Na turniru u malom fudbalu „Iđoš 2024” okupilo se 12 ekipa, a ukupan fond nagrada iznosi 230 hiljada dinara. Gradski većnik za sport i omladinu Aleksandar Aćimov, rekao je:
– Svake godine početkom avgusta u Iđošu održava se turnir u malom fudbalu, kojeg Grad Kikinda svesrdno podržava, posebno što se on održava tokom obeležavanja Dana sela. Posebno treba istaći da turnir okuplja veliki broj ekipa i gledalaca. Uvek ćemo da pružimo priliku svima da se bave sportom i da na najlepši mogući način promovišu prave vrednosti našeg društva.
Goran Stančul, član Saveta Mesne zajednice Iđoš, dodao je:
– Ovo je najveća manifestacija koju organizujemo u selu više od 40 godina. Traje od 1. do 18. avgusta kada je finale. Imamo veliki broj posetilaca koji uživju u sjajnom malom fudbalu. Očekujemo odličnu atmosferu uz veliki broj nagrada koje smo pripremili uz pomoć Grada Kikinde i MZ Iđoš.
Dan: 1. avgust 2024.
Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa raspisuje četvrti konkurs za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku.
Nagrada je ustanovljena u znak sećanja na Bogdana Čiplića, književnika, prevodioca i upravnika Srpskog narodnog pozorišta (Novi Bečej, 2. novembar 1910 – Beograd, 23. jun 1989). Njegova dela su: Poljana, Divlje jato, Paorske balade, Mrtva Tisa, Okamenjena stada, Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na malo, Dečaci sa Tise, Sinovi ravnice, Okovi, Jaruga, Đura Jakšić i druga.
Rukopis u Word dokumentu (do 100 A4 strana, Times New Roman12) zajedno sa kontakt podacima autora (mejl, adresa, telefon, kratka biografija) treba poslati na: bogdanciplic@gmail.com
Konkurs je otvoren od 1. avgusta do 30. avgusta, a rezultati će biti objavljeni do 30. septembra 2024. godine.
Žiri će biti u sastavu: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra (predsednik), msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.
Nagrada je objavljivanje rukopisa u izdanju Banatskog kulturnog centra do kraja godine.
Konkurs se realizuje uz podršku Opštine Novi Bečej.
Etno kamp starih zanata u Ruskom Selu okupio je 95 učesnika, a zajedno sa svima onima koji deci drže radionice, ali i pripremaju im obroke ima ih 115. Među polaznicima su i Veronika Marić (9) iz Novog Sada i Daniel Popi (11) iz mesta Torak.
-Baka i dede žive u Ruskom Selu i deo leta provodim kod njih. Već treći put sam deo ovog kampa i svoj dolazak planiram kako bih naučila nešto novo i upoznala se sa velikim brojem drugara. Najviše mi se svidelo to što sam od perlica naučila da pravim narukvice koje će mi ostati uspomena na ovo leto – rekla je Veronika.
Danilu nije teško da svakog dana dolazi na kamp.
-Drugi put sam ovde i srećan sam jer mi je sve zanimljivo i novo. Puno se igramo, a najdraže mi je da pravim figure od drveta – kazao je Popi.
Da deca nauče više o grnčariji, ali i o pisanoj reči potrudila se Eržebet Kormanjoš iz Nove Crnje.
-Trudim se da svake godine rad bude tematski. Ove godine petodnevni kamp posvetila sam bajkama. Pre nego što počnemo da izrađujemo figure od gline deci pročitam bajku nakon čega deca imaju zadatak da u radionici grnčarije izrade figure koje ih asociraju na pročitanu priču – pojasnila nam je Eržebet Kormanjoš.
Interesovanje za kamp je svake godine sve veće. U Ruskom Selu ove godine je 95 učesnika. Došli su iz Nove Crnje, Žitišta, Kikinde, Bečeja.
-Došli su nam učesnici iz čitave Vojvodine čije bake i deke s u okolnim naseljima, a tu su i oni čiji roditelji žive u inostranstvu i svoj dolazak planiraju prema datumu održavanja etno kampa. Deca uče stare zanate poput veza, pustovanja, grnčariju, da rezbare u drvetu, prave nakit od perlica, tkanje i izrađuju figure od ljuske od kukuruzovine. Praksa je pokazala da svi oni do osmog razreda svakog leta dolaze na kamp i sa nama su sigurno sedam, osam godina. – istakao je Šandor Talpai, predsednik udruženja „Torontal“.
