U preddoigravanju poraženih iz dvaju finala B liga, naše severno-centralne i istočno-zapadne grupe, u Lazarevcu, rukometaši MRK Kikinde pobedili su 26:19 tim Loznice pa će se u dve utakmice doigravanja, u sredu u Jezeru” i subotu u Beogradu, protiv Obilića, prve ekipe na tabeli iznad crte ispadanja u Superligi, pokušati domoći najjače konkurencije dok će istovremeno Beograđani braniti status u Superligi.
Večeras je sastav kluba s imenom našeg grada na kraju prvog poluvremena utakmice u Lazarevcu imao minus – 9:10, a u nastavku igre, 15 minuta pre kraja Lozničani su vodili 17:14. Usledila je tada serija MRK Kikinde od 9:0, preokret na 23:17, i sve je pet minuta pre kraja bilo odlučeno.
D. P.
Month: June 2025
Prijateljstvo bratskih gradova, Kikinde i Narvika, nastalo tokom Drugog svetskog rata, biće obogaćeno monumentalnom skulpturom od terakote. „Banaćanka“ će svoje mesto pronaći u parku skulptura u Norveškoj, u kojem se nalaze dela poznatih umetnica ove zemlje.
Skulpturu, koja predstavlja naš narod, tradiciju, nematerijalno kulturno nasleđe ovog dela Banata, izradili su sugrađanin Jovan Blat, master vajarstva i Biljana Popović, doktor vajarstva, zaposlena kao profesor u školi.
-Inicijativa je potekla od v.d. direktora Kulturnog centra Marka Markovljeva. Tokom boravka u Narviku, posetio je park skulptura i došao na ideju da bi se i skulptura devojke u banatskoj nošnji odlično uklopila – saznajemo od Blata.
Biljana Popović bila je učesnica Internacionalnog simpozijuma u terakoti „Tera“ 2014. godine i rado je prihvatila da pomogne u izradi „Banaćanke“.
-Njena specijalnost je izrada etno motiva, odnosno devojaka u nošnjama, tako da je izbor pao nju. Skulpturu smo započeli tokom zimskog raspusta, a ovih dana biće potpuno završena. Ostali su sitni detalji – pojašnjava naš sagovornik.
Rad je u obimu 90 centimetara, koliko je i širina suknje u najširem delu i visine je 2,5 metara.
-Predstavlja devojku staru dvadesetak godina u banatskoj nošnji koja drži u ruci snop žita. Nošnju smo izučavali putem interneta, a imali smo priliku i da je još bolje sagledamo u Narodnom muzeju. Nošnja se sastoji od crvenog jeleka i istoj takvoj pregači, sa belom bluzom i suknjom. Na glavi ima kapu „zlataru“ koja je sinonim za narodni zlatovez i koja je reprodukcija one pohranjene u Muzeju. Ovih dana biće ispečene perlice koje će nakon glaziranja krasiti kapu kao dukate. Snop žita simbolizuje rodnu banatsku crnicu, a posebno što je kompletna skulptura izrađena od kikindske gline – pojašnjava Jovan Blat.
Tri nedelje bilo je potrebno za izradu same skulpture.
-Nakon toga ofarbana je zemljanim bojama koje su sušile mesec dana. Nakon toga je skulptura, koja je iz dva dela, ispečena. Nije bilo mogućnosti da bude monolitna zbog transporta u Norvešku. Nakon toga ponovo je ofarbana i to beton bojama koje su postojane. Skulptura će se nalaziti napolju, a u Norveškoj je hladno i klima je oštra, tako da je važno da i boje budu što dugotrajnije – precizirao je autor „Banaćanke“.
I gosti iz Narvika, koji su nedavno boravili u Kikindi, videli su vajarsko delo.
-Oni su oduševljeni i jedva čekaju da skulpturu predstave svojim sunarodnicima. Čast mi je i privilegija što sam, na neki način, doprineo prijateljstvu dva naroda koje traje već osam decenija – zaključio je Jovan Blat.
Naš sugrađanin je viši stručni saradnik na katedri za vajarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu i otkrio nam je da je završio još jedan veliki projekat:
-Završio sam skulpturu instalacije „Dobro drvo“, po dečijoj priči, koja se nalazi u ulazu Kulturnog centra. Reč je o drvetu visokom oko sedam metara koja ispunjava deo stepeništa. Izrađena je od čelika, a nju će krase ptice od terakote i to ptice koje se mogu videti u Kikindi i okolini.
