Нови Сад односно Фудбалски савез Војводине био је данас домаћин и Конферениције клубова Војвођанске лиге „Исток” у којој се надмећу три наша састава, а након повратничког трансфера Динама (Панчево) у Српску лигу „Војводина”, војвођански „Исток” биће у четвртак, такође након ковертиране лицитације, попуњен 16. клубом.
Према најави, на лицитацији би требао учествовати и наковачки Полет који је пролетос испао с „Истока” у пети ранг – Подручну лигу „Зрењанин”, а како се незванично може чути у фудбалским круговима, главни фаворит за попуну је Банатул из места Локве, на југу Баната, који је спреман да у коверат убаци позамашну суму новца. Иначе, овај релативно непознати клуб, из, такође, мало познатог села, изгубио је недавно у доигравању за пласман на војвођански „Исток” од Задругара из Лазарева.
Као што смо већ напоменули у тексту о Конференцији клувова Српске лиге „Војводина”, другопласирани и трећепласирани клубови из три групе, источне, северне и јужне, Војвођанске лиге на крају сезоне играће у тзв. баражу заједно с још два клуба из српсколигашке „Војводине”, а од тих осам екипа, две ће изборити пласман у „Војводину”. Осим тога, на крају 2025/26. све три групе Војвођанске лиге биће скресане са 16. на 14. клубова па ће самим тим и велики број тимова стрепити за опстанак.
Парови првог кола, 16. и 17. августа, од 17 сати: Будућност (Српска Црња) – Граднулица (Зрењанин), Задругар (Лазарево) – Долово, Бегеј (Житиште) – Слобода (Нови Козарци), Полет (Идвор) – Јединство (Банатско Карађорђево), ? – Црвена звезда (Руско Село), Козара (Банатско Велико Село) – Борац (Старчево), Војводина (Перлез) – Глогоњ, Раднички (Зрењанин) – Јединство (Влајковац).
Домаћини недељом биће: Црвена звезда, Долово, Полет, Борац, Глогоњ и Војводина, нити на „Истоку” нема јесењих радних среда па је последње коло прве половине надметања на распореду, такође, 22. и 23. новембра.
Комплетан распоред и ове лиге објавићемо у новом броју „Комуне”, у четвртак 31. јула.
Д. П.
Дан: 29. јул 2025.
Од њиве односно пластеника до трпезе дугачак је пут током којег повртари улажу много рада, труда и средстава.
Ђурица Јоргин, бави се производњом поврћа и раног расада. Има 1.500 квадрата пластеничке производње, и на отвореном под повртарским културама јутро и по земље. Асортиман је разноврстан: паприка, парадајз, краставац, купус, карфиол, празилук, патлиџан.
– Ове године задовољни смо приносом паприка. Била су велика улагања, одржавање и постизање приноса је тежак процес. Такође, морате бити присутни 24 сата- каже Јоргин. Овај суграђанин на конкурс града намењен подстицању пољопривредне производње, пријавио се за системе за наводњавање. Прошле године је конкурисао за фолију за пластеник.
Повртар Драган Вукобрат истиче да без наводњавања нема рода. За средства за наводњавање је конкурисао код града, а за панеле код покрајине.
– Соларни панели су за наводњавање и за то највише и користе. То је 2,2 киловата јачине, што је у почетку било довољно али је сад мало, треба појачати на пет киловата да би могле да раде пумпе и да наводњавају. За све што наводњавамо, трошили смо хиљаду литара бензина. Панели раде преко дана – каже Вукобрат.
Градоначелник Младен Богдан који је заједно са чланом Градског већа Ђорђем Тешином посетио повртаре, указује на добру сарадњу са Удружењем „Банатска ленија“.
– Свака помоћ индивидуалним произвођачима добро дође. Са Удружењем „Банатска ленија“ имамо добру сарадњу, желимо да је наставимо и унапредимо. Такође, да помогнемо проширења пласмана и њихово представљање на тржиштима. На терену видимо да оваква производња захтева напоран труд, рад, залагање, као и значајна средства за улагање. Због тога им је значајна подршка града или покрајине и републике, што су нам и потврдили- додаје Богдан.
Никола Филиповић, председник Управног одбора Удружења „Банатска ленија” указује да су суша и временске непогоде редуковале производњу на отвореном.
– Свака година је специфична, једне године је добра паприка и лубеница, а друге купус и целер. Пољопривредници то добро знају и једино што им преостаје је да се прилагођавају ситуацији, ако производњу воде на отвореном пољу. Тржиште одређује шта ће да производе, они имају довољно искуства, али недостају нам количине како бисмо робу могли да пласирамо ван територије Кикинде. Потребне су за то финансије, а не само жеља, воља и рад. Искористио бих прилику и да локалне произвођаче позовем да се јаве на конкурсе који су у току- рекао је Филиповић. Додаје да значајна средства дају република и покрајина, те да ће произвођачи сами проценити шта им је потребно.
