najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Utakmice pretposlednjeg kola po grupama u Drugoj ligi Vojvodine za košarkaše, bile su ovoga vikenda na rasporedu, a u grupi B trećeplasirana Velika Kikinda na svom terenu savladala je 81:74 tim Beočina dok je u A grupi poslednja novokozaračka Sloboda poražena 99:72 u Bajmoku od SUBAK-a.
Velikokikinđani će u 18. kolu gostovati Apatinu, a u Kikindi Sloboda će dočekati tim Futoga.
D. P.
U Kragujevcu, na pojedinačnom Prvenstvu Srbije, TOP 32 za kuglašice, članice kikindske Kike 0230, Ljiljana Frenc i Snežana Šibul plasirale su se u drugi krug nadmetanja, među 16 najboljih dama u našoj državi.
Frenc je u Kragujevcu zauzela 12. mesto rezultatom 560 čunjeva, a Šibul je istim skorom bila 14.
Od Kikinđanki nastupile su još i Natalija Kresoja (532), zauzevši 21. poziciju i Jelena Santo (527) koja je bila 25.
Narednog vikenda kuglašice Kike posvetiće se ligaškim obavezama. Finiš je Superlige u kojoj se bore za novi izlazak u Evropu, a u subotu gostovaće u Senti istoimenom klubu.
D. P.
Stonoteniseri Galadske, nakon okončanog ligaškog dela nadmetanja u Prvoj ligi i večeras ostvarene pobede od 4:0 na domaćem terenu nad kostolačkim Rudarom, plasirali su se u doigravanje za plasman u Superligu. Pobede po partijama protiv Kostolčana ostvarili su: Žarko Đurđev (dve), Borislav Rajić i Nikola Popov, a svi su bili uspešni sa po 3:1 u setovima.
U četvrtfinalu doigravanja protivnik Galadske biće Caribrod koji u duel ulazi kao povlašteni tim s prednošću domaćeg terena pa će, u slučaju rezultata 1:1 u mečevima, u eventualnom trećem susretu biti domaćin. Prva utakmica na rasporedu je 23. marta u Dimitrovgradu.
– Ostvarili smo primarni cilj ove sezone, izbegli smo nastup u doigravanju za ostanak u ligi, tzv. plej-aut, a sve što budemo uradili u plej-ofu biće veliki dobitak za našu ekipu i klub u celini – kaže Nenad Đukić, član uprave Galadske.
D. P.
Na međunarodnom džudo turniru „Turija 2024” održanom u Srbobranu, najviše uspeha među malim džudokama kikindskog Partizana imao je u uzrastu pionira Ognjen Cucić kojem je u odgovarajućoj težinskoj kategoriji pripala bronzana medalja.
D. P.
Kompletirano je prvo kolo nastavka vojvođanskog „Istoka”, a, posle jučerašnje pobede novokozaračke Slobode, dve od tri preostale naše ekipe, Kozara i ŽAK, poražene su danas bez „ispaljenog metka” dok se ruskoselska Crvena zvezda, na svom terenu, spasila u poslednjim trenucima sudijskog dodatka, iščupavši bod. Tamičenje je nastavljeno i u Područnoj ligi u kojem su tri naša tima, takođe, ostali bez trijumfa.
U Vojvođanskoj ligi, u Perlezu, Vojvodina je protiv velikoselske Kozare stizala do golova u 10. i 18. te u nastavku u 62. minutu za konačnih 3:0
KOZARA: Rajtarov, Lajić, Kondić, Detari (Plavšić), Tomić, Karanović, B. Bunić, Stojkov, Latinović, Zeljković, Jelača.
