Национална служба за запошљавање обавештава да је данас, преко Банке Поштанска штедионица, почела исплату редовне новчане накнаде незапосленима за јануар. Привремена новчана накнада за исти месец, корисницима који живе на и изван територије АП Косова и Метохије, биће исплаћена сутра (четвртак, 22. фебруар).
Монтх: Ф 2024
У акцији “За шуму у твом крају”, коју спроводи ДДОР осигурање, данас је у четвртом рејону у Кикинди посађено 70 стабала. Кикинда је један од седам градова у којима ће ове године бити организована садња стабала.
Садњи су присуствовали градоначелник Никола Лукач и директор филијале ДДОР Кикинда Александар Драгић, као и запослени у градском Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.
– Драго ми је да су суграђани гласали да Кикинда добије саднице, а ДДОР препознао значај заштите околине и пошумљавања, и да ће наставити акцију јер је ова активност уврштена трогодишњи план – рекао је Драгић.
Укупно 70 садница јавора, липе, јаребике и украсног бреста засађено је на просторима на углу улица Стевана Сремца и Браће Опсенице и Браће Опсенице и Браће Средојев.
– Драго ми је што смо изабрали баш ове две локације и сигуран сам да доприносимо новом начину размишљања о заштити природе – рекао је градоначелник Лукач, захваљујући Компанији ДДОР на донацији. – Овде су се и грађани окупили да помогну у садњи јер је и њима важно да им околина буде лепша. Град Кикинда даје обећање да ће водити рачуна о новом зеленилу. Верујем да ћемо, са овом компанијом, реализовати још неке пројекте.
ДДОР осигурање покренуло је акцију „За шуму у твом крају“ 2022. године са циљем да, поред подизања свести о значају бриге о зеленилу у урбаним срединама, градове у Србији обогати новим садницама дрвећа.
Како би се пружила прилика грађанима да активно учествују у овој акцији, на сајту ДДОР-а, сваке године имају прилику да гласају за градове у којима ће се акција и реализовати. Након садње у Новом Саду у децембру 2023. у овог години ће, осим у Кикинди, бити предузета и у Бачкој Паланци, Ћуприји, Старој Пазови, Нишу и Београду.
Пројекат „Пројекат Метахјуман“ – дигитално оживљен човек који је пре 10.000 година заиста живео у Лепенском виру, посетиоци Народног музеја у Кикинди моћи ће да виде до 16. марта.Сви посетиоци изложбе постаће део научне и дигиталне револуције, будући да је у питању иновативни пројекат српских научника и иноватора, реализован уз подршку националне платформе Србија ствара, први пут представљен светској јавности на Светској изложби Експо 2020 у Дубаију.
Овај пројекат први пут у историји је верно приказао дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, анимирано и оживљено уз помоћ врхунске Метахуман технологије, развијене у Србији. Група научника и иноватора из Србије, на челу са професорком са Филозофског факултета у Београду Софијом Стефановић, прво је на бази анализе ископаних костију урадила реалистичан 3Д модел лобање праисторијског човека, а потом је уз помоћ врхунске Метахјуман технологије коју је развила домаћа гејминг компанија „3латерал“ из Новог Сада (део Епик гејмса) и Анрил Енџина софтвера – праисторијски човек виртулено и оживео.
У склопу представљања пројекта, планиран је и разговор са професорком Стефановић. Виша саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и туризам, која предводи тим националне платформе Србија ствара, Ана Илић, истиче да је Метахуман пројекат невероватан спој науке и гејминг индустрије који ће у будућности имати велики утицај у бројним другим гранама креативних индустрија.
„То је управо мисија за коју се залаже „Србија ствара” – развој и подршка мултидисциплинарност, сарадње у области иновација и креативних индустрија, подршка талентима, али и представљање Србије у свету као модерне и иновативне земље“, изјавила је она.
Изложбу Метахјуман пратиће и додатне активности у виду радионица и предавања а до сада од званичног отварања изложбе почетком фебруара поставку је видело више од 450 посетилаца.
Р.Г. стар 57 година из Кикинде доживео је струјни удар на радном месту у фабрици „Тоза Марковић“. Као радник на одржавању, док је отклањао квар на струјним кабловима, дошло је до повреде у виду опекотина.
Врло брзо, пребачен је у Општу болницу где му је указана помоћ након које је задржан на Одељењу интензивне неге. Повређени радник има опекотине главе, врата и шаке. Није витално угрожен, респираторно хемодинамски је стабилан, свестан је и комуницира сазнајемо у Болници.
