фебруар 3, 2026

Дан: 2. август 2024.

Izlozba-u-KC-(6)

Изложба слика Зорице Туркуљ Врањеш, уметнице из Зрењанина која живи и ствара у Нишу, од вечерас је доступна у Галерији Културног центра. Више десетина радова у различитим техникама, од темпере, гваша и акрила до уља на платну, на изложби под називом „Ко сам ја“ имају заједнички именитељ – све представљају унутрашњи свет уметнице.

– Моје слике немају концепт као ни ова изложба – каже. – То су моја осећања и начин да их испољим, за мене је све визуелно. Сматрам да сваки човек може да слика и да изрази оно што осећа. Живот је, сам по себи, довољно тежак, међутим свако у себи носи лепоту и радост која се добија и стварањем, што је и начин комуникације са људима јер долази из срца. Сликам од детињства и у томе налазим мир и испуњење.

Зорица Туркуљ Врањеш већ је излагала самостално у Кикинди, 2003. године. Вечерашњем отварању присуствовали пријатељи и поштоваоци из Кикинде и из Ниша, као и чланице вокално инструменталног састава „Blue Flower“ који изводи духовну музику и са којим сарађује.

Ова уметница излагала је самостално у земљи и иностранству и вишеструко је награђивана на Међународним изложбама рукотворина и колекционарства (МИРК).

Поносна је и на свој дугогодишњи рад са децом, што ће чинити и у нашем граду, на ликовним радионицама у Култуном центру од 5. до 7. августа. Од сутра (субота, 3. август), учествоваће и на вечерима духовне поезије, такође у галеријском простору у којем ће њене слике бити изложене до 8 августа.

С. В. О.

25-maj-pozar-(16)

Дим који се надвио индустријском зоном у Кикинди узбуркао је јавност. На лицу места сазнали смо да гори део фабричке хале у којој је доста пластике, а од високе температуре пуцају прозори на објекту.

Пожар, који је Полицијској управи пријављен у 16.25 сати, избио је у некадашњој фабрици „25. Мај“. Како смо успели да сазнамо  простор је користила италијанска фирма за производњу  рециклажних тонера и кертриџа . Фабрика се простире се на површини од 3000 квадратних метара и у току је било исељење тонера и кертрџа с о бзиром на то да је требао да се усели нови власник фирма „Компонент“.

У гашењу учествују три екипе Ватрогасно – спасилачке јединице и две ватрогасне екипе НИС-а.

А.Ђ.

Predsednica-Gojkovic-dodelila-ugovore-za-odrzavanje-i-opremanje-zdravstvenih-ustanova-u-AP-Vojvodini-04

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је уговоре о финансирању и суфинансирању изградње, одржавања и опремања здравствених установа у Војводини, за шта је из покрајинског буџета издвојено 1,36 милијарди динара. Општој болници опредељена су  34 милиона 423 хиљаде динара а Дому здравља 4,7  милиона динара. Покрајинска влада само у последњих осам година за сектор здравства издвојила више од 27 милијарди динара.

-Верујем да ће свака болница, дом здравља, институт или завод, знати у најбољој мери да искористи опредељена средства и пре свега да их стави у службу пацијената. Од 2016. године, потпуно смо изменили слику здравства у нашој покрајини у позитивном смислу – изјавила је Гојковићева.

 

Општа болница набавиће сет хируршких инструмената са уролошким бужијама, сет лапароскопских инструмената, сет опреме за стерилизацију , волуметријски и шприц пумпи са пратећом опремом и то: инфузионе шприц пумпе – 25 комада, радне станице за инфузионе пумпе – девет комада, систем за апликацију ТИВА у операционој сали и инфузионе сталке за радне станице –  девет комада, парни стерилизатор транскутаног билирубинометра, nCрар уређај за неонатологију, аспираторе у са једном боцом – четири комада, са две боце-шест комада, транспортних – четири комада и са вакум погоном – два комада и електрохируршку јединицу.

 

-Средства су увек добро дошла, а Дом здравља ће у наредном периоду купити две стоматолошке столице, два аутоклава и четири пакерице за централну стерилизацију – истакла директорица Дома здравља др Биљана Марковић.

 

А.Ђ.

Dr-Trkulja-(4)

Доктору Вукосаву Тркуљи, специјалисти радиологије, начелнику Одељења за радиолошку и ултразвучну дијагностику у Општој болници у Кикинди, данас је уручено признање „Др Ранко Петровић“ за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана Кикинде. На пријему у Градској кући признање му је уручио градоначелник Никола Лукач. Пријем је приређен за шесточлану породицу Тркуља коју чине и супруга Александра, ћерке Јефимија (12), Василиса (11) и Зоја (3), и за најновијег члана, једномесечног сина Вукана.

– Велика ми је част и задовољство што могу да угостим породицу Тркуља, ово је права слика и путоказ млађим генерацијама. Доктор Тркуља је добио највеће признање Града из области здравства и, због немогућности да присуствује свечаној додели, угостили смо његову породицу данас и да бисмо им се захвалили што су  остали у Кикинди и што брину о својим суграђанима. и захваљујемо на свему што су учинили и чине за град. Ово је мали знак захвалности и увек ћемо бити ту за њих. Ово је путоказ и за остале и увек ћемо давати подршку оваквим породицама – рекао је градоначелник.

