фебруар 2, 2026

Дан: 16. јул 2023.

Fijakerijada 3

Више од 70 клубова и удружења из читаве Покрајине на другој Фијакеријади у Башаиду

Igor Crnogorac јул 16, 2023 0

Фијакеријада у Башаиду одржава поново успостављену традицију. У месту у којем страст према коњима и коњичком спорту негују одувек, ову манифестацију су, после готово три деценије паузе, обновили прошле године. Данас се, на Вашаришту, такмичило у дисцилинама једнопрег, двопрег, тропрег, четворопрег, вишепрег и јахачи.

Наступили су такмичари из више од 70 клубова и удружења из читаве Војводине. Само башаидски Коњички клуб „Вранац“ има 22 члана, рекао је Алекса Микалачки, председник Клуба, организатора Фијакеријаде.

 

– Изузетно нам је драго што смо, уз помоћ Месне заједнице и Града успели да вратимо ову лепу традицију у село. Башаидски вранци су надалеко познати, а по један од њих постао је део споменика кнезу Михаилу Обреновићу у Београду. Тог вранца Кнез је добио на поклон из ергеле породице Биримац, када је био на пропутовању у Башаиду. Аутор споменика, Енрико Паци, тражио је баш тог коња када је стварао споменик – испричала је Анета Јанков, заменица председника Савета Месне заједнице Башаид.

Из локалне самоуправе Фијакеријади су присуствовали градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Историјска позадина и ова лепа традиција у Башаиду заслужују да буду сачуване – истакао је Богдан. – Град Кикинда даје пуну подршку овој и свим другим манифестацијама и желимо да се оне унапреде и још више омасове.

На Фијакеријади су, са четири двопрега, једним једнопрегом и два јахача, наступили и чланови Кикиндског коњичког удружења.

– Ово је одлична промоција коњарства и прилика да покажемо све што имамо и знамо – рекао је Илија Рађеновић, председник Удружења и најавио повратак фијакера на улице града од наредног викенда.

У програму на Вашаришту наступили су и млађи чланови КУД „Бапаид“

Упркос врелом дану, у прелепом амбијенту, уз расне коње и фијакере, и звуке Шостаковичевог „Валцера бр. 2“, Фијакеријада у Башаиду донела је дах прошлости на улице овог места и у сећање свих који су присуствовали догађају.

bulatovic vlada

Суграђанин Владимир Булатовић победник Балканског купа „Стронгмен 2023” у Бору

Jelena Trifunović јул 16, 2023 0

Пред око хиљаду посетилаца, 15 такмичара из Србије, Бугарске и  Румуније надметало се у шест дисциплина. То су: традиционално вучење камиона од 7 тона, ношење кофера од по 120 килограма , дизање аутомобила, затим супер јоко дисциплина која подразумева ношење терета од 360 килограма дуж стазе од 20 метара, дизање дебла од 150 килограма и традиционалана пирамида, подизање терета од 130, 180 и 230 килограма на четири степеника.

Није било изненађење што је титулу најснажнијег човека Балкана понео Владимир Булатовић из Кикинде. Булатовић је у „граду бакра” тријумфовао и лане, али су тада учествовали само снагатори из Србије. Друго место заузео је Александар Мили Радовановић из Београда, а треће бугарски шампион Пејто Кристоф.

Организатор такмичења био је Стронгмен савез Србије, а генерални покровитељ Град Бор.

ISAKOVI ZAJEDNICA

Осмочлана породица Исаков из Аустралије у посети Кикинди

Aleksandra Djuran јул 16, 2023 0

Павле и Јана Исаков са шесторо деце живе у Аустралији и након шест година дошли су у посету рођацима у Кикинди, Новом Милошеву и Сремској Каменици. Павлова мајка пореклом је из Иђоша, а отац из Меленаца и његови родитељи пре 50 година одселили су се на најудаљенији континет. Код свог сина пробудили су љубав према Србији, у кући су увек говорили српски, тако да је он, иако рођен у Аустралији, такође заволео нашу земљу. Супруга Јана је из Сремске Каменице и пошто су се венчали и одлучили за живот у Аустралији добили су шесторо деце која носе библијска имена: Марис (16), Јестира (14), Невије (12), Натанијел (11), Калита (9) и Бетани (4).

 

-Моји родитељи у Аустралију су се одселили 1968. године, али никада нису заборавили Банат. Научили су ме да говорим српски језик и увек су одржавали контакт са рођацима, што и ми сада радимо јер деца треба да знају своје порекло и одакле су им корени- истиче Павле.

Супругу Јану упознао је преко назаренске заједнице. Венчали су се 2004., а наредне године она је добила исељеничку визу за Земљу кенгура. Живе у околини Бризбејна, трећег по величини града у Аустралији.

-Већина Јанине родбине је у Србији, а највише волимо Кикинду  где дођемо код мојих рођака. Долазак овде је наш одмор, време када се опустимо и уживамо – додаје Исаков.

По професији часовничар наш саговорник додаје да је живот у Аустралији потпуно другачији од оног у нашој земљи.

-Лако се проналази сталан посао који је добро плаћен, али је знатно скупље него овде. Тамо се некретнине, возила и све остало купује на кредит и није чудо да се подигне више кредита. Цене хране су сличне, а, примера ради, гориво у Србији је скупље него у Аустралији – сазнали смо од Павла Исакова.

