U svečanoj dvorani Gradske kuće proglašeni su najbolji klubovi i pojedinci u Kikindi za 2024. godinu, a pre svečanosti održana je i brzopotezna Skupština Sportskog saveza Kikinde na kojoj je usvojen novi Statut SSK. Prisutne je pozdravio gradonačelnik Mladen Bogdan. čestititajući najboljima na uspesima, onima koji nisu postigli rezultate na samopregoru i zalaganju, a potom su uručena priznanja.
U ženskoj ekipnoj konkurenciji dobile su ga kuglašice Kike 0230, u muškoj rukometaši MRK Kikinde, potom pojedinci Teodora Stančić, plivačica Velike Kikinde i rukometaš MRK Kikinde Luka Panić, a u konkurenciji sportista invalida Eržebet Budai (Sportsko društvo invalida Kikinda) i Dragiša Brandić (Odbojkaški klub invalida Feniks). Najperspektivniji su karatistkinja Feniksa Nina Stojnić i plivač Velike Kikinde Matija Tornjanski, a najorganizovaniji je kolektiv Košarkaški klub Velika Kikinda.
Uručena su i priznanja za dugogodišnji trenerski rad, dobili su ga: Jožef Sili (karate), Dragiša Todorović (kik boks), Slobodan Bokanić, Dragan Markovljev, Ljiljana Rajkov (svi plivanje), Vladimir Toševski (stoni tenis), Milan Radosavčev (odbojka), Saša Pilipović (košarka), Ilija Grubor (fudbal), Dragan Grbić (streljaštvo) i Stojče Đorđevski (gimnastika). Bokanić, Toševski i Grubor nisu bili prisutni, a priznanja su uručivali: Bogdan, Čudanov, Jasmina Juras, predsednica Saveza sportova Vojvodine i Saša Salijević, službenik Saveza sportova Srbije.
– Nagradu nisam očekivala, ali ovo mi je sada podstrek da još više treniram nego u prethodnih 10 godina i da svoj klub i grad predstavim u još lepšem svetlu i na domaćim i na evropskim nadmetanjima – rekla je šesnaestogodišnja Stančić.
Devetnaestogodišnji Panić istakao je:
– Mnogo mi znači ova nagrada i ovo mi pokazuje koliko sam radio i trudio se i sada mi je sve to došlo na naplatu. Najveća dostignuća u 2024. godini bila su mi nastup u Sloveniji na Evropskom juniorskom prvenstvu s reprezentacijom na kojem smo bili 13. i osvojen Kup Vojvodine s klubom.
Predsednica SSK, Čudanov zaključila je:
– Na moj predlog ove godine odlučili smo da dodelimo priznanja i dugogodišnjim trenerima koji treba da znaju da mi poštujemo njihov rad, a kada govorimo o klubovima i pojedincima, konkurencija je bila interesantna i bilo je još i nekoliko predloženih kandadata.
D. P.
Prošle školske godine Andrej je osvojio prvo mesto na Državnom takmičenju i bio pozvan na Srpsku informatičku olimpijadu. Zahvaljujući ovom uspehu, dobitnik je nagrade koju dodeljuje Pokrajinska vlada za vrhunske rezultate na takmičenjima. Nagrade – diplome i novčani iznosi, dodeljeni su, u svečanoj sali Pokrajinske vlade, 20. decembra, Andreju i njegovom mentoru, profesoru Snežani Zamurović.
– Ove godine imali smo devet izložbi. Najatraktivnija je postavka o Dištriktu koja je i poslednja otvorena, a u godinu smo ušli sa izložbom o Đoki Radaku. Veoma uspešne i posećene bile su i izložbe Doma vojske i Prirodnjačkog muzeja. Zabeležili smo 27 hiljada posetilaca, od toga 3.800 posetilaca Suvače, što je naš standard – kaže direktorica, Lidija Milašinović.
