јануар 31, 2026

Dan: 9. januar 2025.

Casni krst Novi Kozarci (4)

I u Novim Kozarcima plivanje za Časni krst

Igor Crnogorac januar 9, 2025 0

Plivanje za Časni krst najdužu tradiciju ima u Novim Kozarcima. U ovom mestu organizuje se od 2014. godine, kada je prvi put održano na teritoriji grada. I ove godine, 19. januara, na Bogojavljenje, posle jutarnje liturgije u Hramu Svetog Proroka Ilije, od 11 sati, plivaće se na jezeru Strelište.

Prijavljivanje je kod jereja Nikole Momirova, na broj telefona 0644463731.

Prema predanju, na dan kada je Sveti Jovan Krstitelj u reci Jordan krstio Isusa Hrista, otvorila su se nebesa i začuo se glas Boga Oca, otud i potiče naziv jednog od 15 najvećih pravoslavnih praznika. Na ovaj dan poželjno je okupati se u reci radi boljeg zdravlja. Običaj plivanja 33 metra, koliko je godina Isus poživeo, karakterističan je za Srbe.

Na prošlogodišnjem plivanju za Časni krst u Novim Kozarcima prvi je do njega doplivao doktor Srđan Ninčić iz Novog Kneževca, ortoped u bolnici u Senti.

S. V. O.

asfaltiranje-1

Novi asfalt u delovima ulica Braće Tatića i Uglješe Terzina

Jelena Trifunović januar 9, 2025 0

Rekonstrukcija dela ulice Mihajla Pupina privodi se kraju, a u okviru radova danas su asfaltirani kolovozi u ulici Braće Tatić od Mihajla Pupina do Kosovske i u ulici Uglješe Terzina, takođe od Mihajla Pupina do Kosovske.

Stanovnici ovog dela grada sa kojima smo razgovarali zadovoljni su novim asfaltom i izgledom ulica.

-Obradovali smo se izgradnji tržnog centra jer je ovaj deo grada dobio novi i lepši izgled. Vidimo da se privodi kraju i rekonstrukcija Mihajla Pupina ulice, nismo znali da će i ove dve bočne biti uređene, prijatno smo iznenađeni- prokomentarisala je sugrađanka.

 

Podsetimo, rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina, od Svetosavske do ulice Jovana Jovanovića Zmaja, kod novoizgrađenog tržnog centra Nest, privodi se kraju. Završena je rekonstrukcija kolovoza, izgradnja pešačke staze i atmosferske kanalizacije, zamenjene vodovodne cevi.

Novina je i to da je deo ulice Braće Tatić, od Kosovske do Mihajla Pupina od sredina novembra prošle godine jednosmeran, pa nadležni apeluju na vozače da se pridržavaju propisa- jer mnogi to ne čine.

 

naucni-klub-csu-(6)

„Naučni kamp“ Centra za stručno usavršavanje okupio tridesetak dece

Aleksandra Djuran januar 9, 2025 0

U Centru za stručno usavršavanje i Naučnom klubu u toku je „Naučni kamp“ za decu od 6 do 12 godina. Kamp pruža priliku za razvoj kreativnosti, istraživanje novih znanja i zabavu kroz edukativne radionice. Jovana Milićev, učenica je trećeg razreda OŠ „Sveti Sava“.

-Prijavila sam se jer želim da naučim nešto novo tokom raspusta. Radionice su zanimljive i potpuno drugačije od onoga kako radio u školi. Puno toga sam naučila – otkrila nam je Jovana.

Marko Markov pohađa OŠ „Đura Jakšić“ i u četvrtom je razredu.

-Sve što smo do sada radili je zanimljivo, a za „Naučni kamp“ prijavio sam se jer mogu da steknem nova iskustva, ali i da upoznam nove drugare. Najviše mi se svidelo što smo, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, mogli da razgovaramo sa kompozitorima – kazao je Marko.

U okviru programa „Kavez traži pticu“, vaspitačica Sofija Jegarski organizovaće zanimljiv sadržaj sa ciljem razvoja kognitivne, motoričke i likovno-vizuelne veštine, uz izložbu ptica stanarica i estetsko procenjivanje.

-Cilj je da deca više nauče o pticama stanaricama, kao i da vidimo da li se zna zašto ptice odlaze na jug, pričali smo, pevali i upoznali se. Izrađivali smo kaveze, kao u ptice u i na kavezu, a prve asocijacije na ptice smo zapisivali i od toga napravili izložbu. Ekologija je najfrekventnija reč na planeti i deca treba da znaju šta ona znači – istakla je Sofija Jegarski.

