najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Porazom 4:1, u Šapcu od Asa, kikindska Galadska (Rajić, Banjaš, Đukić) na devetom mestu tabele okončala je takmičenje u drugom muškom rangu i, kao što je od ranije bilo poznato, ispala iz lige. Slobodne su u poslednjem kolu bile devojke Galadske, a na kraju zauzele su šesto mesto i na jesen opet će igrati u drugom stepenu nadmetanja.
D. P.
U19 . kolu severno-centralne grupe B lige, rukometaši drugoplasirane MRK Kikinde dobili su 27:25 (16:11) na parketu „Jezera” tim subotičkog Spartaka. Do kraja ligaškog dela sezone preostala su još tri kola, Kikinđani će najpre u goste Sivcu, u istoimenom bačkom selu, potom će čekati beogradske Lavove i gostovati Vrbasu, a nakon toga sledi doigravanje, najpre polufinalno.
MRK KIKINDA: Balaban, Cvijanović 3, Lisica, Trninić, Ćosić 4, Todorov 3, Vrgović 3, Panić 3(1), Tatari 5, Popović, Jovanović 6, Bošković, Kovačević, Maksimović, Kitanović.
D. P.
Kako je vreme odmicalo pretežak teren u velikoj meri ometao je rivale da pokažu sve što znaju, a bilo je još nekoliko opasnih situacija na obe strane, najbolja ona OFK Kikinde, nakon pola sata igre, kada je Pavić izbio loptu s gol crte. Na isteku 42. minuta, ipak, izjednačenje. Posle prekida iskosa i nabačene lopte u peterac domaćina, Vuk Boškan bio je najviši u skoku za 1:1.
U drugom minutu nastavka stopostotna šansa za Pjoštu koji tek što je ušao u igru, ali šutirao je rezervista Kikinđana u golmana gostiju. I gostujući Tedić zapretio je nedugo potom, ne u toliko izglednoj šansi kao Pjošta, ali i on je tukao u čuvara mreže. Potom je Sukačev pokušao udarcem u bliži ugao, ali je Tasić izbio loptu u korner.
Kikinđani su takođe do gola stigli nakon prekida iskosa, blizu mesta odakle su gosti u prvom delu ubacili za poravnanje. Sada je, u 74. minutu, ubačenu loptu u kazneni prostor gostiju, Ilija Čutović glavom sproveo u mrežu Kabela. Pet minuta kasnije Paunović je promašio okvir gola, a bio je blizu mreže, a onda je Boškan mogao bolje, ali i on je izbliza tukao daleko izvan okvira. U pretposlednjem minutu još jedna odlična reakcija golmana domaćina Tasića, spasio je siguran gol, pošto je Boškan dobro tukao glavom nakon nabačene lopte.Tragičan požar u Severnoj Makedoniji podstakao je preduzetnike u Kikindi da provere kako se u gradu poštuju mere zaštite od požara u ugostiteljskim objektima.
Inicijativa je potekla od predsednika Opšteg udruženja preduzetnika Kikinda, Siniše Pašića i juče je održan sastanak sa Pavlom Rajkovim, načelnikom Policijske uprave Kikinda, i Zoranom Budišom, načelnikom Odeljenja za vanredne situacije. Tema je bila primena propisa definisanih Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu ugostiteljskih objekata od požara.
Kako je istakao Pašić, akcenat je stavljen na primenu svih propisanih mera koje se kontrolišu inspekcijskim nadzorom.
– Hteli smo da, još jednom, pregledamo sve odredbe Pravilnika koji je na snazi od 2019. godine i kojeg se naši ugostitelji pridržavaju. Kontrolama je obuhvaćeno sve – od ispravnosti protivpožarnih aparata do evakuacionih izlaza. U ugostiteljskim objektima u Kikindi primenjuju se propisane mere, redovno se provera ispravnosti opreme i spremni su za kontrole – poručio je Pašić.
Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu ugostiteljskih objekata od požara, između ostalog, propisuje: građevinske mere zaštite, obezbeđene i prohodne evakuacione puteve, ispravne električne instalacije, funkcionalne sisteme ventilacije, grejanja i kontrole dima, sisteme za uzbunjivanje i gašenje požara, dostupnost vatrogasnim vozilima.
