najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Na pojedinačnom Prvenstvu Vojvodine za starije poletarce u Stepanovićevu, član kikindskog Partizana Siniša Popeskov osvojio je u svojoj težinskoj kategoriji prvo mesto, a Ognjen Cucić bio je drugi.
Još je Milana Šibul zauzela peto mesto, a Ognjen Mitrović sedmo.
Utakmicama 30. kola, danas je okončana Područna liga „Zrenjanin”. U Vojvođansku ligu „Istok” plasirala se srpskocrnjanska Budućnost, Rusanda će u doigravanje protiv Sloge, iz Plandišta, a ako Melenčani budu neuspešni, mokrinski Delija ispada. U Gradsku ligu Zrenjanina već su ispali Krajina i ASK.
Rezultati poslednjeg kola: Radnički – Krajina 5:6, „2. oktobar” – MSK 2:1, ASK – Stajićevo 3:5, Rusanda – C. zvezda 5:1, Budućnost – ŽFK Banat 5:3, Delija – Banat 3:3, Polet – Mladost 0:0, Napredak – Vojvodina 5:3.
TABELA: 1. Budućnost 72, 2. Rusanda 69, 3. Polet 57, 4. ŽFK Banat 54, 5. Stajićevo 49, 6. MSK 47, 7. C. zvezda 46, 8. Mladost 45, 9. Vojvodina 43, 10. Banat 42, 11. Napredak 42, 12. „2. oktobar” 41, 13. Radnički 40, 14. Delija 23(-1), 15. Krajina 15(-1), 16. ASK 0(-3).
“Kikindsko leto” ove godine biće kao i prošlogodišnje – pre svega usmereno na manifestacije koje se dešavaju u selima, kaže v. d. direktor Turističke organizacije Grada, Jasmina Milankov.
– Shvatili smo da je naša obaveza da objedinimo sve manifestacije na teritoriji grada, uključujući i sela i da, praktično, najavimo šta će sve građani moći da vide, koje će se sve manifestacije dešavati u selima. Pokrovitelj svih tih događaja je Grad Kikinda i bilo bi nam drago da, oni koji žive u gradu, posete i podrže seoske manifestacije od kojih se mnoge održavaju godinama, čak i decenijama. Ovo je još jedan način da podsetimo ljude da se i u selima dešavaju brojni zanimljivi programi koji mogu da zadovolje različite ukuse i građana i gostiju našeg grada – rekla je Milankova.
Turistička organizacija je, za sada, objavila raspored za jun. Za vas najavljujemo programe ze narednu sedmicu.
U Salonu Muzeja „Tera“, do 22. juna, traje izložba Daniele Fulgosi, „Prelaz tri“.
Izložba „Sto nevidljivih“ dostupna je, u Galeriji Narodnog muzeja, do 21. juna.
U Mokrinu u četvrtak, 15. juna, počinje Nedelja kulture. Od 20 sati, u Galeriji Doma kulture, održaće se Veče epske lirike sa Tatjanom Popov.
U petak, u 19 sati, u Galeriji „Tera“ biće otvorena izložba Božidara Plazinića pod nazivom „Vrlo malo svetlosti“. U isto vreme, u Galeriji Kulturnog centra, svoju knjigu „Teodor Pl. Branovački Senćanin“ predstaviće autor, Petar Terzić. Od 20 sati, u Galeriji Doma kulture u Mokrinu, održaće se književno veče mokrinske pesnikinje Živke Torbice.
U subotu, 17. juna, od 18 sati, na kikindskom trgu počinje Noćni bazar, koji će biti otvoren do 23.30. U galeriji Nova Narodnog muzeja, u 19 sati počinje violinski kocert na izložbi „U velikom formatu“, ispred slike „Portret violinistkinje Marije Mihailović“. Izložba fotografija Nevena Grujića u Galeriji mokrinskog Doma kulture biće otvorena u 20 sati. Takođe u 20 sati, u Domu kulture u Iđošu počinje 27. Sabor frulaša“. U Bašaidu se , na školskom igralištu održava “Pasuljijada”.
Baletska školica Kulturnog centra održaće koncert u nedelju, od 18 sati, u Narodnom pozorištu. U svečanoj sali muzeja, od 20 sati, nastupiće Veliki narodni orkestar, ženska pevačka grupa i vokalni solisti ADZNM „Gusle“.
Ulazak na sve programe je besplatan.
