децембар 6, 2025

Дан: 19. јул 2025.

Sladoled-(3)

У трећој седмици јула, на Светски дан сладоледа, Туристичка организација града приредила је малишанима незабораван доживљај. Најмлађи су уживали у дружењу са глумцима Дечијег позоришта „Лане“, а својом активношћу и добрим расположењем „освајали“ су купоне за бесплатан сладолед.

За децу узраста од седам до петнаест година, осмишљена је јединствена авантура – потрага за сладоледом која је, кроз игру, промовисала туристичке атракције града.

– Поента нашег програма, који организујемо већ пети пут, јесте да деца уживају у интерактивној представи, али и да кроз забаву сазнају више о свом граду. За оне мало старије припремили смо потрагу у којој, скенирањем QR кода испред Музеја, добијају питање – тачан одговор их води на следећу локацију. Пунктови су осмишљени у вези са 22. најлепшом улицом на свету, сунчаним сатом, црквом и манифестацијом Дани лудаје – објаснила је Татјана Вуковић из Туристичке организације. Она је на последњем пункту, испред Градске куће, делила купоне за бесплатан сладолед.

Браћа Андреј (5) и Алексеј (7) учествовали су у потрази с великом радошћу.

– Данас је Дан сладоледа и зато смо тражили све пунктове, све смо их нашли, трчали смо, и добили смо бесплатан сладолед – уз осмех прича Алексеј.

Милица Грубор, десетогодишњакиња, рекла нам је да највише воли да шета градом и ужива у сладоледу.

– Свиђа ми се ова игра. Омиљени сладолед ми је од ваниле – открила је.

Њен старији брат Милутин био је поносан на своју брзину.

– Све сам брзо пронашао. Сад идем у посластичарницу по сладолед од чоколаде – поручио је задовољно.

У овој слаткој манифестацији учествовале су све посластичарнице из Кикинде, као и из Мокрина и Руског Села.

Светски дан сладоледа званично се обележава од 1984. године, када је тадашњи амерички председник Роналд Реган прогласио јул месецом сладоледа, а 18. јул Међународним даном ове посластице. Ипак, историја сладоледа је много старија – води порекло из древне Кине, Персије и античког Рима, где су се уживали ледени напици и воћне шербете. Европску традицију сладоледа обликовали су Арапи, Италијани и Французи, а тек у 20. веку сладолед је добио облик који данас познајемо, захваљујући индустријализацији и појави фрижидера.

Свет је у међувремену добио и свој најскупљи сладолед – „Byakuya“ или „Бела ноћ“, који се у Јапану продаје по цени од преко 6.000 евра. Овај луксузни десерт направљен је од најређих састојака попут белог тартуфа, пармезана, златног лишћа и ферментисане пиринчане пасте, а служи се у специјалној чаши, уз ручно ковану кашичицу.

Од древне шербете до царског сладоледа – чини се да је ова хладна посластица кроз историју задржала исто: статус чистог ужитка.

С. В. О.

Fijakerijada-Basaid-(9)

У Башаиду се данас одржава трећа Фијакеријада, у организацији Коњичког клуба „Вранац“. На Вашаришту у овом месту окупило се чак педесет учесника из свих крајева Војводине, али и из других делова Србије, који су довели своје најлепше коње и фијакере, на радост мештана и бројних посетилаца.

Манифестација је свечано отворена у присуству званичника и представника институција које подржавају развој оваквих догађаја. Славољуб Арсенијевић из Покрајинског секретаријата за привреду и туризам истакао је значај оваквих догађаја за очување традиције и заједништва.

– Лепо је видети да Банат има чиме да парира Срему у оваквим манифестацијама. Ми смо успели за пет година да подигнемо број манифестација које финансирамо са 36, колико их је било 2020, на 78, колико подржавамо ове године. То значи да ће сви који умеју да се организују и покажу енергију која ће локалној самоуправи, мештанима и комшијама дати додатну радост, бити свакако помогнути са наше стране. И сам сам најлепше тренутке свог детињства доживео на фијакеру, и ово данас је посебан догађај за мене – рекао је Арсенијевић поздрављајући присутне.