Proleter je u Ruskom Selu poveo u 13. minutu, iskosa s 18 metara, a u nastavku, u 67. minutu, nakon skraćenog kornera, Jankov je iz gužve, udarcem glavom, odbitak poslao u mrežu za izjednačenje. Do novog vođstva Karlovčani su stigli šest minuta pre kraja, iz kaznenog udarca, a Ruskoselci su se spasli poraza u petom minutu nadoknade. Reljić je daleko bacio loptu iz auta, a Laništanin ju je glavom skrenuo za krajnji ishod – 2:2
CRVENA ZVEZDA: Miškov , Reljić , Jankov , Jarić , P. Bajić (Šemić), Novković (Laništanin), Popeskov, Knežević (Čubrilo), Kovačević (Terzin), Zečević , Kresoja .
Težak poraz pretrpio je ŽAK u gostima od Rusande – 6:0. Pogađali su Melenčani u 9. (autogol Berbakov), 22, 45, 78, 81. (autogol Hodik) i 86. minutu.
ŽAK: Batančev, Baba, Almaši, Berbakov (Brcanski), Malogajski (Zarić), Petrović (Šanta), Utržen, Labus, Vrbaški (Radu), Lakić (Boškov), Hodik.
Rezultati 16. kola: Borac – Begej 1:0, Sloboda – Radnički 4:1, C. zvezda – Proleter 2:2, Jedinstvo (BK) – Jedinstvo (V) 1:0, BAK – Budućnost 1:3, Rusanda – ŽAK 6:0, Vojvodina – Kozara 3:0, Polet – Mladost 0:2.
POREDAK: Vojvodina 38, Mladost 33, Sloboda 28, Kozara 27, Jedinstvo (V) 27, Borac 26, Polet 25, Budućnost 22, Begej 22, C. zvezda 21, Rusanda 18, ŽAK 16, Proleter 16, Jedinstvo (BK) 16, Radnički 12, BAK 9.
U 17. kolu, 9. i 10. marta (14.30), igraće: Kozara – Rusanda, Budućnost – Jedinstvo (BK), Jedinstvo (V) – C. zvezda, Proleter – Sloboda, Radnički – Begej, Polet – Borac, Mladost – Vojvodina, ŽAK – BAK.
Područna liga krnja je ovoga proleća i nakon napuštanja takmičenja Omladinca iz Botoša imaće do kraja neparan broj klubova, a na sličan način kao Ruskoselci, spasili su se i Nakovčani. U Čenti stigli su do remija – 2:2 golom Draganova u sudijskoj nadoknadi, a isti igrač bio je strelac i prvoga gola za Polet.
U Banatskoj Topoli susret između Napretka i novobečejskog Jedinstva završen je identičnim rezultatom kao i u Čenti, a dvaput je za Topolčane pogađao Grujić.
Konačno, u Mihajlovu, mokrinski Delija upisao je visok poraz – 5:0 od MSK-a.
Rezultati 16. kola: Radnički – Stajićevo 1:3, Banat – Polet 2:2 (Draganov dvaput), Napredak (BT) – Jedinstvo 2:2 (Grujić dvaput), Vojvodina – Bilećanin 0:3, 2.oktobar – ŽFK Banat 3:2, Mladost – C. zvezda 4:1, MSK – Delija 5:0. Napredak (Č) bio je slobodan.
POREDAK: Napredak (Č) 40, Polet 34, MSK 31, Bilećanin 26, Mladost 25, Banat 23, Jedinstvo 23, 2.oktobar 22, C. zvezda 21, Napredak (BT) 20, ŽFK Banat 19, Stajićevo 18, Radnički 15, Delija 8, Vojvodina 0.
U 17. kolu, 9. i 10. marta (15), igraće: Delija – Mladost, Jedinstvo – Banat, MSK – Radnički, C. zvezda – 2.oktobar, ŽFK Banat – Vojvodina, Bilećanin – Napredak (BT), Polet – Napredak (Č). Slobodno je Stajićevo.
D. P.
Dirljiva priča o prijateljstvu i avanturama Petla, Mačka i Lisice danas je, od 17 sati, na repertoaru Dečijeg pozorišta „Lane“.
