јануар 31, 2026

Дан: 19. новембар 2024.

Pistalo-(7)

Дводневни програм прославе Дана Народне библиотеке „Јован Поповић“ заокружило је вече награђиваног књижевника Владимира Пиштала, управника Народне библиотеке Србије са којим је гостовао и директор издавачке куће „Агора“ и директор Културног центра Војводине „Милош Црњански“, Ненад Шапоња.

Владимир Пиштало, писац, професор, колумниста, правник по струци, објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Кикиндској публици представио је своје најновије дело, књигу „Песма о три света“.

– Ово је женски роман, писан је у првом лицу једнине, прича је једна жена. И то је, такође једна Хајдегерова идеја, да је човек бачен у свет. Као ликови Густава Клинта који, сви, као да су морске траве ношене водом јер човек није богзна какав субјект у животу, него му се ствари дешавају. И то се сигурно дешава мојој јунакињи у једном свету који је тек почео да се повезује у 17. и 18. веку. И у том, таквом свету, једна жена јако много путује, наиме, она је као Одисеј, нема улогу жене, што би била Пенелопа која седи код куће и чека. Одлази свуда и прича занимљиву причу у свету у којем живи. То је свет учитеља и господара, значи неко господари тобом и учи те како би требало да живиш, а мислим да је, у извесном смислу, то и сада тачно. Такође, то је време у којем почиње масовна производња шећера на којој су заснована многа велика богатства, нарочито у Енглеској; била су базирана на Карипским острвима и на робовској радној снази. Иако нема лепог начина да се буде роб, оно што се тада дешавало, чак и у поређењу са грчким и римским робовима, било је катастрофално. Куповани су људи из Африке, а идеја је била да роба убије рад. Његов животни век је био пет или шест година, онда би умро, а били су довољно јефтини да може да се купи нов. И то је илустрација борбе свега са свима којој присуствује Озана Болица, моја главна јунакиња – испричао је Пиштало.

Антиколонијални роман, прича о жени, човеку избаченом у живот, у постојање, у роману „Песма о три света“ даје, односно враћа глас жени, истакао је писац. Књига је прошле године добила признања „Бескрајни плави круг“ и „Др Шпиро Матијевић“.

Владимир Пиштало је, у последњој деценији прошлог века био ангажован као предавач америчке, руске и светске историје на два универзитета у Сједињеним америчким државама. Његова најпознатија дела су: „Сунце међу маскама: писма Андрићу“, „Миленијум у Београду“ и „Венеција“, и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.

Добитник је многобројних признања, а незабележен успех постигао је његов роман „Тесла, портрет међу маскама“ који се састоји из три дела. После НИН-ове награде и Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, ушао је у читанке за основну школу и гимназију, објављен је у читавом региону, а у САД је доживео три издања, као 11. превод овог дела на неки од страних језика.

С. В. О.

 

radak

Душан Радак је рођен 1955. у Кикинди, где је завршио основну школу, гимназију, и музичку школу. Филозофски факултет завршио је у Новом Саду.

Писао је поезију, сценаријa, књижевну критику, музику, текстове за децу.

Радио je у Дому омладине у Кикинди као уредник уметничког програма. Био је главни уредник Књижевне заједнице Кикинде, члан Издавачког савета часописа Поља, члан жирија песничке награде Печат вароши сремскокарловачке, члан Савета Мајских сусрета песника средњошколаца Југославије.

Песничку награду  „Вароши сремско-карловачке” добио је 1978. године, а Награду Друштва књижевника Војводине за Књигу године 2024. – „Кревет-змија и мала Просветина енциклопедија”.

Радаку је 2022. Банатски културни центар уручио награду за животно дело на седмој Песничкој републици.

Живео је у Новом Саду. Члан Друштва књижевника Војводине био је од 1985. године.

book-trejler-(1)

У Народној библиотеци додељене су награде ауторима за најбоље трејлере за књигу. Конкурс је расписан у оквиру 179 година Народне библиотеке „Јован Поповић“, а жири сачињен од дечијих писаца Зорица Деспотов, Бранко Стеванoвић и библиотекарке Даринка Маљугић није имао лак задатак да од више десетина пристиглих радова прогласи победниче у три категорије млађи и старији основци и средњошколци.

Невена Симић, ученица трећег разреда ОШ „Вук Караџић“ снимила је трејлер о књизи Јасминке Петровић „Столица, столица“ за који је освојила је прву награду.