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, захвалио се свима који су дошли и поручио:

– Овако велики број људи говори о томе да ће ова манифестација трајати. Честитам свима који се припремају за овако лепе догађаје током лета и захваљујем вам што сте дошли.  Ми желимо, заједно са Покрајинским секретаријатом, да подигнемо ову манифестацију, да буде још већа и богатија, да нам донесе што више дружења и да сви имају могућност да прикажу оно чиме се поносе. Такође, да имамо шта да оставимо младима. Суштина је у окупљању и јединству у овако изазовним временима – нагласио је Богдан.

Добродошлицу такмичарима и публици пожелели су и чланови Коњичког клуба „Вранац“, који је домаћин Фијакеријаде.

– Клуб постоји 30 година, и ово је трећа фијакеријада. Назив клуба је по вранцу који је породица Биримац из Башаида поклонила кнезу Михаилу Обреновићу када се враћао са свадбеног путовања из Румуније. Добио је најлепшег пастува и одвео га у Пожаревац, где је имао своју највећу ергелу. Када је прављен споменик, италијански вајар Енрико Паци прегледао је све фотографије и одлучио се баш за башаидског вранца, који је тада већ био угинуо – испричао је председник клуба, Алекса Микалачки.

Након свечаног дефилеа, започела су такмичења у једнопрегу, двопрегу, тропрегу, четворопрегу и вишепрегу. Посебно место у програму имају и избори за најлепшег пастува и кобилу, као и наступи деце – младих јахача и возача.

Манифестацију организује Месна заједница Башаид, уз подршку локалне самоуправе и Покрајинског секретаријата. Фијакеријада је, судећи по броју учесника и публике, постала препознатљиви летњи догађај у овом делу Баната, који повезује људе, чува традицију и слави љубав према племенитим животињама.

С. В. О.

novak-despotovic-(4)

Млади математички геније остварио је нови успех, овога пута на светском такмичењу у Аустралији!

На 66. Међународној математичкој олимпијади (IMO), најпрестижнијем међународном такмичењу из математике за ученике до 19 година у свету, која се одржава од 10. до 20. јула у Аустралији (Sunshine Coast, Queensland), Новак Деспотовић, ученик Математичке гимназије у Београду,  освојио је сребрну медаљу.

Конкуренција је била веома јака, јер је ове године на Мeђународној математичкој олимпијади учествовало више од 630 ученика из нешто више од 110 земаља света.

Одабир такмичара, који су представљали Србију, као и припреме за такмичење, организовало је Друштво математичара Србије, уз подршку Министарства просвете.

Вође екипе били су др Миљан Кнежевић са Математичког факултета Универзитета у Београду и Теодор вон Бург из Математичке гимназије у Београду.

Поред Новака, репрезентативци Србије, сви ученици Математичке гимназије у Београду, освојили су још једну сребрну медаљу (Стефан Шебез), бронзане медаље узели су Петар Бановић и  Владимир Бранковић, а Владимир Лукић и Ненад Марковић заслужили су похвале.

 

 

Aleksandar-Sasa-Petrovic-(2)

Пуна гледалишта током свих вечери 24. Фестивала народних оркестара најбоље говоре о томе колико АДЗНМ „Гусле“, као организатори, добро познаје жеље и потребе кикиндске публике. Овогодишњи Фестивал је окупио бројне извођаче из земље и иностранства – Румуније, Бугарске, Турске, Северне Македоније – који су својим квалитетним програмима улепшали четири летње вечери под отвореним небом у дворишту Курије.

Фестивал ће вечерас бити свечано затворен концертом пријатеља ФЕНОК-а, врхунског тенора Александра Саше Петровића, првака Опере Српског народног позоришта.

– Ово ми је трећи пут да наступам на Фестивалу, али сам овога пута себи испунио жељу и остао све време трајања манифестације. Уживао сам у сваком програму – каже Петровић.

Он открива да са директором Фестивала, Зораном Петровићем, дели дугогодишње пријатељство и међусобни уметнички респект, те се увек радо одазива његовим позивима.

– Вечерашњи концерт носи назив „Музички стендап – Саша и пријатељи“. Публику очекује музичко путовање кроз разне жанрове, у коме ћемо извести најпознатије композиције – оне које сви знају и воле. Свако ће се, верујем, препознати бар у једној песми. Биће ту и прикладног, питког хумора, на тему мушко-женских односа, музике, љубави – свега што живот чини лепшим – најављује Петровић.

Како каже, на сцени ће му се придружити инструменталисти, његови пријатељи, али ће једини вокал бити управо он.

