фебруар 1, 2026

Дан: 26. септембар 2024.

noc-istrazivaca-a

Европскa Ноћ истраживача ће, 15. пут у нашој земљи, бити одржана сутра (петак, 27. септембар) од  17 сати, у простору “Мокрин house”.

Ова манифестација, коју, као завршни програм Европске недеље истраживача, организује Центар за стручно усавршавање (ЦСУ) Кикинда, уз подршку Центра за промоцију науке Београд, први пут се организује и ван Београда, у 16 градова Србије и представља највећи научни догађај у земљи.

Сви посетиоци биће активни учесници научних експеримената, и улазак је бесплатан, најављују из ЦСУ. Програми у Мокрину почеће у 17 сати и за све заинтересоване организован је бесплатан превоз са Аутобуске станице у 16.30 сати.

Partizanska-knjiga

Жири за доделу регионалне књижевне Награде „Јован Поповић“ објавио је шири избор од 27 рукописа збирки поезије и кратке прозе који су стигли из Србије, БиХ, Хрватске, Словеније, Црне Горе, Немачке, Новог Зеланда. Конкурс је расписала Издавачка кућа „Партизанска књига“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.

Ужи избор биће проглашен до 1. новембра. Аутору награђеног рукописа ће 18. новембра у Кикинди бити уручена плакета и објављена уређена књига у издању „Партизанске књиге“, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

У ширем избору су рукописи аутора: Бориса Мандића, Бранислава Сарића,  Данила Стојића, Дариа Хајрића, Дина Бурџовића, Драгана Стојановића, Дуње Ожеговић, Гордане Илић, Јелене Гавриловић, Јелене Калајџије, Јелене Шарковић, Катарине Фиаменго, Марине Човић, Марка Станојковског, Миљана Јелића, Миљана Микића, Миљане Рајчић, Милана Живановића, Павла Зељића, Пера Несторовића, Предрага Радака, Предрага Црнковића, Синише Стојановића, Славка Малог, Сњежане Врачар, Тома Пупића и Зорана Пеневског.

„Партизанска књига“ је први и ексклузивни издавач сабраних дела Јована Поповића. Конкурс за регионалну књижевну награду која носи његово име подржао је Град Кикинда.

glass-475451_640

Због радова у улици Михајла Пупина сутра, 27. септембра, од 7:30 до 15 часова без воде ће бити потрошачи у улици Угљеше Терзин од Михајла Пупина до Косовске.  У случају потребе, део обухваћен прекидом водоснабдевања, може бити проширен и на улицу Михајла Пупина од угла Браће Татић до Јoвана Јовановића Змаја.

ЈП “Кикинда” моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.

 

Sindikat-penzionera-olimpijada-(2)

Чланови Синдиката пензионера за Кикинду, Чоку и Нови Кнежевац учествовали су на 17. Олимпијади трећег доба, одржаној у Врњачкој Бањи од 19. до 22. септембра. Спортски сусрет је отворио председник Владе, Милош Вучевић, а надметале у се  екипе из сто градова и општина. Олимпијске дисциплине биле су: шах, штафета – брзо ходање, пикадо, кошарка и фудбал – шутирање на мале голове.

– Наши чланови били су запажени у свим дисциплинама – каже председник Радован Субин. – Веома смо задовољни јер смо наступали први пут и пласман нам није био од примарне важности.

Екипу Кикинде представљали су Ђурђинка Рус, Ружа Зарић, Драгољуб Живојинов и Радован Субин. Остварена су нова познанства која ћемо наставити приликом наредних дружења, додао је Субин.

Такође, представници Синдиката пензионера учествовали су на Међународном округлом столу у организацији Синдиката (удружења) пензионера Србије „Независност“ са темом „Друштвени и материјални положај пензионера у Србији и другим земљама Европе“, одржаном у Београду.

С. В. О.

mali-fudbal-(2)

Друго по реду „3×3 фудбал ФИНАЛЕ СРБИЈЕ“ биће одржано сутра (петак, 27. септембра) на Тргу српских добровољаца, са почетком у 14 сати.

На турниру ће учествовати 12 најквалитетнијих тимова из првенства, који су успешним наступима на станицама у лиги изборили право наступа на великом „3×3 фудбал Финалу Србије“.

Победник „3×3 фудбал Финала Србије“ добија слот за учешће на светском првенству у „3×3 фудбалу“, које ће бити одржано ове године 1.и 2. новембра у Риги (Летонија), уз покривене све трошкове (авионске карте и смештај).

Друпласираној и трећепласираној екипи ће припасти новчане награде, у висни од 50.000 динара, односно 25.000 динара.

