најчитанији портал Севернобанатског округа
На појединачном Првенству Војводине за старије полетарце у Степановићеву, члан кикиндског Партизана Синиша Попесков освојио је у својој тежинској категорији прво место, а Огњен Цуцић био је други.
Још је Милана Шибул заузела пето место, а Огњен Митровић седмо.
Утакмицама 30. кола, данас је окончана Подручна лига „Зрењанин”. У Војвођанску лигу „Исток” пласирала се српскоцрњанска Будућност, Русанда ће у доигравање против Слоге, из Пландишта, а ако Меленчани буду неуспешни, мокрински Делија испада. У Градску лигу Зрењанина већ су испали Крајина и АСК.
Резултати последњег кола: Раднички – Крајина 5:6, „2. октобар” – МСК 2:1, АСК – Стајићево 3:5, Русанда – Ц. звезда 5:1, Будућност – ЖФК Банат 5:3, Делија – Банат 3:3, Полет – Младост 0:0, Напредак – Војводина 5:3.
ТАБЕЛА: 1. Будућност 72, 2. Русанда 69, 3. Полет 57, 4. ЖФК Банат 54, 5. Стајићево 49, 6. МСК 47, 7. Ц. звезда 46, 8. Младост 45, 9. Војводина 43, 10. Банат 42, 11. Напредак 42, 12. „2. октобар” 41, 13. Раднички 40, 14. Делија 23(-1), 15. Крајина 15(-1), 16. АСК 0(-3).
“Кикиндско лето” ове године биће као и прошлогодишње – пре свега усмерено на манифестације које се дешавају у селима, каже в. д. директор Туристичке организације Града, Јасмина Миланков.
– Схватили смо да је наша обавеза да објединимо све манифестације на територији града, укључујући и села и да, практично, најавимо шта ће све грађани моћи да виде, које ће се све манифестације дешавати у селима. Покровитељ свих тих догађаја је Град Кикинда и било би нам драго да, они који живе у граду, посете и подрже сеоске манифестације од којих се многе одржавају годинама, чак и деценијама. Ово је још један начин да подсетимо људе да се и у селима дешавају бројни занимљиви програми који могу да задовоље различите укусе и грађана и гостију нашег града – рекла је Миланкова.
Туристичка организација је, за сада, објавила распоред за јун. За вас најављујемо програме зе наредну седмицу.
У Салону Музеја „Тера“, до 22. јуна, траје изложба Даниеле Фулгоси, „Прелаз три“.
Изложба „Сто невидљивих“ доступна је, у Галерији Народног музеја, до 21. јуна.
У Мокрину у четвртак, 15. јуна, почиње Недеља културе. Од 20 сати, у Галерији Дома културе, одржаће се Вече епске лирике са Татјаном Попов.
У петак, у 19 сати, у Галерији „Тера“ биће отворена изложба Божидара Плазинића под називом „Врло мало светлости“. У исто време, у Галерији Културног центра, своју књигу „Теодор Пл. Брановачки Сенћанин“ представиће аутор, Петар Терзић. Од 20 сати, у Галерији Дома културе у Мокрину, одржаће се књижевно вече мокринске песникиње Живке Торбице.
У суботу, 17. јуна, од 18 сати, на кикиндском тргу почиње Ноћни базар, који ће бити отворен до 23.30. У галерији Нова Народног музеја, у 19 сати почиње виолински коцерт на изложби „У великом формату“, испред слике „Портрет виолинисткиње Марије Михаиловић“. Изложба фотографија Невена Грујића у Галерији мокринског Дома културе биће отворена у 20 сати. Такође у 20 сати, у Дому културе у Иђошу почиње 27. Сабор фрулаша“. У Башаиду се , на школском игралишту одржава “Пасуљијада”.
Балетска школица Културног центра одржаће концерт у недељу, од 18 сати, у Народном позоришту. У свечаној сали музеја, од 20 сати, наступиће Велики народни оркестар, женска певачка група и вокални солисти АДЗНМ „Гусле“.
Улазак на све програме је бесплатан.
Напредак из Банатске Тополе нови је члан Подручне фудбалске лиге „Зрењанин” и то након трилер завршнице у првенству Међуопштинске лиге „Кикинда-Житиште”. У последњем минуту последњег кола доигравања, екипа из најмањег села са шире територије Града Кикинде стигла је до минималне победе од 1:0 над јединим ривалом Јединством и то на његовом терену у Новом Бечеју. Тополчани су се тако у великом стилу вратили у подручни ранг у којем су наступали током само једне сезоне – 2006/07. Оскар Балинт, председник УО Напретка, вели да је на тај начин циљ испуњен.
– Летос смо појачали и управу и играчки кадар. Кључан је био долазак Златка Ђорића, некадашњег играча у нашем елитном рангу, који је био и играч и тренер. Новобечејце, који су били водећи целе сезоне, пратили смо у стопу и иако су их, као екипу из градића и седишта општине, сви већ видели у вишем рангу, на терену смо им доказали да смо бољи. У сезони смо двапут с њима ремизирали и онда их победили у Новом Бечеју – резимира Балинт.
Истовремено, довели су Тополчани све под конац када је реч о инфраструктури на стадиону.
