децембар 6, 2025

Дан: 25. септембар 2024.

CSU-o-nasilju-(1)

После трибине о борби против насиља, одржаној прошлог лета, у Центру за стручно усавршавање (ЦСУ) настављају са праксом организовања семинара на ову, нажалост, актуелну и све присутнију тему. Вечерас су, на тему „Препознајмо и смањимо насиље“, са васпитачима и просветним радницима разговарале психолог Бранка Граховац и психолог, специјалиста школске психологије, Биљана Лајовић.

– Циљ трибине је да отворимо дискусију о овој важној теми, да разговарамо о прописима, психолошкој теорији и пракси и да, у разговору са учесницима, дођемо до решења и одговора – рекла је Биљана Лајовић. – Много се полаже на интервенцију, на казне, на репресивне мере, пракса је показала да то свакако треба да постоји, али приоритет нам је превенција и управо је то оно што образовно-васпитне установе могу да пруже и да помогну прво деци, а онда и породицама. Знамо већ да су нам породице мало проблематичне у испуњавању своје васпитне улоге и да највећи део проблема потиче из лошег и недовољно доброг васпитања.

Искуства су различита, додала је. Када је породица спремна да сарађује са предшколском установом и са школом, шансе за спречавање насиља су много веће, али уколико се породица конфронтира, то није добро за децу.

– Сви васпитни утицаји треба да долазе из једног правца и, уколико нису обједињени и хомогени, деца врло лако пронађу лош пут кроз различите утицаје. То је један од озбиљних изазова са којима се срећемо и никако не смемо цео терет да ставимо на образовно-васпитне установе јер оне то не могу да ураде; не зато што неће или нису способне, него зато што је то задатак породице. Рачунам на то да ће деца са којом сада радимо, када постану родитељи, схватити шта треба да раде и тако ми, у ствари, градимо за будућност – истакла је Биљана Лајовић.

Насилна понашања данас су видљивија захваљујући медијима, што је добро, јер о томе мора да се разговара, оценила је Лајовићева.

– Проблем су друштвене мреже јер на погрешан начин публикују догађања која су дала шансу насилницима да шире своје насилно понашање. Истраживања не показују да насиља има значајно више, само је оно суровије. Увек из овог искључујем страхоте које су се десиле у мају прошле године, то је трагедија ван свега. Друштвене мреже су довеле до тога да се деца понашају негативно желећи да буду негативне звезде и то нам указује на потребу озбиљнијег рада са њима – и у школи и у стручним службама, а ја бих позвала и здравствени систем и систем социјалне заштите који морају да се укључе, као и полицију, која треба да реагује у складу са својим ингеренцијама.

Са почетком нове школске године остају нам стари проблеми, што је разлог за наставак организовања стручних скупова на ову тему, рекао је директор Центра за стручно усавршавање, Дејан Карановић.

– Сећамо се страдале деце и сматрамо да је веома важно да, кроз овај вид едукације, поново наставницима пружимо упутства јер се сви бавимо последицама, а не узроком који је најбитнија ствар да бисмо препознали и победили агресивност. Видимо да су васпитачи, учитељи и наставници заинтересовани за ову тему, велики број је пријављен за учешће на трибини и то нам даје подстицај да наставимо јер је најважније да се они који раде с децом на оваквим трибинама едукују и да пронађу решења за проблеме, да имамо безбедне школе, што нам је свима у интересу – нагласио је Карановић.

Теме које су обрађиване на овој трибини биле су у дијапазону од дефиниција насиља до начина његовог спречавања. Говорило се и почецима насиља у друштву, експериментима у психологији, улози ауторитета и друштва у иницирању насиља, о томе како се изборити са насиљем у себи, постоји ли алтруизам, шта радити када се насиље деси у васпитно-образовној установи и како се заштитити од њега, као и о поступању ових установа у кризним ситуацијама.

С. В. О.

Jovanov-Printskrin-RTS

Шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије Миленко Јованов изјавио је данас да су грађани Србије током заседања парламента јасно могли да уоче две међусобно опречне и супростављене политике коју воде власт и опозиција, при чему, како је рекао, опозиција нимало не води рачуна о националним интересима земље.

„Потпуно опречно гледамо на оно што су интереси наше земље и према њима се односимо. Ми се боримо за оно што је интерес наше земље, за територијалну целовитост и независност Србије, а имамо људе који су од те целовитости одустали и прихватили независност лажне државе Косово, а сопствену државу оптужују за све и свашта“, рекао је Јованов на конференцији за новинаре у холу Скупштине Србије.

