фебруар 3, 2026

Дан: 31. мај 2024.

Веселин Мандарин (23) представио је у Културном центру своју другу збирку поезије под називом „Нисам ти рекао“. У књизи  су се нашле песме које је написао када је имао 15 година.

-Највише је  песама са љубавном тематиком, али има и родољубивих, духовних, али и поезије која кроз сваки стих могу да дотакну читаоца. Стрпљиво сам чекао моменат да их објавим и моје песме које сам писао као нашле су пут до публике – каже Мандарин.

Веселин песме пише од своје дванаесте године, те не чуди што је другу књигу објавио врло брзо након прве.

-Када читам риме које сам састављао пре осам година спознајем да сам прерано сазрео, а ти стихови поручују мени и свима осталима да никада не треба одустајати од својих снова и тежњи. Најважније је препознати за шта смо предодређени и неговати то. Уколико свако верује у себе, кад тад ће и околина препознати те вредности – додаје млади песник који живи и ради у Иђошу.

Инспирације му не мањка и већ припрема две нове књиге.

-У плану је да издам још једну збирку поезије за коју се надам да ће бити издата до краја следеће године. Упоредо пишем породични роман у ком сваки млади човек може да се пронађе – открио је Веселин Мандарин.

И прву и другу збирку песама издао је „Банатски културни центар“ из Новог Милошева, а подршку је добио и од локалне самоуправе. Чланице Градског већа Мелита Гомбар и Валентина Мицковски присуствовале су књижевној вечери.

-Наш приоритет је да помогнемо младим и талентованим суграђанима, а Веселин је један од њих. Један је од амбасадора и промотера нашег града. Од када се вратио у Иђош помаже да се обогати културни живот у овом мести – напоменула је Валентина Мицковски.

Мандарин је члан Клуба књижевника „Душко Трифуновић“ и циљ му је да промовише књижевност и писану реч. Прва књига под називом „Вечност је крива“ преведена је и на немачки језик, а након што испромовише нову збирку у Србији планира да је представи публици у Немачкој. Нада се да ће и ова збирка бити доступна Немцима на њиховом језику.

А.Ђ.

penjanje

Кикинђанин Братислав Крстоношић, у узрасту јуниора, одбранио је на надметању у Ужицу наслов првака Србије у спортском пењању на природној стени.

У конкуренцији сениора Крстоношић је заузео четврто место.

Пре тога, Кикинђанин је успешно положио испит у Београду, стекавши звање спортског пењача „Б” разреда.

Д. П

dan-polja-strnine-(6)

Род пшенице биће умањен, а жетва озимих култура ће бити завршена у време када је ранијих година почињала, закључак је традиционалног Дана поља озимих стрнина у организацији Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. На огледном пољу пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа имали су прилику да виде како је временске (не) прилике поднела 61 сорта пшенице, од којих је трећина нова, 14 сорти јечма, четири сорте тритикалеа. Ове године на огледном пољу уочљива је јасна разлика које сорте добро подносе сушу и нестабилне климатске услове.

Иако ће приноси варирати од њиве до њиве, закључак је да ће за 30 одсто бити нижи у односу на прошлу годину. Тако се очекује да ће јечма бити максимално до шест тона по хектару, јер он боље реагује на сушу, док ће пшенице бити у просеку три до четири тоне по хектару.

-Жетва јечма је почела, а за десетак дана очекује се да започне озбиљније кошење пшенице. До тада ће се жито жњети спорадично на парцелама које су на песковитом тлу и лошијег квалитета – прецизира Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Поред умањеног рода, пољопривредници се, и ове године, жале на цену која је тренутно од 22 до 23 динара за килограм жита овогодишњег рода.

-Још увек нисам почео са жетвом. Очекујем да ће први откоси пасти за десетак дана. Под пшеницом имамо око 70 јутара и оно што јој је обележје је да је сува. Киша је стигла, али касно и зрно се није налило. Не очекујем да принос буде више од три тоне по јутру, а прошле године био је од четири до пет тона. Цена, о којој се тренутно говори је ниска. Због нижег приноса ми смо у губитку – навео је пољопривредник Кикинде Иван Јовић.

Милан Богојевић из Нових Козараца додаје да је киша која је пала побољшала стање на његовој парцели.

-И поред тога принос ће бити десеткован и вероватно ће принос бити до три по јутру. Цену још увек не знамо, предвиђа се да ће бити до 23 динара, а по мојој процени минимална цена која би морала бити је 25, 26 динара за килограм. Она би колико-толико покрила губитке односно улагања – сазнајемо од Богојевића.

Локална самоуправа и ове године помаже локалне пољопривреднике и ове године обезбеђено је 15, 2 милиона динара за субвенције, рекао је члан Градског већа Љубан Средић који је присуствовао овој манифестацији.

-Имамо 18 мера и код појединих су предвиђена средства скоро утрошена. То показује да је нашим пољопривредницима значајна подршка града и новац који се издваја за унапређење производње. Циљ је да помогнемо мала и средња газдинства која ће купити део опреме, механизације,пластенике, поставити систем за наводњавање, осигурати усеве и слично. Сваке године све је више заинтересованих за конкурс, а мере које суфинансирамо, доносимо у договору са произвођачима – напоменуо је Средић.