LEPO LICE
I u ranijem periodu Blat je radio portrete i biste. Pamte se tridesetak rok legendi od terakote. Postavku su predvodili Mik Džeger i Kit Ričards, a društvo su im pravili Igi Pop, Džon Bon Džovi, Elvis Prisli, Džimi Hendriks, Bob Dilan, Angus Jang, Bob Marli i drugi.
-Prvi put sam vajao ljudsku figuru kao veliku terakotu. Za to je neophodna ideja i model po kom radiš. Najvažnije je osmisliti da skulptura stoji samostalno i kada se u tome uspe ide zidanje. Malo muke imali smo oko ruku koje su od tela prilikom izrade, jedna šaka je naslonjena na kuk, a u drugoj je snop žita. Lice je radila koleginica Biljana u čemu je nenadmašna. Dvoumili smo između poznatih glumica, ali na kraju je lice produkt vajarske zamisli i skup je nekoliko lica – naveo je Blat.
AMBICIOZNI PLANOVI
Priprema dve paralelne izložbe od kojih će jedna biti apstrakcija, a druga figuracija ptica.
-Jedna od dve izložbe biće predstavljena i Kikinđanima i, mislim, da će to biti ona o pticama na vodi. Planiram da istu izložbu „uTISAk“ napravim i u Kulturnom centru u Bečeju jer se tiče i moje velike ljubavi, reke Tise – saznali smo od Jovana Blata.
Dodaje i da je priroda njegova neiscrpna inspiracija. Isto tako prilikom izrade skulptura koristi isključivo prirodne materijale.
A.Đ.
U dečijem pozorištu „Lane“, danas, 1. juna, od 19 sati, na repertoaru je predstava „Tri praseta“.
U komadu za decu i odrasle koji je režirao Aleksandar Maletin igraju: Milan Vujić, Marta Katai, Aleksandar Krulj, Miloš Vujić i Aleksandar Maletin.
U noći između 31. maja i 1. juna 1999. godine Kikinda je raketirana sa četiri bombe, a meta su bili objekti u nekadašnjoj kasarni „Servo Mihalj”.
Naš grad bombrdovan je u toku NATO agresije na SR Jugoslaviju. Iz Aviana u Italiji poleteli su avioni koji su ušli u našu zemlju iz pravca Hrvatske, došli do Kikinde i gađali
kasarnu. U kasarni je tokom bombardovanja bilo šest vojnika. Jedna bomba pala je na tadašnji magacin za municiju, a druga na Centar za obuku pasa. Na svu sreću nije bilo žrtava jer su objekti koji su uništeni u bombardovanju bili su prazni.
Prema priči Milana Vejina, predsednik rezervnih vojnih starešina, rezervnog majora koji je u vreme bombardovanja kasarne bio je u komandi vojnog odseka Kikinda, jedinice vojnog odseka obezbeđivale su kasarnu.
-Objekti koji su gađani bili su prazni, a pre rata u njima se nalazila velika količina eksplozivnih sredstava. Jedna od bombi završila je u njivi i pretpostavlja se da je meta bila pruga koja dolazi iz Rumunije i koja vodi prema Beogradu. I u vreme sankcija i bombardovanja u našu zemlju gorivo je stizalo iz susedne zemlje te je cilj bio da se onesposobi dotok goriva. Sreća je da je stražar koji je bio u neposrednoj blizini gađanih objekata skočio u kanal u kom nije bilo vode i tako je ostao nepovređen – priseća se Vejin.
U nekadašnjoj kasarni jutro posle bombardovanja zatečeni su krateri od bombi jer su projektili bili teški između 400 i 600 kilograma. Jedna od bombi, koja nije eksplodirala i dalje se nalazi u njivi sugrađanina Stevice Radulaškog. Kikindu su bombardovali pripadnici španske lovačko-bombarderske eskadrile.
U udruženju „Srspski ratni veterani” ističu da neguju kulturu sećanja i ovaj datum, kao i da se sećaju se svih stradanja i žrtava koje tokom NATO agresije na našu zemlju. Dodaju i da ne zaboravljaju ko nas je i na koji način bombardovao.