 Истакао је да су грађани током заседања Скупштине јасно имали прилике да виде разлике између две политике које су у Србији потпуно дефинисане, а које су непомирљиве и потпуно различите.

„Једно је политика опозиционих странака, а друга она коју баштинимо ми, посланичка група Александар Вучић -Србија не сме да стане, из простог разлога што оне на потпуно различит начин посматрају државу Србију, њене интересе и на потпуно различит начин прилазе борби за националне интересе“, рекао је Јованов.

Како је рекао, са опозиционе стране нема никакве борбе за националне интересе, и то је, како је навео, илустровао са два примера.

„У понедељак је председник Демократске странке на тему КиМ врло јасно и недвосмислено рекао: ‘Када је Косово била Србија ми смо давали одређене предлоге. Ви видите да КиМ више апсолутно не сматрају делом Србије’. Та Фројдовска омашка која му се поткрала је нацртала како та њихова политика изгледа према КиМ, према српском народу на КиМ и подсетичу вас да је из те странке за све оно што се дешава на КиМ окривљен је углавном српску власт и народ на КиМ, а никада ни реч на рачун Приштине“, рекао је Јованов.

Како је рекао, као антипод тој политици имамо ситуацију од синоћ, где се председник Александар Вучић обраћао у УН и на тему КиМ рекао да за Србе на КиМ нема правде и да им је угрожен свакодневни живот, а они који су починили агресију против Србије и покушали да одвоје део њене територије су давали оружје ономе што се данас зове Косовске снаге безбедности, а сутра ће постати оружане снаге Албанаца на територији Србије.

„Друга реченица која је важна је да велики лидери горљиво и запаљиво говоре о потреби украјинске слободе и поштовању УН и њене Повеље, питам се зашто не поштују Повељу УН и Резолуцију 1244 када је реч о територијалном интегритету Србије који су у налету сопствене моћи, искалили бес на једном малом народу, чак се и не трудећи да то образложе“, рекао је Јованов.

Како је навео, то је разлика да у Скупштини Србије председник опозиционе странке каже Косово није Србије, а на највећој светској позорници председник Вучић се бори за то да оно остане у оквиру Србије.

„Друга важна разлика видела се јуче, када је председник странке СРЦЕ Здравко Понош оптужило руководство наше земље да је само криво за бомбардовање. Нису криви они који су бомбардовали, који су нам земљу уништавали, нису криви они који су 78 дана и ноћи разарали Србију, него су криви они који су тада били на власти и сами су изазвали то бомбардовање. Као потпуну контру тој политици имамо поново Вучића синоћ у УН који каже да су 1999. покушали да донесу одлуку о нападу и агресији на Србију, али пошто сагласности није било онда су извршили агресију на Србију“, навео је Јованов додавши да их тада ни најмање није било брига за Повељу УН и међународно право.

Додао је да Вучић у УН јасно окарактерисао НАТО напад као агресију, а да се у Скупштини Србије налазе људи као Милош Јовановић, који у својим докторским дисертацијама, нису смели НАТО напад да назову агресијом.

На питање новинара зашто су у ребалансу буџета Србије за ову годину предвиђена повећани издаци за Национални стадион, Јованов је рекао да је то зато што журе са радовима, да су они убрзани и да не желе да зауставе тај темпо радова.

„Средства се повећавају да би радови које смо планирали за следећу годину, били одрађени ове године. То је суштина“, рекао је Јованов.

Танјуг
djaci-(2)

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић рекла је данас на представљању Националне читанке за ученике првог и другог разреда основних школа, да она није збир текстова у којој ученици треба да науче дефиниције, већ обавезно наставно средство намењено развијању свести, неговању традиције и културе српског народа, као и националних мањина који живе у Србији.

Ђукић Дејановић је најавила да ће у наредним данима читанка бити дистрибуирана у свим школама, а ученици ће је добити бесплатно.

Истакла је да је иницијатива за њену израду потекла од председника Србије Александра Вучића како би се ученици упознали са традиционалним вредностима, културом, наслеђем и да би имали више сазнања о својој земљи.

Министарка је подсетила да је на значај читанке указао и премијер Србије Милош Вучевић у свом експозеу.

