На Старом језеру у петак од 21 сата у оквиру биоскопа на отвореном биће приказан филм „Боје пожара“. Улазак је слободан.
Током летњих месеци суграђани су у прилици да филмове гледају на великом платну у оквиру програма „Кикиндско лето“.
Дан: 5. јул 2023.
Ђаци генерације основних и средњих школа били су гости Градске куће. Честитајући им завршетак једног животног раздобља и почетак новог градоначелник Никола Лукач додао је да је успех који су постигли на понос како њихових родитеља, тако и Града. Први човек града је посебно апострофирао да би волео да се сви који одлазе на факултет, по завршетку школовања врате у родни град. Заједно са чланицом Градског већа Валентином Мицковски уручио им је поклоне локалне самоуправе.
-Ви сте будућност Кикинде и Србије и задовољство је бити у вашем друштву. Бити најбољи није лако, али ви сте трудом, радом, залагањем, учењем и посвећеношћу дали све од себе да то постигнете – рекао је Лукач – На нама је да дамо све од себе да свим ученицима омогућимо најбоље услове за рад, да пролазе кроз ђачко доба несметано и безбрижно, а ви нас мотивишете да будемо још бољи и још одговорнији. На вама је да нам сутра покажете пут како би заједничким идејама Кикинда и Србија биле још боље место за живот. Желим вам да, пре свега, будете добри људи, да се борите за себе, за своју школу, да будете понос својих родитеља, наставника и града.
Анђелија Кнежевић, најбоља је ученица Гимназије „Душан Васиљев“.
-Пуно значи да се труд који смо сви улагали препозна и награди. Сви ми памтићемо овај пријем који показује да Град мисли на нас. Школовање настављам у Бремену у Немачкој где сам добила пуну стипендију за студије психологије – сазнајемо од Анђелије Кнежевић.
Никола Радујко, ђак је генерације ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, а уписао је Техничку школу, смер електротехничар рачунара.
-Уз рад, учење и вољу постижу се добри резултати. Част ми је што сам примио поклон од градоначелника , а овај гест показује да Град стоји иза нас и да нас подржава – рекао је Радујко.
Пријему је присуствовало свих 17 ученика генерације, а Валентина Мицковски истакла је значај постигнутих резултата.
-Да би развијали таленат и подстицали ђаке да што боље уче, улажемо у образовање, не само у инфраструктуру, него и у модернизацију наставе – закључила је Мицковска.
Ученици генерације на поклон су добили мобилне телефоне.
Упоредо са јењавањем пандемије, повећавале су се активности Друштва у којем лекари, медицинске сестре и техничари неуморно помажу суграђанима да предупреде настанак шећерне болести и да што квалитетније живе са њом. Саветодавне и активности контроле шећера у крви у Кикинди организују у својим просторијама на тргу, петком од 8 до 10 сати. Сваког месеца лекари и техничари одлазе у Наково, Банатско Велико Село и Мокрин, каже председница Друштва, др Биљана Марковић.
– Радимо колико нам финансије дозвољавају. Имамо намеру да посећујемо више села. Поред контроле глукозе у крви, едукујемо грађане о превенцији и лечењу, учимо их новим стиловима живота како би предуредили дијабетес и превенирали последице компликација болести – каже др Марковић.
Ово је један од закључака годишње скупштине Друштва која је у јуну одржана после три године паузе.
– Радили смо и током пандемије, увек када је то епидемиолошка ситуација дозвољавала. Као друштво залажемо се за то да дијабетичарима обезбедимо и бољу и савременију здравствену заштиту. Предавања организујемо два до три пута годишње. Трудићемо се да то буде и чешће – објашњава др Марковић.
У 2022. години урађено је око 800 контрола шећера у крви и одржана су три предавања. Ангажовани су лекари опште медицине: др Гордана Родић, др Златија Мартинов Саџаковић и др Снежана Ињац. Рад Друштва финансира надлежни Покрајински секретаријат и Град Кикинда.
Да су редовне контроле и познавање ове болести неопходне, показује и податак да је у Кикинди регистровано око пет хиљада дијабетичара, док у Србији са дијабетесом живи око 770 хиљада људи или 12 одсто одраслог становништва, додаје др Марковић.