Primenu propisa nadziru inspektori Ministarstva unutrašnjih poslova, a za njihovo nepoštovanje predviđene su kazne i do tri miliona dinara.
S. V. O.
(Foto: Pixabay, Kikindski portal, Goldfinger-wikipedia)
O nepravilnoj i često neopravdanoj upotrebi antibiotika, kao i opasnostima koje ona nosi za naš portal govorila je dr Nataša Nedeljkov Tešin, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom, načelnica Centra za mikrobiologiju Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Kikindi.
– Antibiotici, koji se koriste u lečenju bakterijskih bolesti, sve više se koriste nepravilno, a često i neopravdano. Ova primena odnosi se kako na oralnu upotrebu, tako i na primenu antimikrobnih lekova lokalno u vidu masti, kremova, kapi i slično. Takođe, veliki broj ljudi ne koristi antibiotike na pravilan način, ne pridržavajući se uputstva lekara. Često ih koriste kraće ili duže, doze i frekvencija upotrebe često nije po instrukcijama lekara i farmaceuta. Neophodno je da se ove navike iskorene što pre.
Kako se, u zdravstvenoj praksi, prepoznaje razlika između virusne i bakterijske infekcije i kada su antibiotici zaista potrebni?
Pre početka primene antimikrobnog leka neophodno je da lekar, po potrebi, uradi dodatne mikrobiološke i biohemijske analize, kako bi utvrdio etiološki uzrok bolesti i, na osnovu tih rezultata, odredio dalju terapiju. Antibiotici se koriste isključivo za lečenje infekcija izazvanim bakterijama, kao i kod virusnih infekcija koje su se naknadno zakomplikovale bakterijskim uzročnikom, što se naziva „bakterijska superinfekcija”. Virusne infekcije (najveći procenat infekcija je bez simptoma i znakova bolesti) leče se simptomatskom terapijom (lekovi za snižavanje temperature, protiv bolova, za lakše iskašljavanje…). Samo lekar može proceniti o kakvoj infekciji je reč.
Kako nepravilna upotreba antibiotika dovodi do razvoja antibiotske rezistencije?
Bakterije su veoma pametne kada je u pitanju preživljavanje u prisustvu antibiotika. One su sklone mutacijama koje dovode do razvoja rezistencije (otpornosti) na antibiotik. Na taj način nastaje rezistencija na jedan, dva ili više antibiotika, kada govorimo o multirezistentnim sojevima.
Koje su kratkoročne, a koje dugoročne posledice prekomernog korišćenja antibiotika po organizam?
Antibiotici, naročito ukoliko se nepravilno koriste, mogu izazvati različita neželjena dejstva – od mučnine, dijareje, osetljivosti na sunce, pa sve do oštećenja tetiva, nerava i teških alergijskih reakcija. Od rođenja deteta organizam nastanjuje veliki broj različitih mikroorganizama, naročito bakterija, što nazivamo mikrobiota. Najveći broj bakterija čini mikrobiotu creva. Korišćenjem antibiotika mi uništavamo našu mikrobiotu ili takozvane dobre bakterije koje sprečavaju razmnožavanje patogena, utiču na formiranje imunog sistema, naročito u crevima, imaju mnoge metaboličke funkcije i tako dalje.
Koje infekcije više ne reaguju na standardne antibiotike zbog njihove prekomerne upotrebe?
Postoje mnogi bakterijski sojevi koji su otporni na dejstvo antibiotika. Takav jedan soj je bakterija Staphylococcus aureus ili MRSA. Ona je rezistentna na sve dostupne peniciline i cefalosporine, a izaziva različit spektar infekcija. Od gnojnih infekcija kože, potkožnog tkiva, oka, uha do invazivnih infekcija kao što su sepsa, meningitis …
Da li je moguće da organizam stvori takvu rezistenciju na antibiotike da oni više uopšte nemaju dejstvo?
