неке од стотину тема које ће покрити најузбудљвија ноћ науке у Србији.
Циљ је подстицање интересовања за науку међу млађим генерацијама. Финансира се из програма Европске уније \“HORIZON EUROPE\“ у сарадњи са локалним и међународним партнерима.
Шеснаеста „Европска ноћ истраживача“ одржаће се у петак, 26. септембра, од 16 до 22 сата, у 16 градова широм наше земље. Одржава се под слоганом „У току са науком“. Упознаће посетиоце са најновијим научним сазнањима, представити нека од фасцинантних открића и провести кроз интерактивне радионице које ће показати колико је наука део нашег свакодневног живота.
Од најмлађих радозналаца до оних који желе да пробуде дете у себи, сви ће бити у прилици да буду „у току са науком” – да разговарају са истраживачима, завире у њихове лабораторије и сами покушају да реше део научних загонетки. Као и сваке године, програми ће бити потпуно бесплатни за посетиоце.
Богат научни садржај Кикинђани ће у прилици да обиђу у Центру за стручно усавршавање.
– Позивамо вас да и ове године будете део Европске ноћи истраживача! По 16. пут у Србији отварамо врата науке – дођите да заједно истражујемо, откривамо и забавимо се, јер наука је ту, пред вама и чека да је упознате! – поручује др Јасмина Несторовић Живковић, координатор пројекта РеФоцус ФЛОW.
„Европска ноћ“ истраживача организује се већ 20 година уз подршку Европске комисије широм Старог континента, са циљем да на занимљив начин афирмише истраживаче и науку, приближи њихов рад широј јавности и подстакне младе да се определе за научно-истраживачку каријеру.
Ове године манифестација се организује у 460 градова у 25 земаља. У Србији је, током протеклих 15 година, укупно 41 град учествовао у овој научној авантури. Она се у нашој земљи ове године реализује кроз два пројекта: ReFocuS FLOW i TRAILS.
Пројекти су финансирани из програма „HORIZON EUROPE“, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири”.
(Извор: Блиц, фото: Марко Рисовић/Промо)
Јавно предузеће „Путеви Србије“ хитно се огласило и упозорило грађане Србије на превару путем СМС порука.
– Не отварајте СМС поруке о ненаплаћеној путарини или прекорачењу брзине! ЈП „Путеви Србије“ обавештава јавност на појаву злонамерних СМС порука које стижу грађанима ради прекорачења брзине или ненаплаћене путарине. Не отварајте линк и не уносите податке са ваше платне картице јер је у питању злоупотреба – наводи се у упозорењу ЈП „Путеви Србије“.
Из „Путева Србије“ наглашавају да не шаљу такве поруке, нити траже било какве податке путем СМС-а.
Превара функционише тако што злонамерни линк води ка лажној страници која личи на сајт државне институције, а циљ је да се прикупе лични подаци и информације о платним картицама.
Грађани се позивају на опрез и проверу информација искључиво путем званичних канала, као што су сајт и бројеви телефона „Путева Србије“.
(Извор: Дневник, фото: Дневник, А. Савановић)
Јавно предузеће „Пошта Србије“ потписало је јуче Уговор о пословно-техничкој сарадњи са компанијама НИТЕС доо и МЕДИТ доо, којим се омогућава услуга Е-рецепт и у приватним здравственим установама, а вршилац дужности генералног директора ЈП „Пошта Србије“ Зоран Анђелковић је најавио, у присуству министра здравља Златибора Лончара, да ће та услуга бити доступна већ почетком наредне године.
Приватне здравствене установе биће укључене у систем електронског издавања рецепата путем платформе електронске подршке приватном сектору коју је развила „Пошта Србије“.
Тиме ће бити омогућена интеграција приватне здравствене праксе са здравственим информационим системом Србије и створени технички услови да и лекари у приватној пракси уместо папирних издају електронске рецепте на исти начин као у државним здравственим установама.
Министар здравља Златибор Лончар истакао је да је дошао дан у којем ће се повезати приватни и државни здравствени систем.
„Прекомерна употреба лекова је један од проблема који имамо, посебно прекомерна употреба антибиотика. То изазива резистентност, што значи да их након дуге употребе више не можете користити и то доводи до тога да не реагујете на одређене антибиотике. Овим ћемо решити и тај проблем, јер ће постојати база која ће омогућити да сваки пацијент зна који лек ми је преписан, а увид у то ће имати и лекар у приватној и лекар у државној пракси“, рекао је Лончар медијима у Главној пошти у Београду.
Према његовим речима, софтвер ће се алармирати када уочи да неко користи лекове у комбинацији са другим лековима које не би смео. „Софтвер ће упозоравати лекара, и лекар и пацијент ће имати увид у све што се дешава“, навео је министар здравља.
Он напомиње да ова услуга неће захтевати додатна средства из буџета, јер ће трошкове сносити „Пошта Србије“.
„Министарство здравља ће искористити време да обавести све приватне здравствене установе које желе да учествују у овоме. То је нешто што је на озбиљну добробит грађана, али и здравственог система и лекара“, рекао је Лончар
Вршилац дужности генералног директора ЈП „Пошта Србије“ Зоран Анђелковић захвалио је надлежним институцијама и министру здравља на посвећености и подршци приликом реализације пројекта.
„Обићи ћемо све домове здравља како бисмо се договорили да већ почетком године пружимо ову услугу свим грађанима Србије“, рекао је Анђелковић. На пројекту се, како каже, радило годину дана.
Анђелковић истиче да ће услуга већ почетком године бити доступна у свим приватним здравственим установама што ће, како каже, бити корисно и за здравствене раднике и за пацијенте.
Пројекат увођења електронског рецепта започет је 2017. године. Током првог квартала 2018. године завршена је имплементација на територији Војводине, а након тога и у читавој централној и јужној Србији.
Годишње се на издавању електронских уместо рецепата на папиру остваре уштеде од приближно два милиона евра.
(Извор: Тањуг, РТВ, фото: Тањуг, Ана Пауновић)
