U petoj proveri, pretposlednjoj pred start nove sezone, kikindski srpskoligaš, u Starim Banovcima, zabeležio je pobedu od 2:1 nad vojvođanskim ligašem Dunavom. Golovima Preradova i Kovačevića, vodila je OFK Kikinda 2:0, a u nastavku igre domaći su smanjili.
Poslednji test, tzv. generalnu probu, Kikinđani će imati opet u Sremu, ali malo južnije, u, administrativno gledano, beogradskom delu. U subotu u Surčinu, odmeriće snage s Jedinstvom, članom Srpske lige „Beograd”.
D. P.
Month: August 2024
Po programu Kikindskog leta sutra (četvrtak, 8. avgust) će, u dvorištu Kurije, koncert održati veterani ADZNM „Gusle“ i gosti, KUD “Petar Kočić” iz Novih Kozaraca.
Početak je u 20 sati, ulazak je besplatan.
Odeljenju za hemodijalizu sa dnevnom bolnicom Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida doniralo je medicinsku vagu sa visinomerom. Odeljenje je osnovano 1986. godine i od tada nisu menjane vage za određivanje telesne težine dijaliziranih pacijenata, istakla je dr Olivera Milićević, načelnica pomenutog odeljenja.
-Važno nam je da vaga bude precizna jer se na taj način prati donos tečnosti i od telesne težine postavljaju se uslovi tokom hemodijalize. Željno iščekujemo najavljenu rekonstrukciju nove zgrade Bolnice jer će Hemodijaliza biti u novom prostoru i pacijenti će se dijalizirati u boljim uslovima. Na dijalizi je trenutno osamdesetak pacijenata među kojima su i oboleli iz Sente, Novog Kneževca, Ade, Čoke i Mola – rekla je dr Milićević i dodala da su potrebni novi kreveti i dušeci.
Drenka Varađanin, sekretarka Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida navela je da su na njihovu inicijativu sredstva prikupljena.
-Koristim priliku da se zahvalim kompaniji „Grindeks“ koja je pomogla da se kupi vaga jer je tačno merenje važno u lečenju. Naše udruženje osnovano je 2001. godine i broji 80 pacijenata, a tu su i njihove porodice i prijatelji. Uz podršku nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja organizujemo brojna predavanja, a naše funkcionisanje pomaže lokalna samouprava bez koje ne bi mogli da se održimo – navela je Drenka Varađanin.
Edukativni skupovi na kojima govore lekari specijalisti pomažu da članovi što više saznaju na koji način mogu sebi da pomognu.
A.Đ.
U petak, 9. avgusta, planiran je tretman odraslih formi komaraca sa zemlje na teritoriji grade Kikinda u večernjim satima. Preparat koji će se koristiti je toksičan za pčele i njegovo dejstvo preparata traje tri dana.
U subotu, 10.avgusta biće tretirane odrasle forme komaraca u centru grada, od 6 sati. U petak i subotu biće obavljen i larvicidni tretman komaraca, u kanalima i baram, na teritoriji Grada Kikinde. Larvicidni tretman nije opasan za pčele.
U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika biće određen novi termin tretmana, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.
Najveća i najznačajnija turistička manifestacija, po kojoj se Kikinda prepoznaje u čitavom regionu, ali i šire, ove godine imaće 39. izdanje i održaće se od 19. do 22. septembra, najavili su danas u Turističkoj organizaciji Grada gradonačelnik Nikola Lukač i v. d. direktorica, Jasmina Milankov, koja je istakla da, u toku četiri dana, Kikinđane i goste očekuju standardni, ali i sasvim novi programi.
– Veoma je velika zainteresovanost izlagača i za „Banatski fruštuk“ i za „Ulicu starih zanata“. U „Gostinskoj sobi“ nastupiće, prvi put, članovi KUD-a iz Bora i deca iz kulturno-umetničkog društva Udruženja Srba iz Stokholma, jednog od šest društava naših zemljaka u Švedskoj sa kojima smo prošle godine uspostavili saradnju. Novina je i da će u petak na Trgu nastupiti i Kikindsko konjičko udruženje „Banat“. Potrudili smo se da osvežimo manifestaciju, uz standardne programe koji su veoma uspešni i posećeni – rekla je Milankova.
