фебруар 2, 2026

Дан: 21. фебруар 2024.

branimir-nestorovic

Др Бранимир Несторовић и Александар Павић напустили су покрет „МИ – Глас из народа“, саопштио је тај покрет.

„У току процеса преображаја Покрета МИ – Глас из народа дошло је до извесних неспоразума унутар руководства, групи од седам оснивача, и Др Бранимир Несторовић и Александар Павић су јуче, 20. фебруара 2024. године, демонстративно напустили Покрет МИ – Глас из народа“, саопштено је на сајту покрета.

Како се наводи, „у сенци неспоразума и инсинуација против неких од оснивача“ др Бранимир Несторовић је ултимативно тражио да он буде председник те странке иако је било договорено да се остане при изворном принципу колективног руководства које чини седам оснивача.

На гласању тај ултиматум др Несторовића није добио подршку већине оснивача и он је потом демонстративно напустио Покрет, а за њим и Александар Павић.

„Покрет, међутим, наставља са планираним радом и преображајем у политичку странку. Њиме ће руководити Веће Покрета које чини пет оснивача, Синиша Љепојевић проф. др Митар Ковач, проф. др Јован Јањић, Бранко Павловић и Драган Станојевић, према томе, у раду Покрета све остаје по старом и планирани циљеви се остварују“, наводи се у саопштењу.

fudbal.-kup

Лакши тренинг, на отварању званичне сезоне, имао је српсколигаш против члана војвођанског „Истока” који је ове зиме остао без целога јесењег тима: ЖАК – ОФК Кикинда 0:7.

На почетак серије чекало се мање од два минута, Барбул је извео корнер, а Мојсиловић с прве стативе донео предност. Молнар је, у 19, боком угурао набачену лопту за 0:2, а трећи погодак (22. минут) био је пресликани први, били су исти и актери. Барбул је и четврти пут асистирао (29.) потом се Мирков поклонио за 0:4, а до одмора (35.) још је Молнар забио, пошто је прошао по средини, те Вемић (37.) када га је пронашао Радовановић. У наставку, гости су спустили гас, па је једино Бенке (71.), ударцем искоса, ставио тачку.

ЖАК: Кузмановски, Баба, Ходик (Бошков), Зарић (Алмаши), Малогајски (Шанта), Петровић (Врбашки), Утржен, Лабус, Раду (Секереш), Бербаков, Лакић.

ОФК КИКИНДА: Француски (Жилић), Лукић, Кецман, Мирков (Вељковић), Молнар (Виловски), Нађпал, Вемић, Мојсиловић (Јокић), Барбул, Лолић (Бенке), Радовановић.

Д. П.

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

На конкурс који је расписао Град Кикинда за најбољу књигу на српском језику у 2023. години, а поводом обележавања сто година од смрти Душана Васиљева, пристигла су 152 наслова које је жири узео у разматрање. Почетком марта биће објављена прва селекција у ширем избору.

Жири ради у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе
Писарев, члан. Град Кикинда и жири се захваљују свим издавачима и књижевницима који су
послали своје књиге на конкурс.Додела награде планирана је  на свечаној академији у оквиру ширег програма обележавања стогодишњице смрти Душана Васиљева. Награда се састоји од повеље и новчаног износа од 1.500 евра.

Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.

novac

Национална служба за запошљавање обавештава да је данас, преко Банке Поштанска штедионица, почела исплату редовне новчане накнаде незапосленима за јануар. Привремена новчана накнада за исти месец, корисницима који живе на и изван територије АП Косова и Метохије, биће исплаћена сутра (четвртак, 22. фебруар).

DDOR-sadnice-(3)

У акцији “За шуму у твом крају”, коју спроводи ДДОР осигурање, данас је у четвртом рејону у Кикинди посађено 70 стабала. Кикинда је један од седам градова у којима ће ове године бити организована садња стабала.

Садњи су присуствовали градоначелник Никола Лукач и директор филијале ДДОР Кикинда Александар Драгић, као и запослени у градском Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

– Драго ми је да су суграђани гласали да Кикинда добије саднице, а ДДОР препознао значај заштите околине и пошумљавања, и да ће наставити акцију јер је ова активност уврштена трогодишњи план – рекао је Драгић.

Укупно 70 садница јавора, липе, јаребике и украсног бреста засађено је на  просторима на углу улица Стевана Сремца и Браће Опсенице и Браће Опсенице и Браће Средојев.