-У трејлеру су два човека који разговарају о, медни, најсмешнијој причи. То ми је омиљена књига и мама ми је помогла да снимим видео – истакла је Невена.

Ово је седми пут да се организује конкурс и ове године пристигло је више радова од средњошколаца.

-Најаутентичнији приступ имали су ученици виших разреда основних школа. Прву награду освојио је трејлер је који је представио трилогију Терија Прачета „Ноуми“ ауторке Љубице Савић, ученице ОШ „Душан Јерковић“ из Ужица и најбољи рад у категорији средњошколаца . У категорији средњошколаца кратки видео записи били су са кајронима, коментарима, инсертима и уз одличан одабир музичке подлоге. Најбољи је Мирјане Веселиновић, ученице четвртог разреда новосадске СШ „Светозар Милетић“ за књигу „Писма Милени“ Франца Кафке. Из ове школе пристигло је чак осам радова. Трејлери су рађени самостално и ученици су били креативни и изразили су свој став – рекао је Бранко Стевановић, председник жирија.

Публици је своју нову књигу „Мој тата и ја у пубертету“ представио Роберт Такарич за коју је истакао да није аутобиографска и да се од ње пуно очекује.

-Кад год дођем у Кикинду увек нас дочека неко пријатно изненађење и новине које децу и младе подстичу да читају књиге – навео је Такарич.
А.Ђ.

Gusle-deca-NNK

Неки нови клинци је едукативан серијал који афирмише креативне потенцијале деце и квалитетно провођење слободног времена.

У савременом добу преплављеном јутјуберима и тик ток изазовима, када за децу мањкају квалитетни медијски садржаји, а доминира свакодневна и прекомерна употреба мобилних телефона, представљамо како у свом граду могу на квалитетан начин да употпуне слободно време, бирајући њима блиске активности.

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ tоком читаве године прима нове чланове, а деца имају могућност да науче све о традиционалној игри, песми и музици у фолклорним секцијама које раде у оквиру друштва.

Пројекат је реализован захваљујући подршци Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама

Kutija zelja (3)

Деда Мраз ће, заједно са Снежном краљицом, и својим помоћницима, у суботу, 23. новембра у 17 сати, испред Градске куће донети „Кутију жеља“. Писма са новогодишњим жељама могу да убаце сви од једне до 10 година. Потребно је читко да се напише име и презиме детета, колико има година, жељу, тачну адресу и број телефона родитеља или старатеља. Писмо треба да се убаци у кутију и уколико сте, драга децо, били добри, Деда Мраз ће вам сигурно испунити жељу.

Значај и лепота даривања циљ је традиционалне акције коју на овакав начин организује само наш град. Жеља је да се за Нову годину обрадују сви малишани, а претходних година стигло је око 5.500 писама. Град и донатори заједнички ће обезбедити поклоне који ће обрадовати малишане како у граду, тако и на селима и улепшати им празнике. Ово је 12 година да се организује ова активност и како је и ранијих година истакнуто ово је једна од најлепших акција локалне самоуправе.

A.Ђ.

 

bolnica-dr-tomin-(4)

Реконструкција друге зграде Опште болнице завршена је 22. октобра, након чега је организован састанак извођача радова и корисника да би се прегледао потпуно адаптиран објекат. Др Весна Томин, вршилац дужности директорке, напомиње да су именовани чланови комисије за пријем зграде.

-Након обиласка, чланови комисије заједно са извођачем радова забележили су све недостатке који су уочени. Реч је о мањим недостацима и након што они буду отклоњени започеће опремање медицинском и другом опремом болесничких и лекарских соба, амбуланти, чекаоница, сестринских соба. Дечије одељење, Дерматологија, Палијативна нега, Онкологија и болничка апотека, који ће се налазити у овом простору биће усељени најкасније до краја децембра. Како сам оптимиста и како имамо значајно искуство са усељењем првог објекта, надам се да ће се то десити и раније – истакла је др Томин.

У приземљу реконструисаног објекта поново ће бити Дечије одељење са 18 кревета. На спрату ће се налазити Дерматологија и Палијативна нега са 12, док ће у делу зграде бити и привремено Онколошко одељење са дневном болницом и двадесетак постеља.

-Онкологија ће се, по завршетку комплетних радова, вратити у нову зграду Болнице. Планира се изградња новог дела који ће служити за смештај најтежих болесника. Одељења Дерматологије и Палијативне неге имаће по шест постеља и већ сада смо свесни да је за палијативу тај број недовољан, те се мора мислити о проширењу – напомиње наша саговорница.