Cirjakovic

Културни клуб Књижаре „Хелм“ организује представљање књиге Зорана Ћирјаковића „Против дома спремни“. Поред аутора, о књизи ће говорити Весна Р. Пешић, власница издавачке куће „Пешић и синови“.

Промоција ће се одржати у холу Народне библиотеке „Јован Поповић“ у суботу, 28. септембра, од 18 сати.

GOCA-RODIC-OENZIJA-(2)-(1)

Дугогодишња начелница Дома здравља и помоћница директорице за медицинска питања др Гордана Родић након 35 година проведених у служби отишла је у заслужену пензију. Права пензионерка била је ни мање ни више него читава три дана. Наиме званично је последњи радни дан био 1. септембар, а већ 5. поново је примала пацијенте у амбуланти у Краља Петра Првог 106.

Открива нам и како се определила за један од најхуманијих позива.

– Када је требало да се одлучим за упис у средњу школу двоумила сам се да ли да упишем језике, међутим послушала сам савет тетке која ми је увек говорила да треба да упишем нешто „конкретно“. У ондашњој Педагошкој академији била је средња медицинска школа  и мој избор је пао на њу – открива нам др Родић.

Радо се присећа средњошколских дана и наводи да су били знатно другачији у односу на оне какви су данас.

-У то време било је више практичне наставе и пуно више времена проводили смо на болничким одељењима. Сестра која је била задужена за нас, ученике медицинског смера, била је Мира Поповић, која је и заслужна што сам уписала медицину. Она је сада мој пацијент и свима причам као анегдоту како сам ја заправо постала лекар. Када год дође на преглед колегама кажем да је она заслужна за то што сам данас – истиче наша саговорница и присећа се како је све почело.

-Као млада имала сам изузетно оштру косу, а у време када сам била средњошколка медицинске сестре су носиле беле мантиле и на сакупљену косу  имали смо уштиркану белу капу. Колико год да сам стављала шнала да држи поменуту капу, увек ми је стајала накриво или је спадала. Сестра Мира ме је опомињала да капу наместим како треба. Тада сам у себи размишљала: „Нећу ти ја носити ову капу на глави читав радни век, нема шансе“. То је био први разлог што сам се определила за студије медицине – појаснила је др Гордана Родић.

Када је дошло време уписа на факултет сакупила је потребну документацију и упутила се у Нови Сад да је преда на Медицински факултет. По завршетку студија заједно са дипломом наша саговорница већ је била мајка. На трећој години студија родила је дете, али је то није омело да заврши факултет. Вратила се у Кикинду и ту где је почела и завршила радни век.

-Конкурисала сам за специјализације за хигијену и гинекологију. Нисам их добила и увек сам размишљала да је то због нечега добро. Допадала ми се и интерна медицина и на крају сам специјализирала општу медицину. Она је обухвата све и задовољна сам што сам је одабрала. Мораш да будеш поткован из свих грана медицине да би могао да помогнеш пацијентима који долазе у амбуланту – додаје др Родић. – Колико је тешко радити у овој области говори и чињеница да сви који дођу после студија одлазе на специјализације одређене области. Норматив за лекара опште праксе је од 1.200 до 1.600 пацијената, а ми их имамо троструко. Прву годину радног стажа радила сам у Хитној служби и једва сам чекала да пређем у амбуланту. Сваког пацијента испратим од почетка до краја лечења, како оно тече, да ли га треба слати даље. Постанемо пријатељи, па и породица.

Витална и доброг здравља др Гордана Родић није се пуно размишљала да ли ће да настави да ради, посебно у ситуацији када нема довољно колега.

ИСПРАЋАЈ У ПЕНЗИЈУ

Испраћај у пензију доживела је емотивно. На једном месту сакупиле су се колеге, али и остали запослени са којима је провела више од три деценије. Упутили су јој, каже, дивне поруке, без обзира на то што су сви знали да и даље остаје у служби.

-Од њих сам се опростила као начелница и као руководилац. Моје колеге „окитиле“ су ме златном огрлицом која ће ми остати једна од најлепших успомена – напоменула је др Гордана Родић.

ПЛЕТЕЊЕ, ЦВЕЋЕ И КОЛАЧИ

Пошто дође кући с посла докторка прво у руке узима плетиво. То јој је каже најлепше опуштање после напорног дана. Осим плетења воли цвеће које радо узгаја, да прави колаче, да експериментише са рецептима и да квалитетно проводи време са унуком.

ПОШТОВАЊЕ ЛЕКАРА

Наша саговорница труди се да пацијенти из њене ординације одлазе насмејани и како каже, у већини случајева успева у томе. Присетила се и анегдоте.

