најчитанији портал Севернобанатског округа
На најновијем конкурсу „Градови у фокусу“ Министарства културе, за санацију фасаде Културног центра Кикинда опредељено је 12 милиона динара.
Како смо раније известили, обнова репрезентативног здања на Градском тргу биће настављена, а део потребних средстава за санацију фасаде претходно је определила и Покрајина.
Наиме, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, издвојио је 20 милиона динара.
На конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање за финансирање и суфинансирање израде техничке документације средства у износу од 885.000 динара опредељена су двема средњим школама у Кикинди.
Техничкој школи „Михајло Пупин“ опредељено је 800.000 динара за финансирање израде техничке документације за реконструкцију и доградњу кровне конструкцијске изнад помоћних просторија уз фискултурну салу и идејног пројекта адаптације помоћних просторија уз фискултурну салу.
-У нашој школи уз фискултурну салу налазе се свлачионице, справарница и канцеларију за наставника, а на овом делу зграде налази се раван кров – сазнајемо од директорице Техничке школе „Михајло Пупин“ Миланке Халиловић. -Кров годинама уназад прокишњава, те га је неопходно заменити косим кровом. Прокишњавање је оштетило свлачионице, али и осветљење јер се неонке напуне водом. Важно нам је да решимо постојећи проблем, првенствено због безбедности наших ученика. То до сада није било могуће јер смо тек прошле године успели да легализујемо поменути део зграде.
Израдом техничке документације, школа ће стећи услов да може да конкурише за средства за реконструкцију крова.
-Осим крова у плану је и санација свлачионица, тоалета и туш кабина, али и замена водоводне и канализационе мреже с обзиром на то да је зуб времена учинио своје. Желим да истакнем да нам Покрајински секретаријат за образовање константно излази у сусрет. Подсетићу да смо прошле године добили шест милиона динара за реконструкцију тоалета, а подржали су нас и приликом замене прозора и врата – навела је наша саговорница.
На истом конкурсу и Средња стручна школа „Милош Црњански“ добила је 85.000 динара за финансирање израде пројектно техничке документације за громобранску инсталацију са уређајем за рано стартовање.
А.Ђ.
На Факултету друштвених наука одржана прва међународна конференција уз учешће научника из Италије, Црне Горе, Грчке, Бугарске и Србије.
На Факултету друштвених наука (ФДН) у Београду 27. јуна 2025. године одржана је прва Међународна научна конференција The Balkans (the Western Balkans) and Europe (the European Union) Facing the Challenges of the World in the Transition Processу сарадњи са ibera Università Mediterranea (LUM „Giuseppe Degennaro“) из Италије, Барија и Faculty for Information Technology (University Mediterranean) из Црне Горе, Подгорице.
Конференција је окупила истакнуте професоре и истраживаче из Италије, Црне Горе, Грчке, Бугарске и Србије, који су, у духу отвореног и интердисциплинарног дијалога, разменили увиде о савременим глобалним изазовима и њиховом утицају на регион Западног Балкана и ширу европску заједницу.
Циљ ове конференције био је да подстакне критички дијалог и интердисциплинарну размену знања о савременим изазовима који обликују односе између Западног Балкана и Европске уније. Посебан фокус стављен је на геополитичке промене, одрживост, дигитализацију и процесе европских интеграција, са намером да се размотре перспективе и механизми транзиције у ширем друштвеном, политичком и технолошком контексту. Конференција тежи да допринесе дубљем разумевању регионалних динамика кроз призму друштвених наука и да понуди препоруке засноване на научним истраживањима, које могу бити од користи како академској заједници, тако и доносиоцима одлука у земљама региона и ЕУ. Истакла је проф. др Драгана Трифуновић, продекан за науку на Факултету друштвених наука и председница Академског одбора конференције.
Конференцију је свечано отворио декан Факултета друштвених наука, проф. др Срђан Жикић, док је програм конференције водио и модерирао проф. др Слободан Пајовић, саветник за међународну сарадњу Факултета друштвених наука.
Конференцији је присуствовао и доц. др Борис Бурсаћ, саветник министра за међународну сарадњу у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, који је у име Министарства поручио да је:
„У времену бројних друштвених изазова, улога друштвених наука од кључног је значаја. Кроз анализу, критичко мишљење и иновативне приступе, доприносите разумевању сложених појава и проналажењу решења.“
Додао је да је скуп одлична прилика за размену идеја, успостављање нових сарадњи и продубљивање знања у области друштвених наука.