– Драго ми је што смо изабрали баш ове две локације и сигуран сам да доприносимо новом начину размишљања о заштити природе – рекао је градоначелник Лукач, захваљујући Компанији ДДОР на донацији. – Овде су се и грађани окупили да помогну у садњи јер је и њима важно да им околина буде лепша. Град Кикинда даје обећање да ће водити рачуна о новом зеленилу. Верујем да ћемо, са овом компанијом, реализовати још неке пројекте.

ДДОР осигурање покренуло је акцију „За шуму у твом крају“ 2022. године са циљем да, поред подизања свести о значају бриге о зеленилу у урбаним срединама, градове у Србији обогати новим садницама дрвећа.

Како би се пружила прилика грађанима да активно учествују у овој акцији, на сајту ДДОР-а, сваке године имају прилику да гласају за градове у којима ће се акција и реализовати. Након садње у Новом Саду у децембру 2023. у овог години ће, осим у Кикинди, бити предузета и у Бачкој Паланци, Ћуприји, Старој Пазови, Нишу и Београду.

Praistorijski covek (2)

Пројекат „Прojeкат Метахjуман“ – дигитално оживљен човек који је пре 10.000 година заиста живео у Лепенском виру, посетиоци Народног музеја у Кикинди моћи ће да виде до 16. марта.Сви посетиоци изложбе постаће део научне и дигиталне револуције, будући да је у питању иновативни пројекат српских научника и иноватора, реализован уз подршку националне платформе Србија ствара, први пут представљен светској јавности на Светској изложби Експо 2020 у Дубаију.

Овај пројекат први пут у историји је верно приказао дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, анимирано и оживљено уз помоћ врхунске Метахуман технологије, развијене у Србији. Група научника и иноватора из Србије, на челу са професорком са Филозофског факултета у Београду Софијом Стефановић, прво је на бази анализе ископаних костију урадила реалистичан 3Д модел лобање праисторијског човека, а потом је уз помоћ врхунске Метахјуман технологије коју је развила домаћа гејминг компанија „3латерал“ из Новог Сада (део Епик гејмса) и Анрил Енџина софтвера – праисторијски човек виртулено и оживео.

У склопу представљања пројекта, планиран је и разговор са професорком Стефановић. Виша саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и туризам, која предводи тим националне платформе Србија ствара, Ана Илић, истиче да је Метахуман пројекат невероватан спој науке и гејминг индустрије који ће у будућности имати велики утицај у бројним другим гранама креативних индустрија.

„То је управо мисија за коју се залаже „Србија ствара” – развој и подршка мултидисциплинарност, сарадње у области иновација и креативних индустрија, подршка талентима, али и представљање Србије у свету као модерне и иновативне земље“, изјавила је она.

Изложбу Метахјуман пратиће и додатне активности у виду радионица и предавања а до сада од званичног отварања изложбе почетком фебруара поставку је видело више од 450 посетилаца.

toza

Р.Г. стар 57 година из Кикинде доживео је струјни удар на радном месту у фабрици „Тоза Марковић“. Као радник на одржавању, док је отклањао квар на струјним кабловима, дошло је до повреде у виду опекотина.

Врло брзо, пребачен је у Општу болницу где му је указана помоћ након које је задржан на Одељењу интензивне неге. Повређени радник има опекотине главе, врата и шаке. Није витално угрожен, респираторно хемодинамски је стабилан, свестан је и комуницира сазнајемо у Болници.

О немилом догађају обавештена је полиција и запослени у Полицијској управи обавили су увиђај током ког је констатовано да је дошло до повреде на раду. О догађају који се десио у фабрици црепа обавештено је и надлежно Јавно тужилаштво.

1708504408099

У Основној школи „Свети Сава“ у току су радови за које су средства заједнички обезбедили Покрајина и локална самоуправа. Како посао напредује уверили су се покрајинска посланица Станислава Хрњак, градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски који су заједно са директорицом школе Горданом Рацков обишли радове. Улагања у ову школу, само су део укупних инвестиција у образовање за које је у овој години планирано око милијарду динара.

-Покрајински секретаријат за образовање и Град обезбедили су 13 милиона динара само за школу „Свети Сава“. Радује ме што је ова установа на листи приоритета када је реч о пројектима са којима је конкурисано код различитих секретаријата Покрајинске владе. Прошла година била је плодоносна и из буџета Владе Војводине обезбеђена су 203 милиона динара за установе образовања на територији Града. Осим ове улаже се и у школе: „Жарко Зрењанин“, „Милош Црњански“, „Вук Караџић“, „Фејеш Клару“, „Миливој Оморац“ у Иђошу, „1. октобар“ у Башаиду, „Васа Стајић“ у Мокрину, Гимназију „Душан Васиљев“ и Техничку школу. Трудили смо се да подржимо наше школе, јер када се узме у обзир да има 45 локалних самоуправа у Војводини, треба се изборити да установе образовања у нашем граду имају подршку. Ово нису мале инвестиције и у претходних десет година било је значајних улагања у основне и средње школе, али и у Предшколску установу – истакла је Станислава Хрњак.

