najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Program pod nazivom „Svet magije i đuske“ održaće se u nedelju, 13. avgusta, u dvorištu Kurije, od 19 sati. U interaktivnom programu nastupiće mađioničar, a deca će imati priliku da učestvuju u igrama.
Početak je u 19 sati, ulazak je besplatan. Ukoliko bude loše vreme, predstava će se igrati u Narodnom pozorištu.
Program je deo “Kikindskog leta”.
Povodom Dana Banatske Topole i crkvene slave u centru sela organizovan je 14. „Topolski kotlić“ koji je okupio 22 ekipe. Takmičenje u kuvanju riblje čorbe ove godine imalo je više prijavljenih ekipa u odnosu na prošlu, a pehare, medalje i vredne nagrade uručili su gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.
Prvo mesto osvojio je Jožef Maka iz Banatske Topole koji je i inače seoski šampiona u kuvanju ovog specijaliteta.
– Godinama kuvam riblju čorbu i, osim u Vojvodini, takmičim se i širom Srbije, u većim gradovima. Gde god da odem, pozovem organizatore da dođu i budu gosti na „Topolskom kotliću“ jer je važno da promovišemo naše selo i našu najveću manifestaciju. Nema velike tajne kada se kuva riblja čorba. Najvažnije je da je riba sveža, da ima dosta luka i da je paprika kvalitetna. Iako svi mi, takmičari, ističemo da je važno učestvovati, volimo i kada pobedimo. Ipak, najbolje od svega je druženje – istakao je Maka.
Drugo mesto zauzeo je Peter Sabo iz Zrenjanina, a treći je bio Dragan Terek iz Kikinde. Sva trojica dobila su kotlić i pehare, a žiri je dodelio još šest utešnih nagrada.
I Tihomir Stojić iz Zrenjanina saglasan je da je najvažnije da je šaran za čorbu svež.
– Uz kvalitetnu ribu i dobru papriku čorba ne može da bude loša. Riblju čorbu kuvam dvadesetak godina i drugi put sam na takmičenju u Banatskoj Topoli. Drago mi je što ovako malo mesto uspe da okupi veliki broj takmičara. Veliku ulogu u tome ima odlična organizacija – rekao je Stojić.
Porodično su se takmičenju priključili članovi porodice Berta iz Banatske Topole. Beata nam je otkrila da su do sada bili dva puta drugi i jednom treći.
– Dan sela je prilika da se okupe meštani i da se vrate oni koji više ne žive ovde. Svi koji su otišli u veće gradove ili van granica naše zemlje jedva čekaju buč kako bi se svi okupili na jednom mestu. Za dobru riblju čorbu najvažniji sastojak je ljubav prema kuvanju, a nakon toga dolazi i sve ostalo – kazala je Beata Berta.
Predsednik žirija bio je Imre Sabo, vitez kulinarstva iz Sente.
– Ocenjivali smo boju, gustinu, potkovicu od ribe koja ne sme da bude raskuvana i ukus. Moram da priznam da Banaćani, iako nemaju reku, bolje kuvaju riblju čorbu u odnosu na stanovnike Bačke. Nije bilo lako odabrati najbolju čorbu, presudile su nijanse – napomenuo je Sabo.
Tradicionalnu kulinarsku manifestaciju organizovali su Udruženje ljubitelja prirode – Klub „Mrena“ i Mesna zajednica Banatska Topola, uz pomoć lokalne samouprave.
– Iako su bili najavljeni, prijatelji iz Rumunije nisu mogli da dođu, sa njima bi takmičenje bilo još kvalitetnije. Najvažnije je da smo ispunili očekivanja takmičara u pogledu kvaliteta ribe, ali i da niko nije imao zamerku na organizaciju. Takmičarske ekipe došle su iz Kikinde, Nakova, Banatskog Velikog Sela, Bočara, Novog Miloševa, Mihajlova i drugih mesta – dodao je Marko Tintor, predsednik kluba „Mrena.
Predsednik Saveta Mesne zajednice Banatska Topola Nedeljko Cimeša naveo je da je, pored velikog broja učesnika, Banatska Topola bila dobar domaćin velikom broju gostiju.
– Ovo je bila prilika i da popričamo o planovima do kraja godine. U septembru nas očekuju radovi na adaptaciji Doma kulture, kako bi meštani, nakon više godina, ponovo dobili mesto za okupljanje. U planu je i izgradnja dva parkinga i, ukoliko to uradimo, bićemo zadovoljni – precizirao je Cimeša.
Opredeljenje lokalne samouprave je da ulaže u razvoj svih sela na teritoriji Grada.
– Svaka mesna zajednica nam je podjednako važna jer je naš prioritet da se sela ravnomerno razvijaju. Sa meštanima Banatske Topole obeležavamao Dan sela, pomažemo im da se „Topolski kotlić“ održi i da bude još bolji. Ovo je prilika i da porazgovarmo sa Topolčanima, da čujemo njihovo mišljenje i njihove ideje o razvoju sela i njegovom boljem funkcionisanju – naveo je Mladen Bogdan.