ЗА 13 МЕРА 13 МИЛИОНА ДИНАРА
Члан Градског већа задужен за пољопривреду Ђорђе Тешин указује да ослушкују потребе произвођача и са њима интензивно комуницирају како би добили повратне информације којим мерама локална самоуправа да субвенционише произвођаче.
– У току године креирамо мере, предлажемо их ресорном Министарству и онда након добијене сагласности их спроводимо у дело. На терену видимо да мере дају ефекте. Настојимо да определимо што оптималнија средства, ове године је то 13 милиона динара за 13 мера. Највише средстава смо определили – 4,7 милиона за подстицање младих произвођача, као почетна помоћ у формирању газдинства и развој већ постојећих. Истакао бих и важност осигурања усева, ту смо определили милион и 300.000 динара, а свакако значајан подстицај у условима суша и климатских промена је мера за наводњавање. Предвидели смо и различите подстицаје намењене сточарској производњи – истиче Тешин.
Конкурси су отворени до 31. октобра или до утрошка средстава.
ПОТРЕБНА УЛАГАЊА И ПРЕДАН РАД
На питање због чега се млади ретко одлучују да се баве повртарском производњом, Ђурица Јоргин одговара:
– Потребна су почетна улагања од више хиљада евра, опремање пластеника, па расадни материјал. То су прилично велики износи. Немогуће је кренути од нуле. И треба радити. Данас омладина није навикла да ради, можда су то тешке речи, али у пластеницима је неопходан напоран рад. Ујутру се рано устаје, увече касно легне. Супруга и ја радимо сами, а син је отворио своје газдинство, његово опредељење је сточарство. Конкурисао је и он за средства од локалне самоуправе, како би набавио косачицу- наводи овај повртар.
Никола Филиповић оцењује да би било да имамо средњу пољопривредну школу.
– Тиме бисмо младе више укључили, јер од повртарства може лепо да се живи, али треба времена, знања и труда- оцењује Филиповић.
Под окриљем Фудбалског савеза Војводине, данас тачно у подне у Новом Саду, уприличена је Конференција клубова Српске лиге „Војводина”, а највећу пажњу привукао је жреб за предстојећу 2025/26. сезону односно одређивање такмичарских бројева. Занимљиво је било и када се повела прича о делимичној промени правила такмичења.
У првом колу нове сезоне, 16. и 17. августа од 17 сати, састаће се: Нафтагас (Елемир) – Слога (Чонопља), Динамо (Панчево) – Слобода (Доњи Товарник), Бачка (Бачка Паланка) – Омладинац (Нови Бановци), Железничар (Инђија) – Јединство (Стара Пазова), ОФК Кикинда – Инђија, Ветерник – Врбас, Младост (Бачки Јарак) – Младост (Омољица), Хајдук (Дивош) – Словен (Рума).
Треба напоменути, Раднички из Сремске Митровице, који је пролетос из другог ранга испао у друштво војвођанских српсколигаша, одустао је од надметања па је пре неколико дана, путем надметања ковертираном лицитацијом, панчевачки Динамо из Војвођанске лиге „Исток” враћен у српсколигашку „Војводину” из које је пре непуна два месеца испао.
Већина клубова, њих 11, биће домаћини суботом, а недељом ће ривале угошћавати: Врбас, Железничар, Хајдук и Младост (О) као и Омладинац, али преподне од 11 сати.
Нема планираних радних среда, а крај јесени односно 15. коло заказано је за 22. и 23. новембар.
Када је реч о променама у такмичењу, занимљиво ће бити на самом крају сезоне у пролеће наредне календарске године. Првак ће, дакако, у други степен надметања, а последња два клуба, 15. и 16. на лествици, сигурно испaдају у неку од три групе четвртог ранга. Ако из другог степена испадне неки од војвођанских клубова, а тамо ће се такмичити: Текстилац (Оџаци), Вршац и Кабел (Нови Сад), број испалих повећава се и у Српској лиги „Војводина”. Коначно, новина се односи на увођење доигравања и за клубове из српсколигашке „Војводине”. Два најслабија изнад црте испадања у такозвани ће бараж с још шест клубова из трију група („Истока”, „Севера” и „Југа”) Војвођанске лиге, а биће то другопласирани односно трећепласирани тимови у поменутим групама.
Комплетан распоред Српске лиге „Војводина”, али и Војвођанске лиге „Исток”, доносимо у новом броју „Комуне” у четвртак.
Д. П.
У православном календару сутрашњи дан је посвећен Светој великомученици Марини, у народу познатој као Огњена Марија. Огњена Марија једна је од најпоштованијих женских светитељки у српском народу и повезује се са ватром, громовима и страховитим временским непогодама. Не слави се као крсна слава, али се обележава уз строга правила понашања.
Строге забране
Забрањени су сви ручни радови: не пере се, не кува, не пере веш, не ради се на њиви. Верује се да би се у супротном могла „изазвати ватра“, гром или нека несрећа. Посебно је опасно пратити време и облаке, јер се сматра да Огњена Марија „шета по небу“ и дели казне. Не сме се палити ватра, сем ако је неопходно – ватра је симбол Огњене Марије.