Po delu Branka Ćopića, „Mačak i petao“, komad je režirao Aleksandar Maletin koji i igra u predstavi, uz Aleksandra Krulja, Martu Katai i Milana Vujića.
Remijem bez golova u Novim Banovcima, s Omladincem, u ranom terminu od 11 sati, nastavila je OFK Kikinda, u dobrom jesenjem ritmu, nadmetanje u Srpskoj ligi „Vojvodina”, premda, zbog velike šanse u samom finišu koju nije iskoristio Molnar, možda može žaliti i za celim plenom.
Prvo poluvreme proteklo je u igri između dva kaznena prostora, Kikinđani su i u više navrata bili u pozicijama da šutevima zaprete, ali nedostajalo je odlučnosti pa su i pokušaji izostali. Mirkov je sredinom prvoga dela bio u najboljoj prilici. Ubačena je lopta s boka, doduše ne baš idealna, bila je poluvisoka, a Mirkov ju je prosledio pod prečku, ali nije to bio snažan udarac pa je golman domaćina intervenisao, a naš tim dobio je samo korner.
U nastavku igre, golman naše ekipe Oparnica, ušavši u šut protivničkog igrača, sprečio je siguran pogodak, a na suprotnoj strani, u 69. minutu, rezervista Vemić bio je neometan u stopostotnoj prilici, ali glavom je uputio loptu preko gola. Tri minuta pre kraja već pomenuti Molnar bio je u zicer situaciji „jedan na jedan” s golmanom domaćina, ali nije se snašao, traljavo je uputio loptu, a na drugoj strani nakon opasnog šuta s poludistance, koji je Oparnica ukrotio, i uz petominutni sudijski dodatak, susret je završen remijem bez pogodaka.
OFK KIKINDA: Oparnica, Jokić (Radovanović), Lukić, Kecman (Đukić), Mirkov, Ivanović, Molnar, Nađpal, Mojsilović, Živojnov (Vemić), Rafael.
D. P.
Učenici petog i šestog razreda danas su pomogli lovcima u brojanju zečeva na području Fazanerije „Mlaka“. Bila je to prilika da provedu dan u prirodi i nauče više o živom svetu u okolini svog grada.
Pozivu iz Lovačkog udruženja “Kikinda” odazvao se Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada. Prva škola koja se uključila u ovu akciju je OŠ „Jovan Popović“.
– Na naše oduševljenje, odazvao se veliki broj dece, njih oko 40. Uvek podržavamo aktivnosti u prirodi i smatramo da dan u prirodi znači više od časa u klupama – rekla je direktorica Jelena Krvopić.
Skup je bio kod Motela „Lovac“. Iako je bilo rano jutro, deca su bila raspoložena za upoznavanje sa lovačkim aktivnostima.
– Lepo mi je to što ćemo polovinu dana uživati u prelepoj prirodi – rekla je Eleonora Krnić, učenica petog razreda.
Njena drugarica, Vanja Đomparin, takođe iz petog razreda, kaže da jako voli prirodu i da nikada nije prisustvovala nečemu sličnom.
– Želim da uživam u prirodi i da naučim nešto o njoj od lovaca – objasnila je Vanja.
Najmlađi učesnik koji je poranio zbog današnje akcije je šestogodišnji Uroš Grujić.
– Odlučio sam da rano ustanem i da dođem i da brojim zeke – rekao nam je Uroš. – I doći ću ponovo.
Domaćini, članovi Lovačkog udruženja, takođe su se okupili ovog jutra, raspoloženi da mališanima pokažu kako se čuva priroda i upravlja lovnim područjima, rekao nema je predsednik Mladen Banjac.
