Ватерполисти ЖАК-а поражени су трећи пут ове сезоне, у исто толико утакмица Прве А лиге, нашег другог ранга. У Суботици, у окршају за прве бодове и бег са самог дна табеле, Спартак је славио 16:13 (4:2, 4:2, 3:4, 5:5) па је уписао прву победу, а ЖАК оставио са салдом нула. У четвртом колу, Кикинђани ће у суботу чекати шабачку Саву.
ЖАК: Бушић, Марић, Сивчев, Тица, Палоташ, Талаjа 1, Ђукић, Јарић 2, Булатовић 1, Гавранов 4, Симић 5, Сивчев, Шушница, Менда. Тренер: Драгојевић.
Д. П.
Дан: 26. октобар 2024.
На сцени КУД „Еђшег“ вечерас су се, на деветом такмичењу талената „Младе звезде“ („Tinni Csillag“) смењивали плесачи, певачи, инструменталисти, рецитатори и глумци, укупно 22 учесника – деце и младих из свих крајева Војводине. Организатор такмичења даровитих је Удружење грађана „Kekend-Kökénd“.
– Ове године наступио је чак 21 такмичар, узраста од вртића до матураната, из Кикинде, Чоке, Сенте, Нове Црње, Торњоша, Торде и Тобе. Такмичење се одвија у три узрасне групе и у свакој жири бира троје најбољих који ће бити и награђени – рекла је Вивиен Фазекаш, председница Удружења.
После три блока песме, игре, и најлепших стихова по избору учесника, жири у саставу Гизела Кекењ, Рамона Тот и Аполонија Косо, имао је тежак задатак да изабере најбоље.
У најстаријој групи прво место припало је Дорки Кришан. Другопласирана је била Бианка Будаи, док је треће место заузео Давид Шандор.
Елена Барна била је најбоља у средњој узрасној групи, на другом месту била је Емуке Кришан, а на трећем Леона Ђун. Међу најмлађим талентима истакли су се Петра Каналаш (треће место), Сташо Терзин (друго место), док је апсолутне симпатије и жирија и публике побрао Едвард Чанади, ученик трећег разреда из Чоке.
– Певао сам „Елвиса Прислија“, „Затворски рок“, и јако сам задовољан. Учествујем на такмичењима, али овде сам био први пут и доћи ћу опет – рекао је пресрећни Едвард који на репертоару има и Френка Синатру, али је, каже, сада желео да пева песму коју је изводио „Краљ“.
Јединствено такмичење које је донело много радости и извођачима и публици, помогли су Национални савет мађарске националне мањине и Град Кикинда коју је представљала Мелита Гомбар, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Из године у годину такмичење стиче све већу популарност међу децом и младима. За ову манифестацију карактеристично је да се одвија на мађарском, чиме се даје допринос неговању мађарског језика и пружа могућност деци и младима да наступе пред публиком и жиријем чији савети ће им помоћи и усмерити их на који начин да развијају своје потенцијале, као и да стекну самопоуздање у наступу. Уз то, имају могућност да се упознају и стичу нова пријатељства. Град Кикинда је препознао значај манифестације и пружио је подршку, као што ће и убудуће чинити – рекла је Мелита Гомбар.
Сви такмичари добили су дипломе за учешће, а најбољи су награђени. Победница у категорији најстаријих, Дорка Кришан, обезбедила је и учешће на глумачком кампу Културног савеза војвођанских Мађара у Сенти.
Национални савет мађарске националне мањине препознао је „Tinni Csillag“ као манифестацију од посебног значаја за децу и младе.
С. В. О.
Након бронзе у Еуро купу, куглашице Кике вратиле су се домаћим обавезама, наставивши низ тријумфа. У шестом колу Суперлиге, забележиле су пету победу у сезони, славиле су у Ковачици 7:1 (3.445:3.363) у сусрету са Славиом, истовремено оборивши екипни рекорд куглане. У седмој рунди, Кика ће у Новом Бечеју дочекати новосадску Војводину.
КИКА 0230: Драганов 544, Француски 577, Санто 553, Шибул 546, Френц 624, Команов 601.
Д. П.
