децембар 6, 2025

Дан: 21. април 2025.

gimnazija-spolja-(1)

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско трговинске школе од сутра, уторка, 22. априла, биће на онлајн настави. Како истиче директорица Гимназије Мира Дражић, овакав вид наставе трајаће до краја недеље.

-Од понедељка, 28. априла ђаци Гимназије часове ће похађати у Основној школи „1.октобар“ у Башаиду. Ученици Економско-трговинске школе на наставу ће ићи у Основнну школу „Петар Кочић“ у Накову и делом ће се часови држати у просторијама ове школе које се налазе у улици Војводе Путника. Аутобски превоз за све ученике ће бити обезбеђен и он ће бити бесплатан. Настава у сеоским школама одвијаће се до краја школске године – сазнајемо од Мире Дражић.

Како је Кикиндски портал већ писао, Министарство за јавна улагања подржало је капитални пројекат реконструкције зграде Гимназије „Душан Васиљев”, те ће комплетна обнова репрезентативног здања бити финансирана из државне касе.

У сусрет потписивању уговора, а имајући у виду да је јавна набавка спроведена, у току је измештање ситног школског инвентара и реквизита у просторије КСЦ “Језеро” одакле ће се даље у складу са потребама распоредити у школе које ће ученици гимназије и економске школе користити до повратка у своју зграду.

Захваљујући планираном капиталног улагању, објекат који је, због својих архитектонских и историјских вредности, заштићено културно добро, засијаће у пуном сјају. Комплетна обнова зграде Гимназије, изграђене пре 125 година, одвијаће се у две фазе

Новина ће бити прилаз и лифт за особе са инвалидитетом, као и најсавременији систем противпожарне заштите.

Предвиђено је да радови у унутрашњости зграде, трају 300 радних дана, а инвестиција је вредна 455 милиона динара без ПДВ-а.

А.Ђ.

plastenik-(2)

Покрајински фонда за развој пољопривреде објавио је конкурс за кредитну подршку за набавку нових заштићених башта, пластенике и стакленике и опреме за ову годину.  Право да конкуришу имају регистрована пољопривредна газдинства – правна и физичка лица са територије  Војводине у активном статусу, закључно до 31. октобра.

Фонд ће одобравати кредите за куповину нових заштићених башта пластеника и стакленика и опреме у њима, за изградњу комплетног пластеника (алуминијумске или поцинковано-челичне конструкције) са вишегодишњом, вишеслојном фолијом, затим за вишегодишње, вишеслојне фолије за покривање пластеника, фолије за сенчење и спречавање губитка топлоте, мреже за сенчење пластеника, системе за наводњавање „кап по кап” и за микрокишњење, за наводњавање и прихрану: систем за фертиригацију, за филтрирање и пумпе за наводњавање, столове за производњу расада (алуминијумски, са кадама и вентилом за пражњење) и системе за загревање.

Кредити ће се давати са каматном стопом од један проценат на годишњем нивоу, уз примену валутне клаузуле. Максимално се може задужити седам милиона динара, а неће се одобравати кредити у износу мањем од 300.000 динара.

Рок отплате је пет година, у који је укључен грејс период од 12 месеци, рачунајући дан од преноса новца. За време грејс периода неће се обрачунавати интеркаларна камата, а новац ће се враћати у полугодишњим ратама. Прва доспева по истеку грејс периода.

Заинтересовани треба да попуне и потпишу образац пријаве коју могу преузети на сајту www.fondpolj.rs  и оригинални предрачун са спецификацијом исказан у динарском износу.

 

smiljana-salgo-(1)

Старији суграђани се, пре данашњих великих трговинских ланаца, сећају некадашњег кикиндског ланца трговина – „Ангропромета”. Са својом мрежом продајних објеката, „Ангропрометове” продавнице красили су укусно аранжирани излози, чији је аутор била наша саговорница Смиљана Шалго – сликарка, декоратерка, графичарка, дизајнерка и много тога још.

-Сликарски таленат се примети још у забавишту, тако је било и код мене. Међутим, можда је мој дар за уметност прва озбиљније приметила моја професорица ликовног у средњој школи, Мирослава Којић- прича Смиљана.

Било је то време такозваних „Шуварица”, односно заједничких основа, да би се Смиљана након завршеног 10. разреда уписала у новосадску Школу за графички дизајн. Ту је усавршила своје уметничке склоности, а након завршетке средње школе покушала је да упише Ликовну академију, али, нажалост, није успела.

-Недостајало ми је мало више упорности, подршке родитеља и самопоуздања – додаје наша саговорница. Ипак, упркос томе, наставила је даље да се усавршава и изграђује свој властити сликарски стил.

-Морам да признам да ни сама себе нисам довољно разумела у то време. Имала сам критички однос према оном што сликам, и тек временом сам се изградила у свом стваралаштву, а то је ваљда и нормално- прича, уз осмех.

-Требало би напоменути да сам ја у ствари почела да сликам из неке врсте незадовољства. Када сам схватила да свет не може да буде идеалан, да постоји смрт и друге ружне ствари, онда сам на неки начин сликарством почела да се браним и да улепшавам стварност. Себе бих окарактерисала као питому, а та моја питомост није увек наилазила на добар одјек околине, тако да сам се пронашла у сликању, како бих овај свет учинила савршенијим, јер ово данашње сурово време ми се уопште не допада. Зато више волим нереално, а то ми пружа сликарство. Уметност настаје кад нешто немате, кад сте за нешто ускраћени – тад постајете креативни.