Uz programe za širu javnost, Muzej je bio domaćin dve stručne konferencije: Nacionalnog komiteta i regionalne konferencije jugoistočne Evrope ICOM-a (Međunarodnog saveta muzeja).
Za projekat sa Centrom za pružanje usluga socijalne zaštite, „Našom kućom“, Ministarstvo kulture je opredelilo 167.000 dinara, a za sanaciju depoa i njegovo opremanje – 3,5 miliona. Za arheološka iskopavanja u Mokrinu dobijeno je milion dinara.
Od resornog Pokrajinskog sekretarijata po konkursu je opredeljeno 800.000 dinara za konzerviranje i restauraciju banatskih ikona, zatim 300.000 za rekonstrukciju Suvače – obnavljanje zidova od blatnog maltera, i 550.000 za izložbu posvećenu jubileju – dva i po veka od osnivanja Velikokikindskog privilegovanog dištrikta, za koju je i Ministarstvo opredelilo 1,2 miliona. Ukupno je, kaže direktorica, po konkursima, u 2024. godini, stiglo 7.517.000, uz učešće sopstvenih sredstava, koje je obavezujuće. Po konkursima je dobijeno dva puta više sredstava od visine budžeta ove ustanove za programe.
– Ponosni smo na projekte koje smo do sada realizovali – kaže direktorica Milašinović. – Jedan od njih, banatske ikone, posetiocima će biti dostupne već za mesec dana. Uz to, muzejski depo, prostor nekadašnjeg zatvora, rekonstruisali smo tako da, što je više moguće, zadržimo njegov autentičan izgled. To je prostor međusprata u kojem su bile ćelije. Sačuvana su originalna vrata i podovi, intervencije su bile minimalne. Muzej se u ovaj prostor uselio u drugoj polovini sedamdesetih godina i jedno vreme funkcionisao paralelno sa zatvorom u kojem su se tada već služile samo kazne za manje prekršaje – do 30 i 60 dana. Još uvek se vide urezani inicijali, imena zatvorenika, ali i iscrtane „mice“ na podovima koje su zatvorenici igrali, kao i alka u zidu. Šteta je što nisu sačuvane sve peći koje je Muzej, po useljenju, odneo iz zatvora.
Kako je ovaj deo zgrade Kurije većini javnosti potpuno nepoznat, u Muzeju se nadaju da će, naredne godine, dobiti sredstva po projektu obnove još jednog dela zatvora i njegovog osposobljavanja za depo i tada će, najavljuju, u jednom kratkom periodu, taj deo Muzeja biti dostupan posetiocima koji će moći da vide kako se, u metalnim ormanima čuvaju najosetljiviji eksponati – mape i oružja.
U Muzeju godine, jasno je svima koji su ga posetili, ne spavaju na lovorikama. Zahvaljujući stručnom i kreativnom timu stalno se ostvaruju zanimljivi programi, mnogo se radi sa najmlađima, i istorija se, na zanimljiv način, približava i upoznaje, kako bi se više naučilo iz nje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je, usled korišćenja pirotehnike, od 2021. do 2023. godine, povređeno 50 osoba, od toga četrnaestoro dece i 12 maloletnika. Podsećaju, takođe, da je njeno korišćenje nedozvoljeno u blizini zdravstvenih i socijalnih ustanova, mesta gde može doći do većeg požara ili veće materijalne štete, odnosno tamo gde se skladište lako zapaljive ili eksplozivne materije.
Kada već nisu zabranjene, i ovaj apel može da se završi samo molbom da se petarde i druga pirotehnika kupuju u ovlašćenoj prodavnici, koriste na otvorenom i nikako u blizini dece, životinja, stambenih objekata, zapaljivih materija. I podsećanjem da nije tačno da se nesreće dešavaju samo drugima. Veoma lako mogu da se dogode svakome ko nije osvestio moguće opasnosti slavlja sa pucanjem. I veoma često mogu da ugroze i zdravlje i živote drugih ljudi i životinja. Slavlje bez pucanja još uvek je slavlje. Ali odgovorno.