Sve radionice, koje se organizuju 8, 9. i 10. januara su besplatne, a interesovanje predškolaca i osnovaca je veliko, saznajemo od Violete Mickovski iz Centra za stručno usavršavanje.

-Imamo oko tridesetak zainteresovanih za svaku radionicu. Prvog dana imali smo program „Moj intervju sa kompozitorom“ koji je vodila Andrea David, a deca su istraživala muzičku istoriju i upoznala velike kompozitore. Uz pomoć internetskih izvora i veštačke inteligencije, napravila su i intervju sa kompozitorima. Radionicu „Neuroigrarije“ realizovala je Marijana Bjelić, a njen cilj bio je da putem raznih vežbi za fokus i koncentraciju deca razvijaju pažnju, kreativnost i socijalne veštine – dodala je Valentina Mickovski.

Organizovana je i zimska radionica u glini „Ornament“ sa Igorom Smiljanićem tokom koje su učesnici imali priliku da se upoznaju sa različitim vrstama ornamenta kroz istoriju umetnosti i da stvaraju svoja umetnička dela u glini. Sutra, 10. januara Gordana Rackov i Arpad Pastor upoznaće decu sa programiranjem digitalnog drugara „Mikrobit“ uz pomoć mikrobit pločica, učesnici će učiti osnove logike, algoritamskog razmišljanja i rešavanja problema, razvijajući važne tehničke veštine. U okviru radionice „Magični brojevi“, deca će se upoznati sa vizuelnim programiranjem i načinima za upravljanje digitalnim uređajem.

A.Đ.

467185840-1569592590351245-4032483236567127320-n

Sećanje na stradale rodoljube – 83 godine od Krvavog januara

Igor Crnogorac januar 9, 2025 0

Anđelija Rankov imala je samo devet godina kada su Žarka Trećakova, tog Krvavog januara u dvorištu Kurije streljali fašisti i kada je njena porodica sa dvojicom braće i majkom ostala bez oca.

– Preko noći su ih dovezli iz Zrenjanina i ujutru su ih izveli ovde u dvorište. On je davao novčanik sa slikama dece i novcem mom ujaku koji je bio tu, ali ujak nije smeo da priđe. Nemci su mu rekli da se okrene, nije hteo. Pucali su mu u grudi i glavu. Imao je 46 godina – priča Anđelija.

Sa nesmanjenim bolom, teška koraka danas je na spomen-ploču položila venac svom ocu, jednom od 39 streljanih te ratne 1942. godine u znak odmazde zbog ubistva trojice pripadnika nemačke poljske policije na putu Kikinda-Bašaid, avgusta 1941.

Devetorica rodoljuba iz Dragutinova i Beodre pogubljena su 3. januara – šestorica su bili partizani, dok su trojica stradala jer su bili optuženi kao pomagači. Još 30 antifašista ubijeno je, na istom mestu, 9. januara – 21 Kikinđanin i devetoro Mokrinčana, među kojima i četiri žene. Nemačka vojska optužila ih je da su bili članovi Saveza komunističke omladine Jugoslavije i Komunističke partije Jugoslavije, da su bili partizanski kuriri, da su skrivali ilegalce i prenosili oružje.

Polaganjem venaca i parastosom, danas su obeležene 83 godine od ovih tragičnih događaja. Pored potomaka poginulih, vence su položili predstavnici Grada, boračkih organizacija, Ministarstva odbrane i Policije.

Svake godine od zaborava čuvamo borce za slobodu i nevino stradale, rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan.

– Sećajući se poginulih, odajemo im poštovanje za ono što su nam ostavili, da čuvamo i unapređujemo – naveo je Bogdan. – Istorija nas uči da moramo da budemo jedinstveni, da se zajednički borimo za našu Kikindu, da budemo na pravoj strani istorije, na srpskoj strani, na strani pravoslavlja, jer samo tako možemo da se odbranimo od velikih izazova i opasnosti koje su pred nama.

Sveštenik Miroslav Bubalo istakao je da nosimo veliki dug od stradalih i sećamo ih se u molitvama jer su za svoj narod i državu dali ono najvrednije.

Odavanje pomena poginulima dužnost je i čast koja se prenosi narednim generacijama, rečeno je na skupu.

S. V. O.

senior-4549099-1280

Počelo prijavljivanje penzionera za besplatan boravak u banjama

Aleksandra Djuran januar 9, 2025 0

Penzioneri od danas, 9. do 27. januara mogu da se prijavljuju na oglas  Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za odlazak na desetodnevnu besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima. U objavljenom oglasu Fonda PIO navodi se da pravo na oporavak imaju korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija, koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije i čija penzija iznosi do 50.683 dinara.

