У Сајану су, протеклог викенда, одржане 31. „Ускршње народне игре“, у организацији Друштва за неговање традиције и екологије „Делибаб“. Манифестација, која је постала незаменљиви део културног живота овог места, ове године је окупила више од стотину излагача, од чега чак 85 деце.
Председница Друштва, Силвија Тосеги, није крила задовољство успелом организацијом и одзивом.
– На изложби фарбаних јаја и ускршњих зека имали смо заиста велики број учесника. Радови су стигли из Кикинде, Јазова, Сенте, Банатске Тополе, Иђоша, Нових Козараца и Банатског Великог Села. Жири је имао веома тежак задатак. Трудили смо се да сви добију неку награду и да оду кући са осмехом – истакла је Силвија.
Најбољи рад на тему ускршњег зеке израдила је Жока Кормањош из Сајана, која је као прву награду добила живог зеца, поклон сталног донатора манифестације, Лајоша Кабока. Прво место за најлепше украшено јаје припало је Атили Варги, такође из Сајана, који је добио посебан ускршњи поклон.
Осим изложбе, програм је обухватио и традиционалне ускршње игре – тражење сакривених јаја и надметања са дрвеним јајима. У сали Дома културе одржан је сценски програм у којем су наступили домаћини, малишани из вртића „Медењак” и из Основне школе „Мора Карољ”, и многобројни гости: Плесни студио „Степ Уп” из Кикинде, Женски хор Удружења „Тавирожа” из Сенте, КУД „Мокрин”.
– Сјајно је што смо имали много и учесника и посетилаца – рекла је председница „Делибаба“. – Наш циљ је да негујемо традицију и да је преносимо на млађе генерације, да науче како су се некада фарбала јаја у луковини, како су се спремали шунка и велики ускршњи колач, како је изгледао празник у нашим домовима. На изложби је било пуно јаја фарбаних управо на традиционалан начин. Млади прихватају старе обичаје и то је оно што нас највише радује – рекла је Тосеги.
Овогодишње „Ускршње народне игре“ у Сајану још једном су доказале да заједништво, култура и дух традиције живе захваљујући ентузијазму мештана и гостију, пре свега најмлађих и најмаштовитијих.
Историјски архив Кикинда организује предавање магистра Огњена Карановића, стручног сарадника и архивисте у Рукописном одељењу Матице српске и директора Центра за друштвену стабилност, под називом „Значај и наслеђе Светозара Милетића”.
Предавање ће се одржати у четвртак, 17, априла, са почетком у 18 часова у свечаној сали Курије.
ЈП „Топлана” обавештава кориснике да ће сутра, 15. априла, званично бити завршена грејна сезона 2024/2025.
Сходно градској одлуци о производњи и дистрибуцији топлотне енергије са изменама и допунама службе овог предузећа биће у приправности, пратити спољне температуре и у складу са истим, када за то буде било потребе испоручивати топлотну енергију, сходно Одлуци, која предвиђа да ће се од 16. априла до 10. маја објектима, који су прикључени на систем даљинског грејања, испоручује топлотна енергија током дана када РХМЗ прогнозира у 21 час температуру нижу од 12 степени Целзијуса узастопно три дана.
Куглаши Радничког изборили су пласман из Друге у Прву војвођанску лигу, пошто су, у Новом Бечеју, у доигравању били бољи – 5:3 од Новог елана из Србобрана. На тај начин, Кикинђани су се у поменути, претпоследњи, ранг надметања вратили након 19 година.
Вредне Великоселке су у недељу организовале пету „Колачијаду“. Мештанке Банатског Великог Села умесиле су слане и слатке колаче које су деца продавала на локалној пијаци. Како сазнајемо од Славице Вујовић из овог села учествовало је 25 млађих и старијих основаца.
-Деца у продавала колаче које су припремиле њихове маме и баке. Циљ наше акције је да помогнемо деци. И ове године одазвао се велики број мештана, а посебно желим да се захвалим свима који су се потрудили и направили колаче – каже наша Славица Вујовић.
