April 17, 2026

Day: April 1, 2025

fudbal.-ofk-kikinda

У садржајној утакмици, уз већи број прилика на обе стране, Кикинђани су славили на северу Баната против Кабела, а спортски директор Марко Вукобрат напомиње да је победа битна након неуспеха у Чонопљи.
– На лошем терену против школоване и одличне екипе, тешко смо извојевали победу. Отворили смо утакмицу како се пожелети може евроголом Грковића, створили доста шанси, примили гол после прекида и онда заслужено, на сличан начин, стигли до тријумфа од 2:1, иако су и Новосађани имали добре прилике па се истакао и наш голман Тасић – каже Вукобрат.
Сада четвртопласирана ОФК Кикиннда има две пролећне победе уз реми и пораз.
– Задовољни смо резултатима у првом циклусу другог дела сезоне. Српсколигашка „Војводина” уједначена је по квалитету и сваки бод злата вреди. Поред тога, играли смо у врло тешким условима и на лошим теренима, што није наравно алиби када се не победи, али је чињеница да оно што је струка уигравала цели припремни период, играчи нису могли да спроведу у дело већ су се прилагођавали и пружали максимум у постојећим условима. Жао ми је због пораза у Чонопљи, најмање три велике шансе смо имали, такође по тешком терену. Но, морамо признати да нам је то била најлошија утакмица у прва четири кола, али морам напоменути и да тренер Ђокић са сарадницима одлично ради, а и атмосфера у екипи је јако добра па је и залагање максималнио.
Следи недељни матине у Новим Бановцима.
– Омладинац је незгодан ривал, с којим увек имамо занимљиве дуеле. Ценимо их, имају и искусног тренера и неће нас заварати њихово место на табели, заслужују више, али ићи ћемо на победу као и увек, поготово што нам потом следе две изузетно тешке утакмице, код куће против Железничара и у Елемиру – јасан је Вукобрат.
Због лошег терена 26. марта, ОФК Кикинда није угостила тим наковачког Полета у четвртфиналу Купа ФСП Зрењанин, а ситуација није ни сада боља па ће Кикинђани данас од 15 сати дочекати Наковчане у Руском Селу. Иначе, замена домаћинства није била могућа, јер је стадион у Накову под суспензијом.
Д. П.

Резултати 19. кола Српске лиге „Војводина”: Бечеј – Врбас 0:3, Слобода – Војводина 0:0, Нови Сад – Слога 3:1, ОФК Кикинда – Кабел 2:1 , Нафтагас – Железничар 2:4, Подунавац – Динамо 0:0, Хајдук – Раднички 1:0, Борац – Омладинац 0:1.
ПОРЕДАК: Хајдук 37, Слога 36, Слобода 35, ОФК Кикинда 32, Железничар 30, Подунавац 28, Врбас 28, Омладинац 28, Нафтагас 27, Кабел 27, Нови Сад 26, Раднички 26, Динамо 21, Војводина 15, Борац 14, Бечеј 7.
У 20. колу играће: Врбас – Нафтагас, Железничар – Борац, Слога – Хајдук, Раднички – Слобода, Кабел – Нови Сад, Омладинац – ОФК Кикинда (недеља, 11.00), Динамо – Бечеј, Војводина – Подунавац.

bvs-vandali

Док Мариника Тепић, једна од Ђиласових перјаница опозиције недавно прозива дословно да „напредњачки олош” маскирани криминалци, по мраку обележавају улазе кикиндских зграда у којима живе опозициони одборници и то назива позивом на линч, у тој истој, некада мирној Кикинди, организовано се и оркестрирано ствара атмосфера линча према свима који су евентруално препознати као чланови СНС или су симпатизери.

Након што је после посете Александра Вучића, председника републике оскрнављена фасада породичне куће фамилије Радловић у Мокрину, слична срамота и брука догодила се у Банатском Великом Селу, где је наа удару био дом угледне породице Шипка.

Бруталност изгледа нема гарница, па по рецептури фашистичких фаланги када су обележаване куће Јевреја, данас оживљавају авети дивљања у трећој деценији 21 века. Следбеници или боље речено, службеници, опозиционих лидера, циљано јуришају на оне који не подржавају њихову анархију и бахатост! Такве су очигледно пронашли и у Банатском Великом Селу.

Шта је следећи корак пумпаџија мржње који насрћу на домове и породице које нису по укусу лажне елите и опозиције?Хоће ли наставак овог бруталног сценарија бити и упади, паљење и пребијање, атак на живот мирних породичних људи и њихове деце?

