фебруар 3, 2026

Дан: 13. јануар 2024.

novak matem olimpijada 2

Златну медаљу из математике освојио је Новак Деспотовић (16) из Кикинде, ученик трећег разреда Математичке гимназије у Београду, на јубиларној 20. Жаутиковској олимпијади из математике, физике и информатике у Казахстану. Новак је и најмлађи у тиму српских математичара који су учествовали на овом такмичење које је треће по значају у свету.

-Такмичење је организовано у понедељак и уторак и задаци су се радили два дана по четири сата. Реч је о изузетном захтевним задацима светског нивоа. У петак су објављени резултати који су показали да је  Новак од шест задатака урадио је пет целих и мало му је недостајало да буде апсолутни победник Олимпијаде. Презадовољан је постигнутим пошто му је циљ да ове године стигне до најбоље светске математичке олимпијаде ИМО – сазнајемо од поносних тате Милутина и мајке Маје Деспотовић.

На овој олимпијади ученици Математичке гимназије освојили су седам медаља, злато из математике и информатике, као и по две бронзе из физике и из математике и једну из информатике.

Ученици су освојили и бронзану медаљу на кошаркашком турниру у оквиру олимпијаде. Новак је и овде остварио одличан успех јер је проглашен за другог најбољег кошаркаша турнира.

На математичкој  Олимпијади учествовало је више од 700 ученика из 17 земаља.

 

68b7d2e2-adc2-49e3-95ed-bca31ad570d1

Туристи из Русије који живе у Београду боравили су у посети Кикинди. Њих двадесетак посетило је Музеј „Тера“ и Народни музеј, а највише су се задржали на Градском тргу где су уживали у највећем урбаном зимовалишту сова ушара на свету.

Породично су у наш град дошли супружници Арцев и Јулија Никитини са тројицом синова Владиславом, Алексејем и Владимиром.

-Већ две године живимо у Београду и радо смо се одазвали позиву да проведемо дан у вашем граду и сазнамо више о совама које овде бораве током зиме. Заљубљеници смо у природу и природне феномене, а ово је свакако један од њих. Трг окружују и старе зграде и веома нам се свидело све што смо видели. Чули смо да имате и „Дане лудаје“ и да су тикве огромне тако да ћемо се потрудити да дођемо и на ову манифестацију – казао је Арцев Никитини.

Са гостима из Русије део дана провео је и градоначелник Никола Лукач, који је и сам живео и радио у Русији. Иницијативу за посету нашем граду, како смо сазнали, покренуо је Алексеј Калко.

-Са представницима Туристичке организације упознали смо се на сајму туризма у Новом Саду и имали смо жељу да се упознамо са свим културним и природним потенцијалима. Видели смо велике теракоте, сове које зимују на Градском тргу, а упознали смо се и са мамутицом Киком. Неки од нас су дуже и краће у Београду и желели смо да упознамо и остали део Србије. Кикинда је прелеп град, људи су љубазни и све што смо видели било нам је интересантно и занимљиво. Доћи ћемо сигурно и у летњим месецима када све олиста – напоменуо је Алексеј Калко.

0aabd64e-5665-4d2e-8b72-cd43950d0942

Деци ратних ветерана, већ по традицији, уочи српске Нове године подељени су пакетићи. Да доживљај буде потпун побринули су се васпитачи вртића „Плави чуперак“ који су на сцени извели представу „Пут око света“, а Владимир Радојчић из удружења „Српски ратни ветерани“ подсетио да се ова акција организује од 2015. године.

-Ово је десета и јубиларна година како организујемо доделу пакетића. Ове године успели смо да прикупимо 150 пакетића, за децу, али и унуке погинулих. Ово нам је прва активност у овој години, а у плану нам је да проширимо нашу делатност у обележавању важних датума, као и да приведемо крају иницијативу да се Кикинда, Куршумлија и Врање побратиме – рекао је Радојчић.

 

„Српски ратни ветерани“ имали су помоћ градске управе која је помогла да се сакупе дарови, а помогао је и Међуопштински Савез самосталног синдиката. Овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан.

-Подела пакетића увек је леп догађај, а нарочито када су то деца ратних ветерана чији родитељи су се борили за ову земљу и наш град. Конкретном помоћу и активностима показујемо да нам је важно свако дете и сваки суграђанин да смо ту да помогнемо. Суграђанима који поштују православни календар честитам Нову годину са жељом да буде срећна и успешна и да нам донесе здравља и благостања – додао је Младен Богдан.

 

s tenis

Меморијални турнир у стоном тенису „Завишић-Вадлеве”, ове године дводневни, у организацији кикиндске Галадске и под покровитељством Града Кикинде, трећи пут уприличен је у дворани „Језеро”, а отворио га је градоначелник Никола Лукач.

– Кикинда је град спорта и увек је задовољство да у нову годину уђемо спортом и уз дечје осмехе, а овај трећи традиционалан Меморијал, круна је изванредног кампа који су људи из Галадске организовали током ове седмице. Наш клуб је расадник шампиона и сигиран сам да ће тако да буде и убудуће, овај турнир из године у годину ће да буде све бољи, а гости ће да виде и упознају наш предиван град. Ми из градске управе и даље ћемо да помажемо овакве догађаје, а ја се захваљујем људима из Галадске што све ово организују на овако високом нивоу и што популаришу свој предиван спорт – рекао је Лукач.