У школи „Свети Сава“ комплетно се реконструишу санитарни чворови на првом, другом и на трећем спрату после 60 година.

-Видимо шта још треба да се уради у овој установи, али то није једина школа у граду него је једна од двадесет. У сарадњи са Градом, НИС-ом и кроз разне друге пројекте наставићемо са озбиљним инвестицијама. Улажемо и у објекте који су наменски грађени, али и у оне који нису. Зграда у којој је школа у Новим Козарцима стара је више од једног века и много тога је урађено да буде боља. Не правимо разлику између школа са 80 и оних са 400 ученика јер је наш фокус на образовању – додала је Хрњакова.

Градоначелник Лукач навео је одличну сарадњу са републичким и покрајинским органима који су допринели да се реализују квалитетни пројекти у свим областима.

-Хвала покрајинској и републичкој администрацији, али и нашим посланицима који се заједно са локалном самоуправом боре да створимо што боље услове за рад и учење. Град ће бити подршка и суфинансираће пројекте школа и у наредном периоду како би све образовне институције биле још боље и савременије опремљене. Сваке године у градској каси определимо од 200 до 300 милиона динара за улагања у образовање, за стипендирање студената, подржавамо таленте, спортисте, али и манифестације за децу и младе – прецизирао је Никола Лукач.

Радови су почели у фебруару и били су преко потребни.

-Поред замене цеви, поставиће се нове санитарије, плочице и столарија, а пројектом су обухваћени и молерско – фарбарски радови. Завршен је и посао у ходнику према фискултурној сали, а прошле године саниране су свлачионице. Преостаје још санитарни чвор. Фискултурну салу и свлачионице, осим ученика користе и спортски клубови који овде тренирају – напоменула је Гордана Рацков.

Kикинда у фокусу

Ових дана завршен је конкурс Покрајинског секретаријата за образовање за нов круг улагања.

-Школе су аплицирале за средства, а ја и колега Миодраг Булајић заложићемо се да Кикинда опет буде у фокусу. Сигурна сам да ћемо обезбедити финансије за даља улагања – прецизирала је Станислава Хрњак.

Покрајинска влада за текућа и капитална улагања у Кикинди током 2023. године обезбедила је 503.964.930 динара, док директно школама од стране Покрајине обезбеђено 203.020.250 динара, што је укупно за град и школе 707 милиона динара.

А.Ђ.

Tijana-i-Dorotea-(1)

Тијана Левнајић, балерина, кореографкиња и оснивачица школе модерног плеса „Step Up“, и Доротеа Бореновић, плесачица, путују на стручно усавршавање у Дубаи.

– Веома сам узбуђена јер ћу обогатити своје знање – каже Тијана. – Свака радионица пуно значи, учимо нове кораке које после можемо да применимо.

Обука је интернационална, траје пет дана и биће то прилика и за учење и за стицање нових искустава, каже Тијана и додаје да се у школи плеса већ припремају за нова такмичења.

У Школи „Step Up“ која ради у Културном центру и сали „Гусала“, плесом се бави четрдесетак деце и младих, узраста од три до 13 година. Новост је да је Тијана школу модерног плеса однедавно покренула и у Новом Саду.

 

428673276-885186146949389-6445394416502393340-n

Пратећи програм инсталације „Мета хјуман“ у Народном музеју је Фестивал археолошког филма.  Програм почиње данас 21. и траје до петка, 23. фебруара. Пројекције филмова почињу у 18 сати, док су репризни термини за школске групе, истим данима, од 10 до 17 сати.

Данас су на програму два филма и то  „Средњоковна мода“ и „Топлица у средњем веку“ ауторке Светлане Илић. Сутра су филмови „Античка жена на Балкану“ и „Видео игре археологије аутора Бојана вокркапића односно Фондације „Неозоик“. Последњег дана, у петак,  могу се погледати пројекције филма „Ново брдо: Град сребрни и уситину златни“ ауторке Светлане Илић и „Кад су камиле шетале Балканом“ Фондације „Неозоик“.

Фестивал се организује у сарадњи са Народним музејом Србије.

Деци предшколског узраста, ученицима нижих разреда основних школа и породицама су на располагању радионице о праисторији у музејском Клубу. Пројекције филмова и радионице су бесплатне.

Don`t copy text!