У свечаној дворани Градске куће проглашени су најбољи клубови и појединци у Кикинди за 2024. годину, а пре свечаности одржана је и брзопотезна Скупштина Спортског савеза Кикинде на којој је усвојен нови Статут ССК. Присутне је поздравио градоначелник Младен Богдан. честититајући најбољима на успесима, онима који нису постигли резултате на самопрегору и залагању, а потом су уручена признања.
У женској екипној конкуренцији добиле су га куглашице Кике 0230, у мушкој рукометаши МРК Кикинде, потом појединци Теодора Станчић, пливачица Велике Кикинде и рукометаш МРК Кикинде Лука Панић, а у конкуренцији спортиста инвалида Ержебет Будаи (Спортско друштво инвалида Кикинда) и Драгиша Брандић (Одбојкашки клуб инвалида Феникс). Најперспективнији су каратисткиња Феникса Нина Стојнић и пливач Велике Кикинде Матија Торњански, а најорганизованији је колектив Кошаркашки клуб Велика Кикинда.
Уручена су и признања за дугогодишњи тренерски рад, добили су га: Јожеф Сили (карате), Драгиша Тодоровић (кик бокс), Слободан Боканић, Драган Марковљев, Љиљана Рајков (сви пливање), Владимир Тошевски (стони тенис), Милан Радосавчев (одбојка), Саша Пилиповић (кошарка), Илија Грубор (фудбал), Драган Грбић (стрељаштво) и Стојче Ђорђевски (гимнастика). Боканић, Тошевски и Грубор нису били присутни, а признања су уручивали: Богдан, Чуданов, Јасмина Јурас, председница Савеза спортова Војводине и Саша Салијевић, службеник Савеза спортова Србије.
– Награду нисам очекивала, али ово ми је сада подстрек да још више тренирам него у претходних 10 година и да свој клуб и град представим у још лепшем светлу и на домаћим и на европским надметањима – рекла је шеснаестогодишња Станчић.
Деветнаестогодишњи Панић истакао је:
– Много ми значи ова награда и ово ми показује колико сам радио и трудио се и сада ми је све то дошло на наплату. Највећа достигнућа у 2024. години била су ми наступ у Словенији на Европском јуниорском првенству с репрезентацијом на којем смо били 13. и освојен Куп Војводине с клубом.
Председница ССК, Чуданов закључила је:
– На мој предлог ове године одлучили смо да доделимо признања и дугогодишњим тренерима који треба да знају да ми поштујемо њихов рад, а када говоримо о клубовима и појединцима, конкуренција је била интересантна и било је још и неколико предложених кандадата.
Д. П.
Прошле школске године Андреј је освојио прво место на Државном такмичењу и био позван на Српску информатичку олимпијаду. Захваљујући овом успеху, добитник је награде коју додељује Покрајинска влада за врхунске резултате на такмичењима. Награде – дипломе и новчани износи, додељени су, у свечаној сали Покрајинске владе, 20. децембра, Андреју и његовом ментору, професору Снежани Замуровић.
– Ове године имали смо девет изложби. Најатрактивнија је поставка о Диштрикту која је и последња отворена, а у годину смо ушли са изложбом о Ђоки Радаку. Веома успешне и посећене биле су и изложбе Дома војске и Природњачког музеја. Забележили смо 27 хиљада посетилаца, од тога 3.800 посетилаца Суваче, што је наш стандард – каже директорица, Лидија Милашиновић.
Уз програме за ширу јавност, Музеј је био домаћин две стручне конференције: Националног комитета и регионалне конференције југоисточне Европе ИЦОМ-а (Међународног савета музеја).
За пројекат са Центром за пружање услуга социјалне заштите, „Нашом кућом“, Министарство културе је определило 167.000 динара, а за санацију депоа и његово опремање – 3,5 милиона. За археолошка ископавања у Мокрину добијено је милион динара.
Од ресорног Покрајинског секретаријата по конкурсу је опредељено 800.000 динара за конзервирање и рестаурацију банатских икона, затим 300.000 за реконструкцију Суваче – обнављање зидова од блатног малтера, и 550.000 за изложбу посвећену јубилеју – два и по века од оснивања Великокикиндског привилегованог диштрикта, за коју је и Министарство определило 1,2 милиона. Укупно је, каже директорица, по конкурсима, у 2024. години, стигло 7.517.000, уз учешће сопствених средстава, које је обавезујуће. По конкурсима је добијено два пута више средстава од висине буџета ове установе за програме.
– Поносни смо на пројекте које смо до сада реализовали – каже директорица Милашиновић. – Један од њих, банатске иконе, посетиоцима ће бити доступне већ за месец дана. Уз то, музејски депо, простор некадашњег затвора, реконструисали смо тако да, што је више могуће, задржимо његов аутентичан изглед. То је простор међуспрата у којем су биле ћелије. Сачувана су оригинална врата и подови, интервенције су биле минималне. Музеј се у овај простор уселио у другој половини седамдесетих година и једно време функционисао паралелно са затвором у којем су се тада већ служиле само казне за мање прекршаје – до 30 и 60 дана. Још увек се виде урезани иницијали, имена затвореника, али и исцртане „мице“ на подовима које су затвореници играли, као и алка у зиду. Штета је што нису сачуване све пећи које је Музеј, по усељењу, однео из затвора.
Како је овај део зграде Курије већини јавности потпуно непознат, у Музеју се надају да ће, наредне године, добити средства по пројекту обнове још једног дела затвора и његовог оспособљавања за депо и тада ће, најављују, у једном кратком периоду, тај део Музеја бити доступан посетиоцима који ће моћи да виде како се, у металним орманима чувају најосетљивији експонати – мапе и оружја.
У Музеју године, јасно је свима који су га посетили, не спавају на ловорикама. Захваљујући стручном и креативном тиму стално се остварују занимљиви програми, много се ради са најмлађима, и историја се, на занимљив начин, приближава и упознаје, како би се више научило из ње.
Министарство унутрашњих послова саопштило је да је, услед коришћења пиротехнике, од 2021. до 2023. године, повређено 50 особа, од тога четрнаесторо деце и 12 малолетника. Подсећају, такође, да је њено коришћење недозвољено у близини здравствених и социјалних установа, места где може доћи до већег пожара или веће материјалне штете, односно тамо где се складиште лако запаљиве или експлозивне материје.
Када већ нису забрањене, и овај апел може да се заврши само молбом да се петарде и друга пиротехника купују у овлашћеној продавници, користе на отвореном и никако у близини деце, животиња, стамбених објеката, запаљивих материја. И подсећањем да није тачно да се несреће дешавају само другима. Веома лако могу да се догоде свакоме ко није освестио могуће опасности славља са пуцањем. И веома често могу да угрозе и здравље и животе других људи и животиња. Славље без пуцања још увек је славље. Али одговорно.