-Често је на преглед долазила Ромкиња Ката. Живела је прескромно и преживљавала је тако што је чистила туђе куће, одржавала дворишта, баште, ишла у надницу. Никада у ординацију није ушла обувена, него се увек изула испред врата. Имала је једне папуче и једне ципеле и у њима је и радила и није желела да запрља простор у који долазе пацијенти – навела је др Гордана Родић.

А.Ђ.

vojska-(1)

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији „Таковска 10″ РТС-а да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

“Старији ће ићи у центре за обуку и са њима имамо план да радимо мало краће од тих 75 дана“, открива Мојсиловић.

Редовно служење војног рока суспендовано је 2011. године, али није укинуто, што процедуру реактивације чини једноставнијом.

Влада Србије је 20. септембра усвојила Закључак о образовању Радне групе за разматрање активности и мера у циљу активирања обавезе служења војног рока, чиме су отпочеле све потребне радње са циљем омогућавања увођења обавезног војног рока.

Начелник Генералштаба рекао је да мора да објасни шта чини персонал у војсци – активни састав чине официри, подофицири, војници по уговору, укључујући и војнике на добровољном служењу војног рока, а резервни састав чине резервни официри, резервни подофицири и резервисти.

“Од када је замрзнут војни рок или служење војног рока, прошло је укупно 14 година, 2010. године донета је одлука, 2011. године фактички нисмо имали војнике на служењу војног рока.То је укупно 14 година. Узмите у обзир да се резервни састав брише из евиденције и престају обавезе резервном саставу након 65. године живота. Једноставно брише се из евиденције, сва врста одговорности престаје у односу на резервни састав”, истиче генерал Мојсиловић.

Напомиње да је за 14 година, а регрутни контингент се креће између 20.000 до 36.000 по генерацији, де факто у војну евиденцију уведено око 280.000 потенцијалних војника, који су уведени само у војну евиденцију без једног дана војничке обуке. Реч је о 1992, односно 1993. годишту.

„Полазиште за обуку грађана Србије црпимо и у стратегији националне безбедности. А она каже да је наше определење да имамо војну неутралност. Односно у стратегији одбране, где један од модела за достизање одређених националних интереса препознајемо кроз модел тоталне одбране. Модел тоталне одбране повлачи са собом војну и цивилну одбрану“, рекао је Мојсиловић и оценио да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе и да је суштина да се изгради одбрамбени капацитет Србије.

Будућа војска у суштини треба да добије адекватну обуку до одређеног нивоа и да се преведе у резервни састав. То је основна идеја, истиче Мојсиловић.

Одговарајући на питање шта може да се научи за тих 75 дана, Мојсиловић каже да је дефинисани циљ да то буде основна пешадијска обука.

„Планирали смо да се првих 30 дана проведе на обуци за одређену врсту гађања, да се прође обука за руковање личном и индивидуалном заштитном опремом, да се раде вежбе које се односе на израду заклона за заштиту, санитетска обука, указивање прве помоћи. Значи, све је оно што се тиче индивидуалних способности војника“, објаснио је.

Други месец предвиђен је за тактичку обуку – стрелац, пушкомитраљезац, укључујући и допунска пешадијска гађања: минимум два дневна и једно ноћно.

Затим, 15 дана, оних до 75 дана, било би усмерено ка обуци у логорским и теренским условима.

Један део контингента би завршио у центрима за специјалистичку обуку. У војсци постоје три основна центра за обуку и шест специјалистичких центара за обуку.

Генерал је рекао да мировање радног односа мора бити заступљено у овом случају, додајући да је тако нешто могуће у јавним предузећима.

“Ценимо да нема много случајева запослених преко интернета у тим годинама, кад неко има 19 година. Имамо идеју да предложимо Влади да они које имају кредите а треба да буду регрутовани, добију мораторијуме на отплату барем за та два и по месеца“, рекао је генерал Мојсиловић.

Идеја је да кад војник одслужи војни рок, буде у ратном распореду у гарнизону најближем месту одакле долази.

Кад је реч о приговору савести, Мојсиловић је рекао да је то уставна категорија и да се то не може игнорисати.

“У војсци постоје занимања и специјалности у којима се не захтева и за која не морате да се обучавате да држите пушку. Али и ти регрути биће на обуци. Они који не би били обучавани за пуцање, били би у војном року у трајању од 155 дана. Нема разлике између верских и националних елемената у војсци, па тако можете да будете и ватрогасац у војсци’. Морамо да имамо оспособљене грађане Србије да бисмо сачували и одбранили  отаџбину“, закључио је генерал Мојсиловић.

(Извор: РТС, фото: printscreen)

Don`t copy text!