Она је и заштитница од муња, громова и пожара – у народним представама Огњена Марија је сестра Светог Илије (Громовника) и светица која кажњава грешне. Такође, штити и од женских болести – посебно се моле жене за заштиту од болести, неплодности, али и да порођај прође безбедно.
Обичаји
Не иде се у посету, нарочито жене женама. У неким крајевима, жене пале свеће у цркви и домаћинству „против ватре“. У селима које су погођене пожарима, обичај је био да се на овај дан посебно моли, пости и не ради ништа од „огњених послова“.
Постоје бројне приче у којима Огњена Марија кажњава оне који не поштују њен празник. У тим причама, жене које раде иглом, везу, кувају или пеку хлеб добијају казне у виду ватре у кући, грома, болести, или чак смрти у породици.
Службе у Кикинди
На Водицама у Кикинди ће вечерас (уторак, 29. јула), у 19 сати, бити служено вечерње и акатист Светој великомученици Марини.
Сутра, у среду, у 9 сати, служиће се света литургија; следи освећење и резање славског колача и заједничка трпеза љубави коју припремају овогодишњи кумови и управа Црквене општине. После свете литургије, током целог дана, у 13, 15, 17 и 19 сати, служиће се акатист Огњеној Марији и читати молитве за здравље верних.
Црква на Водицама
Богомоља на Водицама, посвећена Светој великомученици Марини подигнута је 1865. године на извору воде за коју се верује да је лековита. Према легенди, повређени пастир је на том месту преноћио и ујутру су му ране биле зацељене. Велики број верника, баш на овај дан долази по воду на извор у овог богомољи.
Због радова на мрежи, како најављују из Електродистрибуције, у среду, 30. јула, без струје ће бити део потрошача у Кикинди, по следећем распореду:
– од 9 до 10 сати – Југовићева од Јована Поповића до Николе Пашића
– од 10.45 до 11.45 – Светосавска, бројеви 29, 31 и 33
– од 12.30 до 13.30 – Кумановска од Жарка Зрењанина до Вељка Петровића и Вељка Петовића од Кумановске до Албертове.
– од 9 до 12 сати – Југовићева од Николе Тесле до Јована Поповића и Југовићева од Јована Поповића према Николе Пашића(пола улице)
На протеклом конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице средства су опредељена за три кикиндске школе, као и за Дом ученика „Никола Војводић“.
Основној школи „Вук Караџић“ за адаптацију фасаде додељено је 18,4 милиона динара.
– Радиће се адаптација комплетне фасаде, како оне са стране трга, тако и из улице Генерала Драпшина. Предвиђено је да се радови реализују до 30. новембра- појашњава директор школе Иван Пантелић.
Основна школа „Вук Караџић” једна је од најстаријих у Кикинди. Основана је 1950. године као друга од четири осмолетке.
Изложба „Материја супстанце“ биће отворена у среду у 18 сати у Салону Музеја „Тера“ и трајаће до 31. октобра.
У оквиру изложбе биће приказани радови уметница које су биле учеснице Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти претходних деценија. Ова изложба ауторке и кустоскиње Верица Немет представља омаж уметницама и њиховом наслеђу, као и самој скулптури као трајном запису постојања — где материјал постаје медијум духа, а физичко дело постаје мост између оног што је било и оног што остаје.
Ана Бешлић, Олга Јеврић, Олга Јанчић, Мира Бртка, Дарија Качић и Драгана Илић на „Тери“ су стварале изван институција, у директном додиру са земљом, у ритму сопствене контемплације.
Иако различитих поетика, у глини су пронашле заједнички језик скулптуре: постојан, тих, неизбрисив.
У току трајања изложбе уследиће едукативан пратећи програм који ће укључивати стручна вођења, разговоре о значају скулптуре у савременој уметности као и радионице за децу.
Нa „Сајму домаћих производа и кућне радиности“ који је одржан у Лопарама у оквиру манифестације „Дани дијаспоре“ представили су се и Кикинђани. У делегацији нашег града били су Дијана Јaкшић Киурски, помоћница градоначелника, представници Туристичке организације Кикинде и чланице Етно- грађанског друштва „Сувача“. Изложен је део богатог асортимана овдашњих специјалитета уз обавезну питу од бундеве и позив домаћинима и посетиоцима да дођу на предстојеће „Дане лудаје“.
Манифестација „Дани дијаспоре“ одржана је од 19. до 27. јула 14. пут, а ове године слоган је био „Мајевица зове“. Покровитељи манифестације у оквиру које су одржани бројни културни и спортски садржаји, али и пословни сусрети, били су Општина Лопаре и Удружење Мајевичана у Швајцарској.
Иначе, дијаспора је главни ослонац за опстанак неразвијене општине Лопаре, са 16.500 становника.
Ј. Ц.
У Летњем биоскопу у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“ вечерас ће бити приказан филм за дечију публику, „Тајанствена шума“. Почетак пројекције је у 21 сат, улазак је бесплатан.