Sutra i prekosutra ovo selo postaje mesto hodočašća mnogobrojnih vernika jer se proslavlja seoska slava Velika Gospa. Rimokatolička crkva, podignuta 1899. godine u centru sela, smatra se najvećim svetim mestom u Banatu s obzirom na to da je poznata po pojavljanju Bogorodice na zidu crkve.
U prvom kolu Srpske lige „Vojvodina”, fudbaleri OFK Kikinde pobedili su 2:0 na svom terenu tim Omladinca iz Novih Banovaca. Nakon tvrdih 90 minuta s malo prilika, odluka je pala u sudijskom dodatku.
U trećem minutu nadoknade, Radovanović je izveo korner, Ivanović odigrao glavom, a Nebojša Đukić izbliza ubacio loptu u mrežu gostiju za veliku radost Kikinđana. Dva minuta kasnije Aleksandar Mirkov našao se u prilici, možda je i fauliran za najstrožu kaznu, sudija nije tako mislio, a u nastavku igrač OFK Kikinde iskoristio je nesporazum golmana i defanzivca iz Novih Banovaca i na taj način overio trijumf.
Pre pogodaka, tokom susreta, prvu je priliku imala naša ekipa, ali su se gosti nekako odbranili, tako što je Stanimirović izbio loptu, našavši se na pravom mestu pred svojom gol-crtom. Nakon pola sata igre na suprotnoj strani, Todorović je bio u stopostotnoj šansi, ali je tukao neprecizno i daleko od okvira gola Savkova. U poslednjem minutu prvoga dela, najlepša akcija na meču. Lolić je izveo solo prodor i kada su nakon udarca iskosa svi loptu videli u mreži, ona je pogodila stativu.
U nastavku Ivanović je bio u dobroj prilici, ali se nije snašao, a gosti su opasno zapretili preko Ahčina u 90. minutu, na sreću on je iz gotovo idealne situacije tukao slabo i van okvira.
Arbitar Dušan Pjevac, iz Temerina, nije uticao na rezultat, ali je ostalo nejasno zbog čega je dodelio čak osam žutih kartona fudbalerima OFK Kikinde, sedmorici na terenu i jednom rezervnom igraču.
OFK Kikinda: Savkov, Beljić, Benke (Radovanović), Mirkov, Ivanović, Popeskov (Đukić), Mojsilović, Kecman, Rafael, Barbul (Lukić), Lolić.
Konkurs za nagradu koja nosi ime književnika, prevodioca i upravnika Srpskog narodnog pozorišta, rođenog u Novom Bečeju, Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa raspisuje treći put.
Najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku izabraće žiri koji čine: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra (predsednik žirija), msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.
Nagrada je ustanovljena u znak sećanja na Bogdana Čiplića (Novi Bečej, 1910 – Beograd, 1989). Njegova dela su: „Poljana“, „Divlje jato“, „Paorske balade“, „Mrtva Tisa“, „Okamenjena stada“, „Slatko pravoslavlje“, „Snaga zemlje“, „Stravična zvona“, „Na veliko i na malo“, „Dečaci sa Tise“, „Sinovi ravnice“, „Okovi“, „Jaruga“, „Đura Jakšić“ i druga.
Rukopis u Word dokumentu (do 100 A4 strana, Times New Roman 12), zajedno sa kontakt podacima autora (mejl, adresa, telefon, kratka biografija) treba poslati na mejl: bogdanciplic@gmail.com do 30. avgusta. Rezultati će biti objavljeni do 30 septembra, a nagrada je objavljivanje rukopisa u izdanju Banatskog kulturnog centra, do kraja 2023. godine.
Konkurs se realizuje uz podršku Opštine Novi Bečej.
Nevreme je donelo nevolje i poljoprivrednicima čije se njive nalaze u delu atara od Kikinde prema Nakovu. Dva plastenika i parcelu na otvorenom na pomenutom potesu ima i povrtar Dragan Vukobrat kojem je led potukao sve što je zasnovao na otvorenom.
– U dva minuta ostao sam bez godišnje proizvodnje. Potpuno je uništeno pola jutra pod paprikom, krastavci kornišoni zasnovani na 1.400 metara kvadratnih, kao i paradajz. Led je napravio štetu na oba plastenika. Na više mesta probušio je spoljnu foliju – priča Vukobrat. Tokom oluje i kiše Vukobrat je bio na njivi.
– Sve se dogodilo veoma brzo. Dok sam radio u povrtnjaku primetio sam crne oblake i vir. Odjednom je počeo da pada led i otrčao sam do automobila da se sklonim. Nikada nisam doživeo ovako nešto. Pomislio sam da će led upotpunosti izbušiti automobil i da će me vetar odneti. Led je padao, ne duže od dva minuta, ali i to je bilo dovoljno da potuče sav rod u ovom delu atara. Skoro četrdeset godina bavim se poljoprivredom i po čitav dan sam u polju i ovo je prvi put da su oblaci došli iz pravca Ruskog Sela. Uvek je nevreme stizalo iz pravca poljoprivrednog gazdinstva „Kinđa“ – kaže naš sagovornik.
