Обележавање славе града у Кикинди – Летњег Светог Николе, односно Преноса моштију Светог оца Николаја, 22. маја – новијег је датума, каже историчар Срђан Сивчев, директор Историјског архива Кикинда.
– Сама слава града јесте новијег датума, али храмовна слава Цркве Светог оца Николаја обележава се још од 1769. године, када је почела изградња храма посвећеног Летњем Светом Николи. Прослављала се све до Другог светског рата, па и током њега. Након рата, доласком нове власти оличене у Комунистичкој партији Југославије, и наметањем друкчијег друштвеног поретка, та пракса је прекинута – објашњава Сивчев.
Он додаје да град Кикинда није имао своју званичну славу све до 2017. године, када је поново започето заједничко обележавање са Српском православном црквеном општином. Од тада се одржавају и литије улицама града. Пракса обележавања храмовне славе обновљена је још 2006. године, током мандата председника општине др Бранислава Блажића.
У Србији је уобичајено да градови имају своју славу, која је често истовремено и храмовна – уколико је главна црква у месту посвећена истом светитељу. Тај дан симболично повезује духовни и друштвени идентитет заједнице, подсећа на корене и окупља грађане у заједничком обележавању традиције.
С. В. О.
У борби за опстанак у српсколигашкој „Војводини”, Кикинђани су у Доњем Товарнику ремизирали без голова, међутим податак да севернобанатски српсколигаш није победио осам утакмица у низу, последњи пут славио је још 29. марта против Кабела, показује зашто је ОФК Кикинда, четвртопласирана на табели с почетка наставка сезоне, запала у ситуацију да се у последњим метрима трке грчевито бори за спас. Од поменутог датума екипа тренера Душана Ђокића, од могућа 24, освојила је пет бодова.
Мало се лакше дише на Градском стадиону у Дистричкој улици, на који у суботу стиже Подунавац који не стрепи од испадања.
Др Зуроф је том приликом обишао просторије Фондације „Светозар Милетић“ у Новом Саду, Матицу Српску и Градску кућу, где се сусрео са градоначелником Новог Сада, Жарком Мићином.
Директор Центра „Симон Визентал“, који иза себе има готово четири деценије плодотворног рада на истраживању и проучавању Холокауста, као и на трагању за одбеглим нацистима и ратним злочинцима из Другог светског рата, разменио је мишљење са домаћинима ове три институције о значају српско-јеврејског пријатељства кроз историју и важности културе памћења о заједничком страдању које су Срби и Јевреји претрпели у нацифашистичким логорима и режимима какви су били нацистичка Немачка и Независна Држава Хрватска.
(Извор: nsuzivo.rs)