-Savez penzionera Srbije u saradnji sa Fondom penzijskog invalidskog osiguranja i ove godine omogući će delu penzionera boravak u banjama. S obzirom na to da mogu da konkurišu najstariji sa niskim primanjima, za njih je ovo vrlo značajno jer drugačije ne bi mogli da odu u neko od lečilišta. Pozivam sve penzionere koji ispunjavaju uslove da se prijave ponedeljkom, sredom i petkom od 9 do 12 časova u prostorijama udruženja penzionera u Kikindi. Prošle godine oko 120 najstarijih sugrađana, sa teritorije našeg grada, preko ovog konkursa bilo je u banjama – saznajemo od Milana Periza, predsednika udruženja.

Pravo da se jave na oglas imaju i korisnici penzija koji su to pravo ostvarili primenom domaćih propisa i koji primaju penziju iz inostranstva, pod uslovom da zbir tih penzija iznosi do 50.683 dinara.

Uz prijavu, potrebno je podneti penzijski ček, dokaz o visini penzije iz inostranstva, kao što su izvod banke, potvrda inostranog nosioca socijalnog osiguranja i slično, popunjenu prijavu sa izjavom, na propisanom obrascu, gde želi da koristi rehabilitaciju, da osim penzije korisnik nema drugih ličnih primanja, da nije išao na rehabilitaciju po ovom programu u prethodnih pet godina.Fond snosi troškove smeštaja i putne troškove pratilaca korisnika koji je ostvario pravo na pomoć i negu drugog lica.

Prijave se mogu podneti i u najbližoj organizacionoj jedinici Fonda, ukoliko penzioner u vreme podnošenja prijave boravi van svog mesta stanovanja. Preliminarne rang liste korisnika penzija biće objavljene 25 radnih dana od dana isteka oglasa, a penzioneri će prigovor na ovu listu moći da podnesu pet dana nakon njenog objavljivanja.

Komisija je dužna da u roku od pet dana razmotri podnete prigovore i utvrdi konačnu rang listu, koju objavljuju na oglasnim tablama organizacija korisnika penzija odnosno Saveza penzionera Srbije i Udruženja penzionera Srbije Nezavisnost, Direkcije Fonda, Pokrajinskog fonda i filijala Fonda.

A.Đ.

Saint-Stephen-11cent

Danas se slavi Sveti Stefan, arhiđakon i prvomučenik

Igor Crnogorac januar 9, 2025 0

Drugog dana po Božiću, pravoslavni vernici obeležavaju sećanje na Svetog Stefana Prvomučenika. Ovaj praznik je crveno slovo u kalendaru.

Stefan je bio Jevrejin, i to pripadnik onog jevrejskog naroda koji su živeli u grčkim oblastima i govorili grčkim jezikom. Bio je u srodstvu sa apostolom Pavlom, koji u vreme Stefanovog mučeništva još uvek nije prihvatio hrišćansko učenje.

Stradanje Svetog Stefana zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno više od godine dana od kada se Isus Hristos vazneo na nebo. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva prvomučenikom.

Naziva se i arhiđakonom, jer je bio prvi od sedam đakona koje su sveti apostoli postavili na službu u pomaganju sirotinji u Jerusalimu.

Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti Arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom pismu Novog zaveta. U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela, podsećajući na reči zakona i proroka Starog zaveta, dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.

Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svojim jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom. Tako su narodne duhovne starešine pobunile narod protiv Svetog Stefana. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje.

Na suđenju, Sveti Stefan je odlučno i razložno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem. No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i narodne poglavare. U tom uzavrelom trenutku, Arhiđakon Stefan pogleda u nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima: „Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga.“ To je razjarilo sve njegove sudije te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše kamenjem.

Među prisutnim mučiteljima bio je i Stefanov rođak Savle. On je kasnije, iskreno se pokajavši, spoznao istinu o Gospodu Isusu Hristu, primio njegovo učenje i sveto krštenje, i ostatak zemaljskog života proveo kao apostol Pavle, propovedajući jevanđeljsku istinu, šireći Hristovu reč i osnivajući crkvene zajednice.

Kada je postradao Sveti Stefan je imao nešto više od 30 godina. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“. Stefandan je bila krsna slava Nemanjića i veoma je rasprostranjena slava među Srbima.

Don`t copy text!