У реконструисаном објекту биће савремени болеснички сетови, Дерматологија ће добити опрему за дерматохирургију и ПУВА комору за лечење псоријазе.

-Средствима Покрајинског секретаријата за здравство на Дечије одељење већ је стигао модеран ултразвучни апарат са четири сонде на ком се увелико раде ултразвук срца, плућа, ЦНС односно преглед мозга код новорођенчета и дечијих кукова. Набавка медицинске опреме је у надлежности Министарства за јавна улагања и омогућиће се рад дерматохируршких интервенција. У овом моменту уклањање младежа раде хирурзи, а у перспективи је да овај захват обављају дерматолози у сопственој сали за дерматохирургију. Осим што ће хирурзи бити растерећени, пацијентима ће бити лакше јер ће скратити поступак у лечењу у које ће бити укључен дерматолог и патохистологија. Наши дерматолози су обучени и сада ће имати прилику да допуне свој рад у лечењу пацијената са псоријазом којих имамо пуно и који ће лакше и једноставније добијати неопходну терапију – додала је др Томин.

Део „неверних Тома” ће рећи чему свеобухватна реконструкција, када недостаје лекара. Докторка Томин се не слаже са тим јер лекара недостаје у читавој земљи, а не само у нашем граду. Тренутно су на специјализацији 34 лекара, а на субспецијализацији је пет доктора. На специјализацији из педијатрије су две докторке, за интерну медицину усавршава се пет лекара, три за радиологију, два за урологију колико их је и за физикалну медицину, специјализације су додељене и за инфективну медицину, гинекологију, хирургију, ортопедију, онкологију, офталмологију, оториноларингологију, биохемију, клиничку психологију. За будући период у плану је и специјализација за палијативну негу.

-Практично за сва одељења имамо специјализанте– појаснила је в.д. директорка Болнице.
Субспецијалисти се усавршавају за ендокринологију, гастроентерохепатологију, медицину бола, лапараскопску хирургију и кардиологију.

Најтеже је привући младе лекаре да дођу и раде. Др Весна Томин сматра да им треба пружити шансу да уче и да напредују:

-Медицинари су познати по томе да пуно уче, али управо учење је наше оруђе за рад. Важно је и узајамно поштовање и поверење између лекара и пацијената. Моја генерација је радила у времену када су лекари имали и углед и поверење пацијената. Већина нас се након завршених студија враћала у свој град, а нашим суграђанима студентима медицине желим да поручим да је привилегија радити у свом граду.

Напредак технологије и доступност информација колико су доброг донели, толико и збуњују. Наиме, многи се, пре доласка у Болницу, консултују са др Гуглом и то није добро.

-Многи пацијенти када дођу полемишу око дијагнозе. На интернету имају море информација са којима се лекар не слаже. Неретко пацијенти не прате инструкције лекара него траже друго мишљење јер су прочитали нешто на интернету и то у старту није добро. Подсетићу да медицински факултет траје шест година, након тога се стажира, па се по добијању специјализације доктори додатно усавршавају и врло је важно да пацијенти верују својим докторима јер је њихова мисија да их лече и помогну им – категорична је др Весна Томин.

Наша саговорница подсећа да ће се реконструкција наставити и у наредном периоду. У другој фази реконструисаће се тзв. нова болница и доградити анекс, док су трећом фазом обухваћене управна зграда, централна кухиња, котларница и просторије за централни кисеоник.

-Када видимо како то изгледа у две зграде у којима су радови завршени, да постоји централна вентилација, климатизација, двокреветне собе, пространа купатила, максимални услови за смештај пацијената схватамо шта значи Болница 21.века – наводи др Томин.

У протекле две године средствима Покрајинског секретаријата за здравство у великој мери зановљена је медицинска опрема. ЦТ и сви апарати на Радиологији су нови, ултразвучни апарати, дигитални мамограф, дуодијагностик, нова рендгенска цев, мобилни РТГ апарати. Сва одељења имају нове ултразвучне апарате и дефибрилаторе, нове су и хируршке лампе, модерни порођајни столови. Промењена је и замењена новом реверзна осмоса која је срце дијализног процеса, патологија је опремљена најсавременијом опремом за брзу и квалитетну патохистолошку дијагностику, на Физијатрији је апарат за физикалну терапију, текар, какав имају најбоље клинике у земљи.