Надовезао се Ненад Ђукић, поптредседник Галадске:

– Уприличили смо турнир у част Слободана Завишића, нашег тренера који је створио велики број стонотенисера док је Бела Вадлеве оставио дубок траг као међународни судија. Окупило су 143. играча од девет до 19 година, у обе конкуренције, из: Босне и Херцеговине, Румуније, Мађарске и Србије, а изостало је око 60 стонотенисера, јер овога викенда на распореду је још неколико турнира у околним земљама, пре свега у Хрватској, па нам Хрвати овог пута нису дошли. Дугујемо велику захвалност Граду Кикинди и СЦ „Језеро”, јер без њих не бисмо могли све ово организовати на оваквом нивоу, као и Стонотениском савезу Војводине.

Милан Станић, председник управо војвођанског Савеза, закључио је:

– Организација оваквих тунрира није једноставна, потребна је подршка локалне управе и способни људи у клубу и зато нема много сличних стонотениских догађаја у Војводини. Због тога смо и ми из Савеза овде да подржимо развој стоног тениса.

6375e863-2803-432d-a345-8034e1e71ffb

Снег који је покрио поља повољно утиче на усеве. Након изузетно високих температура у децембру и почетком године, захлађење са снегом донeo je дуго очекивани сценарио за озиме културе које су у стању мировања, каже Александар Пап, саветодавац Пољопривредне стручне службе.

-Поред тога што нам ће снег помоћи да се побољша влага у земљишту, заштитити младе биљке од мраза и обогатити земљиште атмосферским азотом, спречиће и прекомерно размножавање глодара. Најезда мишева прати ратаре током целе јесени и са доласком праве зиме очекујемо да ће се њихов број свести на прихватљив ниво. Саветујем произвођаче да обиђу усеве. Уколико примете више активних рупа него што је уобичајено, потребно је да интервенишу тако што ће  поставити мамке  директно у рупу, како би се избегло тровање дивљачи и птица – напомиње наш саговорник.

Пошто се постави мамак за глодаре, рупу је неопходно затрпати. Усеви који су били знатно оштећени од глодара током јесени полако се опорављају.

-Било је њива у атару где су употпуности попасени озими усеви од стране глодара и они се опорављају. Са друге стране има и парцеле на којима се налази рупа до рупе и која је практично преорана, ту спаса нема. На таквим ораницима потребно је што раније, с пролећа, или нешто усејати или је оставити у стању каквом јесте – додаје Пап.

Са прихраном пшенице не треба журити. Треба сачекати и видети какво ће време бити у наредном периоду .

-Са првом прихраном треба почети у другој половини фебруара, не пре. Пољопривредна стручна служба почеће узорковање земљишта ради Н мин методе која ће показати какво је стање са азотом у земљишту. Очекујемо да ће садржај азота бити прилично висок јер смо имали повољне услове минерализације земљишта током јесени уз довољно влаге и топлоте – појашњава Александар Пап.

Ова анализа одређује тачне количине минералног ђубрива које је потребно применити у прихрани. Током јесени пољопривредници су засновали нешто више пшенице,  око 17.000 хектара, на уштрб кукуруза.

Hodočašće II, 2023., crtež ugljenom na starom platnu, 130 x 40cm IMG_5174 (1)

Рад  сликара Милорада Степанова, цртеж углјеном на старом платну, под називом „Ходочашће“  изабран је у селекцији традиционалне изложбе „Нишки цртеж“  која је отворена  11. и траје до  27. јануара у Галерији савремене ликовне уметности у  Нишу.

Изложба радова 60 одабраних уметника постављена је у репрезентативном излагачком простору Ниша  „Официрском дому“, док је  овогодишња колективна изложба посвећена лику и делу Надежде Петровић, хероине српске уметности XX века. Дело Надежде Петровић било и садржај рада са студентима, будућим васпитачима, у оквиру предмета  „Методичке активности из ликовног“ , као и ваннаставне активности студената кроз Креативну ликовну радионицу Високе школе струковних студија за образовање васпитача.

 

fireworks-1880045_1280

Православна Нова година, или  другачије Српска Нова година, празник је који се слави 13. јануара, као почетак нове године по Јулијанском календару. Самим тим поново се подиже празнична атмосфера после дочека Нове године. У данашње време све више грађана слави Српску Нову годину па се широм градова организују прославе.

Званично 1919. године држава Србија прелази на рачунање времена по Грегоријанском календару. Како Српска православна црква никада није признала грегоријански календар, она је наставила да обележава празнике на тадашњи начин. Овако је први пут прослављена „Српска Нова година“.

Након 1923. године па све до данас прослава Нове године и Српске Нове године су дефинитивно два празника која се обавезно прослављају у кафанама, клубовима и ресторанима. Иако није званичан празник, Срби врло радо славе Православну Нову годину. Обе Нове године су и те како повод за добро дружење и славље.

На овај дан обележава се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики. Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на овај дан понављају неки обреди својствени празновању Христовог рођења. У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака. Као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб – „василица“. Такође, верује се, да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.

 

Don`t copy text!