– Забрињава тренд пораста броја оболелих – истиче докторка. – Све више има дијабетеса типа 2 међу млађим људима и децом, што се раније није дешавало. Код младих и деце се јављао дијабетес типа 1 и њега има око 10 одсто дијабетичара. Уз одговарајућу терапију и одређен режим живота са овим хроничним обољењем може квалитетно да се живи.
У Друштву за борбу против шећерне болести прате светске трендове у лечењу и уводе иновативну терапију која спречава компликације на виталним органима и настанак других болести узрокованих дијабетесом, „тихим убицом“ који је, нажалост, још увек неизлечив.
Једна мало већа група пријатеља, уметника и виртуоза, једна мисија и филозофија рокенрола, читава музичка и животна платформа на стејџу у „Бифеу 67“, већ дуго су синоними за, некада се чинило, последњу одбрану музичког и друштвеног стила и припадајуће му филозофије. Ова музичка оријентација, као и њени актери, одавно су превазишли и локалне оквире и последњу одбрану. Постигли су да, под њиховим окриљем, стасавају нове генерације музичара, мајстора доброг звука истанчаног укуса и непоколебљивог усмерења. Рокенрол, у свим појавним облицима, има своје чврсто упориште у Кикинди, као и свој фестивал, већ седам година.
„Сувача демо фест“ је стварни импулс града, каже Воја Ђукић, музичар, идејни творац, председник истоименог удружења и локал-патриота чији уметнички ритам је погон ове манифестације и свих њених оригиналних нуспојава.
– Та случајност да се Фестивал дешава на углу улице са називом Србобранска, коју пресеца Моравска која се, опет, нежно улива у корито пресахле реке Галадске у Немањиној, на чијем углу је стари млин, даје занимљив подтекст овој манифестацији – каже Ђукић.
Идеја Фестивала који ће, ове године, 15. јула, бити одржан седми пут, заправо се остварује непрестано. Сваке среде, на сцени „Бифеа 67“, један сегмент је представљање младих бендова који, затим, добијају прилику да, са сталном поставом, тврдим језгром „Сувача демо феста“, свирају и песме које нису припремали.
– На тај начин их и афирмишемо и селектујемо, а они свирку завршавају пуног срца и са новостеченим пријатељима – објашњава Ђукић. – На „Сувача демо фесту“ решавамо им проблем првог наступа који је неопходан како би могли да учествују на фестивалима. Помажемо и подржавамо.
Ове године на сцени на тачки сусрета улица са метафоричним називима први ће, у 18 сати, наступити два млада бенда, чланови Музичког центра „Бубамара“ из Бечеја. После њих, музичари, чланови Удружења, подржаће старе пријатеље и госте у групној импровизацији. Следе наступи кикиндских бендова „Металик гејт“, Феникс“ и „Рој“.
Из Зрењанина стижу „Урош и нејаки“ и „Непалац“, а из Новог Сада „Архетипови“, сви са својим ауторским радовима, каже Воја Ђукић и најављује „хедлајнере“ Фестивала – „Директ драјв“ оригиналног порекла „из познатих јужнобанатских рок-села“, победнике Зајечарске гитаријаде који ће представити нови албум. Свој пети албум промовисаће један од најстаријих рок-бендова, суботички „Фауст“. Са ауторским и ковер програмом стижу „Учитељи“ из Бечеја, а кикиндско-суботичко-кањишка група „Зенит“ свираће музику „Атомског склоништа“ која се, каже Ђукић, дуго није чула на музичким сценама.
Читаву организацију спроводи непрофитабилно удружење грађана под пуним називом Удружење музичара „Сувача демо фест“.
– Велико нам је задовољство што нас Град подржава. Захвални смо и свим људима добре воље који помажу и који желе да остану анонимни. Спонзори су нам и „Бела вила“, „Гриндекс“ и пицерије „Конти“ и „Слап“ – напомиње Ђукић.
Последња три издања Фестивала на стејџу су имала десет портрета пријатеља и учесника који више неће моћи да дођу. Они су светло нашег стејџа, каже Ђукић и с поносом додаје да му је један од уметничких директора „Егзита“, Здравко Вулин, рекао да на свим фестивалима које је посетио у једној години укупно није видео толико деце и младих колико их има на тој једној вечери у Кикинди.