Deca su imala priliku i da nauče stare igre i kako su se to igrali njihovi roditelji, ali i bake i deke.
-Puno mi je srce kada vidim da se deca druže, igraju, kvalitetno provode zajedno vreme. Naš cilj je da tokom čitavog leta ponudimo sadržaje za sve uzraste i tako privučemo što više gostiju i posetilaca na teritoriju grada koji je poznat kao multinacionalna sredina. U svakoj mesnoj zajednici treba da bude što više ovakvih sadržaja i mi smo tu da ih podržimo i da pomognemo u njihovoj realizaciji.
Kamp je počeo 29. jula i traje do sutra, 2. avgusta. Poslednje večeri u 17 časova biće priređen zanimljiv program i deca će pokazati šta znaju. Pevaće, recitovaće, sviraće, glumiće. U nedelju, 4. avgusta organizovaće se izložbu radova nastalih na kampu i festival gulaša, takmičenje u kuvanju ovog jela. Kamp su podržali lokalna samouprava, Mađarski nacionalni savet, Pokrajinski sekretarijati za kulturu i informisanje i obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine, MZ Rusko Selo.
A.Đ.
Bašaidska Vojvodina proletos je nadmoćno okončala takmičenje u Međuopštinskoj ligi „Kikinda-Žitište”, a pre toga, kako napominje predsednik Zoran Saravolac, zalaganjem brojnih Bašaidaca prijatelja kluba, stvoreni su odlični uslovi.
– Uspeli smo, jer ništa nismo prepustili slučaju. Trebalo je vremena, ali kada se sve posložilo, vratili smo se u Područnu ligu „Zrenjanin”. Prošlu sezonu započeli smo s trenerom Predragom Manojlovićem i potom tokom jeseni sve pobedili uz remi u Ravnom Topolovcu. Manojlović je zbog svojih obaveza otišao s klupe, a brzo smo se dogovorili sa Sašom Đurićem iz Vojvode Stepe. Proleće je proteklo u našoj potpunoj dominaciji, ali od jeseni u Područnoj ligi samo jačim radom možemo postati stabilan ligaš – kaže Saravolac.
Iz Banatskog Karađorđeva stigli su Dabčević i Rašeta, a trener Đurić pripreme je započeo početkom jula.
– Imam na raspolaganju 25 igrača, momci naporno rade, a odigrali smo i tri kontrolne utakmice. S vojvođanskim ligašem velikoselskom Kozarom remizirali smo 3:3, a od novokozaračke Slobode izgubili 2:0. Pobedili smo 4:3 rivala iz Područne lige, novobečejsko Jedinstvo. Ekipu predvodi kapiten Vrbački, tu su i iskusni Popov, Rankov, Zavišin, Marić… – ističe Đurić.
Samo četvorica igrača nisu iz Bašaida.
– Danas je retkost da neki klub u severnom i srednjem Banatu ima više od 20 igrača iz svoga sela. Usto, svi ovi naši Bašaici igraju bez novčane nadoknade, a cilj u povratničkoj sezoni u područnom rangu biće opstanak – jasan je Đurić.
D. P.
Bračni zaveti o doživotnom zajedničkom životu i deljenju dobra i zla, u praksi, u našoj sredini, ređe se obistinjuju. U neslavnoj statistici o učestalosti razvoda brakova, Kikinda je vodeći grad. To nedvosmisleno pokazuju nedavno objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku o zaključenim i razvedenim brakovima na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu. U našoj zemlji, prosečno se razvede svaki treći brak, dok je u Kikindi taj postotak znatno veći- čak dva od tri sklopljena braka završe ce razvodom.
To znači da Kikinđanke i Kikinđani doživljavaju bračni brodolom dva puta češće od prosečnog stanovnika naše zemlje.
Šampionska pozicija našeg grada kada je reč o razvodima nije nova, ukazuje specijalista kliničke psihologije i sudski veštak Đorđe Popović.
