Кинеске кошаркашице су изузетно дисциплиноване и организоване, као и цео народ. Веома су гостопримљиви, поделила је са нама утиске Марија Марчета, Кикинђанка која игра за Новосадску женску кошаркашку академију
Младој кошаркашици Марији Марчети пружила се сјајна прилика да, са саиграчицама из Новосадске женске кошаркашке академије, посети Кину и заигра на турниру у Шонгкану. Марија је била спортисткиња генерације у кикиндској Гимназији „Душан Васиљев“ у којој је завршила природно-математички смер. Уписала је Пољопривредни факултет у Новом Саду, где је друга година студија на смеру за пејзажну архитектуру.
Спортске успехе наставила је да ниже најпре у ЖКК Врбас, а потом, од ове сезоне, у Новосадској женској кошаркашкој академији. Указала јој се јединствена прилика да са својим клубом и колегиницама из ЖКК Војводина 021, учествује на турниру у Шонгкану (Xiong’an) одржаном од 26. марта до 2. априла.
-Било је то незаборавно искуство. Град је потпуно нов, почео је да се гради 2017. године. Удаљен је стотинак километара од Пекинга, и назван град будућности. Њихова предвиђања су да ће за пет година то бити милионски град. Врло је чист и уређен. Буквално ни на папирић нисмо наишле кад смо шетале. Мало ми је било необично то што су све стамбене зграде идентичне- поделила је са нама утиске након путовања.
Марија се кошарком бави од петог разреда. Њена браћа су се бавила овим спортом и кошарка се увек гледала у кући. Тренирајући у клубу у Кикинди, много је, истиче, научила од Игора Маљковића и других тренера. Прошле године је стигао позив од ЖКК Врбас, који се такмичи у Првој лиги Србије. Иако је напорно било уз студије у Новом Саду, свакодневно путовати у Врбас, Марија је прву годину факултета завршила са просеком 9,4. У октобру је прешла у Новосадску ЖКА.
-Вест да нам се указала прилика да одемо на турнир у Кину веома нас је обрадовала. Поред два новосадска клуба, учествовале су два клуба из Кине. Сви смо били смештени у истом хотелу, заиста прелепом. Посетили смо и Пекинг.
Шонган, град модерне архитектуре који спаја екологију, технологију и савремени дизајн, као и све што су виделе у најмногољуднијој држави света, оставило је сјајне утиске на младе кошаркашице.
-Једино што сам се вратила гладна, јер сам навикла на нашу традиционалну храну и нисам гурман да волим да пробам нова јела, па сам тамо углавном јела пиринач и салате…Ужелела сам се домаће кухиње- са осмехом додаје Марија.
Њени планови су да настави да игра кошарку и да заврши факултет. Бројне обавезе изискују доста труда и напора, али је ова млада и перспективна суграђанка свесна да без посвећености успеха нема.
-Ту су два тренинга дневно, ујутру и увече, а током дана обавезе везане за факултет. Уз добру организацију, успевам- открива.
Слободног времена, не остаје превише, а најрадије га проводи са породицом, пријатељима, уз добру књигу и – цртање.
ЗНАЈУ ЗА НОВАКА И ЈОКИЋА
Изузетна дисциплина је, Маријини су утисци, оно што краси кинеске кошаркашице, као и цео народ. Кинески стил кошарке, са пуно контакта и чврсте игре, драгоцено је искуство.
-Било је тесно резултатски, али су Кинескиње победиле. Врло су дисциплиноване, као и цео њихов народ. Све се дешава тачно у минут, кад једу, тренирају, легну …све по строгом распореду. Као домаћини, били су веома гостопримљиви и љубазни, деца су долазила да се сликају са нама. Старији знају за нашу земљу, млађи не, али знају за Новака Ђоковића и Николу Јокића.
Ј. Ц.
Фото. Приватна архива и фб Новосадска ЖКА