-Све што имамо од опреме и шта је урађено у грађевинском смислу помаже нам да превазиђемо препреке и да брже дођемо до дијагнозе. У наредних пет година, сигурна сам да ће наша Болница постати модерна здравствена установа, са најбољим условима за смештај болесника и са свим неопходним средствима за рад потребним за ефикасно и ефективно лечење – закључила је др Весна Томин.

У Општој болници запослено је 565 радника. Недостаје 19 лекара и 20 медицинских сестара.

НЕДОСТАЈУ ДВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СПЕЦИЈАЛИСТА

На појединим одељењима недостају чак две генерације лекара специјалиста за чије школовање је потребно четири и пет година. Пропуст је направљен када десет година није додељена ниједна специјализација и сада је то дошло на наплату.
-На одељењима где недостају лекари раде колеге из пензије, као и лекари запослени по уговору о допунском раду из зрењанинске и сенћанске болнице. Онколошке пацијенте збрињава онколог из Сенте који долази два до три пута недељно у зависности од потребе. Када је наш ОРЛ специјалиста на одмору мењају га двојица колега из Зрењанина. На Хирургији дежурају три хирурга из Зрењанина. Морамо се међусобно помагати и ми смо излазили у сусрет Болници у Зрењанину када нису имали анестезиологе, збрињавали смо и хематолошке пацијенте када нису имали специјалисту из ове области. Сарадња између установа постоји и морамо је неговати – додаје наша саговорница.

ЗА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ 11 ЛЕКАРА БИЋЕ У ПЕНЗИЈИ

Врло брзо и 11 лекара специјалиста стећи ће услов за заслужену пензију. У следеће четири године у пензију ће специјалисти радиологије, интерне медицине, гинекологије, биохемије, урологије, дерматологије, педијатрије, ендокринологије и физијатрије.

ЛОБИРАЊЕ ЗА МЛАДЕ

Др Томин у сталном је контакту са студентима медицине из нашег града.
-Важно је да деца из нашег града и ђаци, којима сам делом и предавала у средњој школи, знају да су добродошли у Болницу по завршетку факултета. Поносна сам на све њих јер су многи међу најбољим студентима. Сваког нашег студента медицине позовем пред дипломски испит и кажем им да их чекамо и да им нико неће пружити оно што ћемо им дати. Драго ми је што су ме многи послушали и сада су наши специјализанти – каже др Весна Томин.

ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА ПОСЛУ

Докторка Весна Томин присетила се и тешке ситуације у којој је стручност и пожртвованост лекара довела до срећног исхода:
-Једну ноћ имали смо јако тешку ситуацију са новорођенчетом које се родило и не дише. Доктор Прунић и ја смо се усагласили да је могуће да има стенозу или атерзију хоана односно блокаду носа која отежава дисање. Позвали смо др Золтана Антала, оториноларинголога у два сата после поноћи и иако проблем није био из његове области остао је са нама све до јутра да би помогао. Позвали смо и четвртог лекара из терцијарне установе, неонатолога интезивисту и тада се показало искуство јер је др Золтан успео да провуче сонду и помогао да се беба у стабилном стању транспортује до Новог Сада. Ово је прави пример одговорног лекара и то треба да негујемо код младих доктора – испричала је наша саговорница.
А.Ђ.

fudbal.-ofk-kikinda

Цех за неефикасност у минулом периоду, а иначе победу Кикинђани нису имали од 6. октобра док погодак нису постигли од 19. дана прошлог месеца, с каматом је минуле суботе испостављен Бечеју, било је на крају 7:0 за ОФК Кикинду.
Виктор Молнар после четврт сата игре донео је предност и тако разбио малер целој екипи. Мрежа, неког од ривала севернобанатског српсколигаша, у том се тренутку затресла након 332 минута игре, без судијских надокнада. Памтиће ову утакмицу и млађани, седамнаестогодишњи Срђан Пајтин, ушао је у игру и као дебитант у сениорском тиму, у финишу сусрета, погодио с пенала за 5:0. Тако је ОФК Кикинда, након што је у првих 13 кола постигла исто толико погодака, у само 90 минута 14. рунде, додала још седам.
– Привешћемо јесен крају, надамо се сви, на најбољи начин у Панчеву, у недељном матинеу, од 11 сати против Динама, а како год било на југу Баната, свакако ћемо брзо, већ у децембру, бити начисто када је реч о шефу струке. Биће и додатне селекције играча па је јасно да први тренер и у том сегменту мора имати своју реч и велику улогу – јасан је Марко Вукобрат, директор ОФК Кикинде.
Д. П.