„Први корак у реализацији овог пројекта било је усвајање и измена допуна Закона о уџбеницима након чега су расписани јавни позиви за аутора и рецензента“, изјавила је она.

Реализација је поверена Заводу за уџбенике, а Завод за унапређење образовања и васпитања је спремио материјал за наставнике у којима је објашњено како да наставници користе читанку у раду са ученицима.

„Током ове школске године и остали ученици ће добити читанке. Биће их укупно четири, осим за ученике првог и другог разреда, посебне читанке биће за ученике трећег и четвртог, као и за ученике од петог до осмог и средњошколце“, истакла је она.

Ђукић Дејановић је навела да ће читанка ученике упознавати са традицијом, језиком, уметношћу, историјом и нашом прошлошћу.

Танјуг

turisticka-obilazak-1

Поводом Светског дана туризма, Туристичка организација града у петак, 27. септембра, организује обилазак града у два термина, од 17 и од 19 сати.

Заинтересовани могу да се пријаве до петка, 27, на број телефона 0230/426-300.

ofk-kikinda

ОФК Кикинда, ремијем 3:3 у Инђији са Железничаром, наставила је леп јесењи низ без пораза. Остварили су Кикинђани две победе, а био је то четврти нерешен резултат ове сезоне. Тренер Здравко Тривковић задовољан је нападачким учинком у Срему.
– Офанзивно смо добро одиграли, јасно то показују и три постигнута гола. Међутим, дефанзивно много смо пропуста начинили. Важи то и везне играче и за оне у последњој линији. Морамо, а сигуран сам и да можемо, да исправимо пропусте и у будућности избегнемо сличне грешке. Генерално гледано, момци дају све од себе, међутим младост је таква да има осцилација у форми и с тим живимо, али смо компактни као екипа, што ме чини изузетно задовољним – каже Тривковић.
У суботу од 15.30, на Градском стадиону гостоваће Нафтагас из Елемира.
– „Нафташи” су озбиљан и квалитетан тим, на свим позицијама имају изваредне појединце, али ми се спремамо као и за дваку другу утакмицу. Покушаћемо, пре свега, да наметнемо свој стил игре и као и досад да делујемо као тим – јасан је Тривковић.
Д. П.

Резултати шестог кола: Врбас – Динамо 3:0, Раднички – Подунавац 3:1, Слога – Слобода 1:0, Железничар – ОФК Кикинда 3:3, Нафтагас – Борац 3:1, Кабел – Хајдук 0:0, Омладинац – Нови Сад 1:0, Војводина – Бечеј 4:1.
ПОРЕДАК: Врбас 15, Слобода 12, Нафтагас 11, Кабел 11, ОФК Кикнда 10, Раднички 10, Хајдук 9, Омладинац 9, Железничар 8, Слога 8, Динамо 7, Војводина 6, Бечеј 6, Подунавац 4, Нови Сад 4, Борац 1.
У седмом колу, у суботу и недељу, играће: ОФК Кикинда – Нафтагас, Нови Сад – Железничар, Слобода – Кабел, Бечеј – Раднички, Динамо – Војводина, Борац – Врбас, Хајдук – Омладинац, Подунавац – Слога.

novosadski-nocni-bazar

Место окупљања малих произвођача, креативаца и љубитеља домаћих производа, Новосадски ноћни базар, путује по градовима Србије.

У нашем граду биће у петак, 27. септембра, на тргу, од 17 до 23 сата.

Како се најављује, посетиоце очекује фантастична понуда рукотворина, природне козметике, укусних специјалитета и освежавајућих пића малих произвођача.

Ноћни базар организује се уз помоћ Туристичке организације Града.

С. В. О.

1578919090-Dq2olIoXcAAVnAV

Удружење НУРДОР обележава Златни септембар, месец подршке деци оболелој од малигних болести. У петак,  27. септембра са почетком у 16 сати на Градском тргу биће организоване креативне радионице и програм за децу.

