U Novom Bečeju održano je Pojedinačno prvenstvo Banata za kuglašice, a među 28 takmičarki, iz četiri banatska kluba, bile su i članice kikindske Kike 0230, a njih pet plasirale su se na Pojedinačno prvenstvo Vojvodine.
Prvakinja Banata postala je Nada Komanov, druga je Jelena Santo, a treća Snežana Šibul. Dalje idu još i petoplasirana Marijana Francuski i šesta Ljiljana Frenc dok su kuglale i Aleksandra Bunghart, bila je 10. i Natalija Kresoja, zauzevši 11. mesto.
D. P.
Dan: 30. decembar 2024.
Košarkaški klub Velika Kikinda ove jeseni ispisao je nove stranice sportskog ponosa grada Kikinde. Pored neverovatnog pobedničkog niza od 10-0 u drugoj muškoj regionalnoj ligi Sever B i povratka navijača na košarkaške utakmice, košarkaški klub Velika Kikinda je dobio povelju za najorganizovaniji klub i poseban doprinos u razvoju sporta u Kikindi, dodeljenu od Sportskog saveza Kikinde.
Veliki uspesi nastavili su se i na 3h3 terenima. Na MTS Superkup turniru u Beogradu, popularni „Lavovi” osvojili su prvu medalju. Tom prilikom u vitrine kluba stigla je bronza, dok je sezona krunisana trijumfom na „Novogodišnjem” turniru u Kragujevcu, gde zlato dodatno sija jer je grad Kikinda proglašen za prestonicu 3h3 basketa za 2024 godinu, dok je ovogodišnji peti 3h3 Mamut open Kikinda, proglašen za najbolji turnir Roda prvenstva Srbije za 2024. godinu.
Na poslednjem turniru u 2024. godini Velika Kikinda igrala je na visokom nivou od samog početka turnira i već u grupi pokazala spremnost da ide do samog kraja. Sa lakoćom savladane su ekipe Egbrejo 21:15 i KG Vild Boars 21:17 čime je osigurano prvo mesto u grupnoj fazi. Nastavak turnira naš tim je krasila odlična timska igra i čvrsta odbrana, što je i donelo pobedu u četvrtfinalu nad ekipom Golding doo 21:15. Polufinalni meč završen je ubedljivom pobedom nad ekipom KKP 21:8 čime je osigurano mesto u finalu ovog prestižnog turnira.
U finalnom meču istakao se Stefan Žigon, koji je turnir završio kao MVP turnira. Finale turnira protiv ekipe Aviator 3h3, koju je predvodio naš proslavljeni košarkaš Raško Katić, bio je pravi spektakl! Naši momci iako nisu imali mnogo vremena za predah, proveli su u vođstvu veći deo meča, da bi na kraju nedostatkom koncentracije u završnicu turnira ušli u egal. Ovde je preovladala mentalna snaga naših igrača za konačnu pobedu 21:20 i prvo mesto na turniru.
Sjajni rezultati za samo četiri meseca, kako u ligi, tako i na 3h3 terenima, dokaz su ne samo talenta i rada, već i strasti prema košarci koja krasi ovaj tim. Uz ovakve uspehe, budućnost košarke u Kikindi izgleda svetlije nego ikada!
IZVOR: KOŠARKAŠKI KLUB VELIKA KIKINDA
Direktori Ekonomsko-trgovinske škole i Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Robert Vunjak i Mirjana Dražić, nisu podneli ostavke, kako je to objavljeno u pojedinim medijima i saopštenjima proteklih dana.
Zatekli smo ih danas na radnim mestima u školama, gde su nam demantovali takve tvrdnje.
-Trenutno u školu dolaze nastavnici, po ustaljenom rasporedu, rade godišnji inventar koji se uobičajeno radi, sastaju se timovi i rade izveštaji za prvo polugodište. Ni direktorica Gimnazije Mirjana Dražić ni ja nismo dali ostavke. Imali smo inspekcijski nadzor, to je tačno, ali čitali smo šta sve piše na portalima i to su neistine- rekao nam je direktor Ekonomsko-trgovinske škole Robert Vunjak i podvukao da on, kao i direktorica Gimnazije, redovno dolaze na posao.
Takođe, kako su nam potvrdili, obe škole su redovno završile prvo polugodište. Kako ukazuju, i Gimnazija i Ekonomsko-trgovinska škola na vreme su zaključile ocene, održane su sednice odeljenskih veća kao i nastavničkih veća.
