фебруар 2, 2026

Дан: 24. септембар 2023.

383205110_2322807214579896_3207701290955945579_n

Нову школску годину ученици Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско – трговинске школе почели су са санираним спортским теренима. Настава физичког васпитања често се обавља у дворишту, а користе га и рекреативци тако да  подлога која је била на рукометном, кошаркашком, терену за мали фудбал била  похaбана од честог коришћења.

 

-Пре почетка школске године, захваљујући средствима локалне самоуправе, пресвучен је нови слој на теренима, офарбан је бетон на рукометном терену, као и трибине. Замењене су поломљене клупе и постављени нови голови – рекла је Мирјана Дражић, директорица Гимназије „Душан Васиљев“.

Терен у дворишту изграђен је 2008. године и од тада није саниран.

-Безбедност ученика нам је на првом месту. У обе школе има око 700 ученика и сви користе терен, а ту су и рекреативци којих има свакодневно – додала је наша саговорница.

Током распуста урађене су текуће поправке на згради, али оно што је приоритет је санација унутрашњости и фасаде објекта.

-На Савету родитеља истакнута је неопходност комплетног уређења зграде која је наменски грађена као школа. Пре три године урађен је пројекат комплетне санације за коју су неопходна знатна средства – истакла је Дражићева.

Зграда у којој наставу похађају гимназијалци и ученици Економско – трговинске школе датира из 1900. године иако је „Велиокикиндска гимназија“ настала две године раније. Прво је, 1858. године, изграђен простор у којој је сада сала за физичко васпитање која је најстарија у Европи.

struja radovi

Због радова на електро мрежи, у уторак, 26. септембра, део Мокрина ће од 9 до 13 сати остати без струје.

Електричне енергије неће имати домаћинства у улицама: Ђуре Ђаковића од Маркових до Гаврила Принципа, Милана Маленчића од Раде Трнића до Вука Караџића, Ђуре Јакшића од Тозе Марковића до Светог Саве, Браће Томић, Железнички ред, Светозара Милетића, Доситеја Обрадовића од Светог Саве до Иге Добросављева, Раде Вујина, Тозе Марковића од Ђуре Јакшића до Браће Томић, Првомајској, Иге Добросављева, Браће Деспотов од Браће Томић до Ђуре Јакшића, Вука Караџића од Живка Кодранова дов Ђуре Јакшића, Раде Трнића од Живка Кодранова до Милана Маленчића, Васе Стајића од Доситеја Обрадовића до Милана Маленчића, Анђе Ранковић, Светог Саве од Доситеја Обрадовића до Ђуре Јакшића, Жарка Зрењанина, Мирослава Антића и .Ј.Ј. Змаја од Доситеја Обрадовића до Маркових, Ивана Милутиновића од Доситеја Обрадовића до Светозара Милетића, Уроша Кузманова од Светозара Милетића до Ђуре Ђаковића, Златне Греде од Доситеја Обрадовића до Светозара Марковића, Соње Маринковић, Николе Тесле, Михајла Пупина и Београдска.

 

skola dobrodoslica

Много малих људи и овог септембра први пут је упртило тешке торбе на леђа и са зебњом кренуло ка школи. Ово важно поглавље у њиховом животу доноси промене у читавој породици. Или би тако требало да буде.

Како помоћи свом прваку и себи да се у нову животну фазу закорачи са што мање стреса, питање је о које се родитељи и читаве породице одувек саплићу. О томе смо разговарали са психологом и психотерапеутом Татјанoм Тановић, која је основала и руководи Центром за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.

Полазак детета у школу је врло важна етапа у развоју породице, то нису само задаци који стоје пред дететом, већ пред целом породицом, јер долази до велике промене, каже Татјана Тановић за „Кикиндски портал“.

– У оквиру породице мењају се и улоге и задаци и обавезе одређених чланова: ко је тај ко ће да учи са дететом, ко ће да проверава домаће задатке, да одводи и доводи дете из школе, дукчије се планирају оброци и тако даље. Ово је битна фаза јер, ако породица не одговори адекватно на све ове задатке који стоје пред њом, то може да доведе до проблематичних ситуација, породица упада у ћорсокак – објашњава Тановићева.