Надлежни органи ће, надамо се идентификовати починиоце ово безумног акта, који ако се не зауставе, прете спиралом насиља без шансе да се она може више контролисати и зауставити!

Такву нам Србију, напумпану и испуњену мржњом и насиљем лицемерно, као алтернативу нуде лажне патриоте, црни у души, који не престају да подстичу анархију хаос и насиље, неби ли тако, пошто на изборима то не могу, пошто пото дошли на власт!

Извор: нсуживо.рс

 

aprilijada-(3)

Башаид је данас, 1. априла, био центар добре забаве, хумора и веселог духа, јер је успешно одржана „Априлијада 2025“. Народна библиотека „Јован Поповић“, Месни огранак у Башаиду, КУД „Башаид“ и Месна заједница организовали су богат програм пун смеха и дружења.

Манифестацију је отворио весели и креативни дефиле најмлађих учесника, првака Основне школе „1. октобар“, који су својим маштовитим костимима и маскама очарали публику. Стручни жири у саставу Зорица Деспотов, Даринка Маљугић и Зорица Јовић имао је тежак задатак да одабере најдуховитије, најкреативније, најсмешније и најоригиналније маске те су награђени сви учесници маскенбала.

Поред маскенбала, присутни су уживали у наступу „Смехотвораца“, малих мајстора хумора који су својим вицевима и шалама насмејали све генерације. Најуспешнији смехотворци су били: Стефан Бошњак, Никола Мишкељин, Милана Милин, Лазар Аврамов, Тијана Чолак, Нада Шаин, Светозар Шаин, Даница Литричин, Јован Гајин и Данијела Бураи, који су и награђени.

Одржан је и „Весели квиз“, током ког су такмичари одмерили своје знање и домишљатост кроз духовита питања, загонетке и асоцијације. Екипе „Веселићи“, „Кловнови“, „Смехуљци“ и „Смехотрес“ бориле су се у неколико кругова игре, а резултати су били неизвесни до самог краја. Прво место је освојила екипа „Смехуљци“ коју су чинили Милош Вукобрат, Михајло Тешић, Александар Петровић и Иван Лепар.

Као посебан део програма, библиотека у Башаиду припремила је препоруке најзабавнијих књига, јер је смех још лепши уз добре приче и хумористичку литературу.

Ова манифестација наставља да негује традицију хумора и радости у Башаиду, а осмеси учесника и гостију најбоља су потврда њеног успеха.

 

Bombardovanje-(13)

Миодраг Гладишев из Кикинде, стар 39 година, старији водник прве класе на служби у гарнизону у Куршумлији. Супруг и отац тада четрнаестогодишње девојчице. Погинуо прве вечери НАТО бомбардовања, 24. марта 1999. године. Његова сестра, Аница Дрињак, и данас носи терет те судбоносне ноћи.

– Тог дана, око шест поподне, на телевизији су јавили да су авиони полетели из Авијана. Осетила сам немир и покушала да га позовем, мада су они, мислила сам тада, вероватно, знали за то. Међутим, после сам чула од његових сабораца, да нису знали до последњег момента. Звала сам касарну, кућу, све бројеве које сам имала, али нико се није јављао – прича Аница.

Нешто после осам сати, нелагода је постала несносна.

– Седела сам на каучу, муж је био у соби. Одједном сам скочила и почела да шетам. Не знам, у стомаку сам осетила нелагоду. „Шта ти је?“, питао ме је муж. Кажем му: „Не знам, као да се нешто страшно десило.“ Само пар тренутака касније, чујем на вестима – погођени су циљеви на Косову и у Куршумлији.

Тада још ништа није знала. Из очаја је прелистала бележницу коју је унука Дијана, Миодрагова ћерка, заборавила код њих, и почела да позива бројеве редом.

Миодраг и Аница

– У једном тренутку, јавио ми се неки старији човек. Био је учитељ у пензији из Куршумлије. „А, ви тражите ону девојчицу чији је отац погинуо“, рекао ми је. Само сам се спустила на под. То је био деда девојчице с којом се моја унука дружила.

Осећај страха претворио се у језиво сазнање

– Позовем полицијску станицу у Куршумлији. Покушам да будем што концизнија и питам за старијег водника Гладишева. Полицајац ме исправља: „Мислите на старијег водника прве класе?“. Чим је то рекао, знала сам.

Али онда је додао нешто што ће заувек памтити.

