Даy: Ф ј, 2025

синдикат-пензионери-слава-(3)

Чланови Синдикалне организација пензионера Кикинде уз резање славског колача, у присуству гостију и свештеника Живана Васића обележили су славу Ђурђевдан. Поменута организација основана је априла 1991. године, а ове је друга година како обележава славу.

-Ово је прилика да позовемо наше партнере и сараднике, али и да разговарамо о плановима – истакао је председник кикиндске Синдикалне организација пензионера Радован Субин – Наша организација броји више од 9.200 чланова. Интересантно је да то нису само Кикинђани и само пензионери. Имамо и чланове који су из Београда, Новог Сада, Жабља, Стајићева. Сматрам да је посебно интересантан наш програм туризма трећег доба која су повољна и наши чланови радо путују, друже се и упознају нова места.

Кум славе био је Илија Дрљић, председник ССС за Кикинду, Чоку и Нови Кнежевац.

-Хвала на указаном поверењу, а како ми се ближе пензионерски дани наставићемо успешну сарадњу која траје више од три деценије. Укључићу се у рад организације како би дао свој скромни допринос – казао је Дрљић.

Овом приликом додељене су и повеље Синдикалне организације пензионера за сарадњу. Између осталих, повељу је у име наше медијска куће примила директорица и главна и одговорна уредница Јелена Црногорац.

А.Ђ.

славски-колац

Поводом славе Града летњег Светог Николе, 22. маја, и ове године локална самоуправа организује такмичење за најбољи славски колач, најбољи изглед славског колача и најбољу структуру и укус славског колача.

Позив да учествују упућен је грађанима, удружењима грађана и осталим заинтересованим појединцима. Пријављивање је најкасније до 16. маја на бројеве телефона 426-300 и 064/857-40-44.

Славски колачи предаваће се на сам дан славе Града од 10 до 11 сати у Свечаној сали Градске куће.

ИНТЕРНИРЦИ-ВЕНЦИ-(3)

У знак сећања на Кикинђане који су послати у концентрационе логоре 1942. године представници локалне самоуправе, борачких удружења и Друштва српско-норвешког пријатељства положили су венце на споменик интернирцима. Немачки фашисти, на Ђурђевдан, интернирали су 46-оро суграђана у логоре у Норвешку.

– Наши суграђани су са 4.500 Југословена, смештени у 36 логора смрти, а највише Кикинђана заробљено је у логору Бејсфорд, на десетак километара од града Нарвика. Имена исписана на плочама споменика доказ су њихове храбрости, спремности на жртву у борби за слободу и њихове бесмртности – рекао је Тибор Фиреди, секретар кикиндског Друштва српско-норвешког пријатељства. – Старији и болесни стрељани су већ 16. и 17. јула, а многи су пресељени у друге логоре где су били на принудном раду, мучени и изгладњивани. Град је у њихову славу подигао споменик који подсећа на њихову храброст и страдања.

Вратило се свега седморо Кикинђана: Ника Бањин, Славко Вукић, Чеда Ђомпарин, Стеван Михаилов, Стеван Сивчев, Јоца Станић и Жарко Стојков. Они су истицали велике страхоте које су доживели у логору. Исто тако сведочили су о помоћи и пријатељству локалног становништва у Нарвику. У знак сарадње два народа прва Декларација о пријатељству између Нарвика и Кикинде потписана 6. октобра 1966, а обновљена је пет деценија касније.

– Важно је да негујемо културу сећања на све оне који су дали своје животе како би ми живели у слободи. Тешка и зла времена изнедрила су и нешто добро, пријатељство између Кикинде и Нарвика које траје – навео је Жељко Раду, члан Градског већа.

На формирање Југословенско – норвешког друштва највише утицаја су имали интернирци. Споменик страдалима, дело академског вајара мр Слободана Којића, подигнут је 1975. године.

А.Ђ.

пензионери-5

Исплата априлских пензија за војне, пољопривредне пензионере као и кориснике из категорије самосталних делатности почеће данас, без обзира за који начин примања пензија су се определили, саопштио је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.

За пензионере из категорије запослених који пензије добијају преко текућих рачуна, исплата ће почети 10. маја, а за оне који примања добијају на кућним адресама или их подижу на поштанским шалтерима, 12. маја.

Са априлским чековима пензионерима стижу исти износи као и приликом претходне исплате за март.

Просечна мартовска пензија износила је 50.686 динара.

дурдевдан-ртс

Српска православна црква данас слави Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, а Ђурђевдан је једна од најчешћих слава код Срба.

Према предању овај светитељ заштитник професија, организација и болесника, рођен је између 275 и 280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици.

Приказ Светог Георгија који убија аждају, симбол паганства, заснован је на популарној легенди хришћанске митологије – Георгије и Аждаја.

Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се бацају у текућу воду. Верује се да венчић укућанима доноси здравље, а пољу берићет.

Ако је на Ђурђевдан ведро време, биће плодна година, каже старо веровање, а ако пада киша, предстоји сушно лето.

Према народним песмама, на Ђурђевдан су се састајали и хајдуци, па је тако Ђурђевдан хајдучки састанак.

Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном календару), а други је пренос моштију и обнављање Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном календару).