Direktori škola apelovali su da se ustanove obrazovanja izuzmu iz bilo kakvih političkih konotacija i delovanja.
R. K.
Tokom predstojećih novogodišnjih i božićnih praznika biće pojačana kontrola saobraćaja koju sprovodi Uprava saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova, a biće usmerena na najdominantnije prekršaje koji dovode do saobraćajnih nezgoda – prekoračenje brzine i vožnju pod dejstvom alkohola, rekao je za Tanjug major Aleksandar Radenković iz Uprave saobraćajne policije.
„Pojačana kontrola saobraćaja počela je 27. decembra i mi ćemo je sprovoditi do 7. januara naredne godine. Razlog zbog kojeg se akcija sprovodi u ovom periodu jeste kako bismo očuvali što povoljnije stanje bezbednosti u saobraćaju na našim putevima“, rekao je on.
Kako je naveo, prošle godine tokom praznika to, nažalost, nije bio slučaj jer smo imali u svega osam dana više od 700 nezgoda, 15 poginulih lica, više od 400 povređenih od čega 68 sa teškim telesnim povredama.
„Ove godine po svaku cenu želimo da izbegnemo taj scenario, rekao je major Radenković, ističući da će aktivnosti u kontroli saobraćaja biti pre svega usmerene na one prekršaje koji najviše utiču na nastanak nezgoda, kao što su prekoračenje brzine i vožnja pod dejstvom alkohola.
Prema njegovim rečima, prošle godine je u roku od samo nekoliko dana više od 300 lica zadržano u službenim prostorijama, jer su vozili sa više od 1.20 promila akohola u krvi.
„Apel svim našim sugrađanima je da ukoliko praznike proslavljaju uz konzumiranje alkohola, nipošto nakon toga ne sedaju za volan i ne dozvole da jedna pogrešna odluka ugrozi život“, rekao je major Radenković.
On je istakao da će svi raspoloživi resursi saobraćajne policije, i materijalni i nematerijalni – ljudski, biti uključeni u ovu akciju.
„U periodu kada većina građana bude slavila, naše kolege će na terenu dati svoj maksimum kako bi stanje bezbednosti saobraćaja bilo što povoljnije“, rekao je major Radenković.
(Izvor: RTV)
Neradni dani su sreda, 1. januar i četvrtak, 2. januar. Mnoge ustanove i trgovine skraćeno će raditi u utorak, 31. decembra.
* FCC – kućni otpad odvoziće se po redovnom rasporedu i 1. i 2. januara;
* PIJACA – 1. januara neće raditi, 2. januara će biti otvorena u uobičajenom radnom vremenu, od 2 do 21 sata.
* JP „KIKINDA“ – BLAGAJNA U PIJACI – 31. decembra biće otvorena do 12 sati, 1. i 2. januar su neradni dani.
* PARKING – neće se naplaćivati od u sredu i u četvrtak, 1. i 2. januara.
* AUTOBUSKI SAOBRAĆAJ – 1. i 2. januara – po redu vožnje za nedelju.
* ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ – 31. decembra izostaće dolazak vozova iz Zrenjanina i iz Subotice u 21.54, odnosno 21.26 sati; 1. i 2. januar – red vožnje za nedelju.
* TAKSI PREVOZ – oba praznična dana naplaćivaće se po drugoj, skupljoj tarifi, kao nedeljom.
* POŠTA – u sredu, 1. januara neće raditi nijedna poštanska jedinica, 2. januara radiće se u glavnoj pošti, u Generala Drapšina ulici, od 8 do 14 sati.
* DOM ZDRAVLJA
– 31. decembar – sve službe radiće skraćeno, do 17 sati;
– 1. i 2 januar – opšta praksa – Druga zdravstvena stanica od 7 do 19 sati;
– 1. i 2. januar – zdravstvena zaštita dece – Dečiji dispanzer od 9 do 17 sati;
– 1. i 2. januar – stomatološka ambulanta – Druga zdravstvena stanica od 7 do 14 sati – posle 14 sati nema pripravnosti.
Maloprodajni objekti velikih trgovinskih lanaca prehrambenom robom će, 31. decembra, raditi skraćeno, do 18 sati i neće biti otvoreni prvog dana nove godine. Već 2. januara radiće po uobičajenom radnom vremenu.
Važni brojevi telefona nalaze se na našem portalu, u sekciji servisne informacije.
(Foto: kikinda.org.rs)
U Domu penzionera u Bašaidu završena je adaptacija fasade. Ovim poslom zaokružena je sanacija zgrade koju koriste najstariji meštani, istakao je predsednik Saveta MZ Bojan Mikalački.
