Неповољне временске прилике сметају и животињама, а прилагођавање и пажња власника неопходни су ради заштите здравља кућних љубимаца. Поред тога, активан је парво вирус, односно „мачија“ куга, која погађа само псе и може да има и фаталне последице.
– Клима се мења, сваке године температуре су све више, што утиче на животиње и погодује развоју различитих болести – каже др Мирјана Пилиповић, специјалиста ветеринарске медицине из Ветеринарске станице „Фини-вет“ у Кикинди.
Пре свега, важно је учинити све што је потребно како би пси лакше поднели врућину. Под већим ризиком су они са црном, дугом и ућебаном длаком.
– Уколико је пас у дворишту, треба му обезбедити хладовину и чисту воду коју стално треба мењати јер пси у води и перу шапице и загаде је. Лети имају смањен апетит, треба их хранити или рано ујутро или касно увече. Уколико им се даје мека, течна, кувана храна, важно је водити рачуна о томе да буде у мањим порцијама јер, на овако високим температурама, таква храна је већ за 15 мунута препуна бактерија. Пас ово толерише до одређене границе, а затим може да добије упалу црева са дијарејом, што изазива веома озбиљан губитак воде. Најбоље је остављати суву храну у гранулама – каже др Пилиповић.
Ово се односи и на животиње на улицама, додаје. Остављање воде је врло хумано али је, такође, треба чешће мењати и, најбоље је да то буде у неколико мањих посуда јер, ако више животиња пије на истом месту, то може бити извор заразе.
Опасни и често смртоносни вируси
Како су, и у овом периоду, честе заразне болести, веома је важно да власници знају како треба да поступају да не би довели у ризик и друге животиње. Када се појаве ретке столице, увек прво треба позвати ветеринара ради процене да ли је могуће да је у питању заразна болест. У том случају, ветеринар треба да дође код оболелог пса, како он не би, приликом доласка у амбуланту, урином и изметом ширио заразу, објашњава др Пилиповић.
– Једна од тешких заразних болести паса је парвовироза, и сада је има, иако је пролетос била израженија – каже. – Позната је као „мачија куга“, али вирус напада псе и може да буде кобан, посебно код штенаца. Симптоми су дијареја, повраћање и дехидратација. Најгора је необавештеност јер људи доводе зараженог пса пешице и шире заразу. Лечење је симптоматолошко, најважније је надокнадити течност и електролите. Код одраслих паса може да прође са сасвим благом клиничком сликом.
Овај веома опасан вирус који се, у чак 70 одсто случајева, завршава смртним исходом код штенаца и младих паса до годину и по дана старости, могао би, прецизира наша саговорница, да буде потпуно сузбијен, када би вакцинација била масовна.
– Тако је и беснило овде практично искорењено масовном вакцинацијом која је законски обавезна – напомиње др Пилиповић. – Када би се тако радило и са осталим вакцинама, када бисмо имали више заштићених паса, искоренили бисмо и парво и још неке теже болести.
Она додаје да се, свакако, треба консултовати са ветеринаром и обезбедити псу поливалентну вакцину која се даје једном годишње, а затим на две године.
Када су вакцине у питању, за удомитеље је препорука да, када узму пса са улице, обаве вакцинацију и заштиту као када је штене у питању. И да се вакцинација обавља редовно јер обнавља имунитет.
Др Пилиповић указује и на, овде такође веома распрострањену болест – инвазију ларве мува.
– Уколико пас има било какву промену на кожи гнојног карактера, рану од убода или чир, на њој мува може да остави своју ларву. Затим се појављују црви који праве тунеле, џепове по кожи пса. У овом периоду, инфекције често изазове и трава „дивље жито“ која може дубоко да продре у кожу пса, и зато је препорука да се пас добро прегледа, посебно њушка, уши, потпазушје, шапице.
Топлотни удари код паса
– Људи шетају псе не размишљајући о томе да они немају заштиту на шапицама и зато долази до опекотина, рана и упала. Ако ви не можете да спустите стопало на асфалт, немојте ни пса да шетате – опомиње др Мирјана. – Много паса добија топлотне ударе, у таквим случајевима претерано дахћу, дезоријентисани су, имају густу пљувачку, модре десни, проливе и повраћају, а телесна температура расте и до 41 степена. У таквим случајевима најбоље помаже хлађење инфузијом. Код куће, пса треба ставити у хлад, дати му да пије воду собне температуре, а тек после тога стављати хладније облоге.
Немарност према кућним љубимцима на високим температурама може да буде кобна по њих, напомиње др Пилиповић.
– У затвореном аутомобилу пас може да угине у року од шест минута. Пса не треба уопште на овим врућинама остављати у аутомобилу, као што га не треба затварати у лимене гараже. Старији пси могу да добију и мождани удар, а штенци брзо да дехидрирају.
Занимљиво је да су, због претераног расхлађивања просторија клима уређајима, у летњем периоду, више него зими, присутне инфекције горњих дисајних путева. Нико не трпи велике температурне шокове, па ни пси, указује наша саговорница.
Она додаје да, генерално, више проблема имају пси са пљоснатим или веома издуженим њушкама. Псе са дугом длаком која расте, треба ошишати на најкраће како би се уочиле буве, крпељи и ране, и како животиња не би патила због врућине. Дуга длака може бити изолација до извесне мере, али у једном моменту пас се прегреје и може да дође до топлотног удара – истиче др Мирјана Пилиповић из Ветеринарске станице “Фини-вет”.