Доктор Тркуља рођен је Лесковцу, а у Кикинду је стигао пре 16 година. Каже да је ово град који су одабрали за живот и подизање деце.

– Градоначелник и Град су препознали моју и нашу бригу за грађане Кикинде, за здравство, и то ми изузетно много значи – каже др Тркуља. – Овај град ми је  пружио готово све – и личну и професионалну срећу. Кикинда нам савршено одговара, има услове за професионални напредак, а за породице са малом децом је просто савршена. Овде ми је и лакше и лепше него у Лесковцу у којем сам одрастао. У бризи о породици супруга преузима највећи терет. Моја мајка каже да човек не може да напредује у свом послу ако нема здраву породицу. Испуњени смо и лично и професионално и остајемо овде – истакао је др Тркуља.

Супруга Александра је виша медицинска сестра, запослена у Болници, на Очном одељењу. Такође је у Кикинду стигла из Лесковца.

– Прво је дошао супруг, а затим и ја, на стажирање, и остала сам због љубави. Овде је мирна средина, купили смо кућу и решили да овде живимо јер је Кикинда идеално место за одрастање. Старије девојчице помажу, као и супруг на којег смо веома поносни. Моја порука је: „Само храбро!“ – истиче Александра Тркуља.

Поред плакете, породици Тркуља градоначелник је уручио и поклоне и захвалио им што својим примером подстичу младе да остану и врате се у Град који ће их увек подржавати.

С. В. О.

petar-kocic-radovi-(3)

У Основној школи „Петар Кочић“ у Накову у току је замена кровне конструкције на уличној страни зграде. Како сазнајемо од директорице Љиљане Јањиловић кров на објекту није мењан од када је зграда изграђена.

-Школа је саграђенa 1936. године и од тада датира и кров који је покривен старим бибер црепом. Он је дотрајао и време је учинило своје. Ранијих година санирали смо поједине делове крова где је било најкритичније, али никада до сада није мењан у овом обиму. Кров какав је био представљао је безбедносни ризик за ученике, запослене и мештане – истакла је Љиљана Јањиловић.

Кров је прокишњавао тако да су настајали проблеми у одвијању саме наставе.

-Радове у износу од 14 милиона динара финансира град Кикинда. Хвала локалној самоуправи што нам је изашла у сусрет да решимо дугогодишњи проблем који нам је био приоритет и велика је ствар за нашу школу. Очекујем да се радови заврше до почетка нове школске године. Посао би био већ урађен, међутим неуобичајено високе температуре успориле су реконструкцију – појаснила је наша саговорница.

И ранијих година улагано је у наковачку образовну установу. Тако су стигла нова наставна средства, а замењен је и део прозора у фискултурној сали, али и на делу зграде. ОШ „Петар Кочић“ у наредној школској години имаће дупло више првака у односу на број осмака који су завршили основношколско образовање, тако да ће први пут у школске клупе сести десет ученика. Укупно је у овој школи 70 ђака.

А.Ђ.

 

 

kup-zreb
Жребом су одређени парови првога кола Купа ФСГ Кикинде, које је на распореду 11. августа од 17.30 сати. Играће: Напредак (Банатска Топола) – Борац (Иђош), 2. октобар (Кумане) – Јединство (Нови Бечеј), ЖАК (Кикинда) – Делија (Мокрин), Војводина (Башаид) – Војводина (Ново Милошево).
Полуфинале је заказано за 28. август, а финале ће бити одиграно 19. септембра.
Д. П. 
Sveti-Ilija

За православне вернике данас је црвено слово, дан посвећен Светом Илији, Илији Громовнику.

Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком. Према предању, Илија је родом из Тесвита, па је прозван Илија Тесвићанин. Помиње се у Талмуду, Библији и Курану.

Илија или Елаја био је израелски пророк из деветог века пре нове ере. По предању, када се Илија родио, његов отац Савах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе.

Био је у сукобу са тадашњим царем Ахавом који је био одбацио хришћанску веру због жене Језавеље. Пророк Илија му се супротставио и показао моћ Божију: три и по године није било кише. Верује се да је управо због своје моћи и огња толико поштован у народу. Пророковао је 25 година.

Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.

Према народном веровању и традицији, свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. Празник пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на овај дан не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.

Да је један од најпоштованијих светитеља међу Србима, потврђују и бројне манифестације, сабори и вашари који се одржавају широм Србије на овај дан.

Црква Светог Пророка Илије у Новим Козарцима

Бројни су обичаји за овај празник. Према њима, не треба радити у пољу, да усеви не би сагорели од сунца. Ако на Светог Илију пуцају громови, верује се да он гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Сматра се да би требало добро гледати место где гром удари зато што је то знак да се ту крије нечастиви. На Светог Илију не би требало да се купа у реци и да се залази у њене дубине, јер вода на овај дан чудним шумом „дозива“ своје жртве.

Постоји и предање да је управо Свети Илија тај који одређује када и где ће пасти киша, а када ће владати период суше. Ако на Светог Илију падне блага киша, то се сматра благословом. На сам празник мења се време, па се каже „од Светог Илије сунце све милије“.

Верује се да је данас добро узети мед ради здравља. Некада је био обичај да мајке мажу децу медом да би целе године била здрава. Народ верује да је мед који се извади на Илиндан лековит. Такође, многи родитељи деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.

Слави се и као крсна слава, слава је ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. С пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.

Don`t copy text!