Nacionalna služba za zapošljavanje obaveštava da je danas, preko Banke Poštanska štedionica, počela isplatu redovne novčane naknade nezaposlenima za januar. Privremena novčana naknada za isti mesec, korisnicima koji žive na i izvan teritorije AP Kosova i Metohije, biće isplaćena sutra (četvrtak, 22. februar).
Month: February 2024
U akciji “Za šumu u tvom kraju”, koju sprovodi DDOR osiguranje, danas je u četvrtom rejonu u Kikindi posađeno 70 stabala. Kikinda je jedan od sedam gradova u kojima će ove godine biti organizovana sadnja stabala.
Sadnji su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i direktor filijale DDOR Kikinda Aleksandar Dragić, kao i zaposleni u gradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.
– Drago mi je da su sugrađani glasali da Kikinda dobije sadnice, a DDOR prepoznao značaj zaštite okoline i pošumljavanja, i da će nastaviti akciju jer je ova aktivnost uvrštena trogodišnji plan – rekao je Dragić.
Ukupno 70 sadnica javora, lipe, jarebike i ukrasnog bresta zasađeno je na prostorima na uglu ulica Stevana Sremca i Braće Opsenice i Braće Opsenice i Braće Sredojev.
– Drago mi je što smo izabrali baš ove dve lokacije i siguran sam da doprinosimo novom načinu razmišljanja o zaštiti prirode – rekao je gradonačelnik Lukač, zahvaljujući Kompaniji DDOR na donaciji. – Ovde su se i građani okupili da pomognu u sadnji jer je i njima važno da im okolina bude lepša. Grad Kikinda daje obećanje da će voditi računa o novom zelenilu. Verujem da ćemo, sa ovom kompanijom, realizovati još neke projekte.
DDOR osiguranje pokrenulo je akciju „Za šumu u tvom kraju“ 2022. godine sa ciljem da, pored podizanja svesti o značaju brige o zelenilu u urbanim sredinama, gradove u Srbiji obogati novim sadnicama drveća.
Kako bi se pružila prilika građanima da aktivno učestvuju u ovoj akciji, na sajtu DDOR-a, svake godine imaju priliku da glasaju za gradove u kojima će se akcija i realizovati. Nakon sadnje u Novom Sadu u decembru 2023. u ovog godini će, osim u Kikindi, biti preduzeta i u Bačkoj Palanci, Ćupriji, Staroj Pazovi, Nišu i Beogradu.
Projekat „Projekat Metahjuman“ – digitalno oživljen čovek koji je pre 10.000 godina zaista živeo u Lepenskom viru, posetioci Narodnog muzeja u Kikindi moći će da vide do 16. marta.Svi posetioci izložbe postaće deo naučne i digitalne revolucije, budući da je u pitanju inovativni projekat srpskih naučnika i inovatora, realizovan uz podršku nacionalne platforme Srbija stvara, prvi put predstavljen svetskoj javnosti na Svetskoj izložbi Ekspo 2020 u Dubaiju.
Ovaj projekat prvi put u istoriji je verno prikazao digitalno lice praistorijskog čoveka iz Lepenskog Vira, animirano i oživljeno uz pomoć vrhunske Metahuman tehnologije, razvijene u Srbiji. Grupa naučnika i inovatora iz Srbije, na čelu sa profesorkom sa Filozofskog fakulteta u Beogradu Sofijom Stefanović, prvo je na bazi analize iskopanih kostiju uradila realističan 3D model lobanje praistorijskog čoveka, a potom je uz pomoć vrhunske Metahjuman tehnologije koju je razvila domaća gejming kompanija „3lateral“ iz Novog Sada (deo Epik gejmsa) i Anril Endžina softvera – praistorijski čovek virtuleno i oživeo.
U sklopu predstavljanja projekta, planiran je i razgovor sa profesorkom Stefanović. Viša savetnica predsednice Vlade Srbije za kreativne industrije i turizam, koja predvodi tim nacionalne platforme Srbija stvara, Ana Ilić, ističe da je Metahuman projekat neverovatan spoj nauke i gejming industrije koji će u budućnosti imati veliki uticaj u brojnim drugim granama kreativnih industrija.
„To je upravo misija za koju se zalaže „Srbija stvara” – razvoj i podrška multidisciplinarnost, saradnje u oblasti inovacija i kreativnih industrija, podrška talentima, ali i predstavljanje Srbije u svetu kao moderne i inovativne zemlje“, izjavila je ona.
Izložbu Metahjuman pratiće i dodatne aktivnosti u vidu radionica i predavanja a do sada od zvaničnog otvaranja izložbe početkom februara postavku je videlo više od 450 posetilaca.
R.G. star 57 godina iz Kikinde doživeo je strujni udar na radnom mestu u fabrici „Toza Marković“. Kao radnik na održavanju, dok je otklanjao kvar na strujnim kablovima, došlo je do povrede u vidu opekotina.
Vrlo brzo, prebačen je u Opštu bolnicu gde mu je ukazana pomoć nakon koje je zadržan na Odeljenju intenzivne nege. Povređeni radnik ima opekotine glave, vrata i šake. Nije vitalno ugrožen, respiratorno hemodinamski je stabilan, svestan je i komunicira saznajemo u Bolnici.