Поводом Светског дана коштане дисплазије којој припада и ахондроплазија, данас је у Кикинди одржана акција озелењавања парка код Спортског центра „Језеро“. Догађај је организовало Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ са седиштем у Кикинди, а присуствовала су му деца са овим ретким обољењем са својим породицама, из Сврљига, Белегиша, Београда и Шида, као и представници Града, ресорног министарства, Републичког фонда за здравствено осигурање и предшколских установа из Кикинде, Сврљига и Нових Бановаца.
После радионице о инклузији и повезивању предшколских установа и родитеља, дружења и размене искустава, посађено је 30 младица четинара, што је број деце којој је у Србији тренутно потребна терапија за ахондроплазију која, између осталог, узрокује коштане дисплазије и изразито низак раст.
– У Министарству за бригу о породици и демографију савршено смо свесни да, када оболи дете, болује читава породица и зато смо овде, да им покажемо да нису сами, да је њихова држава ту за њих и да ћемо све урадити да што мање пате. На иницијативу председника државе формирана је Група за ретке болести у Министарству и оболеле помажемо на више нивоа. Сада је у току акција поделе ваучера за рехабилитацију, за куповину медикамента и за једнокатну помоћ, а држава системски помаже за лечење ретких болести. Град Кикинда је прави пример како треба да се опходимо према породицама са децом са ретким болестима. Важно је да кажем – они нису ретки, они су посебни – рекао је државни секретар Министарства, Радош Пејовић.
Он је истакао да је брига државе евидентна јер је 2012. године за ретке болести укупно давала око 130 милиона динара, а сада је то издвајање у износу од 7,2 милијарде. Пре 12 година лечила се само једна ретка болест и само два пацијента добијала су терапију, додао је др Жељко Поповић, заменик директора Сектора за лекове и фармакоекономију Републичког фонда за здравствено осигурање.
– Данас лечимо око 730 пацијената са више од 40 ретких болести, што је огроман напредак – навео је др Поповић. – Србија је, у овом тренутку, међу првим земљама у Европи када су у питању неке од терапија. На основу одлуке наше комисије, за ахондроплазију терапију прима осморо деце, и имамо захтеве за још 13 до 15 деце. Мислим да ћемо следеће године повећати број пацијената на терапији и да ћемо, у наредном периоду, доћи до тога да сви којима је то потребно, и добију адекватну и најновију терапију.
Цена терапије за ахондроплазију, новог лека који поспешује раст и развој, за једно дете је 270 хиљада евра на годишњем нивоу.
– Дошли смо до момента када нам је свима потребна додатна подршка – каже Давор Терзић из Удружења деце са ахондроплазијом Србије. – Од првог дана имали смо помоћ локалне самоуправе, Фонда и државе. Зато смо формирали савез са још неколико блиских удружења.
Давор и Слађана Терзин били су иницијатори и оснивачи удружења чији је Слађана председник. Њихова петогодишња девојчица Сташа рођена је са овим обољењем.
– Чим сам чуо да оснивају кровно удружење за читаву Србију, тада као председник Скупштине града, и позвао сам их на разговор. Желео сам да се упознамо са том болешћу и са свим аспектима њиховог живота. Схватили смо да је важна помоћ, пре свега локалне самоуправе, јер су желели да се одавде боре за то да свако дете у Србији добије терапију. Подржали смо их и помогли да дођу до виших инстанци, до Републичког фонда и до самог председника Александра Вучића, и држава је одлучила да им изађе у сусрет. Циљ је да свако дете које болује од ретких болести добије праву терапију – испричао је градоначелник Младен Богдан који је са замеником, Дејаном Пударом и чланом Градског већа, Жељком Радуом, учествовао у акцији.
– Наша Сташа прима терапију осам месеци и за то време је порасла 4,6 центиметара. Деца са ахондроплазијом порасту годишње, у просеку, два до три центиметра – каже Слађана Терзин. – То су одлични резултати и наша лекарка, генетичар др Мијовић у Београду, веома је задовољна. У сарадњи са Фондом, нашим лекарима и Националним савезом ретких болести Србије успели смо да издејствујемо да, од овог месеца, више не идемо сваког месеца по терапију у Београд, него ће нам она стизати у нашу болницу, у којој су нам изашли у сусрет.