– Овај фестивал је више од културне манифестације – он је традиција. „Гусле“ и ФЕНОК су центар фолклора, етномузикологије и етнокореологије. Овде се учи, певачи се упознају, млади сазнају много о нашем националном идентитету. То је нешто што морамо озбиљно схватити јер има тежину. Ово није само туристички догађај, већ културолошки значајан фестивал – поручио је Петровић.

Његов наступ ће, нема сумње, испунити двориште Курије до последњег места, а потом ће се спустити завеса на 24. издање Фестивала који слави музику, традицију, виртуозност, прошлост, али и младост и будућност нашег поднебља.

Концерт је заказан за 20.15 и улазак је бесплатан.

strongmen.-gradska-kuca

Делатници Бодибилдинг клуба Слобода из Нових Козараца, предвођени Драганом Богојевићем, 23. пут уприличиће такмичење у стронгмену, које је на распореду вечерас од 19 сати покрај стадиона „Илија Пантелић”, а данас је за снагаторе, градоначелник Кикинде Младен Богдан уприличио пријем, пожелевши им добродошлицу.
– Имаћемо врхунско такмичење вечерас, а битно је да знате, ко дође у Кикинду он је наш Кикинђанин и увек жели да дође следећи пут и увек се трудимо да будемо још бољи домаћини. Веома нам је важно да видите све лепоте нашег града и да видите шта је Кикинда и шта може да понуди и да то што више ширите. Желимо да вам кажемо колико нам је драго што имамо овако врхунске спортисте у нашем граду, а ово такмичење је превазишло оквир Србије и интересовање за вечерашње такмичење је велико. Туристичка организација ће да вам приушти и да видите неке лепе ствари у граду – рекао је Богдан.
Богојевић се надовезао:
– Захваљујем се граду Кикинди и граддоначелнику и његовом тиму за велику подршку, имаћемо вечерас осам такмичара, од којих четворица са светске Лиге шампиона, у пет интересантних дисциплина које су на светском нивоу што се тиче терета и то сви такмичари знају. Постојимо 23 године и то је већ велики успех и града Кикинде и Месне заједнице Нови Козарци.
Д. П.

etno-kamp-(1)

Етно камп, који се 24 године одржава истовремено са Фестивалом народних оркестара у организацији АДЗНМ „Гусле“, завршава се сутра.

Окупио је 25 студента етнокореологије и етномузикологије из Бања Луке, Београда, Новог Сада, Штипа из Македоније и ученике средњих музичких школа из Краљева, Суботице и Сомбора. Међу њима су и Вања Вујичић, студенткиња и чланица из Фолклорног ансамбла „Вила“ и Нађа Бурмас, студенткиња Факултета музичких уметности у Београду.

– На етно кампу сам четврти пут и сваке године то је ново искуство – рекла је Вања. – Теме су занимљиве и пуно тога сам научила о прошлости Срба у Војводини, Мађарској и Румунији. Поред тога, сваки пут стекнем нова пријатељства.

Нађа је из Врњачке Бање, прва је година факултета на одсеку етномузикологија и етнокореологија.

– Годинама уназад слушам о овом етно кампу и сада сам добила прилику да дођем у Кикинду. Одушевљена сам предавањима, програмом који је осмишљен за нас и уопште концепцијом кампа. Пуно тога сам научила и оно што је још важније, знања која сам стекла моћи ћу да применим.

Менторка кампа је др Драгица Панић из Бања Луке, а коментори су др Кристина Плањанин Симић и Катарина Николић.

– Ово је јединствена прилика да средњошколци и студенти током лета стекну нова сазнања. Уз стручна предавања, ту је и могућност да пораде на вокалним техникама, науче ново у играчким радионицама, да имају приступ ранијим проучавањима у Мађарској, Румунији и Војводини. Све што су научили моћи ће да покажу публици на концерту. Поред очувања традиције, наш циљ је повезивање студената и академија у региону у чему смо успели и сада се укључују и друге земље – рекла је др Кристина Плањанин Симић.

За учеснике су организована предавања еминентних стручњака из земље и региона и музичке, играчке и певачке радионице. У оквиру истраживања посетили су мађарско место Батања, румунска Арад и Ченеј и српско Кумане где су видели како изгледа рад на терену.

А.Ђ.

Don`t copy text!