Директор ПСС Младен Ђуран подсетио је да је кикиндска једна од ретких пољопривредних служби који већ више од две деценије у континуитету организује Дан поља. Година је специфична са топлотним „ударима“ током пролећа, тако да ће остати упамћена по томе да су први откоси пали већ у мају и да ће бити завршена у време када је, ранијих година почињала  закључио је Ђуран.

У кикиндском атару под пшеницом је око 16.000 хектара, јечма има на око 2.000, док је уљана репица заступљена на око 3.000 хектара, на уштрб хлебног зрна које је ранијих године било засновано на већим површинама.

А.Ђ.

 

 

 

 

Савез самосталних синдиката Србије (СССС) организовало је, у просторијама Већа у Кикинди, радионицу о безбедности и здрављу на раду. Учесници су обучавани о томе како да, ради примене одредаба новог Закона о безбедности и здрављу на раду, формирају Одборе за безбедности и здравље на раду у својим предузећима

Одлука о формирању Одбора у предузећима, установама и организацијама које их још увек немају, донета је у овом синдикату почетком године, каже Душко Вуковић, потпредседник СССС.

– Анализе показују да су, тамо где постоје одбори, радна места безбеднија, да се догађа мање повреда, посебно оних са смртним исходом. Само заједничким учешћем, подизањем свести, информисањем и комуникацијом између послодаваца и Синдиката, односно запослених, можемо унапредити ову област. Морамо обезбедити све мере садржане у Закону о безбедности и здрављу на раду – од формирања одбора до примене процедура за безбедан и здрав рад, и укључивања у доношење аката, коришћења средстава заштите и слања запослених на рекреативни одмор – објашњава Вуковић.

Семинару у Кикинди присуствовало је 25 председника синдикалних организација, представника постојећих одбора, послодаваца и правних служби којима је, такође, предочено, да ће имати подршку СССС у оснивању одбора и сарадњи са послодавцима.

Потребу за оснивањем ових нови тела поткрепљује поражавајући податак да сваке године у Србији на радном месту погине више од 50 радника, што, такође, говори о недовољној свести и недовољном ангажовању, указао је Вуковић.

– Ми имамо послодавце који су друштвено неодговорни и не дозвољавају формирање одбора, и на овој обуци упознали смо синдикалце са законским прерогативима који им то омогућавају – додао је.

Вуковић признаје да само мањина послодаваца пристаје да осигура запослене, што доводи до тога да се надокнаде у случајевима повређивања на раду остварују тек после дуготрајних парница, између осталог и зато што не постоји наменски фонд.

– Ово је велики пропуст и радници често нису осигурани. Ми немамо посебан закон о надокнади штете у случају повреде на раду и професионалних обољења. Уз то, проблем је и што имамо само две стотине инспектора рада на више од 400 хиљада радника, али нови одбори могу да помогну, да укажу послодавцима на опасности и штетности. Радници и синдикати, наравно, имају и право да незаконистости пријављују инспекцији.

Важна одредба новог закона у вези са одборима за безбедности и здравље на раду у предузећима јесте и да у њима радници имају право на једног члана више у односу на број представника послодавца.

Како би се синдикалци и послодавци који су за то заинтересовани, што боље информисали о овим новинама, Синдикат је приредио и приручник са детаљним инструкцијама за формирање одбора и правилима којима се обезбеђују безбедност и здравље на раду.

С. В. О.

setnja-multipla-(8)

Поводом Светског дана посвећеног оболелима и борби против мултипле склерозе на Старом језеру организована је шетња под називом „Сваки корак је победа“.  Чланови удружења Мултипле склерозе Кикинда, корисници Центра за пружање социјалне заштите, представници удружења инвалида, грађани, родбина и средњошколци подржали су акцију која је организована трећи пут.

-Шетња је симболична и шетамо за оне који то не могу. За све нас који болујемо од мултипле склерозе сваки корак је победа јер има дана када не можемо да направимо ни један корак. Удружење има 53 члана, али се тај број, на жалост, константно мења с обзиром на то да нам врло често долазе нови чланови. Окупљања нам пуно значе, а наше удружење једно је од најактивнијих на територији града. На нама је да се изборимо да будемо видљиви сваком члану друштва  – истакла је Бранкица Мишков, председница удружења.

Скупу је присуствовала и председница Друштва мултипле склерозе Војводине Зорана Будак.

-Ту сам да подржим ову манифестацију и част ми је задовољство што сам део ње. Сваке године ова акција је све квалитетнија, захваљујући представницима кикиндског удружења. У нашем саставу оно је најмлађе, али најбоље ради. Помажу не само оболелима од мултипле склерозе него и свим осталим инвалидима – навела је Зорана Будак.

Овом приликом симболично су пуштени наранџасти балони у знак подршке оболелима.

