U utakmici četvrtog kola Vojvođanske lige „Istok”, Sloboda je u Novim Kozarcima ostvarila prvu pobedu u sezoni, savladala je 3:0, golovima Galića i dvostrukog strelca Terzina, tim Proletera iz Banatskog Karlovca dok je velikoselska Kozara poražena 1:0 od Budućnosti u Srpskoj Crnji.
Novokozarčani su dosad sakupili četiri boda, a Velikoselci imaju osvojen bod. Sutra, od 16.30 sati, igraće u međusobnom duelu preostala dva naša vojvođanska liga, u Ruskom Selu Crvena zvezda čekaće nakovački Polet.
D. P.
Day: September 7, 2024
Kikinda se i ove godine predstavila na „Danima porodice“ u Perlezu. Potencijale grada i „Dane ludaje“ po četvrti put predstavili su gradonačelnik Nikola Lukač i njegovi saradnici. Manifestaciju je otvorio premijer Srbije Miloš Vučević poručivši građanima da čuvaju porodicu i da se drže zajedno.
-Verujem u Srbiju koja želi da bude bolja, modernija, sigurnija, bezbednija. Srbiju koja ne želi i ne sme da se odrekne onoga što jeste. Mi ne želimo da nas uslove da bismo bili moderni da moramo da ne budemo ono što jesmo. Ne želimo da budemo moderni i napredni tako što ćemo da zaboravimo kako nam je ime i prezime, koje smo vere i kojim pismo pišemo. Naš skok u budućnost ne znači da se odričemo istorije i kulture. Naš skok u budućnost ima siguran padobran. To je ono što je čuvalo našu državu kada smo bili zajedno, verovali u Boga. Mi kada smo poštovali očeve i majke, vaspitali decu i čuvali otadžbinu bili smo najorganizovaniji i sabrani. Nemojte da nas dekodiraju da bi nas ubedili da smo uspešni i napredni. Mi smo zajednica koja živi na istom prostoru – rekao je premijer Vučević.
Gradonačelnik Lukač naveo je da je manifestacija posvećena očuvanju i promociji pravih vrednosti i da je naš grad učesnik od samog početka.
-Na nama je da čuvamo porodicu kao osnovnu ćeliju društva, da čuvamo majke i očeve, bake i deke, ali i da poštujemo sinove i ćerke. Naš grad, razmenjujući iskustva sa predstavnicima ostalih lokalnih samouprava, trudi se da usvoji sve što je dobro i da to primeni u praksi. Pronatalitetna politika i podsticaji za rađanje su nam važni i želimo da pomognemo roditeljstvo kako bi nas bilo više. Džaba nam rekonstruisani putevi, Bolnica, ritejl park, nove fabrike ukoliko nema dece koja će nas naslediti – precizirao je Nikola Lukač.
A.Đ.
Panel diskusija pod nazivom „Kreativna ekonomija i cirkularna ALU ambalaža“ organizovana je u okviru „Limenka teatar festa“. Cilj je da se ukaže na značaj kreativnih pristupa u reciklaži alu ambalaže, ali i da se ukaže na primere dobre korporativne prakse u ovoj oblasti. Najvažnije je podizanje javne svesti o značaju zaštite životne sredine kroz razne kreativne pristupe utemeljene na principima kreativne ekonomije, rekao je Nenad Đurđević, komercijalni direktor „Ball Packaging SEE, Turkey and CIS“ i predsednik Alijanse za cirkularna pakovanja Srbije.
-O značaju pravilnog odlaganja ambalaže i ambalažnog otpada treba učiti decu u vrtićima. Neophodno je da im se predoči put tog otpada kako bi shvatili koliko je važna reciklaža ambalaže u odnosu na proizvodnju. Učimo ih da za 60 dana, ukoliko se limenka pravilno odloži i pošalje na reciklažu, iskorišćena i zgužvana limenka ponovo postaje limenka nekog novog proizvoda. Tako izbegavamo nova kopanja u prirodi. Svaki početak školske godine treba iskoristiti da deca što više nauče o ovoj oblasti – istakao je Đurđević.
Gordana Knežević –Orlić, generalna direktorka izdavačke kuće „Klet“ napomenula je da nekoliko godina unazad podržavaju „Limenka teatar fest“.
-Mi smo obrazovni izdavač i kroz sve što radimo želimo da motivišemo decu da uče o ekologiji i da čuvaju životnu sredinu. Gradivo se, na žalost, ne menja dovoljno brzo, koliko napreduju tehnologije. Bez obzira na to, na nama je da decu motivišemo da istražuju i čitaju što više kako bi i sami došli do saznanja i zaključaka – dodala je Knežević – Orlić.
