Како су Новокозарчани пре 34 године угостили малишaне из Плавска у Тулској области (Русија) након незапамћене хаварије у нуклеарној електрани Чернобиљ
Новокозарчани су се, пре 34 године, исказали као велики хуманисти. На најлепши начин укључили су се у племениту мисију помоћи малишанима из подручја најдиректније угроженог након експлозије у нуклеарној електрани Чернобиљ и највеће катастрофе у историји нуклеарне енергије.
О једномесечном боравку 61 детета, три васпитачице и једног лекара из Плавска у Тулској области у Совјетском Савезу (подручје у Русији) сведочи ова фотографија.
Дугогодишњи секретар МЗ Нови Козарци, данас пензионер, Светозар Вучковић, у чијем је дому снимак начињен, објашњава шта се то збило у његовом селу у лето 1991. године:
– Чули ми у Месној заједници да постоји Југословенски комитет за децу Чернобиља, који позива заинтересованe да се прикључе активностима које покреће. Одмах се јавимо на назначени телефон и поручимо да смо спремни на сарадњу. Лако се договоримо. Убрзо су у наше село пристигли малишани из Плавска са четворо одраслих пратилаца. Раширених руку и отворених срца прихватили смо драге госте и сместили их у кућама наших малишaна. Уследили су тренуци којих се ми Новокозарчани с радошћу и поносом присећамо. Дружење деце било је нешто неописиво лепо…
Вучковићев колега из некадашњег новокозарачког руководства Јово Бабичић напомиње да је на њега посебан утисак оставио полазак малишана назад у своју домовину. Било је дирљиво на растанку, потекле су и сузе. Уследила је после на релацији Нови Козарци-Плавск комуникација писмима и разгледницама. Време је учинило своје. Контакти се проредили, скоро нестали, али сећања Новокозарчана на једно лето када су исказали величанствену доброту – нису избледела.
М. Иветић