Vetar i led porušili su i 100 metara špalira krastavaca, a maltene nijedan list na povrću nije ostao ceo.
– Ovakav intenzitet nevremena nikada nisam osetio. Njiva izgleda kao da je mašina za branje prošla kroz nju, ništa nije ostalo, nijedan list – pojašnjava Dragan Vukobrat.
Naš sugrađanin krastavce kornišone proizvodi za poznatog kupca, firmu „Maminger“, i oni su osigurani. Dodaje da je na polovini branja i da je do sada vratio ono što je uložio. Ne zna da li će mu biti priznata šteta. Papriku nije osigurao i tu ne može ničemu da se nada. U plastenicima ima papriku i drugo povrće, međutim, ono neće moći da vrati ni ono što je uloženo u proizvodnju.
I na potesu poznatijem kao Oluš, led, kiša i vetar orkanse jačine pokosili su sunckret na delu njiva. Šteta na ovim njivama je stoprocentna i vlasnicima ne preostaje ništa osim da uzoru njive.
Proslava „Dana sela“ u Iđošu počinje u nedelju, 13. i završava se u subotu 19. avgusta, kada je i crkvena slava Preobraženje. U nedelju u podne na stadionu FK „Borac“ biće održana treća Fijakerijada u organizaciji Udruženja ljubitelja konja i kuvara „Bistrica“.
Utorak, 15. avgust, kada je i Dan sela u 15 sati počinje „Krofnijada“ koju peti put organizuje udruženje žena „Iđoš“. Predsednica Biljana Đurđulov ističe da će se krofne praviti na licu mesta, a da je učešće prijavilo devet udruženja žena, te da će se deliti svim posetiocima.
Od 19 sati ispred Doma kulture je otvaranje izložbe slika Smiljane Šalgo koje organizuje udruženje „Vreteno“, a vinari i vinogradari iz „Šasle“ u isto vreme promovisaće iđoško vino.
Dva dana kasnije, u četvrtak od 9 sati je ,,Kulinarski dan“ odnosno kuvanje riblje čorbe, spremanje pečene ribe i gibančica u organizaciji udruženja penzionera „Treće doba“. Petak, 18. avgust je početak obeležavanja crkvene slave, tako da je u 18 sati Bdenije, sat kasnije je u Domu kulture promocija knjige Živke Torbice, a u 21 čas počinje finale turnira u malom fudbalu „Iđoš 2023“. Dani sela završavaju se 19. avgusta kada je povodom Preobraženja Sveta liturgija u crkvi.
Nije Kikinda jedina imala svoj korzo tih davnih godina, pre dosta decenija. U dva smera, istom trasom, da bi se videli i prepoznali, našli i zaljubili, recimo od pola osam, šetalo se u mnogim mestima.
Kikinda je jedina koja svoj korzo oživljava svakog leta i tako ne da vremenu ni zaboravu da otmu uspomene na drage ljude, na mladost, na ljubav. Ti čuvari sećanja su članovi Fejsbuk grupe „Kikindski korzo“ inicijatori ovog, sada već tradicionalnog događaja koji poklanjaju sugrađanima u saradnji sa Turističkom organizacijom Grada.
– Nekada je to bila institucija u gradu, svake večeri skup je bio kod Katoličke crkve i šetalo se do „Zvezda“ bioskopa. Prepričavale su se i razmenjivale vesti – priča Milan Veselinov, jedan od osnivača grupe „Kikindski korzo“ koja ima blizu sedam hiljada pratilaca. – Mi, u stvari, evociramo uspomene na neke ljude koji više, nažalost, nisu sa nama. Bilo je to lepše vreme jer smo bili mlađi, materijalno oskudnije, ali smo bili više socijalizovani i bili smo željni svega, možda je u tome stvar.
Sinoćnji „Kikindski korzo“ počeo je, po običaju, pola sata ranije, da bi se razgledali panoi sa fotografijama koje sugrađani pozajmljuju Grupi da bi se i drugi prisetili ovekovečenih druženja iz Šumice, sa Jezera, iz Doma JNA, „Avale“. Simbolična šetnja usledila je tačno na vreme, kao nekad, u pola osam.
I ovoga puta, druženje je nastavljeno na prostoru nekadašnje diskoteke „Delfin“, na Starom jezeru. Di džej Sava Grabić je, baš kao nekad, puštao disko muziku uz koju je igralo stotine onih iz pedeset i šezdeset i sedamdeset i neke.
Okupljanja ovih generacija uz stare i danas aktuelne hitove postaju sve učestalija. Već večeras, ali na otvorenim bazenima, okupiće se ljubitelji muzike devedesetih godina. Ulazak je besplatan, a dobro raspoloženje, uz malo nostalgije, sasvim obavezno. Za dobra stara vremena.