Jedan od najlepših programa, „Karavan predškolaca“, kojim se najavljuje Manifestacija, biće održan u petak.
– Kikinda ponovo postaje velika gostinska soba u kojoj ćemo, u najboljem svetlu, pokazati multikulturalnost i toleranciju i ponovo ćemo postati centar regiona – rekao je gradonačelnik Lukač. – Pripremaju se kulturno-umetnički programi za sve generacije i sve ukuse. Pozivam sve da dođu i da uživaju u njima, kao i u održavanju bratskih veza i stvaranju novih prijateljstava, da pokažemo našu gostoljubivost i turističke potencijale, slaveći ludaju.
U večernjim muzičkim programima, nastupiće: Kikinđani Stefanija Udicki, violinistkinja, i operski pevač Vladimir Jakšić, prvog dana, u četvrtak. U petak će na velikoj bini na Trgu koncert prirediti Jelena Karleuša. Ana Bekuta i Nikola Rokvić nastupiće u subotu, a rok-veče prirediće, u nedelju, poslednjeg dana Manifestacije, grupa „Neverne bebe“ i „AC/DC Tribute band”.
Merenje najteže i najduže ludaje održaće se u subotu, kada će se i znati da li će biti oboreni rekordi. Najteža ludaja, od 865,5 kilograma, izmerena je prošle godine, a do sada najduža imala je tačno 309 centimetara.
U susret jubileju najlepše jesenje manifestacije – četiri decenije postojanja, očekuje se i veliki broj gostiju. Prošle godine posetilo nas je više od 40 hiljada ljudi, ali rekord iz 2019, kada je, za četiri dana, u Kikindi bilo oko 65 hiljada gostiju, još nije oboren. Bez obzira na to da li će se to dogoditi ove godine, pretposlednjeg vikenda u septembru, i domaćine i goste očekuju dobra atmosfera, mnogo radosti i lepih programa.
S. V. O.
Ne zna se kada su građani Kikinde šetnju glavnom ulicom uveli kao običaj, zapravo potrebu da na taj način ostvaruju socijalnu interakciju. Nostalgičnije, verovatno je da je korzo na kojem su se razmenjivali stidljivi pogledi, odabiralo kome će se uputiti pozdrav, pa onda i posrednik, dakle da je takvo mesto jedinih širih društvenih kontakata postojalo, u većoj ili manjoj meri, oduvek. I nismo u tome bili jedini, naravno, institucija šetnje po centru, „štrafti“, ovde nekada poznatija kao „špacirung“, ali i mesto za „kibicovanje“, postojala je u svakom manjem mestu. I upravo ta, samo jedna od čari varošica, razlog je što je akteri tako dugo čuvaju u sećanju, uvek sa prelepim osmehom na licu.
Čuvari uspomena
Kao čuvar uspomena grada izdvojila se Fejsbuk grupa „Kikindski korzo“ koju je pokrenuo Milan Veselinov pre 13 godina. Broj nostalgičara u grupi brzo je rastao i pokrenuta je inicijativa da se ponovo oživi korzo – jedna šetnja u godini, u avgustu, kao omaž tim vremenima, tom osećaju zajedništva i pripadnosti.
– To je postalo tradicija, svakog avgusta upriličimo veče sećanja na šetnje korzoom. Izaberemo fotografije iz velike baze od oko pet hiljada, postavimo ih na panoe kod Katoličke crkve i tu se okupimo. Zatim napravimo jedan krug – šetamo do nekadašnjeg „Zvezda“ bioskopa i vratimo se drugom stranom ulice. Tako se nekada „išlo u varoš“ i mi to, već godinama, oživljavamo. Pozivamo sve, ne samo one koji će se možda pronaći na fotografijama. Ljudi povedu decu i unuke, neki dođu iz drugih gradova posebno zbog te večeri, da se vide i ispričaju sa prijateljima iz mladosti – kaže Bogdan Mandić, takođe administrator grupe „Kikindski korzo“.