Посебан допринос конференцији дала је проф. др Кандида Бусоли са LUM Giuseppe Degennaro универзитета у Барију са Департмана за менаџмент, финансије и технологију, која је одржала уводно предавање. У свом излагању истакла је значај дигиталне финансијске писмености и способности интерпретације финансијских података као кључних алата у превенцији инвестиционих превара.
Кроз низ стручних излагања и динамичних дискусија, обрађене су кључне геополитичке и геоекономске теме, укључујући односе између земаља Западног Балкана и Европске уније, као и различите политике појединачних чланица ЕУ према региону. Конференција је у потпуности испунила очекивања организатора, потврдивши да се и у изазовним временима може постићи висок ниво стручне презентације и научне дискусије, у креативном и флексибилном академском окружењу.
Закључци конференције указују на потребу за интензивнијим повезивањем научних заједница земаља Западног Балкана и Европске уније, посебно у светлу заједничких изазова транзиције, одрживости, дигитализације и друштвених промена. Учесници су се сагласили да је интердисциплинарни приступ, заснован на научној сарадњи и отвореном дијалогу, кључ за разумевање сложених глобалних процеса и обликовање успешних политика у будућности.
Организатори су оценили да је конференција остварила висок академски и међународни домет, уз снажну поруку о важности друштвених наука у савременом свету. Као препоруку, истакли су значај наставка заједничког рада на конкретним истраживачким пројектима, размени знања и мобилности истраживача.
У складу са постигнутим резултатима и интересовањем учесника, најављено је да ће Међународна научна конференција постати годишња традиција, са циљем даљег оснаживања научне и институционалне сарадње у региону и шире.
Озвор: Србија Данас
У Храму Светог кнеза Лазара, у Накову, поводом Видовдана, служена је Света Литургија коју је служио старешина храма јереј Живан Васић. Поред верника и мештана, Литургији је присуствовао и градоначелник Кикинде Младен Богдан .Овај дан обележава се и као Дан села.
-Овде смо да пружим подршку верском и културном животу мештана Накова – истакао је градоначелник Богдан – Искористио сам прилику да разговарам са њима, да им честитам Дан села и да им предочим планове које имамо за наше месне заједнице у наредно периоду. Локална самоуправа остаје посвећена равномерном развоју свих насељених места, као и очувању верских и културних вредности које чине идентитет нашег града и региона. Присуство великог броја мештана на Литургији показује колики значај овај дан има за заједницу и колико је важно очување традиције и духовности.
Храм у Накову, посвећен српском светитељу и јунаку Косовске битке, у завршној је фази унутрашњег уређења и ове године обележава 20 година од завршетка изградње. У претходном периоду урађено је осликавање храма, као и мозаик у куполи и изнад улазних врата. Како је навео јереј Живан Васић мозаик у куполи храма осликан је Исусом Христом са четири анђела, док се мозаик цара Лазара и царице Милице налази изнад улазних врата. Осликана је и купола, сводови, постављен је нови полијелеј, а саниран је проблем са влагом који је оштетио део фрески. Међу многобројним донаторима, којих је већина из села, издвајају се и они који су пореклом из Накова, а живе у другим градовима. Истакнута је и сарадња, пре свега, са члановима КУД-а „Извор“, али и осталим мештанима који су ту да помогну када год затреба.
Изградња цркве у Накову почела је 1996. године по пројекту архитекте Предрага Ристића из Београда и завршена је 2005. године. Иницијативу за изградњу покренули су мештани који у великој мери помажу да се обнови.
А.Ђ.
Анализа прелиминарних резултата завршног испита Министарства просвете показала је да просечан број бодова на тесту који су осмаци широм Србије имали почетком недеље из матерњег језика (српски језик и језици националних мањина) ове године износи 11,54, а просечно постигнуће на тесту из српског језика је 11,61 поена, док је из математике просек бодова ове године 11,63.
Ученици су и ове године имали могућност да бирају и полажу један од пет предмета историју, географију, физику, хемију или биологију.
У складу са тим, географију је изабрало 46,5 одсто осмака, биологију 31,5 одсто, историју 8,8 одсто, физику 6,9 одсто и хемију 6,3 одсто.
На тесту из географије, како се наводи у саопштењу, просек бодова износи 13,01, на тесту из биологије 13,89, на тесту из историје просек бодова је 14,02, на тесту из физике просек бодова је 15,77, док је из хемије просек бодова 15,87.