– Kikinda je hronično prvak Srbije u broju razvoda. U proseku, na 100 venčanja imali smo oko 50 razvoda. Vreme u kom živimo je bogom dano za odgajanje egocentrizma. Kapitalizam je sa sobom doneo individualizam, koji u slobodnom prevodu znači egocentrizam, a egocentrizam u slobodnom prevodu znači sebičnost, koja se, samo je pitanje vremena, pretvara u gramzivost, a ona u pohlepu, a pohlepa, kako je to govorio Đura Jakšić, u pakost i zlobu. Danas retko ko ima sposobnost da dostojanstveno, mirno i odgovorno deli život sa drugom osobom. Nove generacije nisu odgajane u altruističkom duhu, već upravo suprotno, za razliku od perioda do devedesetih godina, kada smo umeli da brinemo jedni o drugima, razumeli tuđu nevolju, a ne samo sopstvenu. Došlo je vreme u kojem je pojedinac sebi najvažniji na svetu. U takvoj klimi neznatne su šanse da se dugo održava i postoji kvalitetan brak- ocenjuje Popović.
Razvod nije samo jedna od najstresnijih situacija u životu. Često je to bolna trauma koji donosi mnogo više nevolja od slomljenog srca. Starateljstvo nad decom i podela imovine predstavljaju kamen spoticanja velike većine dojučerašnjih partnera.
– Kao sudski veštak već dvadesetak godina imam prilike da posmatram kako se ljudi razvode. Retko se dešava da se ljudi razvedu kao ljudi. Nažalost najčešće se razvode kao razbojnici koji imaju svašta da kažu jedno o drugom. Pošto poslušam obe strane i svu moguću obostranu artiljerijsku paljbu, pitam- ko vam je držao pištolj kad ste potpisivali sudbonosno da. Time hoću da kažem da je u redu razvesti se, ako supružnici više ne mogu zajedno, ali razilaženja u miru gotovo da nema. Moguće je da neki procenat ljudi može bez zlih reči da odu svako na svoju stranu, ali to se vrlo retko sreće. Najčešće su tu bes, gnev, agresija, mržnja…- priča naš sagovornik.
Više od polovine razvedenih su oni koji imaju decu, a među razvedenim brakovima s decom, najčešći su oni s jednim detetom.
Starateljstvo dobijaju majke, u 70 odsto slučajeva. Najbolnija su međusobna razračunavanja bivših supružnika preko dece.
– Imamo jedan slučaj razvoda braka koji je bio pre sedam godina, a supružnici se od tad sve vreme tuže ko će biti staratelj dece. To je otišlo na više sudske instance, uključene su brojne institucije. Dosta puta sam i čuo rečenicu od „glave porodice”- uzeću ti sve- stan, decu, ništa nećeš imati. U 90 ili više odsto slučajeva, žena je ta koja piše tužbu za razvod braka. Dozlogrdi im jer se muževi ponašaju kao visoki gosti u hotelu u kom su proteklih godina odsedali i nisu ništa naročito radili. Podsetiću na izreku koja mi se ne sviđa, ali je našla mesto kod nas: „Kuća ne stoji na zemlji, nego na ženi”. Ta izreka potiče iz vremena kog više nema, a voleo bih da se izmeni i da kuća ne stoji na ženi već na mužu i ženi ravnopravno, na dva stuba- kaže Popović.
Razlozi za okončanje braka su: nasilje, ljubomora, mešanje roditelja jedne ili druge strane u život bračnih parnera, preljuba, alkoholizam, nepremostive razlike u pogledu najvažnijih životnih pitanja, finansijski razlozi. Neretko se danas učestalost razvoda dovodi i u vezu sa emancipacijom žena i njihovom ekonomskom samostalnošću.
– Istraživanja su pokazala da dva faktora najčešće doprinose razlazu, a to su ljubomora i mešanje roditelja jedne ili druge strane u život bračnih partnera. Ljubomora kad uđe teško se leči, kvari odnos, ruši poverenje, kao bolest koja ima evoluciju. Još jedan fenomen je odavno uočen. Bračni odnos počinje da se klima u trenutku kad se rodi prvo dete – navodi Popović.
Brak iziskuje posvećenost, ljubav, razumevanje, poverenje, uvažavanje. Ali može li dugogodišnje partnerstvo da dovede do zasićenja u vezi? Naš sagovornik ukazuje i na ovaj fenomen.
-Ima jedno iskustvo sročeno u izreci: „Kad dugo žive zajedno, životinje se zavole, a ljudi zamrze”. Fenomen zasićenja se retko pominje, ponekad se govori o bračnoj monotoniji, ali to po meni nije adekvatan izraz, pre bih rekao zasićenje. Posmatrajte bračni par koji hoda ulicom- ćute ozbiljnih lica na kojima je vidljiv umor, za razliku od prizora kada vidite momka i devojku, koji su živahni, pričaju… Brak je ozbiljan, dugotrajan i težak posao, to bi bila moja definicija braka- kaže Popović.
Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i to da posle Severnobanatskog okruga, po učestalosti razvoda prednjači Severnobački region. Dve opštine koje se, u našem okrugu, najviše ističu su Ada, gde su razvodi čak učestaliji od sudbonosnog da, i Senta u kojoj se na deset zaključenih brakova, bezmalo devet (8,7) okonča razvodom.
BRAKOVI NAJČEŠĆE PUCAJU U ČETVRDESETIM
Starosna dob pri stupanju u brak, ali i razvodu pomera se naviše. Prosečna starost muža pri razvodu braka u Srbiji je 45,2 godine, a žene 41,7 godina. Prosečna starost mladoženje pri stupanju u prvi brak u našoj zemlji je 31,8 godina, a neveste 29,1 godina. U Kikindi je nešto mlađi prosečan novopečeni bračni par. Kikinđani pri stupanju u prvi brak imaju u proseku 30,8 godina, a sugrađanke 27, 8 godina.
RAZLAZ POSLE KRATKOG, ALI I DUGOG BRAČNOG STAŽA
Put od medenog meseca do bračnog brodoloma nekada je veoma kratak. Razvode se mladi bračni parovi, posle svega nekoliko godina zajedničkog života, ali i oni sa višedecenijskim bračnim stažom. Prosečno trajanje razvedenog braka u Srbiji je 13,7 godina, a u Kikindi. 14,2 godine. Međutim, to ne znači da posle tolikih godina zajedničkog života nastupa najkritičniji period, već da je u pitanju srednja vrednost. Naime, najviše je razvedenih supružnika sa bračnim stažom do 9 godina, ali i onih koji su dobro i zlo delili duže od 25 godina.
Prosečno trajanje razvedenog braka se dosta razlikuje po gradovima, pokazuju podaci RZS. Primera radi, u Aleksandrovcu je svega 5,5 godina, a u Žitorađi 28,9 godina.
J. Crnogorac
Hor mladih „Sveti Nikolaj Srpski“ objavio je spot za pesmu „Blažena Djevo“. Autor teksta i melodije je Zoran Vučetić iz Vršca, dok je aranžman napisala članica Hora, Minja Petrov. Audio zapis snimljen je prošle godine, kaže Živanka Špirić koja rukovodi Horom.
– Spot smo snimali u manastirima Središte, Mesić i Hajdučica, kao i u Kikindi i objavili smo ga 24. jula, u navečerje praznika ikone Presvete Bogorodice Trojeručice, povodom slave manastira Središte i osvećenja manastirske crkve posvećene toj ikoni. – kaže Živanka Špirić.
Hor je osnovan 2005. godine. Ima 35 članova uzrasta od pet do 17 godina i radi pri hramovima Svetog Nikole u Kikindi i Uspenija Presvete Bogorodice u Ruskom Selu.
– Negujemo duhovne, etno i rodoljubive pesme. Pored toga, odgovaramo na Svetoj liturgiji i učestvujemo na duhovnim večerima koje se organizuju povodom crkvenih praznika, na književnim večerima, koncertima, smotrama, saborima, akademijama i priredbama – navodi Špirićeva.
Članovi Hora tri puta su nastupali na Dečijem pravoslavnom saboru na Cetinju, 2011, 2016. i 2018. godine. Prvi kompakt-disk, pod nazivom „Ovim pobeđuj“, snimili su 2013. Već naredne godine snimljen je i drugi – „Božanstvena Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog“. Tokom 2017. i 2021. godine objavljene su pesme o Božiću – „U susret Roždestvu“ i „Ne boj se, samo veruj“, CD na kome je i prva autorska pesma, „Žiča“. Tekst za pesmu napisala je Maja Kovačević iz Kraljeva, a muziku Minja Petrov.
Prošle godine Hor mladih „Sveti Nikolaj Srpski“ dobio je Nagradu „Branko Radunković – Volja čini čuda“ od istoimene Male škole iz Vršca.
Najnoviji spot, za pesmu „Blažena Djevo“, možete gledati na ovom linku.
S. V. O.
(Foto: FB stranica Živanka Špirić)