Grupa sada ima preko pet hiljada članova, Kikinđana, ma gde da su. Ima i mladih koji je prate jer ih zanima gde su njihovi roditelji izlazili i kako su se družili u to vreme, objašnjava Bogdan.
Ovu lepu inicijativu prepoznala je i v. d. direktorica Turističke organizacije Grada, Jasmina Milankov. Kao pokrovitelj, Grad se priključio, dodajući još jedan događaj – posle korzoa, nostalgičari svih uzrasta upućuju se ka Starom jezeru na kojem, samo te avgustovske večeri, ponovo radi čuveni disko „Delfin“.
Oni koji su šetali i tu se zavoleli (ili obrnuto)
Neposredni učesnici ovog varoškog fenomena do detalja pamte i red i sled korzoa, emociju posebno.
– To je bila jedina zabava. Svako je imao simpatiju sa kojom se gledao, čekalo se da se sretnu. Zbog pogleda, zbog osmeha, šetalo se do besvesti. Išlo se u korak, ni metar razmaka nije bilo između redova. Devojke su bile sa drugaricama, mladići sa drugovima. Čekalo se da naiđe simpatija da bi se ona pravila da je nezainteresovana, ali da drugarica obavezno „gleda da li on gleda“. Na prvi poljubac se išlo u Ulicu ljubavi, u Generala Drapšina, gde su se krošnjnje spajale sa nepotkresanim šimširom. Bio je potpuni mrak i u skoro svakom ulazu ili na klupici ispred kuće bio je po jedan zaljubljeni par – priča jedna sugrađanka. – Bila sam jako mlada, još nisam bila stasala za šetnje po korzou, ali sam prošla tuda u povratku iz škole. Moj muž je čekao da naiđem i poslao druga da mi kaže da njegov prijatelj inženjer želi da me upozna. I onda se pojavio on, u belom mantilu. Stigao je sa časova engleskog u Radničkom univerzitetu i imao je rokovnik. Dao mi je da ga nosim i otpratio me malo prema kući. Tako je počelo, eto, na Korzou.
Šetalo se, uglavnom, leti, nekako s proleća, čim otopli, i po lepom vremenu, sve do jesenjih kiša. Obavezni i najlepši večernji program za mlade bio je konstanta. Uz to, ozbiljno je doprinosio brzoj asimilaciji ne-Kikinđana.
– Kada sam se doselio u grad, to me je prijatno iznenadilo, jer korzo nisam viđao u drugim mestima. U Beogradu, gde sam bio na studijama, toga nije bilo, kao ni u mom rodnom mestu. Prvi put sam video da svi mladi šetaju, lepo obučeni, jednom ulicom u dva smera. Sa svojim drugovima sa fakulteta stajao sam ispred apoteke, bili smo prijatno iznenađeni, svi su bili tu, šetali su ili „kibicovali“. Bilo je po dvoje, troje, četvoro u redu i bila je gužva, nije moglo da se hoda normalno. Šetnje su počinjale u ranim večernjim satima i trajale su do osam, devet sati. Zatim smo išli u „Avalu“, tamo je bila „živa“ muzika. Bilo je to mnogo lepo – prenosi svoje impresije inženjer, Kikinđanin od vremena korzoa šezdesetih godina.
Rokenrol u školama, bokseri „mačori“
Kod „Kasine“ (sadašnji „DM“) bili su bokseri, ceo tim. Oni nisu šetali, samo su „pikirali“ devojke. Tu su bili „mačori“ – svedoče nostalgičari sa korzoa. – Stariji su, posle šetnje išli na igranke u Mikinicu i u Dom JNA, i u bioskop, a mlađi su, po pravilu, smeli samo na matine od šest. Igranke nedeljom na kojima se igrao i tvist i rokenrol… stalno su bile organizovane za osnovce, svaki put u drugoj školi, a najlepše su, kažu, bile u školi „Đura Jakšić“.