– Danas je redovno brojanje divljači na dva poteza – objasnio je Banjac. – Cilj nam je da edukujemo decu, da provedu dan u prirodi, da vide grad na drukčiji način. Ovo je naša redovna akcija kojom kontrolišemo populaciju divljači. Posle brojanja izrađuju se dokumenta na osnovu kojih se planira izlovljavanje. Prošle godine mogli smo da radimo tri izlovljavanja zeca, ali smo uradili samo dva. Oprezni smo jer mnogo toga utiče na smanjenje njihove populacije.
Banjac je dodao da lovci upravo završavaju brojanje srneće divljači na 28 hiljada hektara, što je površina kojom gazduju, a završili su i postavljanje hiljadu sadnica na dužini od šest kilometara jer ih uništavaju nemarni poljoprivredni proizvođači prilikom ulaska i izlaska iz njiva. Udruženje ima 168 aktivnih lovaca, ali i problem jer nema novih, mladih članova.
– Ovakve aktivnosti sprovodimo radi zaštite prirode. Upoznajući lovna područja Kikinde, deca uče i kako se ona čuvaju jer divljač predstavlja prirodno bogatstvo – ocenila je sekretarka Sekretarijata, Miroslava Narančić.
Ona je najavila da će u Sekretarijatu nastaviti saradnju sa Lovačkim udruženjem i da će intenzivirali aktivnosti; planiraju se edukacije o zaštiti prirode, kinologiji i zabrani upotrebe oružja.
S. V. O.
Učiteljica Mirjana Cvejić bila je u prvoj generaciji đaka Učiteljske škole u Kikindi. Za katedrom je provela četiri decenije. Danas, u devedesetoj godini, pamti najvažnije – decu je, pre svega učila da poštuju starije i jedni druge.
Četrdeset godina učiteljskog staža: bezbroj ulazaka u učionicu, predavanja, propitivanja, priredbi, ekskurzija i škola u prirodi, rastanaka, pa susreta sa novim, radoznalim malim ljudima, neprestanog truda da izrastu u ljude za primer. I cveće od krep papira, sunđera i žice za Osmi mart. I onda, još jedno prepoznavanje na ulici: „Učiteljice Miro, da li me se sećate?“. Zar to nije najlepše, pita.
Mirjana Milačić jedna je od devojčica koje su, samo četiri godne posle rata upisale prvu Učiteljsku školu u Kikindi. Falilo je učitelja tih godina. Desetine dece krenulo je na nastavu koja se održavala u zgradi na mestu sadašnje Autobuske stanice. Tri godine kasnije, sa samo 17,5 godina i Mirjana je dobila svoje prvo odeljenje, u školi u Mokrinu u kojoj je, osam godina, kalila učiteljski poziv i odnos prema đacima.
Iako sa već etabliranim mestom u društvu, odazivali su se učitelji pozivima domovine u izgradnji. Još kao đaci Učiteljske škole odlazili su na radne akcije. Učiteljica Mira u biografiju je uspela da upiše čak tri: izgradnju Novog Beograda, pruge Doboj–Banja Luka i Svetozarevo (današnja Jagodina).
– Do voza koji je u Kikindu stizao po nas, akcijaše, tata me je, iz trećeg rejona vozio na špediteru koji je vukla mazga, a koji su nam ostali od Rusa – kaže Mirjana Cvejić. – Ništa to nije bilo sramota. Sramota je bila ne biti pošten.
U toku školske godine, mladi učitelji družili su se svake večeri u seoskoj Biblioteci. Bilo je tu i romantičnih susreta, naravno, a kovrdže crnooke Mirjane očarale su jednog Mokrinčanina kojeg su još neke mlade učiteljice potajno pogledale. U 23. godini Mirjana je postala supruga Artemija Cvejića, mašinskog inženjera. Dobili su Želimira i Dragoslavu.
Iz Mokrina je, po prekomandi, stigla u Školu „Đura Jakšić“ u Kikindi, u kojoj je radila do penzije. Malo toga ostalo je isto za pola veka, od prvog ulaska u razred učiteljice Mirjane, ali i za tri decenije, koliko je u penziji. Ili se, bolje rečeno, u slobodama i odnosima dece i nastavnika promenilo baš sve.