Организатор на крају поручује: „Основна идеја је да изађемо, да се видимо и да се, такви какви јесмо, једни другима свидимо“.
Припремите се за добру свирку и добре људе. Живеће дуго „Сувача демо фест“.
(Фото: Љубица Војводић)
Књиге троје аутора кикиндске издавачке куће „Партизанска књига“ до краја године биће објављене у преводима на три светска језика.
Роман „Капларово игралиште“ Владимира Булатовића у преводу на арапски објавиће ирански издавач „Ана Пол Публишинг Хаус“. Ово је уједно први превод неке од књига овог аутора.
Роман Југослав Ане Вучковић, поред огромне популарности на домаћем и регионалном тржишту и већ три превода на енглески, немачки и македонски језик, појавиће се у преводу на грчки, али и малтешки.Тако ће Ана Вучковић постати прва српска ауторка чија књига је преведена на овај егзотични европски језик.
Збирку прича „Сагоревања“ Срђана Срдића, објавиће исти грчки издавач, а реч је о делу већ објављеном у Енглеској 2018. године. За синопсис ове књиге Срдић је својевремено награђен стипендијом Фондације „Борислав Пекић“.
Подршку преводима дела аутора „Партизанске књиге“ пружило је Министарство културе Републике Србије.
Миленко Јованов, шеф посланичке групе „Александар Вучић – Заједно можемо све“, у интервјуу за Ало говорио је о дешавањима у парламенту, те поручио да су посланици опозиције Александар Јовановић Ћута и Срђан Миливојевић најбоља слика пропасти опозиције. Он је на почетку разговора одговорио на оптужбе опозиционара да је један од најпримитивнијих посланика, те да је и сам парламент један од генератора насиља у друштву.
– Посланици опозиције су три пута насртали на мене, два пута Бора Новаковић и једном Стефан Јовановић, комплетна десничарска опозиција је насрнула на председника Републике. Посланици Двери су нападали премијерку Ану Брнабић и најстрашније је вређали. Зоран Лутовац ми је претио шамарањем, а онда ми је поручио да то и даље мисли, али да неће да ме шамара у сали из поштовања према Скупштини. Псовања мајке више и не бројим. О увредама и најгорим могућим речима које добацују током седнице не вреди ни причати. Не знам шта треба да урадим да би они били задовољни, вероватно да сам себе почнем да шамарам, да сам себе почнем да бијем. То је класична прича „држ’те лопова“. Они константно шире насиље у парламенту, а онда стварају слику какву желе, а то је да од себе направе жртве, а мене и посланике СНС представе као насилнике. То раде преко Шолаковог медија који дневно прати догађаје у Скупштини и на тај начин праве паралелан свет који не одговара стварности.
Због чега је опозицији битно да вас на тај начин представи?
– Зато што губе у парламенту. Показали су да су потпуно неспособни да се изборе са мном, да одговоре на аргументе, неспособни да на било који начин буду у равни са оним што радимо ми као посланици посланичке групе „Александар Вучић – заједно можемо све“. Они би волели да са друге стране имају некога са ким би могли да се спрдају или некога ко ће да ћути док они несметано сипају лажи, вређају и измишљају. На њихову жалост, имају потпуно супротну ситуацију.
Председник Србије је неколико пута позивао опозицију на дијалог, нико се није одазвао, шта ви мислите, због чега?
– Зато што су подигли лествицу толико да су довели дотле да је сваки разговор за њих капитулација и да је сваки разговор некаква издаја њихових опозиционих назови идеала, што је ван памети. Они ни у парламенту не разговарају. Они и овде желе да воде монологе, па кукају зато што им одговарамо. Основна њихова поставка јесте – ми смо ту да говоримо шта нам пада на памет, а на власти је да ћути и да трпи. Ми нити хоћемо нити имамо право да ћутимо и трпимо да нас вређају, и да нам лекције држе они који су ову земљу довели до потпуног расула.
Расуло се тренутно дешава и у Народној странци, тамо се води борба између Мирослава Алексића и Вука Јеремића око челне позиције? Да ли је то неслагање видљиво и у парламенту?