Napredak iz Banatske Topole novi je član Područne fudbalske lige „Zrenjanin” i to nakon triler završnice u prvenstvu Međuopštinske lige „Kikinda-Žitište”. U poslednjem minutu poslednjeg kola doigravanja, ekipa iz najmanjeg sela sa šire teritorije Grada Kikinde stigla je do minimalne pobede od 1:0 nad jedinim rivalom Jedinstvom i to na njegovom terenu u Novom Bečeju. Topolčani su se tako u velikom stilu vratili u područni rang u kojem su nastupali tokom samo jedne sezone – 2006/07. Oskar Balint, predsednik UO Napretka, veli da je na taj način cilj ispunjen.
– Letos smo pojačali i upravu i igrački kadar. Ključan je bio dolazak Zlatka Đorića, nekadašnjeg igrača u našem elitnom rangu, koji je bio i igrač i trener. Novobečejce, koji su bili vodeći cele sezone, pratili smo u stopu i iako su ih, kao ekipu iz gradića i sedišta opštine, svi već videli u višem rangu, na terenu smo im dokazali da smo bolji. U sezoni smo dvaput s njima remizirali i onda ih pobedili u Novom Bečeju – rezimira Balint.
Istovremeno, doveli su Topolčani sve pod konac kada je reč o infrastrukturi na stadionu.
– Tribinu smo pokrili krovom i zatvorili je od straga i sa strane, postavili plastične stolice, sredili svlačionice, zategli ograde okolo terena. Sada imamo sve uslove da igramo i Područnu ligu, a formiraćemo i jači tim i neće se ponoviti naš jedini nastup u ovom rangu kada smo odmah ispali – jasan je Balint.
Zlatko Đorić, najviše upamćen na terenima Srbije kao fudbaler nekadašnjeg kluba iz Banatskog Dvora iz vremena kada je tadašnja Budućnost igrala u finalu Kupa SCG, i na pragu pete decenije bio je najbolji pojedinac u čitavoj ligi ove sezone, a komandovao je i u svlačionici kao kormilar.
– Sve je bilo prelepo, naročito spontana proslava u centru sela nakon pobede u Novom Bečeju i ulaska u viši rang. Nadam se nastavku saradnje u Napretku, videćemo samo na koji način – kratko će Đorić, koji živi u Zrenjaninu, a zaposlen je u Prihvatnom centru za migrante, između Banatske Topole i Kikinde.
Nedeljko Cimeša, predsednik Mesne zajednice, posebno ističe da Banatska Topola ima svega 450 stanovnika prema poslednjem popisu, a u kontekstu posete utakmicama Napretka.
– Bili smo najgledaniji klub na celoj teritoriji Grada Kikinde pa i mnogo šire. Tribina sa 168 stolica uvek je bila krcata, a pored ograde bilo je, u zavisnost od vremena, još 100 do 200 gledalaca, pa svako može izračunati koliki je procenat meštana Banatske Topole bio uz nas. Ljudi su jednostavno prepoznali poštenu priču – s ponosom naglašava Cimeša.
Neće ovde stati Topolčani, uverava prvi čovek sela.
– Stvorićemo stabilnog područnog ligaša, u Banatskoj Topoli ne treba više da se igra najniži rang – zaključuje Cimeša.
NASTUPILO 24 IGRAČA
Za Napredak su u minuloj sezoni nastupali: Dušan Batančev, Roland Turi, Vuk Vukmirović, Stanislav Todorov, Ilija Dakić, Šandor Sekereš (kapiten), Veljko Jelača, Saša Nikolić, Srđan Vasičin, Dušan Golušin, Svetislav Selaković, Nikola Rankov, Zlatko Đorić, Edvin Kanalaš, Marko Stanković, Daniel Hanđa, Marko Čeleketić, Aleksandar Barta, Saša Erdeg, Nikola Miladinov, Duško Vujin, Marko Tintor, Filip Ač i Ognjen Stojanović.
Andrej Anatoljevič Panajev sedeo je u jedno majsko predvečerje na klupi kod crkve i prebirao po svojoj maloj havajskoj gitari. Utvrđeno je da spava kod Sonje i Nikole koji su registrovani domaćini u zajednici „kauč surfinga“ (besplatno noćenje). Naredne večeri javljeno je da svira ukulele u dvorištu Teatra „Gusani u magli“. Andrej je Rus koji već dve godine putuje po svetu sa svojim instrumentom pod miškom. Stopira i spava kod dobrih ljudi, a ukulele mu donesu i poneku lokalnu valutu. Priča mirno i sa osmehom. Kada se „zaglavimo“ u engleskom, prelazimo na rusko-srpski.