Колико добро и брзо ће се првак прилагодити новим обавезама, врло је индивидуално и у великој мери зависи од тога да ли је раније имао обавезе, које су то обавезе биле, колико је самостално било у свакодневним ритуалима –  облачењу, спремању својих ствари, да ли има одговорност за своје ствари, напомиње наша саговорница. Што је већа самосталност детета, његова  емоционална и социјална зрелост, то ће се оно брже адаптирати на услове које му  школа задаје.

– Врло је важно да праћење прилагођавања детета буде подједнако задатак и школе – учитеља/учитељице и родитеља. Они морају бити у међусобној интеракцији, сарадњи, посебно уколико примете било шта што је неуобичајено. То је, можда, више улога учитеља, јер је у школи с дететом, али и улога родитеља; да примете да ли дете одлази нерасположено у школу, да ли је заинтересовано за задатке, да ли их, можда, тешко савладава… Уколико се тако нешто догађа, морају се, прво, срести родитељ и учитељ да утврде шта је у питању. То могу бити и проблеми у прихватању и разумевању школских правила, у социјалним интеракцијама. Уколико, у било ком подручју, дете „искаче“, родитељ и учитељ су прва станица –  мора доћи до сарадње. У случају да потешкоће наставе да се манифестују, можда је потребно укључити и психолога, да се види где је и шта је проблем. У сваком случају, детету може да помогне охрабрујући став и учитеља и родитеља и што мање критике, што не значи да се зажмури пред дететовим неадекватним понашањем, или неиспуњавањем задатака. Свака критика мора бити адекватно саопштена, тако да сачува дететово самопоштовање и достојанство, јер једино са охрабрујућим ставом, када су сачувани дететово самопоштовање и достојанство, оно ће моћи да напредује, да се мења и да се прилагођава новим ситуацијама – каже Татјана Тановић.

У новом окружењу, са новим вршњацима, нажалост, неретко се дешава да нека деца буду окрутна. Изругивање, исмевање, одбацивање, појаве су које посебно тешко могу да падну најмлађима.

– Пре свега, родитељи морају бити отворени за дететове промене понашања, расположења, ритуала и навика које има – тврди Тановићева. – То су први сигнали да се с дететом нешто дешава, да нешто није у реду, да се са нечим не сналази. У таквим ситуацијама треба полако кренути у разговор. Треба му рећи: видим да те нешто мучи. Потребно је отворити тему и допустити детету да оно прича, суздржати се од тога да одмах доносимо закључак, пресуду и решење, што обично родитељи раде, наравно из најбоље могуће намере, да детету пренесу сва могућа знања. Међутим, врло је важно слушати га, чути шта га мучи, са ким има проблема, јер ако ми одмах почнемо да дајемо готова решења, савете, пресуде и  критике, дете се затвара, и онда нећемо чути оно што је потребно да чујемо. Дакле, први корак је саслушати дете, дозволити му да се отвори. Следећи корак је обратити се учитељу, остварити сарадњу, никако сам као родитељ истеривати правду. У сваком случају, дете треба емотивно оснажити. Свако дете је прича за себе, али генерално, то конкретно значи објаснити му да је то што други раде – до њих, да је оно и добро и паметно и лепо, треба му дати „ветар у леђа“.

Татјана Тановић истиче да, у сваком случају и у свакој ситуацији, не треба заборавити да је први корак градити самопоуздање детета и јачати га. Оно мора да зна да је родитељ ту за њега и да је могуће решити ситуације и проблеме који у школи могу да ескалирају уколико се не реагује на време.

Како су сви упливи у току развоја детета веома важни, а школа чини велики део тог процеса, важно је олакшати ђаку прве па и све остале кораке. Такође и родитељима и свима који брину да мале главе буду што мање оптерећене и да што више уживају у стицању знања, дружењу и свим осталим активностима које га изграђују као човека.

 

Don`t copy text!