O nemilom događaju obaveštena je policija i zaposleni u Policijskoj upravi obavili su uviđaj tokom kog je konstatovano da je došlo do povrede na radu. O događaju koji se desio u fabrici crepa obavešteno je i nadležno Javno tužilaštvo.
U Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u toku su radovi za koje su sredstva zajednički obezbedili Pokrajina i lokalna samouprava. Kako posao napreduje uverili su se pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak, gradonačelnik Nikola Lukač i članica Gradskog veća Valentina Mickovski koji su zajedno sa direktoricom škole Gordanom Rackov obišli radove. Ulaganja u ovu školu, samo su deo ukupnih investicija u obrazovanje za koje je u ovoj godini planirano oko milijardu dinara.
-Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i Grad obezbedili su 13 miliona dinara samo za školu „Sveti Sava“. Raduje me što je ova ustanova na listi prioriteta kada je reč o projektima sa kojima je konkurisano kod različitih sekretarijata Pokrajinske vlade. Prošla godina bila je plodonosna i iz budžeta Vlade Vojvodine obezbeđena su 203 miliona dinara za ustanove obrazovanja na teritoriji Grada. Osim ove ulaže se i u škole: „Žarko Zrenjanin“, „Miloš Crnjanski“, „Vuk Karadžić“, „Feješ Klaru“, „Milivoj Omorac“ u Iđošu, „1. oktobar“ u Bašaidu, „Vasa Stajić“ u Mokrinu, Gimnaziju „Dušan Vasiljev“ i Tehničku školu. Trudili smo se da podržimo naše škole, jer kada se uzme u obzir da ima 45 lokalnih samouprava u Vojvodini, treba se izboriti da ustanove obrazovanja u našem gradu imaju podršku. Ovo nisu male investicije i u prethodnih deset godina bilo je značajnih ulaganja u osnovne i srednje škole, ali i u Predškolsku ustanovu – istakla je Stanislava Hrnjak.
U školi „Sveti Sava“ kompletno se rekonstruišu sanitarni čvorovi na prvom, drugom i na trećem spratu posle 60 godina.
-Vidimo šta još treba da se uradi u ovoj ustanovi, ali to nije jedina škola u gradu nego je jedna od dvadeset. U saradnji sa Gradom, NIS-om i kroz razne druge projekte nastavićemo sa ozbiljnim investicijama. Ulažemo i u objekte koji su namenski građeni, ali i u one koji nisu. Zgrada u kojoj je škola u Novim Kozarcima stara je više od jednog veka i mnogo toga je urađeno da bude bolja. Ne pravimo razliku između škola sa 80 i onih sa 400 učenika jer je naš fokus na obrazovanju – dodala je Hrnjakova.
Gradonačelnik Lukač naveo je odličnu saradnju sa republičkim i pokrajinskim organima koji su doprineli da se realizuju kvalitetni projekti u svim oblastima.
-Hvala pokrajinskoj i republičkoj administraciji, ali i našim poslanicima koji se zajedno sa lokalnom samoupravom bore da stvorimo što bolje uslove za rad i učenje. Grad će biti podrška i sufinansiraće projekte škola i u narednom periodu kako bi sve obrazovne institucije bile još bolje i savremenije opremljene. Svake godine u gradskoj kasi opredelimo od 200 do 300 miliona dinara za ulaganja u obrazovanje, za stipendiranje studenata, podržavamo talente, sportiste, ali i manifestacije za decu i mlade – precizirao je Nikola Lukač.
Radovi su počeli u februaru i bili su preko potrebni.
-Pored zamene cevi, postaviće se nove sanitarije, pločice i stolarija, a projektom su obuhvaćeni i molersko – farbarski radovi. Završen je i posao u hodniku prema fiskulturnoj sali, a prošle godine sanirane su svlačionice. Preostaje još sanitarni čvor. Fiskulturnu salu i svlačionice, osim učenika koriste i sportski klubovi koji ovde treniraju – napomenula je Gordana Rackov.
Kikinda u fokusu
Ovih dana završen je konkurs Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje za nov krug ulaganja.
-Škole su aplicirale za sredstva, a ja i kolega Miodrag Bulajić založićemo se da Kikinda opet bude u fokusu. Sigurna sam da ćemo obezbediti finansije za dalja ulaganja – precizirala je Stanislava Hrnjak.
Pokrajinska vlada za tekuća i kapitalna ulaganja u Kikindi tokom 2023. godine obezbedila je 503.964.930 dinara, dok direktno školama od strane Pokrajine obezbeđeno 203.020.250 dinara, što je ukupno za grad i škole 707 miliona dinara.
A.Đ.
Tijana Levnajić, balerina, koreografkinja i osnivačica škole modernog plesa „Step Up“, i Dorotea Borenović, plesačica, putuju na stručno usavršavanje u Dubai.
– Veoma sam uzbuđena jer ću obogatiti svoje znanje – kaže Tijana. – Svaka radionica puno znači, učimo nove korake koje posle možemo da primenimo.