Терапија успешно делује и код девојчице Ленке, рекла је њена мајка Јелена Хађасија, такође чланица Удружења.
– Малим корацима идемо ка великом циљу. На моју велику срећу Ленка пуни шест година и већ осам месеци прима терапију. Волела бих да сви њени другари добију лек и да делимо ову срећу – додала је.
Данас посађено дрвеће је и лого Удружења, и оплеменило је простор за децу у нашем граду. Нека њихов раст симболично прати развој и наше деце, речено је на данашњем скупу.
Куп Војводине одржан је у Инђији, окупило се више од 40 клубова, а кикиндски Фениксовци, у три узрасне категорије у катама и борбама, узели су 13 медаља, а освајачи су се квалификовали у Куп Србије.
Освајачи, наде: Миа Вашалић – злато и бронза у катама, Стефан Сили – злато у катама, Матеја Шашић – сребро у катама, Дуња Нађалин – бронза у борбама (до 45кг), пионири: Селена Кличић – злато у борбама (до 45кг), Данило Анучин – сребро у борбама (до 40кг), Јелена Кличић – бронза у борбама (до 40кг), Наташа Татић – бронза у борбама (до 36кг), Милан Драгишић – бронза у катама, полетарци: Милан Муиџа – бронза у катама, екипни наступи: Сили, Никола Скакић, Вашалић – злато у катама (наде, мешани тим), Марија Шашић, Ленка Завишић, Николија Дабовић – бронза у катама (полетарке), Симона Марјановић, Татић, С. и Ј. Кличић – бронза у борбама (пионирке).
Д. П.
Козара – Слобода 1:1 (0:1)
Б. В. Село – Гледалаца: 250. Судија: Кристиан Ковач (Мокрин). Стрелци: Ратко 55. за Козару, Галић 16. за Слободу.
КОЗАРА: Шево, Рофа (Бајић), Кнежевић (Плавшић), М. Бунић, (Латиновић), Спахић, Ратко, Лабус (Б. Бунић), Пенавски, Томић, Крмар, Зељковић.
СЛОБОДА: Ђаковић, Л. Богојевић, Марковић, Ћулибрк (Јовандић), Галић, Мисић (Поповић), Протић (Терзин), М. Богојевић (Ђурђевић), Ћосић (Лисица), Вокић, Цвијановић.
Галић је рано донео предност Новокозарчанима, након убачене лопте у казнени простор, снашао се у гужви. Изједначио је Ратко, после Кнежевићеве повратне лопте, правовремено је реаговао и с десетак метара, већ почетком другог полувремена, ставио тачку на бесадржајан, нервозан и растрзан општински дерби, а да у тим тоновима протекне, доста је допринео и несигуран арбитар Ковач.
Д. П.
Кратак преглед најважнијих дешавања у протеклој седмици- ТВОЈ БРЗИ ИНФО са Александром Станкић.
View this post on Instagram
Женска певачка група „Мелизми“ у којој активно ради секција за очување банатске ношње, обичаја и рецепата, организовала је данас у Културном центру прву радионицу златовеза, односно израде „капе златаре“, дела народне ношње с краја 19. века на овим просторима, уједно и важног дела друштвеног идентитета Баната, рекла је Биљана Мандић, оснивачица Певачке групе „Мелизми“.
– Важно нам је да ревитализујемо „капу златару“ и да је имплементирамо у 21. век, можда и у колекцијама модних креатора. Имамо много младих који се интересују за израду златовеза – навела је Мандићева.
Менторка на радионици је Добрила Ашкрабић из удружења „Ризница рукотворина“ из околине Београда, која се ручним радом бави од детињства.
– Техника је захтевна, дуго се ради, бодови су посебни и друкчији од осталих народних везова – истакла је. – Јако ме радује што је овде много младих жена које су заинтересоване за златовез. Ако свако од нас учини мали помак, успећемо да задржимо оно што је наше изворно и аутохтоно.