Велике су разлике у друштвеном животу. Аустралијанци током радне недеље практично немају друштвени живот. Посао и кућа су им једине релације, а викенди су предоређени за путовања, изласке, дружења и све остале активности.

-Наша деца када дођу овде увек нас питају шта се десило када су у вечерњим и ноћним сатима радним данима улице пуне људи – додаје Исаков.

Од деце, стидљиве и насмејане, сазнајемо да са нестрпљењем ишчекују долазак у Србију, који је за њих авантура. Расту један уз другог, старији помажу млађима  и сви се одлично слажу.

basaid crkva 1 (1)

Са цркве у Башаиду после 75 година поново ће се чути црквено звоно

Aleksandra Djuran јул 16, 2023 0

Месна заједница Башаид у понедељак, 17. јула уз Свету Литургију и резање славског колача прославља црквену славу Светог Саву свештеномученика епископа Горњокарловачког и Плашког пароха башаидског. У сусрет слави на храму Светог Николаја после 75 година подигнуто је ново црквено звоно уместо старог које се није оглашавало од 1948. године.

-Постојеће звоно пукло је 1948. године када је одлуком тадашњих власти одузета црквена имовина – сазнајемо од јереја Александра Лекића који је на служби у Башаиду. – Од тада па све до 2021. године у парохијском дому није се родило ниједно дете. За више од седам деценија прво дете које се родило у кући у којој живи свештеник са породицом је мој син Арсеније. Са својом супругом из Радојева у Башаид сам преузео службу 2020. године и почео да прикупљам донације за звоно. Звоно је стигло 2021. године током преподневних сати, а моја супруга породила се тог послеподнева.

Звоно је 5. јуна ове године освештао владика банатски Никанор, а ових дана оно је подигнуто на своје место. Огласиће се са цркве наредне недеље чим се ојача конструкција и оно буде фиксирано.

-Већ неколико година црква се обнавља сопственим и средствима приложника. Храм је један од највећих у Банату и прошле и ове године уређена је фасада, а започети су и унутрашњи радови. Потребно је санирати плафоне и рестаурирати фреске, што ће трајати до краја године – напомиње јереј Лекић.

Црква је изграђена 1833. године и од тада је два пута  обнављана 1959. ии 1982. године. Неопходнје и кречење куполе и торња, да се поставе нови сатови и бехатон. Наш саговорник нада се да ће све бити завршено током наредне године када би било организовано  и велико освећење цркве.

Demo fest 5

На „Сувача демо фесту“ јутро дочекало више стотина рокерa

Igor Crnogorac јул 16, 2023 0

Није било места сумњи јер није било могуће да не успе – у суботу увече одржан седми „Сувача демо фест“, у организацији истоименог Удружења музичара, озбиљно позициониран међу рок бендовима, има све најбоље атрибуте филозофије рокенрола – сјајну музику, врсне музичаре и, по процени гостујућих бендова, најбољу публику на свету.

Како је и најављено, после наступа најмлађих из Музичког центра „Бубамара“ из Бечеја, стејџ су преузели домаћини – кикиндски бендови младих музичара, али и осведочени рок мајстори, уједно и селектори Демо фестивала, група „Френдс“.

Уследили су наступи рок састава из Зрењанина, Бечеја, Новог Сада, Суботице. Поред ауторске музике, свирали су се и хитови у широком временском и жанровском распону – од Арете и Џенис до Адел, од Исмете Крвавац до „Атомског склоништа“.

„Архетипови“ из Новог Сада један су од бендова који може да се похвали да у свом саставу има генерацијски распон од двадесетак година. Свирали су своју музику, тврђег рок звука.

– Ми смо спој младости и искуства. Имамо више од 15 својих нумера. Први пут смо на Фестивалу, и интересантно нам је да има разних генерација. Атмосфера је питома, људи су цивилизовани и уживају, што нам се јако свиђа. Музика је језик јачи од предрасуда, када волимо, слушамо или заједно певамо исту песму, разлике не постоје – закључује Зденко Кадилак, фронтмен „Архетипова“.

Најмлађи вокал на Фестивалу, али са дугим стажом наступа на сцени „Бифеа 67“ је Андреја Шевић из Кикинде, ученица Средње музичке школе у Зрењанину. Са својим оцем Бодом и његовим пријатељима из тврдог језгра кикиндске рок сцене наступа од седме године. Слуша, разуме се, рок, али и метал, и има озбиљне планове у свом граду.

– Нисам наступила само на првом Фестивалу. Вечерас сам певала „Џолин“ од Доли Партон и „Црни плес“ групе „Октобар 1864“ и веома сам задовољна – каже Андреја. – Када завршим Академију уметности у Новом Саду, планирам да се вратим у Кикинду и да предајем. Што се тиче музичке каријере, за сада остајем на стејџу на којем сам одрасла, а касније ћу имати свој бенд и са њим градити каријеру.

Седми „Сувача демо фест“ помогли су Град и, како је наведено, многи добри људи. Заслуге за одличну припрему и реализацију припадају, пре свега, искусном музичару, идејном творцу, Воји Ђукићу и његовом Удружењу музичара.

Јединствени музички догађај трајао је до раних јутарњих сати и окупио је испред сцене код Суваче више стотина људи. Такође је открио, судећи по уживању и на сцени и испред ње, да поклоници доброг рок звука сјајно истрајавају, да се рађају нове генерације рокера и да има наде за оне који, како смо сазнали, не пристају на предрасуде. Јер су заједно, у истој, баш доброј песми.

 

 

Don`t copy text!