Мултипла склероза је хронична неуролошка аутоимуна болест која се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца. Број оболелих у Србији је у порасту, и тренутно око 9.000 пацијената живи са мултипла склерозом. Најчешће се јавља између 20-те и 40-те године живота. Практично се јављају сметње вида, слабост екстремитета, хода, гутања. Чест пратилац мултипле склерозе је депресија,тремор, спазам, невољни покрети те треба имати сталну емпатију за потребе и патње ових људи. Оно што је важно јесте да више од половине болесника са овом дијагнозом добија добру и ефикасну терапију.

А.Ђ.

Dan-bez-duvanskog-dima-(6)

На дан када се у читавом свету посебно и још једном скреће пажња на нездраве навике пре свега младих, последњих година прича се и о новим производима који се нуде младима као мање штетни. Индустрија електронских цигарета је огромна у читавом свету, а и млади у Србији, и то веома рано, почињу да их користе.

Слоган Светског дана без дуванског дима на националном нивоу је „Заштитимо младе од дуванског дима“, док Светска здравствена организација шаље поруку „Закорачи, подигни глас и заштити младе од никотина“.

– Порука је да треба заштитити младе првенствено од никотина и од оног што се назива „little tobacco“. Индустрија дувана на перфидан начин долази до наших младих, стварајући од њих никотинске зависнике производњом врло популарних електронских цигарета, „вејпова“ који садрже никотин. На светском нивоу развијено је 16 хиљада арома, а овај производ се рекламира као безбедан и здрав, што није тачно јер постоји висока доза никотина који ствара физичку и психичку зависност – рекао је др Бранислав Хачко, начелник Службе за промоцију здравља Завода за јавно здравље у Кикинди.

Он је указао да је студија Института за јавно здравље „Батут“ из 2022. године  показала да је сваки десети ђак у осмом разреду пробао „вејп“, висок проценат забележен је и међу петацима, што је, како је рекао, регрутовање будућих пушача.  Такође, процењује се да 37 милиона младих узраста од 13 до 15 година у свету користи дуван.

На кикиндском тргу данас се одвијају традиционалне акције „Јабука за цигарету“ – мада се чини да никада није било мање пролазника пушача, па су јабуке добијали сви, и мерење притиска и шећера у крви, које спроводе волонтери Црвеног крста, запослени у Дому здравља и Завод за јавно здравље у сарадњи са Туристичком организацијом Града.

Штандови код фонтане биће постављени до поднева.

У недељу, 2. јуна, у 89 градова и општина у Србији биће одржани локални избори. Како сазнајемо у Градској изборној комисији, на дан 27.маја, на територији Града Кикинде укупно је 46.880 уписаних бирача.

-У односу на претходне локалне изборе, који су одржани 21. јуна, када је било уписано 48.911, имамо мање 2.031 уписаног бирача. Одлуком о одређивању бирачких места за гласање на изборима расписаним за одборнике Скупштине града Кикинде, у граду и девет села, имамо 60 бирачких места. Од тог броја 35 је у граду, а 25 на селима – истакао је председник Градске изборне комисије Петар Жигић.

Наш саговорник подсећа да Закон дозвољава могућност да бирач гласа ван бирачког места услед тешке болести, старости или инвалидитета. Сходно наведеном, гласање ван бирачког места није дозвољено лицима која због природе посла, који обављају, нису у могућности да у време док је бирачко место отворено обаве гласање. Законом је прописано, да бирач који није у могућности да гласа на бирачком месту, а жели да обави своју грађанску дужност, може да обавести изборну комисију најраније 72 часа пре дана гласања, а најкасније до 11 часова на дан гласања, односно бирачки одбор на дан гласања, како би комисија изашла на терен. Број телефона  за ову намену је 064/868-83-67.

Позиви за гласање су послати свима и већ су стигли на адресе. Ко није добио позив, а уписан је у бирачки списак на бирачко мето може да дође са важећим личном картом или пасошем.

Градска изборна комисија издала је овлашћење страним посматрачима, којим се овлашћују посматрачи Канцеларије за демократске институције и људска права Организације за европску безбедност и сарадњу (OSCE/ODIHR) Election Observation Mission to Serbia, да  прате рад органа за спровођење избора за одборнике Скупштине града Кикинде.

A.Ђ.

 

cigarette-gcde12b937_1920

У организацији Завода за јавно здравље, Дома здравља и Црвеног крста, и уз подршку Града, сутра (петак, 31. мај) ће, на Градском тргу, од 10 до 12 сати, бити обележен Светски дан без дуванског дима. Слоган овогодишње акције је „Донеси одлуку, остави дуван“, а тема Светског дана без дувана је „Заштитимо децу од утицаја дуванске индустрије“.

Овогодишња кампања спроводи се ради информисања јавности о опасностима употребе дувана, као и о пословним праксама дуванских компанија усмереним на младе, с обзиром на то да се процењује да 37 милиона младих узраста од 13 до 15 година у свету користи дуван.

Такође, кампања је усмерена на активности које треба предузети како би људи широм света могли да остваре своје право на здравље и здрав живот и да би се заштите будуће генерације.

Don`t copy text!