I muzički magovi
I dok je, tih, šezdesetih godina, „after-parti“ korzou bila „živa muzika“ u Mikinici, „Avali“ (sadašnja Raiffeisen banka), Domu JNA, već početkom sedamdesetih godina pojavile su se diskoteke i čuvena braća Grabić – Miodrag – Mile i Sava koji je zabeležio 25 godina „staža“ kao najpoznatiji kikindski di-džej.
– Karijeru smo, sa Mišom Zorićem, počeli u Baru, u podrumu u ulici Ive Lole Ribara, a zatim smo Mile i ja, sredinom sedamdesetih godina, otvorili disko „Delfin“ na Starom jezeru. Počeli smo sa oko 300 ploča. Nismo puno zarađivali, ulagali smo u opremu i u muziku. Putovali smo po Evropi, a ploče su nam i donosili iz inostranstva, čak i iz Amerike. Mile je imao drugare u Londonu koji su mu davali promo-primerke, pre nego što ploča izađe u prodaju. Među prvima smo imali svetske hitove, dolazili su nam ljudi iz Studija B i sa Radija 202 da kupuju ploče. Trudili smo se da ne budemo provincija. Što se tiče muzike, nismo bili mali grad – priča Sava Grabić, čija fonoteka broji više od hiljadu ploča – singlova, maksi singlova, long-plejki.
Danas ponovo sa svojom opremom, posle svakog avgustovskog korzoa, na istom mestu na Starom jezeru, dočekuje šetače.
– U to vreme, sedamdesetih i osamdesetih godina, svi smo bili povezani – kaže. – Tada sam znao 90 odsto ljudi po imenu, danas niko nikog ne poznaje. Bilo je to vreme socijalne ravnoteže, nije bilo tolikog raslojavanja, velika većina pripadala je srednjem staležu. Bili smo jednaki.
Sve kikindske diskoteke
– Prva diskoteka u gradu zvala se „Maske“ i radila je početkom sedamdesetih. Nekoliko godina kasnije otvarili smo „Delfin“, koji je postojao do 1982. godine, a zatim i „Akvarel“, u zgradi „Avale“. Nastavili smo u diskotekama u Mikinici, Domu omladine i „Lun“-u, u podrumu „Narvika“, koji je postojao do 1997. godine. Poslednja diskoteka u gradu bila je „Paun“, takođe u hotelu, koja je radila dve godine – kaže Grabić.
U fenomenologiji našeg malog mesta, ostaće zabeleženo i da su se krugovi sa korzoa nekako preslikali na diskoteke u kojima se, takođe, šetalo paralelno u dva smera. Dok su ekstrovertni đuskali u sredini, a „kibiceri“, sa spoljne strane krugova „vrebali“ iz polumraka, sve je bilo lepo, nevino i jednostavno. Zbog pogleda, možda i osmeha ili stidljivog pozdrava – zbog mladosti, ali i ne samo zbog nje.
Korzo 2024.
Ove godine šetnja na korzou biće organizovana u subotu, 10. avgusta. Skup je u 19 sati na starom mestu, kod Katoličke crkve, gde će biti postavljeni panoi sa fotografijama, a posle šetnje, razume se, kolektivno se odlazi u diskoteku na Starom jezeru. I neće nam biti neophodna dozvola za to. Jer su nam zajedništvo, prijateljstvo i romantika potrebniji nego ikada.
S. V. O.
(Foto: FB grupa “Kikindski korzo” i Kikindski portal)
U second hand-u „Kruna“ nastavljaju sa humanitarnim akcijama. U subotu, 10. avgusta, sav prihod od prodaje biće doniran Udruženju multiple skleroze u Kikindi.
– Kao i uvek kada je u pitanju humanitarna prodaja u „Kruni“, prethodno ćemo lokal dopuniti robom i svaki komad koštaće sto dinara – kaže vlasnica, Aleksandra Rakić.