Učesnici panela bili su i dr Hristina Mikić, profesor finansija i kreativne ekonomije, univerziteta Metropoliten i
direktorka u Institutu za kreativno preduzetništvo i inovacije, Bojan Milosavljević, reditelj i projektni menadžer Deska Kreativna Evropa Srbija i dr Sandra Knežević antropolog i autorka preliminarnog projekta „Limenkica ulaznica“.
A.Đ.
Sedmi fudbalski „Rojal kup” za mališane, danas je na rasporedu u Ruskom Selu, a otvorila ga je Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde.
– Kao i prethodnih godina Grad Kikinda i Sportski savez Kikinde su podržali ovu manifestaciju, jer je veoma značajna i za grad i za Rusko Selo. Preko 200 dece je okupljeno u jednom danu, igranje na tri terena je nešto što se ne viđa često i svaka čast organizatorima i ove godine su pokazali da izvrsno rade svoj posao, zbog čega i imaju našu podršku. Naredne godine takođe ćemo da budemo uz njih kao podrška u svemu. Veoma sam zadovoljna, odgledala sam par utakmica, deca su takođe prezadovoljna i s osmesima na licima pokazuju umeće, a kako se bore i druže je predivno – rekla je Čudanov.
Radmilo Dimitrić iz redova organizatora, dodao je:
– Posle pet godina u Novim Kozarcima, drugu godinu smo u Ruskom Selu i zahvaljujuemo se domaćinima iz Crvene zvezde i Dušanu Marjanoviću, kao i gradonačelniku Nikoli Lukaču od koga imamo neizmernu podršku i Jeleni Čudanov koja nam je i ove godine bila podrška u organizaciji i otvaranju. Ove godine imamo dečake rođene 2014, 2015. i 2017. godine, tu su i devojčice, a manje ih je nego ranijih godina, jer je počela škola, a ima istovremeno i još turnira. Nadamo se da ćemo naredne godine podići nivo turnira i još više dece okupiti.
D. P.
„Mamutfest“, 18. po redu, svečano je otvoren u dvorištu Narodnog muzeja. Nakon što su prvog dana manifestacije deca crtala čestitke Kiki, drugog dana mogla su da učestvuju u brojnim radionicama na „Bazaru muzeja i ideja“, koje su za njih pripremili gostujući muzeji.
Direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu Slavko Spasić podsetio je na veliko prijateljstvo između dva muzeja.
-Naša saradnja počela je još davne 1996. godine kada su stručnjaci Prirodnjačkog muzeja u Beogradu bili u Kikindi na iskopavanju, konzervaciji i rekonstrukciji mamutice Kike. Do sada smo bili deo brojnih manifestacija i izložbi koje smo predstavljali u vašem gradu. I ovog puta svi posetioci „Mamutfesta“ moći će da uživaju u izložbi koja je u proteklih devet meseci izazvala veliku pažnju publike i bila je jedna od najposećenijih kod nas – rekao je Spasić.
Gostujuća izložba pod nazivom „Biljka kao začin – u carstvu boja, mirisa i ukusa“ čiji je autor Uroša Buzurovića, kustos Prirodnjačkog muzeja u Galeriji „Nova“ prvi put je prikazana van Beograda.
-Prikazan je istorijat začina tačnije kako su putovali iz države u državu. Začini su u prošlosti bili „papreno“ skupi i bili su privilegija bogatih, za razliku od današnjice kada su svima dostupni po povoljnim cenama. Na izložbi se može saznati odakle potiče koji začin, kako se koriste u kulinarstvu, kako ih najbolje kombinovati sa raznim jelima i različitim drugim začinima. Tu su i razne zanimljivosti poput mitoloških priča o začinima – dodao je Buzurović.
„Mamutfest“ otvorila je članica Gradskog veća Melinda Gombar.
-Ovo je najlepša i najposećenija dečija manifestacija u Kikindi i važna je jer spaja istoriju, nauku, kulturu i zabavu. Sve radionice prilagođene su najmlađima i cilj im je da probude njihovu pažnju i interesovanje. Kroz saradnju sa brojnim muzejima iz drugih lokalnih samouprava svi posetioci imaju priliku da se upoznaju sa njihovim radom – napomenula je Melita Gombar.
Direktorica Narodnog muzeja Lidija Milašinović napomenula je da je jedinstvena manifestacija postala punoletna.
-Kada smo počinjali 2007. godine nismo znali koliko ćemo trajati. Prvenstveni cilj „Mamutfesta“ je da promoviše kikindskog mamuta koji je postao prepoznatljiv brend grada. Ovo je način da ga još više promovišemo, ali i da novi klince uče o Kiki – rekla je Lidija Milašinović.