-U proteklom periodu rekonstruisali smo prostorije Doma penzionera koje su bile u veoma lošem stanju. Obezbeđen je i novi nameštaj, stolovi, stolice, kuhinja, novi frižider, klime, novi televizor. Urađen je i novi sanitarni čvor, a obavljeni su i molersko-farbarski radovi. Sada je završena i fasada, tako da naši najstariji meštani imaju odlične uslove za druženje – saznajemo od Mikalačkog.
Radovi su finansirani sredstvima mesne zajednice, a u dogovoru sa penzionerima.
-U selu ima dosta penzionera koji se svakodnevno sakupljaju u svojim prostorijama. Razgovaraju, provode vreme zajedno, druže se – dodaje naš sagovornik.
Ocenjujući 2024. godinu, Mikalački napominje da je zadovoljan onim što je urađeno u Bašaidu.
-Početkom godine rešili smo dugogodišnji problem. Izgrađen je kružni tok na ulazu i selo iz pravca Zrenjanina, što je i najveća investicija u selu proteklim godinama. Ova raskrsnica bila je takozvana „crna“ tačka i svi meštani bili su za to da se reši pitanje bezbednosti na ovom delu puta. Ostalo je da se prostor ozeleni, a postoji i inicijativa da se u centralnom delu prebaci beli krst – kaže Bojan Mikalački.
U 2025. godini u budžetu grada opredeljena su sredstva za nastavak izgradnje kapele. Do sada je objekat izidan i pokriven, a naredna faza podrazumevaće uvođenje struje, vode, postavku stolarije. U narednoj godini u planu je da se nastave radovi na Domu kulture.
-Sprat zgrade je adaptiran, a krov koji je prokišnjavao je saniran. Preostalo je da se uradi prizemlje u kom se nalazi bioskopska sala, bina, kao i prostorije u kojima planiramo da se nalazi galerija i etno soba. Neophodno je zameniti podove, stolariju, okrečiti. Osim pomenutog potrebno je adaptirati fasadu koja je u katastrofalnom stanju – saznajemo od Mikalačkog.
A.Đ.
U nastavku feljtona o Dušanu Vasiljevu, njegovom kratkom i burnom životu, plodnom stvaralaštvu i književnom uticaju na današnje autore, razgovarali smo sa ovogodišnjim dobitnikom književne nagrade koja nosi ime poznatog pesnika, generalnim sekretarom Matice srpske, istoričarem i književnikom dr Milanom Micićem.
Ove godine se obeležava sto godina od smrti pesnika, Kikinđanina Dušana Vasiljeva. Iskustvo Velikog rata i „gaženje krvi do kolena” obeležilo je njegovu poetiku i generaciju, a njegova poezija prožeta antiratnim raspoloženjem univerzalna je i aktuelna i danas.
-Dušan Vasiljev je slika jedne generacije rođene na zalasku 19. veka i na osvitu novog 20. veka. Epoha pre Velikog rata bila je puna nade za čovečanstvo; brz, do tada neverovatan industrijski razvitak, dinamično vreme železnice, pojava aviona, rendgena i filma , promena slike sveta, činili su da čovek tih decenija oseti radost velikih ljudskih otkrića i osnaži veru u budućnost sveta, u veliki, kontinurirani ljudski napredak. Pred 1914. godinu činilo se da svetski progres ne zna za granice; opšta je bila vera ondašnjeg čoveka u moć nauke.
Veliki rat 1914. godine počeo je neočekivano. Niko nije pretpostavljao da će trajati tako dugo, da će biti takvog obima i intenziteta i da će doneti ogromne ljudske žrtve i masovna razaranja. Generacija Dušana Vasiljeva suočila se sa porazom postojećeg sveta, sa razaranjem dotadašnjeg morala i sa novim svetom koji se rađao iz te ogromne ljudske klanice. Očaj generacije koja je preživela rat bio je opšti. Dušan Vasiljev i njegovo delo proizašlo je iz tog velikog uništenja ljudskih nada.
Sve vreme on ima osećanja stida i krivice („ja sam živi simbol greha”) i iz toga proizilaze i njegova pobuna i revolt. Njegov životni usud je predodredio i njegovu poeziju?