Obuka je internacionalna, traje pet dana i biće to prilika i za učenje i za sticanje novih iskustava, kaže Tijana i dodaje da se u školi plesa već pripremaju za nova takmičenja.
U Školi „Step Up“ koja radi u Kulturnom centru i sali „Gusala“, plesom se bavi četrdesetak dece i mladih, uzrasta od tri do 13 godina. Novost je da je Tijana školu modernog plesa odnedavno pokrenula i u Novom Sadu.
Prateći program instalacije „Meta hjuman“ u Narodnom muzeju je Festival arheološkog filma. Program počinje danas 21. i traje do petka, 23. februara. Projekcije filmova počinju u 18 sati, dok su reprizni termini za školske grupe, istim danima, od 10 do 17 sati.
Danas su na programu dva filma i to „Srednjokovna moda“ i „Toplica u srednjem veku“ autorke Svetlane Ilić. Sutra su filmovi „Antička žena na Balkanu“ i „Video igre arheologije autora Bojana vokrkapića odnosno Fondacije „Neozoik“. Poslednjeg dana, u petak, mogu se pogledati projekcije filma „Novo brdo: Grad srebrni i usitinu zlatni“ autorke Svetlane Ilić i „Kad su kamile šetale Balkanom“ Fondacije „Neozoik“.
Festival se organizuje u saradnji sa Narodnim muzejom Srbije.
Deci predškolskog uzrasta, učenicima nižih razreda osnovnih škola i porodicama su na raspolaganju radionice o praistoriji u muzejskom Klubu. Projekcije filmova i radionice su besplatne.
Gradonačelnik Nikola Lukač i v. d. direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev prisustvovali su danas „Kick off” sastanku projekta „Rebooting“ koji je organizovao Savez OPENS u Novom Sadu i na kojem su učestvovali i partneri iz još šest gradova u Vojvodini: Subotice, Sombora, Bečeja, Sremske Mitrovice, Zrenjanina i Pančeva.
– Ideja je da sa mladima u tim gradovima radimo na njihovim veštinama i znanjima, da ih uključimo u zajednicu, u društvo, da radimo na promociji Evrope i evropskih vrednosti. Danas je predstavljanje projekta i dogovaramo se o aktivnostima – rekao je koordinator OPENS-a, Vukašin Grozdanović.
Nakon sastanka, u Gradskoj kući je priređeno zvanično otvaranje projekta kojem su prisustvovali Milan Đurić, gradonačelnik Novog Sada, gradonačelnici gradova u projektu, kao i predstavnici delegacija EU – finansijera projekta koji će se realizovati u naredne tri godine i za koji je opredeljeno 85 miliona dinara.
S. V. O.
Kako najavljuju iz „Elektrodistribucije“, zbog radova će u četvrtak, 22. februara, od 9 do 15 sati, i u petak, 23. februara, od 8 do 14 sati, bez struje ostati potrošači na Teremijskom drumu, posle pruge prema deponiji.
U petak struju neće imati ni potrošači u Novim Kozarcima, u ulici Kralja Petra Prvog, od ulice Branka Ćopića do broja 101. Prekid u snabdevanju trajaće od 9 do 10 sati.
Istog dana, od 11 do 12.30 struje neće biti u Kikindi, u ulici Đure Daničića, od Masarikove do Suvačarske.
Svečanom obeležavanju jubileja, 15 godina društveno odgovornog programa kompanije NIS „Zajednici zajedno“, prisustvovali su gradonačelnik, Nikola Lukač, član Gradskog veća Saša Tanackov i predstavnik korisnika sredstava projekta „Zajednici zajedno“ dr Dušan Prekratić. Ovogodišnji konkurs Programa posvećen je obrazovanju i nauci i usmeren je na podršku projektima osnovnih i srednjih škola u domenu osavremenjivanja nastavnog procesa i infrastrukture objekata, kao i projektima naučno-istraživačkih organizacija i naučno-tehnoloških parkova radi unapređenja infrastrukturnih i inovacionih kapaciteta naučnih ustanova.
U okviru svečanosti, koja je održana u Palati Srbija, predstavljeni su rezultati 1.136 projekata, koji su realizovani u 13 gradova širom zemlje, a u koje je uloženo 1,7 milijardi dinara. Obraćajući se prisutnima, Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a je istakao, da je u toku programa „Zajednici zajedno“ unapređen rad više od 180 obrazovnih ustanova, 40 institucija kulture, 45 bolnica i domova zdravlja.
Da je kompanija NIS stub energetskog snabdevanja naše zemlje, kao i da je jedna od najuspešnijih kompanija, rekla je u svom govoru ministarka energetike, Dubravka Đedović Handanović. Događaj su uveličali i ministarka nauke Jelena Begović, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i ministarka zdravlja Danica Grujičić kao i predstavnici drugih gradova i lokalnih samouprava.
Za 15 godina saradnje preko programa “Zajednici zajedno” Kikinda je dobila blizu 272 miliona dinara, a podržana su 172 projekta.
A.Đ.