О немилом догађају обавештена је полиција и запослени у Полицијској управи обавили су увиђај током ког је констатовано да је дошло до повреде на раду. О догађају који се десио у фабрици црепа обавештено је и надлежно Јавно тужилаштво.
У Основној школи „Свети Сава“ у току су радови за које су средства заједнички обезбедили Покрајина и локална самоуправа. Како посао напредује уверили су се покрајинска посланица Станислава Хрњак, градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски који су заједно са директорицом школе Горданом Рацков обишли радове. Улагања у ову школу, само су део укупних инвестиција у образовање за које је у овој години планирано око милијарду динара.
-Покрајински секретаријат за образовање и Град обезбедили су 13 милиона динара само за школу „Свети Сава“. Радује ме што је ова установа на листи приоритета када је реч о пројектима са којима је конкурисано код различитих секретаријата Покрајинске владе. Прошла година била је плодоносна и из буџета Владе Војводине обезбеђена су 203 милиона динара за установе образовања на територији Града. Осим ове улаже се и у школе: „Жарко Зрењанин“, „Милош Црњански“, „Вук Караџић“, „Фејеш Клару“, „Миливој Оморац“ у Иђошу, „1. октобар“ у Башаиду, „Васа Стајић“ у Мокрину, Гимназију „Душан Васиљев“ и Техничку школу. Трудили смо се да подржимо наше школе, јер када се узме у обзир да има 45 локалних самоуправа у Војводини, треба се изборити да установе образовања у нашем граду имају подршку. Ово нису мале инвестиције и у претходних десет година било је значајних улагања у основне и средње школе, али и у Предшколску установу – истакла је Станислава Хрњак.
У школи „Свети Сава“ комплетно се реконструишу санитарни чворови на првом, другом и на трећем спрату после 60 година.
-Видимо шта још треба да се уради у овој установи, али то није једина школа у граду него је једна од двадесет. У сарадњи са Градом, НИС-ом и кроз разне друге пројекте наставићемо са озбиљним инвестицијама. Улажемо и у објекте који су наменски грађени, али и у оне који нису. Зграда у којој је школа у Новим Козарцима стара је више од једног века и много тога је урађено да буде боља. Не правимо разлику између школа са 80 и оних са 400 ученика јер је наш фокус на образовању – додала је Хрњакова.
Градоначелник Лукач навео је одличну сарадњу са републичким и покрајинским органима који су допринели да се реализују квалитетни пројекти у свим областима.
-Хвала покрајинској и републичкој администрацији, али и нашим посланицима који се заједно са локалном самоуправом боре да створимо што боље услове за рад и учење. Град ће бити подршка и суфинансираће пројекте школа и у наредном периоду како би све образовне институције биле још боље и савременије опремљене. Сваке године у градској каси определимо од 200 до 300 милиона динара за улагања у образовање, за стипендирање студената, подржавамо таленте, спортисте, али и манифестације за децу и младе – прецизирао је Никола Лукач.
Радови су почели у фебруару и били су преко потребни.
-Поред замене цеви, поставиће се нове санитарије, плочице и столарија, а пројектом су обухваћени и молерско – фарбарски радови. Завршен је и посао у ходнику према фискултурној сали, а прошле године саниране су свлачионице. Преостаје још санитарни чвор. Фискултурну салу и свлачионице, осим ученика користе и спортски клубови који овде тренирају – напоменула је Гордана Рацков.
Кикинда у фокусу
Ових дана завршен је конкурс Покрајинског секретаријата за образовање за нов круг улагања.
-Школе су аплицирале за средства, а ја и колега Миодраг Булајић заложићемо се да Кикинда опет буде у фокусу. Сигурна сам да ћемо обезбедити финансије за даља улагања – прецизирала је Станислава Хрњак.
Покрајинска влада за текућа и капитална улагања у Кикинди током 2023. године обезбедила је 503.964.930 динара, док директно школама од стране Покрајине обезбеђено 203.020.250 динара, што је укупно за град и школе 707 милиона динара.
А.Ђ.
Тијана Левнајић, балерина, кореографкиња и оснивачица школе модерног плеса „Степ Уп“, и Доротеа Бореновић, плесачица, путују на стручно усавршавање у Дубаи.
– Веома сам узбуђена јер ћу обогатити своје знање – каже Тијана. – Свака радионица пуно значи, учимо нове кораке које после можемо да применимо.