Rezultat nekritične upotrebe antibiotika, kao i nekritična primena u bolničkim sredinama, je porast otpornosti bakterija na primenu antibiotika u terapiji. Antibiotici i drugi antimikrobni lekovi prestaju da budu efikasni, pa je infekcije teško ili nemoguće lečiti, čime se povećava rizik od širenja bolesti, razvoja teškog oblika bolesti, pa i smrti. Ova otpornost postala je alarmantna poslednjih nekoliko decenija, naročito u jugoistočnoj Evropi, gde spada i Srbija. Krajnji ishod otpornosti su smrtni slučajevi najtežih, hospitalizovanih pacijenata koji su oboleli od infekcija izazvanih otpornim mikroorganizmima i za čije lečenje više ne postoje terapijske opcije, odnosno nijedan dostupan antibiotik na našem tržištu ne može da uništi bakteriju uzročnika infekcije. Taj broj smrtnih slučajeva u celom svetu je oko pet miliona godišnje, a procena je da će do 2050. on biti 10 miliona za godinu dana, po podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Na koji način zloupotreba antibiotika utiče na zdravlje dece i imunitet u kasnijem životu?
Upotrebom antibiotika, uništavamo našu mikrobiotu, naročito mikrobiotu creva. Ona ima ključnu ulogu u formiranju imunog sistema dece, a da bi se obnovila nakon antibiotske terapije, potrebne su i godine. Zato se, zajedno sa antibioticima, u terapiji koriste i probiotici.
Kakva je situacija u Srbiji u pogledu svesti o pravilnoj upotrebi antibiotika? Da li se pacijenti dovoljno edukuju o tome?
Mislim da pacijentima treba više skretati pažnju o važnosti pravilne upotrebe antibiotika u toku terapije. Takođe je neophodna kontrola njihove upotrebe u poljoprivredi, stočarstvu i veterini. To je, takođe, način na koji se rezistencija među bakterijama širi.
Koje mere možemo preduzeti kao pojedinci i društvo kako bismo sprečili zloupotrebu antibiotika?
Svako od nas može dati mali doprinos. Slušanjem saveta lekara, uputstava farmaceuta, pranjem ruku i održavanjem higijene. Na taj način dajemo svoj doprinos sprečavanju nastanka bakterijske rezistencije i širenju rezistentnih sojeva bakterija u populaciji.
Uloga mikrobiološke laboratorije pri ZZJZ Kikinda je da sprovodi testiranje osetljivosti izolata na antibiotike, prema internacionalno prihvaćenim metodama, i da prati rezistenciju bakterija na njih, kaže dr Nedeljkov Tešin.
– Kada je naša zemlja u pitanju, statistika je poražavajuća. Srbija je, sa državama regiona, u vrhu zemalja po procentu rezistentnih sojeva bakterija na antibiotike. Po tom pitanju, najbolje kotirane su skandinavske zemlje, gde je i upotreba antibiotika najstrože kontrolisana – kaže dr Tešin.
S. V. O.
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada u prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
Pravoslavni i katolički vernici ove godine Uskrs proslavljaju istog dana, što nije uvek slučaj, jer pravoslavna crkva koristi julijanski, a katolička gregorijanski kalendar.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Vaskršnji praznici praznuju se neradno počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa – 18, 19, 20, i 21. aprila.
Agencija za privredne registre (APR) objavila je da ima informacije da se pojedina privredna društva obraćaju novoosnovanim firmama i drugim pravnim licima sa pozivom za plaćanje „jednokratne naknade“ za „automatski upis“ u njihove „registre“ i „poslovne baze“, uz koji dostavljaju uplatnice sa odštampanim iznosom za plaćanje, što određena pravna lica dovodi u zabludu da se naznačeni iznos odnosi na naknade za usluge koje pruža APR.
Iz APR-a naglašavaju da ove ponude nisu u vezi sa poslovima koje obavlja ova agencija.
Takođe, upozoravaju firme i druga pravna lica da, u slučaju prijema ovakvih dopisa koji, između ostalog, sadrže nalog za plaćanje, obrate pažnju na to da primalac uplate, u nalogu za prenos, nije APR, već drugo pravno lice.
(Izvor: RTV)