Ima 29 godina i do pre dve godine živeo je u rodnom gradu Naberežnije Čelni, koji ima pola miliona stanovnika i nalazi se u blizini Kazanja. Andrej je kuvar i osam godina je radio u restoranu. A onda je poslednji novac koji je imao dao za ukulele i pošao u svet.
– Samo sam radio i spavao, to je dosadan život. Rešio sam da putujem, auto-stopom, kad god je to moguće. Noćim kod dobrih ljudi. Za dve godine bio sam u 16 zemalja i stekao mnoge prijatelje. Putujem po osećaju. Ako mi je negde lepo, zadržim se, ako nije, idem dalje – kaže Andrej.
Prvih nekoliko meseci Andrej je istraživao svoju zemlju. Onda je otišao u Egipat, a zatim je otkrio i svoju omiljenu državu, u koju se stalno vraća.
– U Egiptu je bilo malo ludo i strašno. Prvi put sam bio van Rusije. Bilo je ljudi koji su hteli da me prevare, vodu sam, na početku, plaćao pet puta skuplje. Najlepše mi je bilo u Turskoj, tamo sam ostao pet meseci. Hrana je ukusna, ljudi su jako gostoljubivi i ljubazni. Zatim sam bio u Gruziji, u Bosni, pa u Srbiji. U Beogradu sam prvi put ostao samo nekoliko dana i vratio sam se u Tursku. Sada sam osetio da sam spreman za Srbiju i vratio sam se.
U međuvremenu, zbog sankcija uvdenih Rusiji, Andrejev pasoš postao je nepoželjan u mnogim državama. Izbor destinacija se suzio, ali samo u Evropi. Zato je putovanje nastavio po zemljama za koje mu viza nije potrebna. Usledili su: Albanija, Crna Gora, Irak, Indija, Azrebejdžan, Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgistan, Jordan.
– Na početku sam žurio da što više toga vidim, sada sam usporio. Kada sam umoran, jednostavno ostanem. Ako ne nađem „kauč surfing“, budem u hostelu, a ponekad me lokalni ljudi pozovu kod njih, tako je bilo u i Subotici. U muslimanskim zemljama možeš jednostavno da pitaš ljude da prenoćiš kod njih i oni te bez problema prime, poštuju te kao gosta – objašnjava. – U Iraku nije baš bezbedno, svuda je vojska. Ali je u Jordanu bilo kao u raju, tamo su divni ljudi i pustinja je prelepa. Kada sam sleteo u Aman, stopirao sam kod aerodroma. Zaustavio se taksi i ja sam mu objasnio da nemam novca. On je rekao: „Nema problema, brate“. Vozio me je četiri sata po gradu, kupio mi kafu i sendvič. Zatim sam krenuo kroz pustinju, u Saham, stopirao sam. Čovek se zaustavio i dao mi novac za autobusku kartu i za hranu.
Ovoga puta, kaže, u Srbiji je već bio u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Subotici, odakle je stigao u Kikindu.
– Kikinda je prijateljski grad. Jednom sam živeo na takvom mestu i veoma mi je drago što sam ovde. Ne volim velike gradove, najviše volim kada je tiho i mirno, kao ovde. Kikinđani su srdačni i ljubazni. Volim ljude u Srbiji.
Andrej, bez vize, u našoj zemlji može da ostane mesec dana. Sada, kaže, nastavlja do Zrenjanina, Vršca, Niša i Čačka.
– Nije još gotovo. Leto ću provesti u Crnoj Gori, sviraću ukulele na obali. Želim zatim da odem u Iran, pa u Pakistan, a onda ću videti kuda dalje.
Osim na lepote predela kroz koje neumorno putuje, Andrej je usredsređen na ljude. Njegovi utisci dovode predrasude u pitanje.
– Ljudi su svuda isti i prijateljski su raspoloženi. Svi žele porodicu, kuću i novac. Ne želim još da idem kući, dobro mi je ovako. Samo uživam u životu.
Polako, bez žurbe, Andrej i njegove ukulele nastavljaju da stvaraju veze među ljudima. Jednaki u snovima i težnjama, svi su sabrani u mislima jednog mladog Rusa koji je razumeo najvažnije – na svakom mestu u svetu, samo je dobrota ista.