Новац који је сакупљен биће искоришћен на прави начин, а како подсећа наша саговорница прошле године утрошен је на припрему ускршњих пакетића за малишане
-Ове године прикупили смо 85.100 динара. Сва средства искористићемо за обнову народних ношњи за нашу децу која су чланови Културно уметничког друштва „Марија Бурсаћ“, као и за куповину балетанки за наступе и пробе. Ношње су старе и похабане и време је да се занови – додала Славица Вујовић.
За дане викенда на подручју Полицијске управе у Кикинди догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су три особе задобиле лакше телесне повреде. Материјална штета процењена је на 150.000 динара. Узрок обе саобраћајне незгоде је радња возилом.
Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 44 учесника у саобраћају и издато је 320 прекршајних налога. Из саобраћаја су, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључена два возача која су и задржана у трајању до 12 сати јер су у крви имали више од 1,2 промила алкохола, односно недозвољене психоактивне супстанце.
Откривено је и осам прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 295 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 59 осталих прекршаја.
Стонотениски клуб „Чарнојевић“, који окупља углавном основце, захваљујући ентузијазму појединаца подупртог разумевању и подршци друштвене заједнице, већ 16 година истрајава у афирмацији пинг-понга, колективно и појединачно у континуитету нижући запажене резултате и на – државном нивоу
Рускоселци су до пре нешто више од деценију и по, љубав исказивали само према месној фудбалској „Црвеној звезди”, до тада једином спортском колективу у селу. А потом се, у опсегу њиховог интересовања, изненада нашао стони тенис. Група ентузијаста, наиме, основала је СТК „Чарнојевић“, за трен окупила основце и започела не баш лаган ход ка потпуној афирмацији.
Марљив приступ тренинзима и вежбању, уз стручан тренерски ангажман адекватно дозиран исправним педагошким приступом – без вике и галаме, поступно је давао жељене резултате. Игор Радић тренер је у клубу од основања, а помоћник му је његов син Бранко (21), који је и играч. Поносно казује да се стартовало од овладавања почетничким стонотениским елементима, да би се временом, тачније 2017. године, стигло до – прволигашког статуса.
-Кренули смо суочени с мноштвом непознаница, размишљајући шта нам је чинити, одлучни у намери да се ни по коју цену клуб не угаси, односно да постане стално свратиште овдашње млађарије – вели Игор. – Временом се, на срећу, дешавало нешто лепо. Укључили смо се у надметање на најнижем ниво, па из године у годину све више напредовали. Сада смо, у женској конкуренцији у друголигашком, а у мушкој у војвођанском рангу, с надом да нећемо дуго чекати повратак у елитну лигу државе, у којој смо, иначе, били четири године. Тренутно имамо око 30 регистрованих играча и играчица свих узраста…
Окосница такмичарских састава су дечаци из девојчице из месне ОШ „Глигорије Попов“. Ту је и средњошколка Бианка Берта, као и студенткиња Рита Киш. Најбоље су играчице. Импонује њихова приврженост клубу.
У „Арсенију Чарнојевићу“ су поносни и на појединачне резултате својих чланова. Лана Фехер освојила је треће место на Републичком основношколском надметању. Десетогодишња Маријана Молнар је трећа на листи мини-кадеткиња Србије, док је у истом рангу годину дана млађа Ана Амановић четврта. Симона Ђурасовић (11) је међу дванаесторо најдаровитијих стонотенисерки у држави. Упоредо стасавају нови даровити пингпонгаши. Поменимо сестре Сару и Сању Божић, Петра Кецмана…Радић каже да је милина радити са малишанима, јер су савесни, лепо васпитани…
– Деца упијају сваку сугестију, а ако је потребно стотину пута ће поновити одређени потез само да њиме потпуно овладају – објашњава Радић – Видим да их је очарала целулоидна лоптица. Стиче се утисак да без пинг-понга не могу. Радује ме чињеница да су уз клинце на тренинзима и њихови родитељи, који су тако и неформални чланови клуба.