„Каква сте ви то породица, кад нико већ трећи дан не долази по њега?“, изговорио је. Остала сам без даха. И још ми је рекао: „Сви су остали сахрањени, само је он остао.“

– Рекла сам му: „Чујете ли да не знам ништа о њему? Како можете тако нешто да кажете?“ Не бих брата оставила никада…“ Рекли су ми да је у капели у болници. Био је у подруму.

Тамо га је затекла када је стигла у Куршумлију, на пољском кревету, прекривеног ћебетом.

– То је била слика коју никада нећу моћи да избришем из главе – тихо каже.

Хтели су одмах да га врате кући, али им командант то није дозволио јер се очекивао нови напад.

– Рекла сам му: „Ако треба два пута да га убију, нека убију и мене.“ Онда су попустили.

Сахранили су га у Кикинди, „да му бар неко оде на гроб“.

Тамо где је све стало

Месец дана касније, поново је отишла у Куршумлију, на место где је њен брат изгубио живот.

– Замолила сам да ме одведу до склоништа. То је била огромна рупа у седам метара армираног бетона. Тамо су били павиљони Павковића и Лазаревића, али су они тог дана отишли негде по задатку. У време напада, половина старешина је била остала унутра, остали су изашли на вечеру.

Један резервиста је позвао Миодрага да изађе са њим, да запале цигарету. Мој брат је био страствени пушач.

– Миодраг му је рекао: „Иди ти, ја не могу.“ Можда је нешто предосетио… Само је сагнуо главу и наслонио се на зид. Тог тренутка ударила је прва ракета. Онај војник који је изашао – преживео је. Да је отишао са њим, можда би данас био жив. Судбина – каже Аница.

Када је сишла у склониште, пришао јој је болничар, Миодрагов пријатељ.

– Рекао ми је: „Чекао сам вас“ и отворио је касету у којој је чувао свећу. Запалили смо је за мог брата.

Оно што је угледала унутра, заувек ће памтити.

– Разбацане беретке, шапке, шлемови, крв… Не могу да вам опишем ту слику и тај осећај. Али морала сам да одем тамо. Не бих имала мира да нисам.

Милић, Капо, Виштица

Миодрага су извукле његове колеге официри Јосип Виштица и Хајрудин Капо.

– Али он је већ био мртав. Излази су били затрпани, једва су долазили до рањених и погинулих. До неких су стигли тек сутрадан, када је стигао багер.

Од када се у Кикинди обележава годишњица бомбардовања, пуковник Виштица долази сваке године. Овог 24. маја за свог саборца положили су венац и Хајрудин Капо и Миодраг Милић.

Миодрагова ћерка Дијана данас има породицу.

– Удала се, има синчића. Мој брат би сада био деда. Али са њим се угасила лоза Гладишевих.

Аница Дрињак

Имена која не смемо заборавити

Аница је председница Секције породица погинулих при Српским ратним ветеранима. На дан обележавања 26 година од бомбардовања, није заборавила још једног војника из Кикинде.

– Те вечери, после полагања венаца, када су нам у Музеју приказивали филм „Хронологија једног бомбардовања“, ставила сам поред Миодрагове, и слику Жељка Алара, старијег водника из Кикинде. Он је погинуо 16. априла у селу Рељан код Прешева. Морамо их се сећати. Свака реч о тим људима много значи.

Сећање које не сме да избледи

Аница каже да време не лечи ране.

– Само научимо да живимо са болом. Све бих дала да могу да га вратим, али не могу. Могу само да причам о њему и то је једини начин да се сећање не угаси – каже Аница.

И зато је добро, бар понекад, да извучемо сећања на те људе и да испричамо шта се догодило, подсећа. Много брзо заборављамо, а то не сме да се догоди.

С. В. О.

 

jezero-svlacionice-(4)

Комплетна реконструкција свлачионица за дворанске спортове у Културно-спортском центру „Језеро“ је у самом финишу. У то су се уверили Младен Богдан, градоначелник и Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину који су у пратњи в.д. директора Марка Ракина посетили „Језеро“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-По завршетку посла свлачионице ће бити модерне и по стандардима и сигурно ће допринети квалитетнијем бављењу спортом свима који користе халу Културно – спортског центра. Осим наших спортиста ту су и гостујући који долазе на разне спортске турнире и утакмице – истакао је градоначелник Богдан.

Темељна реконструкција прва је овакве врсте од када је изграђен објекат.

