Први пут у нашем граду танго музика је оплеменила вече свима који су у свечаној сали Народног музеја присуствовали наступу врхунских музичара београдског„Белтанго квинтета“.
Овај састав светског реномеа гостовао је у Кикинди захваљујући пријатељству оснивача квинтета, професора Александра Николића, са Зораном Петровићем, директором АДЗНМ “Гусле”.
– Ово је музика која одговара мом сензибилитету, дуго их пратим и знам да то раде на светском нивоу. Да њихов квалитет надилази националне оквире показују многа признања и награде – рекао је Петровић. – Професор Николић је велико име у свету, врсни педагог који је имао храбрости да се отисне у уметничке воде ванинституционалне музике и који овај жанр промовише по целом свету. Једно од највећих признања је и то што је Данијел Пијацола, син чувеног Астора Пијацоле, аргентинског композитора, изјавио да је изненађен и обрадован што неко са ових простора тако добро изводи музику његовог оца. Надам се да ће, током лета, музичари „Белтанга“ одржати радионицу у Кикинди и приредити још већи концерт, са аргентинским плесачима.
Кикинђани имају изузетну част да присуствују концерту састава који је јединствен и по томе што, како они то кажу, промовише и танго културу, истакла је Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам.
– Ови врхунски музичари нас, на посебан начин, уводе у свет музике за душу. Захваљујући дугогодишњој сарадњи и пријатељству са „Гуслама“, концерт је поклон Кикинђанима и ја им се, у име Града, топло захваљујем.
„Белтанго квинтет“ негује танго културу и музику више од четврт века, рекао је професор Александар Николић, први српски бандонеоиста (бандонео – претеча хармонике, прим. аут.).
– Ово нам је 26. сезона како по свету свирамо танго. Први пут смо у Кикинди и велико нам је задовољство да наступимо у овом прелепом простору. Концерт је и увертира за догађај који ћемо, следећег месеца, приредити у Београду – „Белтангу“ ће се придружити плесни парови из Аргентине и цела музичка трупа ће премијерно извести наш танго-мјузикл „La Bombonera“ – изјавио је проф. Николић и додао да је програм који је изведен вечерас широк дијапазон танго музике, прича која траје сто година, зачињена балканским елементима.
Публици су, на концерту под називом „Балкан танго“, поред традиционалних танго нумера као и композиција „tango-nuevo“ правца Астора Пијацоле, представљене и композиције савремених аутора који инспирацију налазе у тангу, као и ауторске нумере чланова квинтета.
Концерту који је реализован уз подршку Града и Министарства културе, присуствовала је и чланица Градског већа, Мелита Гомбар.
Остаје жал што су многи пропустили ово изузетно вече, иако то ове сјајне музичаре није омело у наступу у који су уложили сву енергију коју из танга добијају и својим извођењем је уносе у њега.
С. В. О.
Филип Ђукић узео је по два злата и сребра и проглашен је другим најсвестранијим пливачем на такмичењу, Лука Бубуљ освојио је два злата, Александар Соколаи сребро, а Иван Марков бронзу. Великокикинђанима су припала одличја и у штафетама 4х100 метара краул девојчице (злато) односно 4х100 краул дечаци (по сребро и бронза).
Д. П. 
Кикинђанка Милица Блажић, сада ученица другог разреда средње Медицинске школе „7. Април“ у Новом Саду, такмичила се из математике и, такође, победила на државном такмичењу, чиме је заслужила признање ресорног Покрајинског секретаријата. Њена менторка је професорица Борјана Михајлов.
Овим традиционалним признањима награђује се труд и подстичу креативност и стваралачка снага за будућа достигнућа, напоменуо је, приликом доделе, Покрајински секретар за спорт и омладину, Дане Баста.
Годинама уназад Центар „Тера“ успешно сарађује са академским институцијама из Србије, Црне Горе , Хрватске, Румуније, а од 2024. сарадња се проширила и на Републику Албанију, учешћем Универзитета Полис у студентском програму.
Међународна институционална сарадња са академским институцијама из региона потврђује суштинску идеју Центра Тера да се допринесе сарадњи земаља учесника на умрежавању, јачању интеркултуралног дијалога и очувању колективне меморије и културног разумевања као огледала прошлости, садашњости и будућности заједничког културног простора, наводе у ЦЛПУ „Тера“.