Једна „капа златара“ или „златарица“, од четири које се чувају у Народном музеју, донесена је на радионицу као пример изузетне технике и лепоте.
– Ова капа је, највероватније, израђена у Меленцима, тамо је био велики центар за златовез који је водила Злата Лончарски. Она је имала три ћерке и све су знале да везу. Многе капе које се и данас чувају у зрењанинском, нашем и још неким музејима, настале су управо у тој радионици. „Златарица“ је традиционално оглавље и углавном су је имале богате куће. На свадби ју је свекрва поклањала снаји која је капу носила у свечаном приликама, до рођења првог детета. Она је имала и традиционално и симболичко значење, израђивана је од скупоцених материјала, од свиле и броката, и украшавана полудрагим каменом и позлаћеним концем – рекла је Славица Гајић, виши кустос-етнолог Народног Музеја.
Очување културне баштине веома је важно и оно потиче из породице, навела је Маријана Мирков, у Градском већу задужена за културу и туризам.
– Чланице групе „Мелизми“ негују традицију на прави начин. Љубав према изворној музици надоградиле су радионицама у којима се чува наша култура – истакла је Маријана Мирков. – Локална самоуправа подржава овакве активности јер су значајне за чување од заборава наслеђа свих народа и народности који живе на територији града.
Радионици је присуствовао и гост из Деска у Мађарској, Кристифор Брцан, председник КУД „Банат“ у којем се ово умеће негује више од десет година.
– Наше удружење је прошле године ушло у Национални регистар нематеријалне културе у Мађарској и то са живим обичајем златног веза. Имамо циљ да се повежемо са Кикиндом и другим местима, како би ова традиција поново оживела на ширем простору Војводине – навео је Брцан.
Капе израђене на радионици биће представљене јавности, као и примерци старих капа из нашег окружења. Данас се на тржишту „златарице“ продају по цени од око хиљаду евра и све чешће представљају иновативни модни детаљ познатих креатора, речено је на радионици.
Радионичарски пројекат Групе „Мелизми“ подржао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
С. В. О.
Интернационални фестивал музике за децу и младе „Та се песма љубав зове“ биће одржан данас (субота, 26. октобар), од 19 сати, у Народном позоришту. Фестивал је основала Светлана Цеца Милић, ауторка и диригенткиња Хора „Чуперак“ и, после петогодишње паузе, ове године доживеће своје 11. издање.
За такмичарски део одабрано је 17 учесника из Србије, Црне Горе, БиХ, Словеније и Хрватске са песмама које су за њих компоноване ове године.
У ревијалном делу ће, поред Хора „Чуперак“, Невене Росић, Ене Гогић, Хане и Петре Тодорић, које су прве кораке направиле у овом хору, наступити и гошћа, Бојана Срдановић из Новог Сада, учесница програма IDJ Show. Водитељ програма биће писац за децу Тоде Николетић.
Одржавање Фестивала подржао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
С. В. О.
(Фото: ФБ страница Фестивала)
За дипломце који су, ове школске године, уписали мастер студије у ВШССОВ данас је одржан свечани пријем.
– Уписали смо 50 студената, од тога су два студента на буџету и 48 је самофинансирајућих, и тиме смо попунили квоту предвиђену акредитацијом. Данас ће имати и упознавање са наставницима и уводна предавања – навела је директорица Школе, Ангела Месарош Живков.
Мастер-студије трају две године, после чега васпитачи добијају звање струковни мастер-васпитач. Уна Родић из Зрењанина ове године је завршила основне студије на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста.
– Уписала сам даље школовање због личног усавршавања. Запослила сам се у Предшколској установи у Зрењанину као васпитач. Важно ми је да се надограђујем и прикупљам нова знања, како бих што више тога могла да пренесем малишанима са којима радим – рекла је Уна. 
У амфитеатру Школе свечаности је, у име локалне самоуправе, присуствовала чланица Градског већа Мелита Гомбар. У програму су учествовали студенти са смера васпитач за традиционалне игре и малишани из вртића „Мики“ и из вртића установе „Никола Тесла“ у Дески у Мађарској, са којим је високошколска установа у Кикинди недавно успоставила сарадњу.
С. В. О.