– Već drugog dana znali smo svako dete po imenu i sve o njemu – kaže. – U toku časa morali smo da stojimo, direktor je virio kroz ključaonicu, da proveri da nismo, slučajno, seli. Posećivali smo svako dete jednom godišnje, znali smo o njima sve što je bilo potrebno. Kažu da sam bila stroga, ali bila sam pravedna – i imala sam najbolje đake. Nisam pravila razliku po tome ko je iz kakve porodice i deca su to prepoznavala. Stvar je u poštovanju.
U drugom razredu, u školi u prirodi na Zlatiboru, sve ih je kupala, seća se. Džeparci su bili kod nje i dodeljivala ih je tako da se svi isto obraduju i da se niko ne ističe u trošenju. A đaci su slušali, i to ne samo njeni. Dok su nove, mlade učiteljice, sebi davale oduška uz kafu, učiteljica Mira je uspostavljala disciplinu u čitavom odmaralištu.
– Mora da postoji autoritet – kaže mi strogo. – Učili smo ih poštovanju, da se druže, da pomažu jedni drugima. Želela sam da imaju lep život. Uvek sam hvalila đaka, nisam nikada loše govorila roditeljima o detetu. Nisam dozvoljavala da se tuku, za vreme odmora sam bila sa njima, razgovarali smo, brinula sam o toj deci. Jer oni treba da se ugledaju na učitelja, da gledaju kako on postupa, da im bude uzor. Učitelj je i otac i mati i vaspitač.
A u takvom odnosu, smatralo se, nema mesta sentimentalnosti. Osim ponekad.
– Nisu se kupovali skupi pokloni učiteljicama. Bila sam jako srećna kada mi dete donese nešto što je samo napravilo. Decu sam učila, pre svega, da poštuju roditelje, to je osnovno, i svoje učitelje i jedni druge. Nisam dozvoljavala da se izruguju – kaže učiteljica Mira i nastavlja priču. – Muzičko se tada ocenjivalo tako što đak otpeva nešto. I nisu svi bili talentovani, naravno. Jedan dečak, i imena mu se sećam, nikako nije smeo da stane ispred celog odeljenja i peva, plašio se da će mu se deca smejati. Odvela sam ga iza table, da nas ne vide, da mi on, udarajući nogicom o pod, pažljivo i tiho, drhtavim glasićem, otpeva „Druže Tito, ljubičice bela“. Nikada to neću zaboraviti.
Sad su učitelji više drugovi s decom, kaže učiteljica Mira. To nije dobro, mora da postoji odnos poštovanja: đaka prema nastavniku, društva prema prosvetnom radniku. Kao nekada.
– Bili smo cenjeni, poštovali su nas. Danas, kad ga vidiš na ulici, ni ne znaš da je učitelj – kaže učiteljica Mira dok prebira po crno-belim fotografijama sa svojim prvim đacima u Mokrinu.
Na jednoj tridesetak mališana, poslužiteljka i učiteljica stoje i jedu užinu, hleb i pekmez. Na drugoj dvojica budućih muzičara ispred svih poziraju sa harmonikama otvorenih mehova. I, bez obzira na okolnosti i uzrast, iz svake od fotografija sa patinom nezadrživo isijava radost. I čvrsta vera u lep život i sjajnu budućnost.
Možda zato ne damo zaboravu te deliće detinjstva i čvrsto se držimo za najranija sećanja iz školskih dana. Kada je učiteljica bila uzor.
I možda se zato učiteljica Mira s toliko radosti prepoznaje sa svojim đacima. Koliko god godina imali, ona će za njih ostati učiteljica koja nije sedela na času, znala je ko je tužan i najviše se radovala onom cvetu od krep-papira.
S. Vulović Ostojić