„У Србији сваког дана једно дете оболи од рака. На нама као друштву је одговорност да обезбедимо најбоље могуће услове и квалитет лечења у свим здравственим центрима у Србији. То подразумева реконструкцију односно адаптацију хематоонколошких одељења према највишим стандардима, улагање у опрему и здравствени кадар. Захваљујући подршци донатора, НУРДОР континуирано ради на улагању у свих шест хематоонколошких одељења у земљи. Године 2018. изграђено је потпуно ново хематоонколошко одељење у Нишу и у потпуности реновирано одељење у Крагујевцу. За 20 година постојања укупно је уложено  више од 3 милиона евра за опремање свих одељења, организовано стручно усавршавање лекара и медицинских сестара. Пред нама је пројекат реконструкције хематоонколошког одељења у Институту за заштиту деце и омладине Војводине као и реконструкција хематооколошког одељења у Универзитетској дечијој болници у Тиршовој. Како би сви заједно наставили да се боримо за болнице по мери детета, ове године месец подршке деци оболелој од рака Златни септембар посвећујемо ширењу визије о значају континуиране подршке храброј деци и њиховим породицама током великих животних битки, као и прикупљању средстава за реализацију предстојећих пројеката и наставку улагања у подизање нивоа здравствене заштите у свим центрима лечења“ – стоји у саопштењу.

Из НУРОДОР-а позивају све грађане и друштвено одговорне компаније да им се придруже на догађају, као и да подрже акцију путем НУРДОР изазова на друштвеним мрежама, слањем поруке 2 на број 1150 за редовно месечно донирање у износу од 200 динара.

 

 

 

igrice-(1)

Почетком школске године и повратком обавезама, али и дружењу и стварању нови контаката, социјализацији у реалности, у супротности са свеприсутном виртуелном стварношћу у којој деца и млади, чини се, проводе све више времена, актуелизују се и питања која забрињавају родитеље.

Да ли могуће да, због посвећености компјутерским игрицама, посебно онима са насиљем, и поистовећивања са ликовима из њих, дете помеша виртуелни и реални свет у тој мери да чак изгуби границу између тога шта је то што озлеђује, шта је дозвољено, а шта забрањено? Да се конфузија пренесе у стварност и да таква деца показују агресивност према вршњацима, посебно ако су игрице пуне насиља, и да ли то може да створи проблеме у развоју и какве?

О томе смо разговарали са Татјаном Тановић, психологом, психотерапеутом и оснивачем Центра за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.

Да ли и како играње агресивних видео-игрица (пуцачке мисије, пљачке…) утиче на дете предшколског и нижег основношколског узраста, на њихово расположење и комуникацију?

Видео-игре нису само вид забаве, постају све доминантнији медиј. Међу различитим врстама видео-игрица као што су едукативне, спортске, авантуристичке, стратешке, постоје и акцијске игре чији су садржаји испуњени насиљем.Када се разматра утицај видео игара са агресивним и насилним садржајем на децу предшколског и нижег основношколског узраста, већина  истраживања наглашава да играње насилних видео-игара представља фактор ризика који, симултаним деловањем са одређеним другим факторима окружења и личности детета, доприносе испољавању агресивног понашања.

Који су остали фактори ризика и колики је и какав утицај породице?

Узраст се наводи као једна од најзначајнијих индивидуалних карактеристика од које зависе ефекти играња агресивних видео игрица. Због социјалне и емоционалне незрелости и недовршеног когнитивног развоја, млађе особе су осетљивије и подложније негативним утицајима. Такође, особе са израженијом цртом агресивности понашаће се агресивније након излагања медијским приказима насиља у односу на особе са мање израженом цртом агресивности . Као додатни фактори ризика наводе се: претходно агресивно и насилно понашање, слабије вештине решавања проблема, висок неуротицизам, низак ниво савесности и неадекватан или одсутан родитељски надзор. Породично окружење има несумњив утицај на испољавање агресивног понашања деце и адолесцената. С једне стране, породица може директно утицати на испољавање агресивног понашања детета, док се, с друге стране, тај утицај остварује у симултаном деловању више различитих фактора, укључујући и играње видео-игрица са насилним садржајем. У складу с тим, анализа утицаја породичних конфликата и изложености насиљу у видео-игрицама показују да деца и адолесценти који живе у конфликтној породици, уз континуирану изложеност медијским приказима насиља, испољавају значајно агресивније понашање. Истраживачи су такође, открили да одређене ситуације повећавају изложеност насилним видео играма – као што је лоцирање конзола за игре и рачунара у дечијим спаваћим собама и омогућавање старијој браћи и сестрама да деле игре са млађима.

Да ли то може да утиче на њихову слику о свету и животу?