– Јесте. То се видело и на једној седници када је посланица Ивана Парлић дошла у парламент и држала банку сатима, а Мирослав Алексић није смео да јој се обрати… На крају је закукао да два сата чека на ред, али није смео то да каже Парлићевој, већ се обратио Орлићу. Он као шеф те посланичке групе изгледа више нема никаквог утицаја и, колико видим, ми ћемо ту имати нову посланичку групу у блиској будућности. Ја им овим путем поручујем да не рачунају на мене што се тиче новог распореда седења. Месецима посланици опозиције нису могли да се договоре ко ће где да седи, а сада поново да улазим у ту причу, стварно немам снаге. Не могу више да похватам ко се од њих када с ким дружи, ко се с ким посвађао, ко је коме дао странку, па се покајао…
На друштвеним мрежама објављујете слике Александра Јовановића Ћуте.
– Мислим да је он, уз Срђана Миливојевића, најбоља слика пропасти опозиције. Има један видео који нисам објавио, а који одлично показује ту пропаст. Сви посланици опозиције, укључујући ту докторе наука, професоре универзитета, по команди устају, седају, подижу транспаренте, а командују им Миливојевић и Ћута. Ћутино понашање је срамотно за сваку биртију која држи до себе, а не за парламент. Ви не можете ни да видите шта све он ради, то је понашање неодгојеног деришта у пубертету. Улази са цигаром, један дан седне на једно место, други дан на друго, пење се на столицу, шета се по сали… Он не схвата шта је парламент.
Српска напредна странка је добила новог председника Милоша Вучевића? Како ви то коментаришете, какву сарадњу имате са њим?
– Годинама одлично сарађујемо. Милош је човек који је прошао страначку структуру од најнижег до највишег нивоа, зна како странка дише. У том контексту неће имати проблема јер одлично познаје СНС. Оно што међутим, не само њему него свакоме и данас и сутра је и биће проблем, јесте то да је тешко газити стопама којим су газили дивови. А председник Вучић је апсолутно доминантна политичка фигура и јесте див у том смислу. Он је лествицу подигао на такав ниво да је то тешко пратити, а камоли прескакати. Странка на челу са председником Вучићем никада није изгубила ниједне изборе, увек је убедљиво побеђивала… Тешко је тим стопама газити.
Опозиција и опозициони медији тврде да рејтинг СНС-а пада.
– То вам је као у стара времена у нашој земљи када је било потребно да пада киша, а киша не пада, окупе се младе девојке на неком брежуљку и певају додоле по цео дан у нади да ће киша пасти. Ово су неке политичке додоле. Чак и да је то тачно, а није, они се и даље не хвале да њима рејтинг расте. Опозиција има много већи проблем од рејтинга СНС, који је, хвала на питању, добро. Њихов проблем је да чак и људи који су против политике коју ми представљамо нису за њих. Ту једначину они нису у стању да реше, а чисто сумњам да ће је решити Ћутом и Миливојевићем.
Каква је ваша сарадња са коалиционим партнерима у Скупштини, стиче се утисак да су мало тихи?
– Не могу да кажем ништа лоше што се тиче комуникације и сарадње са колегама. Свака странка наступа на неки свој начин и разумем да ту постоје разлике.
Бићу тамо где моја странка процени
Какве су вам даље политичке амбиције, ваш претходник из парламента је сада министар, видите ли себе у извршној власти?
– Увек ћу бити тамо где процени моја странка да је најбоље да дам допринос. Наравно да свако од нас има неких својих личних амбиција, међутим један тим мора да функционише тако да на свакој позицији има играча који највише даје на тој позицији. Чак и да не будем ни на једној позицији, ја ћу свим срцем подржавати политику у коју дубоко верујем, а то је политика коју је дефинисао и трасирао председник Вучић у претходним годинама иза које стоје заиста бриљантни резултати.
Подићи изборни праг и увести степенасти цензус
Да ли нас чека врућа политичка јесен и да ли су пред нама избори?
– Нас избори чекају па чекају. Имамо локалне изборе следеће године, имамо и редовне покрајинске изборе у Војводини. Да ли ће бити републичких избора, видећемо. Лично не бих имао ништа против. Мислим да би било добро да се пре тих избора консултујемо и размислимо о све чешћем захтеву грађана да се подигне изборни праг и да се уведе степенасти цензус који би важио за коалиције.
(Ало)