-Osećanje stida što je čovek, prati Dušana Vasiljeva jer iskustvo rata ranilo ga je, kao i celu njegovu generaciju. Stalno prisustvo smrti, poniranje u ništa, u prazninu, bilo je slika novog očajnog sveta. Razaranje života, morala, duha potreslo je duboko Dušana Vasiljeva. Iz tog stanja rađala se pobuna, rađale su se njegove antiratne pesme ne sluteći da će tokom 20. veka još generacija Evropljana prolaziti kroz istovetnu traumu. Očaj je rađao pobunu. Pokoljenje koje je prošlo rat nije imalo šta da izgubi.
Manje je poznato široj čitalačkoj publici da je Vasiljev pisao i novele, pripovetke i drame. U njegovoj zaostavštini je i skica za roman?
-Svega dvadeset i četiri godine živeo je Dušan Vasiljev. Šta čovek za tako kratko vreme može da uradi sem da iscrta, možda, neku buduću skicu života. Dušan Vasiljev je zaustavljen čovek; čovek koji kao i mnogi drugi iz njegovog pokoljenja nije uspeo da razvije život, da ga živi , udiše punim plućima. On je bio pesnik prekinutih snova; čovek koji nije stigao da razbukta svoje talente, već više da ih naznači.
Kroz njegovo stvaralaštvo snažno provejava i figura majke bez koje je Vasiljev ostao kao osmogodišnjak.
-Roditelji su osnova svakog života.Potreba za majčinskom toplinom za koju je bio uskraćen prati misaoni, emotivni i etički svet Dušana Vasiljeva. U veliki svetski rat on je ušao kao ranjen čovek usled nedostatka majčinske ljubavi. Slika majke pratila ga je u toj velikoj globalnoj kataklizmi i njena sudbina bila je najdublji sloj njegove ljudske patnje.
Vanvremenski talentovan, samonikao stvaralac i izuzetno plodan autor, bio je cenjen u različitim književnim krugovima. Stvara na periferiji, ako se izuzme period njegovog kratkog boravka u Beogradu.
-Bez obzira na geografiju stanovanja svuda pulsira život sa svojom prepoznatljivom bojom. Periferija se nalazi u ljudima uske duše, teskobnih vidika i skučenog srca. Umetnik gde god živi oko njega traje život u svoj svojoj punoći. Dušan Vasiljev je trajao u godinama kada je pucala ljuska jednog sveta, a kada se rađao drugi svet. On je delio sudbinu, mišljenje i stavove ondašnjeg evropskog čoveka. Njegova emocija je kristalno čista, ranjiva i nežna.
Živeo je Vasiljev jedno vreme u Temišvaru, posle u Čeneju. I Srbi iz rumunskog dela Banata neguju sećanje na velikog pesnika.
-Srbi u rumunskom Banatu su naša banatska braća. Svet koji bezgranično voli Srbiju i koji gaji posebnu emociju prema svemu što je srpsko , jer to je njihovo biće, njihov koren. Oni se nalaze u geografiji koja je srpskoj kulturi dala velikane poput Dositeja Obradovića, Save Tekelije. Crnjanski je rastao u Temišvaru. Dušan Vasiljev je deo njihovog sveta koji se posle razgraničenja u godinama nakon Velikog rata razvijao zasebno u okviru rumunske države, ali u kojem i danas više postoji onaj autohtoni, stari Banat nego u našem , srpskom delu Banata. I Vasiljev, kao i drugi velikani srpske kulture , deo su njihovog samoprepoznavanja koje znači identitet i biće.
U burnoj epohi u kojoj je živeo postavljane su nove granice, stvarane nove države, Banat je drugačije „skrojen”?
-Veliki rat je povukao granicu u Banatu. Razgraničenje između Kraljevine SHS i Rumunije trajalo je punih pet godina (1918- 1923). Banatska granica je veštačka i kada se crtala i krojila pravila je mnoge probleme ljudima u svakodnevnom životu. Povlačena je u doba kada se raspala Austrougarska kao velika i stara srednjeevropska državna tvorevina i kada su iz njenog okvira nastajale mnoge države pa i jugoslovenska. Glavni junaci moje knjige priča „Čudo u Banatu” za koju sam ove godine dobio prestižnu književnu nagradu koja nosi ime Dušana Vasiljeva su banatski ljudi i granica upravo krojena u vremenu koje opisuje moja proza.
Grad Kikinda dodeljuje nagradu Dušan Vasiljev čiji ste laureat. Koliko je značajno na ovaj način oživljavati stvaralaštvo Vasiljeva?