Иначе, Смиљана је, како и рекосмо, пре него што се посветила искључиво сликарству била аранжер-декоратер излога „Ангропромета”. Надалеко је био препознатљив излог трговинског објекта у Галадској, који је управо она аранжирала.

-Радила сам 15 година у „Ангропромету”. Могу нескромно да кажем да се многи и данас сећају како су с укусом били декорисани наши излози. Чујем и сад понекад коментаре како не памте таквог аранжера у нашем граду. Имала сам потпуну стваралачку слободу. Било је то дивно време.

Међутим, „Ангропромет” је угашен, а аранжиране излоге данас са заменили самолепљиви плакати. У време док сам ја радила као аранжер излога, подизала сам своје две ћерке близнакиње, тако да више од деценију и по нисам сликала. Данас су ми ћерке на докторским студијама хемије и могу поново да се максимално посветим сликању и да ми то буде егзистенција- додаје с поносом, али и неком врстом сете.

Осим што се вратила платнима, Смиљана осликава и кравате, ешарпе и мараме.

-То је посебна техника и ту геометријски облици немају скоро никаквог значаја, јер све осликавам ручно. Радим специјалним, постојаним бојама које су отпорне на хабање и периве су. Након што осликам неку кравату или мараму, следи пеглање, како би слика на кравати или марами остала трајно утиснута. Мало људи се данас тиме бави.

Својевремено је Смиљана Шалго држала и ликовну радионицу за децу у кикиндском Културном центру. Након пандемије ковида, било је доста малишана који су желели да савладају основе сликања. Трајало је то три године, а ни данас овој сликарки не недостаје стваралачког заноса.

-Углавном од техника користим акрилик, јер је постојан, а није отрован. Имала сам самосталне изложбе у Кикинди, Новим Козарцима и Кањижи, а поред тога и небројено колективних. Једном приликом су наш град посетили гости из Кине и видевши изложене слике Браце Азарића и мене, понудили су нам да излажемо у Хонг Конгу и Милану, што се и остварило, тако да је моје слике видела и инострана публика. Сликала сам за ту прилику манастир Љубостињу. А што се тиче сликарских мотива који ме у последње време заокупљају – то је пре свега Кикинда и те моје слике наилазе на јако добар одјек код публике – закључује ова уметница, а будући да нам је пролеће обојило ионако леп град, можда Смиљана неће овог пута морати пуно да улепшава стварност на својим сликарским платнима.


Н. Савић

voce-izmrzavanje-(2)

Ове године неће бити воћа на територији града. Како сазнајемо од саветодавца Пољопривредне стручне службе Јелене Кљајић, 8. априла, измерен је мраз који је довео до штете на свим воћним врстама.

– У различитим деловима територије града забележени су и различити минуси. Поменутог дана, 8. априла, на аутоматској метеоролошкој станици забележено је минус 7 степени, што је и најнижа температура, те је у овом делу атара и највећи проценат измрзнутог воћа – напомиње наша саговорница.

Највише је страдала и најосетљивија воћка.

-Сада дефинитивно могу да кажем да кајсије нема на целом терену. Све су измрзле и то на свим потесима наше територије. И дуња и крушка су у потпуности измрзла, трешњу је мраз уништио у 95 одсто случајева, док је измрзло и 90 процената брескве. Са друге стране најбоље је прошла вишња код које је стање шаролико, тако да је штета од 20 до 80 процената. Када је реч о јабукама измрзавање зависи од сортимента. Највише је страдала сорта „ајдаред“ која је била и највише отворена. Код осталих сорти штета је од 50 до 90 одсто. Шљива је такође уништена у 90 одсто воћњака. У деловима где је било минус, 3,4 степена постоји шанса да буде минималног рода – прецизира Јелена Кљајић.

Воће је у периоду јаког мраза било у различитим развојним фазама.

-Дуња, која је потпуно страдала, била је у фази затвореног пупољка јер је осетљива, вишња је била у белим балонима, трешња и шљива су биле у цвету, јабука је била затворена, крушка је била у пуном цветању. Бресква је већ прецветала, а кајсија је имала мале плодове, величине нокта, који су и најосетљивији на ниске температуре – појаснила је Кљајићева.

На температурама од минус 4,5 па наниже ниједан третман, попут задимљавања воћњака, није могао да помогне да не дође до најгорег. Слична ситуација је била и 2012. године и тада је све цветало у исто време и тако је измрзло.
Воћари треба да наставе да прате здравствено стање у својим засадима и да сходно томе раде третмане како би и сачували родне потенцијале воћа за наредну годину.

А.Ђ.

 

vaskrsenje-1

Српска православна црква данас прославља Васкрсни понедељак, други дан Васкрса којим почиње Светла недеља.

На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, на којима се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи.

То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева, а у многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.

У Србији, претежно у војвођанским селима, задржао се обичај поливања девојака на Васкрсни понедељак, када млади момци обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу и са собом воде тамбураше или сами свирају, али носе кантицу или ћуп помоћу којег ће полити девојку.

Симболично, поливање водом представља спирање пређашњих девојачких греха, а то такође подсећа и на то како је Исус својим апостолима опрао ноге. Поред тога, сматрало се да што више неки момак полије девојку, значи да је већа шанса да ће је запросити. Након тога, девојка их служи фарбаним јајима, колачима и вином, а понекад заигра с њима и коло.

Don`t copy text!