Taнјуг
У Народној библиотеци „Јован Поповић“, на маскенбалу, окупили су се малишани који су чланови читалачког клубића ове установе. Већ неколико година уназад долазак лета обележавају обучени у омиљене јунаке.
-Клубић Народне библиотеке окупља предшколце и основношколце нижих разреда. Наш циљ је је да заволе да читају и да их уведемо у свет књига. Све активности реализујемо кроз игру – истакла је в.д. директорица Дуња Бркин Трифуновић. – Наш основни циљ је да деца заволе читање и књигу, да схвате колико је она занимљива, иако, на први поглед, можда и није тако у очима малишана. Једном када уђу у свет књиге и маште, схвате колико је он лепши и бољи.
Деца, окружена књигама, Библиотеку схватају као своје место. То је нарочито изражено сваког петка од 18.30 сати, када се окупљају у клубићу.
-Дошли смо до тога да имамо генерацију деце која су изашла из клубића. Они имају 11 година и остали су верни књизи. Они су најбоља препорука за оно што радимо. Да смо на правом путу потврђује нам чињеница да сваке године имамо све више чланова. Радионице су прилагођене деци и њиховим интересовањима – додаје наша саговорница.
Летњи камп у Библиотеци, који ће окупити децу до 11 година, биће организован од 14. до 18. јула. Камп је бесплатан и заинтересовани могу да се пријаве на мејл kultura@ki.biblioteka.org.rs до 11. јула. Ове године у фокусу је свемир.
-Желимо да одамо почаст нашем суграђанину Миливоју Југину. Сваки дан ће имати своју тему које ће бити обухваћене различити и занимљивим радионицама – појаснила је Дуња Бркин Трифуновић.
А.Ђ.
Видовдан је српски национални и верски празник који се обележава 28. јуна. Српска православна црква га обележава као дан сећања на кнеза Лазара и српске мученике који су пали у Косовској бици против Османског царства 1389.године.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, страдање кнеза Лазара (1371—1389) и пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.
Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима. Видовдан је државни празник у Републици Србији који се обележав радно и представља сећање на погинуле у свим ратовима. Пре Другог светског рата, Видовдан је био последњи дан школске године.
Због радова на електричној мрежи у уторак, 1. јула, од 8 до 12 сати, струје неће бити у улици Жарка Зрењнина од Немањине до Стерије Поповића.
Универзитет у Београду објавио је да ће се први уписни рок за академску 2025/26. годину организовати од 22. јула до 8. августа.
Како је објављено на Инстаграм налогу „univerzitetubeogradu“, пријем докумената кандидата отпочеће 21. јула, а реализација пријемних испита у складу са политиком уписа факултета, у термину од 24. до 28. јула.
Након тога, према важећим процедурама, како додају, спровешће се упис нове генерације студената до 8. августа.
Taнјуг
Видовдан је за Србе велики и стари празник. По Закону о празницима, од 2001. године је државни празник и обележава се радно, у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.
У црквеном календару је обележен црвеним словом. То је непокретни празник, увек се празнује 28. јуна.
У хришћанском календару не постоји светац с овим именом. Тек 1892. године Српска православна црква га је први пут унела као празник у своје календаре, стављајући га у заграду иза пророка Амоса и кнеза Лазара, чије је култове неговала.
Видовдан се прославља достојанствено, мирно, без весеља. У свим православним храмовима служи се парастос нашим војницима, палим на бојном пољу, и свим до данас пострадалим мученицима који су на разне начине живот дали за православну веру.
Празник је занимљив зато што се преплићу историјске чињенице са народним обичајима и веровањима, оличеним у развоју косовског мита упоредо са паганским култовима старог словенског божанства Вида који је сматран врховним божанством –„Богом над боговима“ а сви други богови тек полубоговима.
Међу Србима и свим Словенима веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра празником за очи, односно празником који „отвара очи“. По народном веровању, важно је шта ће се на овај дан видети, јер ће се касније баш у томе имати успеха.
На Видовдан се, према књигама и веровањима не ради у пољу – да кукуруз заметне клипове, ни у винограду – да се грожђе не сасуши и отпадне. Тог дана треба пробати и зрело воће. Верује се и да на Видовдан ваља започети ручне радове – плетење и везење.
Понегде се, до поднева, излази на гробља и доноси храна, обавезно риба. Видовданска трпеза ове године је посна, јер пада у време Петровског поста. Постоји и обичај да жене уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.
Пре Другог светског рата, Видовдан је био последњи дан школске године.