-Важно је било да се свлачионице адаптирају, првенствено због спортиста који тренирају у нашим клубовима, али ће нам ова инвестиција омогућити да можемо да се кандидујемо за озбиљна такмичења. Сада ће и овај простор бити уређен по најмодернијим стандардима. У разговору са извођачем радова сазнали смо да ће посао врло брзо бити завршен – навео је Младен Богдан.

Средства је обезбедила Покрајинска влада.

-Инвестиција је вредна нешто више од 11 милиона динара. Хвала нашим партнерима у Покрајини, али и у Републици који нас подржавају и помажу нам да унапредимо све сегменте живота у граду.

Реконструкцијом су обухваћене три свлачионице. Радови подразумевају постављање нових плочица, санитарије и ПВЦ столарије.

А.Ђ.

KUD-Kozarci-(1)

Културно-уметничко друштво „Петар Кочић” из Нових Козараца, гостовало је, протеклог викенда, на 22. Сајму народног стваралаштва, прела и посела и старих заната “Златне нити” у Врњачкој Бањи. Козарачки фолклорци отпутовали су на позив организатора ове традиционалне манифестације, каже председница КУД-а, Драгана Карановић.

– Нас припремни ансамбл представио се са Влашким играма нашег кореографа Милана Вашалића. Наступило је 17 младих чланова нашег КУД-а и, поред великог задовољства и нашег и наших домаћина, остварили смо лепа пријатељства – каже Драгана Карановић.

За госте су биле уприличене посете Манастиру Жича и Храму Светог Саве у Грачацу.

Превоз до фестивала бесплатно је обезбедио превозник „Triumph Tim Travel”. И други мештани показали су солидарност и хуманост, бесплатно уступивши своје производе и купујући на лицитацији организованој за потребе чланова КУД-а на фејсбук групи „Нови Козарци у срцу”.

– На тај начин обезбедили су нам материјале за ношњу, опанке, тренерке. Жене из села шију нам јелеке, кошуље, сукње и плету приглавке – додаје Карановићева. – Захвални смо свима који помажу рад нашег друштва.

КУД „Петар Кочић” једино је место окупљања мештана свих узраста који, у фолклорним и певачким групама, баштине традицију свог, али и других крајева Србије.

С. В. О.

smeh

Данас, 1. априла, обележава се Светски дан шале. На овај дан људи се традиционално шале једни другима и забављају смишљањем безопасних смицалица и објављивањем лажних новости.

Најранија повезаност између 1. априла и смишљања шала јавља се у Чосеровим Кантерберијским причама из 1392. године.

По једној верзији, 1. април као Дан шале настао је када је у 16. веку померен дан Нове године са 25. марта на 1. јануар.

До тада се у многим европским градовима Нова година обележавала 25. марта, а славље је трајало седам дана, односно до 1. априла.

Према том тумачењу, они који су прихватили нови датум као дан Нове године збијали су шале са онима који су га и даље обележавали до 1. априла.

У 18. веку се за овај дан сматрало да води порекло још од библијске личности Ноја.

Према чланку из једних енглеских новина објављеном 1789. године, тог датума је Ноје први пут послао голубицу, прерано.

Панорама, телевизијска емисија на Би-Би-Сију, 1957. године је објавила познату првоаприлску шалу о томе како Швајцарци врше бербу шпагета са дрвета, када се велики број гледалаца се јављао редакцији како би сазнали како могу сами да узгајају своје шпагете.

Бургер кинг је 1998. године у САД објавио рекламу о хамбургерима за леворуке, који су направљени тако да им садржај цури с десне стране.

Гардијан је у додатку 1977. године објавио чланак који је похвално писао о измишљеном одмаралишту и његова два острва Аперкејс и Лоуеркејс, главном граду Бодони и о његовом вођи Генерал Пику.

Заинтересовани читаоци су били разочарани када су сазнали да су сва места измишљена, а да су њихова имена узета као термини из типографије.

Неки догађаји који су се заиста дешавали 1. априла, често су прихватани са неверицом, као када је Иран 1979. године прогласио 1. април Даном републике, а до данас многи не верују да је то стварни празник.

У данском граду Албертслунду 2009. године је једна школа замало изгорела до темеља јер ватрогасци нису веровали да су прва два позива била права.

dobrovoljni davaoci

На јучерашњу акцију добровољног давања крви Црвеног крста и Завода за трансфузију крви Војводине дошла су 63 потенцијална даваоца од којих је 58 и дало драгоцену течност. Међу њима је било 14 жена, а четири суграђанина крв је даривало први пут.

Прилику за овај хумани чин Кикинђани ће поново имати у уторак, 15. и у понедељак, 28. априла.