Ova preduzetnica je, za godinu dana postojanja prodavnice polovne robe, organizovala već nekoliko humanitarnih akcija, usmeravajući novac onima kojima je najpotrebnije.
Roba „krem klase“, koja se, u nabavci, pojedinačno bira, redovnim mušterijama i novim kupcima dostupna je u Nemanjinoj 2, od 9 do 13 i od 16 do 20 sati radnim danima i subotom od 9 do 13 sati.
Pravoslavni hram Svetog oca Nikole u centru grada, do kraja godine, biće rekonstruisan i upotpunosti uređen. Postavkom skele započeli su radovi sanacije crkve u centru grada, a u okviru 250 godina od završetka izgradnje zdanja, istakao je jerej Miroslav Bubalo.
-Nakon tri decenije stekli su se uslovi da se zameni postojeći crep, da se rekonstruišu dotrajali delovi na krovu i da se sanira postojeća fasada. Radovi će se odvijati u dve faze tako da će krovna konstrukcija biti prvo urađena, nakon čega će uslediti sređivanje fasade – kaže naš sagovornik.
Crep je menjan devedesetih godina prošlog veka.
-Krovna konstrukcija je u solidnom stanju i zdrava je, ali smo imali problema sa crepom. Prilikom zamene postavljen je neodgovarajući crep koji je pucao na krovu. Tokom kišnog perioda, vetra, snega ili nevremena dolazilo je do prokišnjavanja, čak i posle zamene polomljenih crepova. U okviru radova podaščaćemo krov i staviti nepropusnu foliju kako bi došli do trajnog rešenja – saznajemo od jereja Bubala.
Finansijer je kikindska Pravoslavna crkvena opština iz koje apeluju na sugrađane da povedu računa prilikom prolaska pored crkve dok traju radovi.
U okviru proslave jubileja, dva i po veka, biće štampana monografija, organizovaće se osvećenje crkve, akademija, promocija knjige. Višednevno obeležavanje planirano je za kraj godine.
A.Đ.
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je danas da će pravo na isplatu uvećanog roditeljskog dodatka ostvariti sve mame koje su od početka 2024. godine donele na svet novi život.
Kako se navodi, uvećani roditeljski dodatak za prvo dete iznosiće 500.000 dinara jednokratne novčane pomoći, za drugo dete 600.000 dinara, uz jednokratnu novčanu pomoć od 135.000 dinara.
Roditeljski dodatak za treće dete iznosiće 2.280.000 dinara, uz jednokratnu pomoć od 135.000 dinara, a dodatak za četvrto dete iznosiće 3.180.000 dinara.
Dodaci za drugo, treće i četvrto dete isplaćivaće se putem jednakih mesečnih rata.
Istovremeno, ona se zahvalila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci predlogu majki dece rođene od početka 2024. godine, koje su u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, tražile da se predloženim izmenama obuhvate sva deca rođena od 1. januara ove godine, navodi se u saopštenju Ministarstva.
“Ovim je još jednom potvrđena opredeljenost države da brine o porodicama i podržava roditeljstvo, boreći se za budućnost i sigurnost svih naših građana”, navodi se u saopštenju.
(Izvor: RTV)
Kako je saopšteno iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Saobraćajna policija će do nedelje, 11. avgusta, sprovoditi međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja prekoračenja brzine.
Saobraćajna policija će svakog dana angažovati sve raspoložive uređaje za merenje brzine kretanja – ručne radare, radare u sistemima video-nadzora i presretače, dok će na auto-putevima biti merena i prosečna brzina kretanja vozila.
Akcija će istovremeno biti sprovedena u 31 evropskoj državi koje su članice organizacije ROADPOL (Evropska mreža saobraćajnih policija).
Kako podsećaju iz MUP-a, tokom prethodne međunarodne akcije pojačane kontrole brzine koja je sprovedena u aprilu ove godine, pripadnici Saobraćajne policije otkrili su više od 36 hiljada prekršaja prekoračenja brzine, od čega čak šest hiljada u zonama pešačkih prelaza.