Обука је интернационална, траје пет дана и биће то прилика и за учење и за стицање нових искустава, каже Тијана и додаје да се у школи плеса већ припремају за нова такмичења.
У Школи „Степ Уп“ која ради у Културном центру и сали „Гусала“, плесом се бави четрдесетак деце и младих, узраста од три до 13 година. Новост је да је Тијана школу модерног плеса однедавно покренула и у Новом Саду.
Пратећи програм инсталације „Мета хјуман“ у Народном музеју је Фестивал археолошког филма. Програм почиње данас 21. и траје до петка, 23. фебруара. Пројекције филмова почињу у 18 сати, док су репризни термини за школске групе, истим данима, од 10 до 17 сати.
Данас су на програму два филма и то „Средњоковна мода“ и „Топлица у средњем веку“ ауторке Светлане Илић. Сутра су филмови „Античка жена на Балкану“ и „Видео игре археологије аутора Бојана вокркапића односно Фондације „Неозоик“. Последњег дана, у петак, могу се погледати пројекције филма „Ново брдо: Град сребрни и уситину златни“ ауторке Светлане Илић и „Кад су камиле шетале Балканом“ Фондације „Неозоик“.
Фестивал се организује у сарадњи са Народним музејом Србије.
Деци предшколског узраста, ученицима нижих разреда основних школа и породицама су на располагању радионице о праисторији у музејском Клубу. Пројекције филмова и радионице су бесплатне.
Градоначелник Никола Лукач и в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев присуствовали су данас „Кицк офф” састанку пројекта „Ребоотинг“ који је организовао Савез ОПЕНС у Новом Саду и на којем су учествовали и партнери из још шест градова у Војводини: Суботице, Сомбора, Бечеја, Сремске Митровице, Зрењанина и Панчева.
– Идеја је да са младима у тим градовима радимо на њиховим вештинама и знањима, да их укључимо у заједницу, у друштво, да радимо на промоцији Европе и европских вредности. Данас је представљање пројекта и договарамо се о активностима – рекао је координатор ОПЕНС-а, Вукашин Гроздановић.
Након састанка, у Градској кући је приређено званично отварање пројекта којем су присуствовали Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада, градоначелници градова у пројекту, као и представници делегација ЕУ – финансијера пројекта који ће се реализовати у наредне три године и за који је опредељено 85 милиона динара.
С. В. О.
Како најављују из „Електродистрибуције“, због радова ће у четвртак, 22. фебруара, од 9 до 15 сати, и у петак, 23. фебруара, од 8 до 14 сати, без струје остати потрошачи на Теремијском друму, после пруге према депонији.
У петак струју неће имати ни потрошачи у Новим Козарцима, у улици Краља Петра Првог, од улице Бранка Ћопића до броја 101. Прекид у снабдевању трајаће од 9 до 10 сати.
Истог дана, од 11 до 12.30 струје неће бити у Кикинди, у улици Ђуре Даничића, од Масарикове до Сувачарске.
Свечаном обележавању јубилеја, 15 година друштвено одговорног програма компаније НИС „Заједници заједно“, присуствовали су градоначелник, Никола Лукач, члан Градског већа Саша Танацков и представник корисника средстава пројекта „Заједници заједно“ др Душан Прекратић. Овогодишњи конкурс Програма посвећен је образовању и науци и усмерен је на подршку пројектима основних и средњих школа у домену осавремењивања наставног процеса и инфраструктуре објеката, као и пројектима научно-истраживачких организација и научно-технолошких паркова ради унапређења инфраструктурних и иновационих капацитета научних установа.
У оквиру свечаности, која је одржана у Палати Србија, представљени су резултати 1.136 пројеката, који су реализовани у 13 градова широм земље, а у које је уложено 1,7 милијарди динара. Обраћајући се присутнима, Кирил Тјурдењев, генерални директор НИС-а је истакао, да је у току програма „Заједници заједно“ унапређен рад више од 180 образовних установа, 40 институција културе, 45 болница и домова здравља.
Да је компанија НИС стуб енергетског снабдевања наше земље, као и да је једна од најуспешнијих компанија, рекла је у свом говору министарка енергетике, Дубравка Ђедовић Хандановић. Догађај су увеличали и министарка науке Јелена Беговић, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и министарка здравља Даница Грујичић као и представници других градова и локалних самоуправа.
За 15 година сарадње преко програма “Заједници заједно” Кикинда је добила близу 272 милиона динара, а подржана су 172 пројекта.
А.Ђ.