Zanemeli smo danas kada smo čuli potresnu vest o preranom odlasku Ljiljane Pancel, koleginice, kikindske novinarke.Preminula je u petak u Novom Sadu, u 44-toj godini i neutešne iza sebe ostavila supruga i dvoje male dece, roditelje, sestru, brojne prijatelje…
Ljilja je rad u medijima započela na nekada veoma popularnom, lokalnom Kum radiju, gde je skoro deceniju radila kao voditelj. Bila je aktivna i u NVO „Kikindski forum” koja je uspešno realizovala više građanskih inicijativa.
Na tadašnjoj Televiziji Rubin (današnja TV Kikinda) počela je da radi 2009.godine.
Kolege i prijatelji voleli su njenu vedrinu, optimističan duh, spremnost da pomogne, smirenost… Teško je poverovati u njen prerani odlazak, jer smo svi, kao i ona sama čvrsto verovali da su određeni zdravstveni problemi samo prolazna faza, sa kojom će se uspešno i hrabro izboriti i ko zna kakvim sve idejama i planovima ispisati nove stranice života.
Umesto toga, zanemeli smo…
– Programe smo započeli naučnim skupom, ali smo, u prethodnom periodu, uključivali učenike koji su kod nas u radionicama izrađivali kopije grbova mesta koja su pripadala Distriktu i na taj način se upoznavali sa ovim delom naše istorije – rekao je Sivčev. – Ovo delo ne bazira se striktno na istoriografiji, potrudili smo se da predstavimo povelje, ukupno ih ima pet, koje se odnose i na Distrikt, tako i na sam grad. Sada su se, prvi put, sve našle na jednom mestu, sa uporednim prevodima na moderan srpski jezik i sa kratkim objašnjenjima. Delo je kapitalno zbog gabarita i kvaliteta, kao i zbog obilja fotografija i informacija, i drago mi je što možemo da ga ponudimo svim građanima i istraživačima.
Pored Sivčeva, Monografiju potpisuju i Dragan Beleslić i Vladimir Dudić iz kikindskog arhiva. Recenzent, dr Boris Bulatović iz Arhiva Vojvodine, takođe angažovan i na Institutu za slovensku filologiju univerziteta u Vroclavu, istakao je da je postojanje privilegija koje su Srbi imali u Habsburškoj monarhiji, kao izuzetna činjenica, gotovo potpuno nepoznato široj javnosti.
– Postojanje Velikokikindskog privilegovanog distrikta je, samo na prvi pogled, podatak iz lokalne istorije i potpuno je nerasvetljen u javnoj kulturnoj i političkoj svesti kod Srba. Ovo je jedna od tema od izuzetnog nacionalnog značaja jer je područje Distrikta, u vremenu u kojem je postojao, uz Potiski krunski distrikt, bio jedini prostor u Evropi koji su naseljavali Srbi, a koji je imao nekakav vid autonomnog statusa u političkom, ekonomskom, kulturnom i verskom smislu. Ono što deluje kao marginalno i lokalno, zapravo je važna tema za celokupni srpski kulturni prostor – naveo je dr Bulatović. – Nikada se, na jednom mestu, nisu našle sve povelje koje se odnose i na Distrikt i na Veliku Kikindu. Često se ovakvi poduhvati završe skromnom publikacijom koja nema značajan efekat ni u naučnoj ni u kulturnoj javnosti, tako da je važno i to da Monografija bude ovako kapitalno delo.
Izdavač monografije „Povelje Velikokikindskog privilegovanog distrikta“ je Istorijski arhiv, a njeno objavljivanje pomogli su Grad Kikinda, organizacija „Srpski lobi“, i donatori, Peter Višnjei i Bojan Panjević.
Dramska grupa starijih osnovaca priprema prigodne programe, kratke predstave, učestvuje u tematskim priredbama „Eđšega“, izvodi i monodrame i recitatorske nastupe. Ovih dana, sa tekstovima u rukama, dočekalo nas je petoro nestašnih Krampusa koji, po predanju, stižu pre Mikulaša.
Viola Čemere glumi već četiri godine i takođe je završni razred.
Iskustvo u glumi ima i Mate Komarek koji je i uspešan recitator.
Pored logističke podrške, iz „Eđšega“, „Spadala“ uvek dobijaju i asistenciju reditelja i glumca Šandora Kiralja.
Mladi glumci grupe „Spadala“ do sada su uradili 10 predstava.
Mnogi talenti iz „Spadala“ bivaju regrutovani u ansambl grupe „Jožef Atila“ KUD „Eđšeg“. Premijera predstave koju upravo pripremaju zakazana je za 6. decembar, kada će deca, tradicionalno, dobiti poklone od Mikulaša.