Присуствовали смо једном у од пет недељних тренинга у вечерњим часовима у сали сеоске основне школе. Маме и тате на трибини. Пажљиво прате шта се дешава на паркету, стрпљиво ишчекујући завршетак тренинга, па да децу поведу кући. У публици је и „гост“ из Банатског Великог Села, Борислав Кецман, чији је син Петар заљубљеник у стони тенис, а тата не може а да не услиши наследникову жељу, све више и – потребу да буде активан стонотенисер. Разговарамо са Милицом и Миланом Амановић. Њихово троје деце – Јован (12), поменута Ана и седмогодишња Миа, будућност су клуба.Ту су и њихова браћа од стрица Александар (10) и Милан (11). Илдико Јојат је на тренинг довела седмогодишњу ћерку Лару, а уз њу је и четворогодишња Наталија, која ће се, поручује мама, чим мало ојача, латити рекета. Петнаестогодишња Лана Фехер је изузетно талентована, на понос оца Петера, који верује да ће и његов осмогодишњи син Андреј наставити сестриним стопама.
Игор Радић и његови сарадници наглашавају да надлежни у Кикинди, као и у Месној заједници, адекватно брину о клубу. Помиње у том смислу и месну школу, у чијој сали се одржавају тренинзи и мечеви. Помажу, у великој мери, и родитељи деце, чији су ентузијазам и пожртвованост – без граница.
ВЕРУЈЕМ ДА ЋЕ РУСКО СЕЛО У ДОГЛЕДНО ВРЕМЕ ЗА ПИНГ-ПОНГ БИТИ ОНО ШТО ЈЕ КЛЕК БИО И ОСТАО ЗА НАШУ ОДБОЈКУ – УБЕЂЕН ЈЕ НЕКАДАШЊИ ОДБОЈКАШ ПЕТАР ПЕРО НИКОЛИЋ, ЧЛАН УПРАВЕ СТК „АРСЕНИЈЕ ЧАРНОЈЕВИЋ“
ДА ИХ ДРУГИ СЛЕДЕ
Рађање и опстанак овог узорног спортског колектива, закључујемо, поучан је пример како се и у другим сеоским срединама, а за добробит превасходно младих, може покренути и усталити одређена спортска активност.Треба само да неко осмисли, а потом и у потпуности реализује иницијативу, као што што су то пре 16 година учинили рускоселски прегаоци Јово Раичковић и Имре Кабок. Обојица су у међувремену преминули, а у њихову част у Руском Селу сваке године одржавају се два меморијална стонотениска турнира.
ТРЕНЕР И ПРЕДСЕДНИК
Игор Радић је не само тренер, него и председник „Чарнојевића“. Око њега се, дакле, врти све у клубу. Један је, иначе, од најдаровитијих пулена чувеног стонотениског стручњака из Чоке Иштвана Сабоа. Из Остојићева је пореклом. Супруга му је Рускоселка, па отуд разлог зашто је породично гнездо свио у Руском Селу. Запослен је, на НИС-овој пумпи у Кикинди.
Председница Друштва, Силвија Тосеги, није крила задовољство успелом организацијом и одзивом.
Најбољи рад на тему ускршњег зеке израдила је Жока Кормањош из Сајана, која је као прву награду добила живог зеца, поклон сталног донатора манифестације, Лајоша Кабока. Прво место за најлепше украшено јаје припало је Атили Варги, такође из Сајана, који је добио посебан ускршњи поклон.
Осим изложбе, програм је обухватио и традиционалне ускршње игре – тражење сакривених јаја и надметања са дрвеним јајима. У сали Дома културе одржан је сценски програм у којем су наступили домаћини, малишани из вртића „Медењак” и из Основне школе „Мора Карољ”, и многобројни гости: Плесни студио „Степ Уп” из Кикинде, Женски хор Удружења „Тавирожа” из Сенте, КУД „Мокрин”.
– Сјајно је што смо имали много и учесника и посетилаца – рекла је председница „Делибаба“. – Наш циљ је да негујемо традицију и да је преносимо на млађе генерације, да науче како су се некада фарбала јаја у луковини, како су се спремали шунка и велики ускршњи колач, како је изгледао празник у нашим домовима. На изложби је било пуно јаја фарбаних управо на традиционалан начин. Млади прихватају старе обичаје и то је оно што нас највише радује – рекла је Тосеги.
Овогодишње „Ускршње народне игре“ у Сајану још једном су доказале да заједништво, култура и дух традиције живе захваљујући ентузијазму мештана и гостију, пре свега најмлађих и најмаштовитијих.
С. В. О.
