Povodom Svetske nedelje svemira, večeras je, u sali Narodnog muzeja, predavanje na temu „Mesečevi rebusi“ održao Mladen Đuran, astronom-amater, inače diplomirani hemičar.
Prethodno predavanje Đuran je posvetio vodi, obeležavajući, na taj način, Svetski dan voda, 22. mart. Tada mu je, kaže, predloženo da upravo Mesec bude tema prilikom sledećeg susreta.
Mi kažemo da je Mesec jedini zemljin satelit, ali to nije tačno, objasnio je na početku Đuran.
– Mesec je najduže prirodni Zemljin satelit ali, s vremena na vreme se pojavljuju i drugi sateliti koji se zadržavaju kraće ili duže vreme, čak i nekoliko vekova. Međutim, oni su manji i nemaju toliki naučni i javni značaj – objasnio je Đuran. – Meni je interesantno njegovo veoma složeno kretanje i zato sam predavanje nazvao „Mesečevi rebusi“ jer Mesec stalno pokazuje čudne osobine. Recimo, kako to da je nama uvek okrenut samo jednom stranom? Ono što mi vidimo, da se kreće oko Zemlje, to je privid, a u stvari se Mesec i Zemlja zajedno okreću oko Sunca. Kada bi smo se postavili u drugu poziciju, videli bismo sasvim drugu sliku, i postoje potpuno jasni matematički i fizički zakoni zašto je to tako. Zatim, zanimljivo je da se Mesec stalno udaljava od Zemlje, svake godine za nepuna četiri centimetra, i to usporava Zemlju, pa je dan sve duži, na godišnjem nivou 20 mikrosekundi.
Osim toga, prisutni su slušali o osobinama ovog satelita, o teorijama o njegovom nastanku, kao i šta bi se dogodilo kada bi Mesec nestao.
– Za kraj večeri sam ostavio „gošću“, a to je kometa koja je trenutno aktuelna. Ima službeni naziv C2023A3 i poslednji put se pojavila pre 80 hiljada godina, došla je iz Ortovog oblaka (pretpostavljenog oblaka kometa, prim. aut.) – kaže Đuran. – Ako se, negde usput, ne surva i sudari, ona će nam 12. oktobra biti najbliža, na pola puta između Sunca i Zemlje, što je, u astronomskom smislu, „za dlaku“.
On je istakao da će, golim okom, ova kometa biti vidljiva na zapadnom nebu već od sutra, 9. oktobra, a astrolozi-amateri će, ukoliko ne bude oblačno, 12. oktobra, kada kometa bude najvidljivija, posmatrati nebo od 19 sati na Aerodromu i pozvani su svi koji tome žele da prisustvuju. Sama kometa biće vidljiva sat vremena, ali ćemo, tom prilikom posmatrati i Saturn, Jupiter i Mesec, rekao je Đuran.
Mladen Đuran astronomijom se bavi od 1986, kada se pojavila Halejeva kometa, inače predaje već dvadesetak godina, ali, kako navodi, uglavnom užem krugu zainteresovanih. Ovoga puta, u saradnji sa Turističkom organizacijom, ponovo je privukao pažnju sugrađana svih uzrasta kojima je temu prezentovao na veoma zanimljiv način. Budući da je najavio posmatranje komete, možda ova nebeska tela budu u fokusu sledećeg susreta sa publikom.
Svetska nedelja svemira obeležava se od 4. oktobra do 10. oktobra radi podizanje svesti o značaju nauke i tehnologije i o njihovom doprinosu poboljšanju uslova života ljudi. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 6. decembra 1999. godine izabrala upravo ovu sedmicu za Svetsku nedelju svemira u čast lansiranja prvog veštačkog satelita, „Sputnjika 1“, 4. oktobra 1967. godine, i potpisivanja međunarodnog Sporazuma o principima upravljanja aktivnostima države u istraživanju i korišćenju svemira, 10. oktobra 1967. godine.
S. V. O.
Posle napetog Play off-a u kojem je učestvovalo šest najboljih strelaca, ostvareni su sledeći rezultati: prvo mesto osvojio je Sava Rošul (22+20 od 50), a drugo Zoran Matić (24+16 od 50), obojica iz Titela, dok je Miroslav Zurković iz Sente takmičenje završio na trećoj poziciji (22+16 od 50).
– Domaćini, Streljački klub “Sova”, svojski su se potrudili oko organizacije i bezbednosti takmičara i publike, tako da je takmičenje prošlo u fer i sportskom duhu. Očekivano su dorasli zadatku, a može se reći i da su postavili nove norme što se tiče domaćinstva i organizacije. Svaka čast, Kikinđani – rekao je pobednik, Sava Rošul iz Titela.
Srđan V. Tešin rođen je u Mokrinu i do sada je napisao dvadesetak proznih zbirki, romana i zbirki priča za decu. Njegove „Mokrinske hronike“ bile su u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, za sinopsis romana „Kuvarove kletve i druge gadosti“ dobio je Nagradu „Borislav Pekić“, Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine zaslužio je za knjigu „Ispod crte“.