У Београду је одржана трећа регионална конференција „Заједничка победа над цистичном фиброзом“ којој су присуствовали и градоначелник Младен Богдан и представници Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“.
Конференцију је свечано отворила прва дама Србије, Тамара Вучић, у присуству министарке за бригу о породици и демографији Милице Ђурђевић Стаменковски и директорке Републичког фонда за здравствено осигурање Сање Радојевић Шкодрић.
„Град Кикинда је увек ту за оне којима је помоћ најпотребнија. Издвајања из буџета за лечење деце сваке године су све већа, што пружа могућност да се помогне најмлађима и њиховим породицама. Заједно са Удружењем „Деца са ахондроплазијом Србије“ боримо се свакодневно да свако дете које болује од ретке болести, добије неопходну терапију, и то ћемо и наставити“ – изјавио је градоначелник.
(Фото: Чедомир Вујанић)
– У Србији ћемо, по овом пројекту, подржати 20 локалних самоуправа. Овде смо јер ћемо, од наредне године, помагати у побољшавању социјалних услуга за осетљиве групе становништва, посебно за жене – рекао је Енгел. – Подржаћемо напоре Града да помогне ромској заједници, нарочито Ромкињама, да унапреди могућности њиховог запошљавања. У Центру за стручно усавршавање предвиђено је да неке просторије буду коришћене за саветовалиште. Важно је да се чује више о њиховим потребама како би могло циљано да им се помогне.
Енгел је објаснио да се у разговорима одређују последњи кораци да би пројекат могао да заживи од фебруара наредне године. Циљ је и да ова услуга, уз подршку Граду, постане одржива и дугорочна, да би могла да одговори на све потребе грађана. Осим тога, спроводиће се и обуке на тему антидискриминације и друге активности које ће побољшати пружање социјалних услуга, додао је Енгел.
– Циљ пројекта је економско и социјално оснаживање жена из свих осетљивих група, овде конкретно Ромкиња, као и оснивање Саветовалишта за брак и породицу. ГИЗ је изузетан партнер, помаже и у техничком и у финансијском смислу и ово је прилика за Градску управу да покаже да је сигуран и поуздан партнер, не само у овој активности, него и за будуће сарадње – рекао је Раду.
Циљ је едукација популације о самој болести и њена дестигматизација, упознавање пацијената о лечењу, као и побољшање сарадње дерматолога на примарном, секундарном и терцијарном нивоу, рекла је др Бранислава Гајић, дерматовенеролог и онколог у Универзитетском клиничком центру Војводине (УКЦВ), професор на Медицинском факултету у Новом Саду, и председница Секције дерматовенеролога Српског лекарског друштва.
– Оболели могу да живе и без псоријазе, али је потребно да се то стање одржава. Постоје бројне терапијске опције, међутим, наши пацијенти, када једном добију дијагнозу псоријазе као неизлечиве болести, одустају од лечења. Псоријаза носи и ризик од других обољевања и често је удружена са другим болестима – метаболичким дисбалансима – навела је професорка Гајић и објаснила зашто је неопходно побољшање сарадње лекара на различитим нивоима здравствене заштите.
– Када пацијент дође на преглед због псоријазе, потребно је да се тачно зна смер којим се даље тај пацијент лечи, да се направи добра класификација – који пацијенти могу да се лече у тој здравственој установи, који морају да се шаљу даље, у установе у којима постоје услови за ефикаснију фототерапију, који су кандидати за системску терапију и, потом, за биолошке лекове. Та комуникација и пут који пацијент треба да прође треба да буде са што мање потешкоћа како би му се обезбедили бољи услови и олакшао приступ свим могућностима за лечење и контролу ове болести.
– Већина, ипак, има блаже облике који адекватно могу да се лече локалном терапијом без великих системских ризика. Сви ти различити модуси терапије код псоријазе треба добро да се искомбинују да бисмо постигли оптималну ефикасност, уз што мање нуспојава. Други проблем је у томе што су пацијенти доста инертни јер је псоријаза дуго сматрана неизлечивом, доживотном болешћу. Зато их треба мотивисати да побољшају своје здравствено стање. Наша жеља је да се олакша пацијенту, да се промени начин преписивања лекова, да неки, који се сада преписују само на терцијарном нивоу, буду доступни и у болницама – рекла је професорка Гајинов.
Ова болест може да се појави у свакој животној доби, али се, најчешће, испољава код младих одраслих особа. У 30 одсто случајева је наследна, али не мора да се испољи генерацијама. Најчешћи окидач за њено појављивање је стрес, речено је на скупу.
– Надам се да ћемо, овим побољшањима, нашим пацијентима који имају једно од најтежих хроничних обољења у дерматологији, омогућити да добију најадекватније лекове, најбоље лечење, и да се сам поступак убрза и поједностави. То је и промотивна кампања, па ће они који су на различитим врстама терапије имати прилику да се информишу и да се укључе у најбоље терапијске модалитете које, од пре неколико година, можемо да спроводимо и у Србији – навео је др Јолић. – Све више пацијената је свесно да, и са овим обољењем, могу да уђу у ремисију и да побољшају квалитет живота. Наша мисија је да им то преносимо јер је веома важан и психолошки фактор – оболели су склони самоизолацији из друштва и зато је битно да их едукујемо и подржавамо и у том смислу.
Професорке из Новог Сада су, са доктором Јолићем, данас и прегледали пацијенте који су се јавили да учествују у овом пројекту и за сваког од њих су разматране најбоље терапијске опције.