Posetioci festivala mogu da pogledaju već postavljenu izložbu „Od PoEtike do Metodike” autora dr Milorada Stepanova u okviru se organizuju radionice. Tu je i kolaž edukativno-kreativnih radionica koji će trajati od 15 do 18 sati. Za roditelje sa bebama i mlađom decom biće priređen „Koncert za bebe“ . Streličarska radionica namenjena je nešto starijoj deci, a u 18 sati svoje znanje iz praistorije moći će da provere dece u okviru „Kviza iz doba Jure“. Od 19 časova je plesna radionica u izvođenju Sanje Rešćanski iz Plesnog studija „Džesi“.
A.Đ.
Odbojkaški klub invalida Feniks, 14. put organizuje međunarodni turnir u sedećoj odbojci „Kup Kikinde”,osim domaćina nastupa i beogradski Smeč, Banja Luka, Breza iz istoimenog mesta nadomak Sarajeva i Sinovi Bosne (Lukavac, kod Tuzle), a otvorila ga je Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde.
– Godinama unazad ovo je značajan turnir za Kikindu i u budućnosti Grad Kikinda i Sportski savez će da podržava ovakve manifestacije, a i OKI Feniks, jer zaista znaju ljudi da rade svoj posao i čestitam im na ovoj organizaciji i verujem, s obzirom da imaju velike planove za budućnost, da ćemo uvek biti tu da ih podržimo i da će sve u narednom periodu da prolazi još bolje i da će klub imati uspeha i više od dosadašnjih koji su već veliki – rekla je Čudanov.
Trener Feniksa Branislav Dragin, nadovezao se:
– Ovo je jako značajan turnir ne samo za grad već i za Srbiju, a prepoznat je i u regionu. U Srbiji ozbiljno rade dva odbojkaška kluba invalida, beogradski Smeč i naš Feniks, a tu su nam danas još i tri izuzetno jake ekipe iz Bosne i Hercegovine koja ima najjače ligaško takmičenje u Evropi. Koliko je jako takmičenje pokazuje i podatak da kapiten Sinova Bosne iz Lukavca nije u Kikindi, jer je u petak igrao u finalu Paraolimpijskih igra u Parizu za BiH.
Beograđanin Vilijam Maksimović, predsednik Smeča, dodao je:
– Sarađujemo s Feniksom od 2008, ali u Srbiji smo u deficitu sa sedećim odbojkašima, jer većina invalida radije se opredeljuje za pojedinačne sportove. Za nas invalide ovo je važno, jer smo na taj način aktivni, družimo se, upoznajemo i radimo na samopouzdanju. Razmenjujemo isksustva i saznajemo kako da prebrodimo poteškoće i fizičke i psihičke. Kada sam tokom bombardovanja 1999. ostao invalid, u naredne dve godine bio sam prepušten sam sebi i onda sam krenuo da se bavim sportom i počeo sam da se osećam bolje i slobodnije pošto sam upozano mnogo osoba s invaliditetom, ne samo „amputiraca” kao što sam ja, već i dosta njih s većim problemima.
D. P.
Ministarstvo privrede je, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, donelo je odluku da Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za Program podrške za razvoj preduzetništva žena na selu bude produžen do 10. oktobra.
Dodela bespovratnih sredstava namenjena je mikro privrednim društvima čiji je osnivač i zakonski zastupnik žena i preduzetnicama, koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda i svoju delatnost obavljaju u seoskom području, navodi se u saopštenju ministarstva.
Ukupno raspoloživa bespovratna sredstva za realizaciju programa su 30 miliona dinara i namenjena su za finansiranje kupovine nove opreme i repromaterijala.
Bespovratna sredstva se odobravaju u visini od 100 odsto vrednosti investicionog ulaganja i to u rasponu od 300.000 do 500.000 dinara.
Pomoć razvoju ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama jedan je od prioriteta politike predsednika i Vlade Srbije, dodaje se.
“Zahvaljujući sredstvima koje je država obezbedila, žene iz seoskih područja kroz ovaj program mogu dodatno da razvijaju i povećavaju obim svog poslovanja i doprinose razvoju domaće ekonomije. Ministarstvo privrede nastaviće i ubuduće kroz svoje programe da podržava napredak žena preduzetnica na selu”, navode iz Ministarstva privrede.
Narodno pozorište gostovalo je, sa predstavom „Kovači“, na 29. Petrovačkim pozorišnim danima u Bačkom Petrovcu.
Sa istim komadom, ansambl našeg pozorišta gostovaće u beogradskom Pozorištu „Slavija“ 14. septembra. Rađena po tekstu Miloša Nikolića, predstava je premijerno odigrana 2020. godine.
S. V. O.