Резултати 14. кола: Врбас – Кабел 0:0, Железничар – Раднички 1:2, Нафтагас – Војводина 1:0, ОФК Кикинда – Бечеј 7:0, Нови Сад – Подунавац 2:0, Омладинац – Слога 3:1, Борац – Динамо 3:2, Хајдук – Слобода 1:0.
ПОРЕДАК: Хајдук 28, Слога 27, Слобода 25, ОФК Кикинда 22, Врбас 22, Нафтагас 21, Кабел 21, Железничар 20, Раднички 20, Динамо 19, Подунавац 19, Омладинац 18, Нови Сад 17, Борац 11, Војводина 9, Бечеј 8.
У 15. колу, у суботу и недељу, играће: Слобода – Врбас, Бечеј – Нови Сад, Раднички – Нафтагас, Слога – Железничар, Кабел – Омладинац, Динамо – ОФК Кикинда, Подунавац – Хајдук, Војводина – Борац.

plivanje.-ns

У Новом Саду на Зимском првенству Војводине за млађе пионире учествовало је 13 клубова, а ПК Велика Кикинда у категорији млађих пионира освојила је 13 медаља и екипно била је друга. Појединачни освајачи медаља, млађи пионири и пионири: Урош Милићевић (три злата и сребро), Филиш Ђукић (сребро и три бронзе), Лука Бубуљ (три злата), Александар Соколаи (сребро) и мушка штафета 4х100м мешовито (сребро).
Одржано је и Отворено првенство Војводине са 16 клубова, а Велика Кикинда узела је 20 одличја: Теодора Станчић, Алекса Коцкар (обоје по два злата и сребро), Вељко Карановић (злато), Миња Балинт (сребро и бронза), Матија Торњански (злато и сребро), мушка штафета 4х100м краул (злато) и женска штафета 4х100м краул (бронза).
Д. П. 

Todoric-i-Divjak-Copy

Четири талентоване девојчице из нашег града, сестре Хана и Петра Тодорић и близнакиње Ана и Милица Дивјак, наступиле су на Међународном музичком фестивалу за децу „Шкољкице у плавом“, одржаном у Новом Саду, и још једном нас обрадовале наградама – свака од њих вратила се са једним од победничких пехара.

На овом престижном музичком такмичењу за децу певаче које је ове године имало 18. издање, имале су јаку конкуренцију од 25 учесника из 11 земаља: Литваније, Украјине, Велике Британије, Русије, Мађарске, Бугарске, Црне Горе, Хрватске, Словеније, БиХ и из Србије.

Сестре Тодорић, тринаестогодишња Хана и дванаестогодишња Петра, већ су нас навикле на успехе. Хана је освојила друго место са песмом „Ковач среће“ за коју је текст написао песник Тоде Николетић, док је Ладо Леш аутор музике и аранжмана. У својој категорији Петра је награђена трећим местом за извођење песме „Пријатељство“ – музику и текст написала је Светлана Цеца Милић, док је Арпад Балаж потписао аранжман.

– Било је сјајно, оне воле „Шкољкице“, радовале су се дружењу, пре свега. То је прави фестивал за мале звезде, имале су професионалног фризера и шминкера. Стекле су још нових пријатеља, то је непроцењиво – каже мама Биљана.

Седмогодишње Милица и Ана Дивјак, такође већ имају фестивалска искуства и награде, и нове другаре из читаве Европе.

– Обе певају већ две године и наступају на фестивалима – прича њихова мама Смиљана. – На „Шкољкицама“ су уживале, то је сјајно искуство за децу. Фестивал траје два дана и деца се упознају и друже, што је за њих и најважније.

Милица је на „Шкољкицама“ извела песму „Јој, оде зубић мој“ и освојила друго место, док је Ана, са песмом „Ана банана“ била трећа у својој категорији. Песме су потписали Светлана Цеца Милић, Тоде Николетић и Ладо Леш.

Ове изузетне и талентоване девојчице чланице су Дечијег хора „Чуперак“ који води Светлана Цеца Милић. За њихов стајлинг задужене су маме, а њима само преостаје да, као и до сада, сакупљају награде које се већ тешко броје и да уживају у ономе што највише воле – у музици и дружењу.

С. В. О.

(Фото: Фејсбук „Little Shells“)

 

Don`t copy text!