-Ponosan sam što je moja knjiga priča „Čudo u Banatu” ove godine, kada se obeležava stogodišnjica njegovog odlaska, dobila nagradu sa njegovim imenom. Ova knjiga priča razgovara sa njim, sa njegovim svetom jer dešava se na širokom prostoru Banata, u prvim godinama posle Velikog rata kada je u burnim tokovima istorije, nestanka starog carstva i nastanka novih država pulsiralo uznemireno biće banatskog čoveka različitih vera i jezika.
Jelena Crnogorac
Feljton je podržan sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama
Zahvaljujući angažmanu svih dobrih ljudi iz Novih Kozaraca, proteklog vikenda obezbeđeni su paketići za decu sunarodnika u južnoj srpskoj pokrajini. Meštani su ponovo pokazali humanost i dobru volju da ožive svoje selo. Ovoga puta organizovali su turnir u pikadu i doniranje paketića.
– U Vatrogasnom domu održano je nadmetanje na kojem je učestvovalo 19 ekipa – kaže Ilija Dakić, inicijator i organizator akcije. – Obradovao nas je veliki odziv učesnika koji su donirali uplatom kotizacije, kao i svih meštana, koji su donirali paketiće, igračke, slatke i slane proizvode. Takmičenje je održano u prepunoj sali, a prethodno su deca iz mesta već pripremila sve paketiće od donacija koje su stizale i prethodnih dana. Svakome od njih poklonili smo, takođe, po paketić, u znak zahvalnosti. Još jednom smo pokazali da smo živo selo, a što je još bitnije, da smo svi bili tu za decu s Kosmeta.
Pored Dakića, organizatori su bili Milan Kalember, Srđan Marković, Vuk Vukmirović, Jovan Lukač i Vojin Lukač. Akcija je preduzeta posle dogovora sa beogradskom organizacijom „Svi za Kosmet“, i uz podršku Udruženja žena „Novi Kozarci“, Mesne zajednice, Dobrovoljnog vatrogasnog društva i Srpske pravoslavne crkvene opštine u Novim Kozarcima, odnosno jereja Nikole Momirova.
– Organizacija je bila na najvišem mogućem nivou zahvaljujući i našim prijateljima iz Pikado kluba „Mamuti“ iz Kikinde koji su doneli opremu i pomagali u takmičenju. Prikupljeno je više od 30 hiljada dinara i 70 paketića koji su, posle takmičenja, odneseni u Crkvu Svetog Proroka Ilije. Sutradan, u nedelju, sva pomoć je odvezena u Beograd, u organizaciju „Svi za Kosmet“. Ponosan sam na moje Kozarčane i na njihov angažman, posebno na najmlađe – kaže Dakić.
Što se samog takmičenja tiče, prvo mesto osvojila je ekipa Jovan Petrušić – Dimitrije Vojvodić. Drugoplasirani su bili Roland Kuti – Danijel Baba, dok je ekipa Branko Galić – Saša Mirosavljev završila nadmetanje na trećem mestu.
Novac i paketići pridruženi su donacijama iz cele Srbije i sveta koje se slivaju u organizaciju „Svi za Kosmet“ u masovnoj humanitarnoj akciji „Paketići za decu na Kosovu i Metohiji“ i biće, za praznike, isporučena mališanima. U okviru akcije pomažu se i ugrožene porodice, deca iz ugroženih oblasti, svetinje i institucije.
A u Novim Kozarcima, kaže Dakić, ne posustaju u pravljenju kvalitetnih programa i već najavljuju nove akcije. Ujedinjeni u ovoj humanitarnoj aktivnosti, pokazali su veliku spremnost i požrtvovanost za zajednicu.
S. V. O.
Na području Policijske uprave u Kikindi tokom vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lakše telesne povrede. Nastala je materijalna šteta u iznosu od 260.000 dinara. Saobraćajna nezgoda se dogodile zbog radnja vozilom.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 18 učesnika u saobraćaju i izdata su 72 prekršajna naloga.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno je 10 vozača, od kojih su dve osobe zadržane u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu.
Takođe, otkrivena su 23 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 10 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 47 ostalih prekršaja.
Već po tradiciji najmlađi sugrađani prvi će dočekati Novu godinu. Na Gradskom trgu, 31. decembra, program počinje u 11.30 sati. Sa okupljenim mališanima družiće se glumci pozorišta „Lane“, ali i Deda Mraz i Snežna kraljica.
Tačnu u podne, uz odbrojavanje poslednjih deset sekundi, biće dočakana Nova, 2025. godina. I u samom pozorištu „Lane“ takođe će biti organizovana žurka za decu povodom Nove godine u 14 časova.