Утицај играња насилних видео-игрица очигледан је на десензитизацију (умањено реаговање) на насилна дешавања. Десензитизација се огледа у смањеном кардиоваскуларном, електродермалном, неуралном и емпатичком одговору на насилне сцене. Дете и млада особа насилно дешавање не препознаје као хитан случај и не осећа одговорност и потребу да реагује у спречавању наставка насиља. Он постаје посматрач. Мала деца ће чешће, због неразвијених когнитивних капацитета, мешати измишљено насиље са насиљем у стварном свету, а без оквира за доношење моралних одлука, могу да опонашају радње које виде у насилним видео-играма. Учестало играње насилних видео-игрица може утицати на промену уверења да насилно  понашање није погрешно, те се постепено развијају ставови који одобравају и подстичу агресивно понашање код детета. Свакодневно излагање насилним садржајима доводи до повећања прага осетљивости и веће толеранције на насиље.

Како родитељи да, са почетком школских обавеза, ускладе дететову “зависност” од игрица, или бар да их преоријентишу на оне са друкчијим, неагресивним и едукативним садржајима?

Све се више постигнућа која настају захваљујући властитом раду замењују понудом готових производа, све је лако доступно и олакшано. Тако је и са дечијом игром. Ево примера. И у реалном и виртуелном свету деца се кроз игру суочавају са препрекама које треба решавати. Ако се деца у реалној игри  међусобно не слажу, онда се и посвађају, па се мире. Улажу напор да отклоне неку препреку, не постоји клик на дугме који ће то урадити уместо детета. Тако се уче важним животним вештинама. У виртуелном простору то је другачије. Ако га неко нервира, једноставно га искључи. Ако треба брже да се креће, подесиће кликом брзину. Мислим да је јако важно да родитељи буду свесни ове разлике и да континуирано омогуће својој деци искуства реалне игре у којој су укључена сва чула. То не значи да су виртуелне игре тотално некорисне и штетне. Њихова употреба треба да буде минимализована, јер се стварају ради комерцијалне добити. У ту сврху креатори користе једноставан рецепт; забава мора бити у великој дози и лако пробављива, што је основа за стварање зависности. Још нешто сматрам врло важним да нагласим и да позовем родитеље на промишљање: ниједан уређај, ниједна играчка на батерије која говори и сличне техничке иновације које се рекламирају под паролом “побољшања дететовог развоја” не могу да замене топао, посвећен  родитељски однос. Родитељ мора бити укључен и свеприсутан у дететовом одрастању – никакав готов производ (телефон, таблет, меда који прича…) не сме да послужи родитељу да му олакша и поједностави бављење својим дететом тако што ће своје родитељске улоге преусмерити на поменута средства.

Који би били савети родитељима за исправно поступање, у дететову корист?

Што се тиче конкретних поступака којих би родитељи требало да се придржавају навела бих следеће:

– играње видео-игара са својом децом како би поделили искуство и разговарали о садржају игре

– постављање јасних правила о садржају игре и времену играња, како у кући тако и ван ње

– праћење онлајн интеракција и упозоравање детета о потенцијалним опасностима од интернет контаката док играју игрице на мрежи

– омогућавање играња видео-игара само на јавним местима у кући, не и у дечијој спаваћој соби

– имајте на уму да сте узор својој деци, укључујући и то које видео-игрице играте и колико дуго их играте

– примена ограничења укупног времена укљученог екрана

– обезбеђивање да се видео игрице играју само након што су домаћи и кућни послови завршени

– подстицање учешћа детета у другим, посебно физичким активностима.

У ком моменту родитељи треба да реагују, шта је црвена лампица која указује да је детету потребна помоћ психолога?

Неки од сигнала због којих би родитељи и дете требало да се обрате стручњаку су: занемаривање скоро свих аспеката живота осим играња игрица, изолација од других како би се што више времена проводило играјући, осећања немира или раздражљивости када се не може играти, заокупљеност мислима везаним за игрице, лагање о времену проведеном у игри, поремећен сан, повећана агресивност. Ови симптоми су, такође, важећи и за одрасле. Увек предлажем да се родитељи едукују, информишу о правилном дечијем развоју и да примењују стимулације које одговарају узрасту и карактеристикама детета,   и да избегавају штетне утицаје на развој како се црвена лампица не би упалила. Стручне особе – психолози, педијатри, психијатри, могу бити веома корисни као саветници и едукатори, радећи заједно са родитељима на правилном развоју детета и превенцији различитих потешкоћа.

С. В. О.

Don`t copy text!