– Трибину смо покрили кровом и затворили је од страга и са стране, поставили пластичне столице, средили свлачионице, затегли ограде около терена. Сада имамо све услове да играмо и Подручну лигу, а формираћемо и јачи тим и неће се поновити наш једини наступ у овом рангу када смо одмах испали – јасан је Балинт.
Златко Ђорић, највише упамћен на теренима Србије као фудбалер некадашњег клуба из Банатског Двора из времена када је тадашња Будућност играла у финалу Купа СЦГ, и на прагу пете деценије био је најбољи појединац у читавој лиги ове сезоне, а командовао је и у свлачионици као кормилар.
– Све је било прелепо, нарочито спонтана прослава у центру села након победе у Новом Бечеју и уласка у виши ранг. Надам се наставку сарадње у Напретку, видећемо само на који начин – кратко ће Ђорић, који живи у Зрењанину, а запослен је у Прихватном центру за мигранте, између Банатске Тополе и Кикинде.
Недељко Цимеша, председник Месне заједнице, посебно истиче да Банатска Топола има свега 450 становника према последњем попису, а у контексту посете утакмицама Напретка.
– Били смо најгледанији клуб на целој територији Града Кикинде па и много шире. Трибина са 168 столица увек је била крцата, а поред ограде било је, у зависност од времена, још 100 до 200 гледалаца, па свако може израчунати колики је проценат мештана Банатске Тополе био уз нас. Људи су једноставно препознали поштену причу – с поносом наглашава Цимеша.
Неће овде стати Тополчани, уверава први човек села.
– Створићемо стабилног подручног лигаша, у Банатској Тополи не треба више да се игра најнижи ранг – закључује Цимеша.
НАСТУПИЛО 24 ИГРАЧА
За Напредак су у минулој сезони наступали: Душан Батанчев, Роланд Тури, Вук Вукмировић, Станислав Тодоров, Илија Дакић, Шандор Секереш (капитен), Вељко Јелача, Саша Николић, Срђан Васичин, Душан Голушин, Светислав Селаковић, Никола Ранков, Златко Ђорић, Едвин Каналаш, Марко Станковић, Даниел Ханђа, Марко Челекетић, Александар Барта, Саша Ердег, Никола Миладинов, Душко Вујин, Марко Тинтор, Филип Ач и Огњен Стојановић.
Андреј Анатољевич Панајев седео је у једно мајско предвечерје на клупи код цркве и пребирао по својој малој хавајској гитари. Утврђено је да спава код Соње и Николе који су регистровани домаћини у заједници „кауч сурфинга“ (бесплатно ноћење). Наредне вечери јављено је да свира укулеле у дворишту Театра „Гусани у магли“. Андреј је Рус који већ две године путује по свету са својим инструментом под мишком. Стопира и спава код добрих људи, а укулеле му донесу и понеку локалну валуту. Прича мирно и са осмехом. Када се „заглавимо“ у енглеском, прелазимо на руско-српски.
Има 29 година и до пре две године живео је у родном граду Набережније Челни, који има пола милиона становника и налази се у близини Казања. Андреј је кувар и осам година је радио у ресторану. А онда је последњи новац који је имао дао за укулеле и пошао у свет.
– Само сам радио и спавао, то је досадан живот. Решио сам да путујем, ауто-стопом, кад год је то могуће. Ноћим код добрих људи. За две године био сам у 16 земаља и стекао многе пријатеље. Путујем по осећају. Ако ми је негде лепо, задржим се, ако није, идем даље – каже Андреј.
Првих неколико месеци Андреј је истраживао своју земљу. Онда је отишао у Египат, а затим је открио и своју омиљену државу, у коју се стално враћа.
– У Египту је било мало лудо и страшно. Први пут сам био ван Русије. Било је људи који су хтели да ме преваре, воду сам, на почетку, плаћао пет пута скупље. Најлепше ми је било у Турској, тамо сам остао пет месеци. Храна је укусна, људи су јако гостољубиви и љубазни. Затим сам био у Грузији, у Босни, па у Србији. У Београду сам први пут остао само неколико дана и вратио сам се у Турску. Сада сам осетио да сам спреман за Србију и вратио сам се.
У међувремену, због санкција увдених Русији, Андрејев пасош постао је непожељан у многим државама. Избор дестинација се сузио, али само у Европи. Зато је путовање наставио по земљама за које му виза није потребна. Уследили су: Албанија, Црна Гора, Ирак, Индија, Азребејџан, Казахстан, Узбекистан, Таџикистан, Киргистан, Јордан.
– На почетку сам журио да што више тога видим, сада сам успорио. Када сам уморан, једноставно останем. Ако не нађем „кауч сурфинг“, будем у хостелу, а понекад ме локални људи позову код њих, тако је било у и Суботици. У муслиманским земљама можеш једноставно да питаш људе да преноћиш код њих и они те без проблема приме, поштују те као госта – објашњава. – У Ираку није баш безбедно, свуда је војска. Али је у Јордану било као у рају, тамо су дивни људи и пустиња је прелепа. Када сам слетео у Аман, стопирао сам код аеродрома. Зауставио се такси и ја сам му објаснио да немам новца. Он је рекао: „Нема проблема, брате“. Возио ме је четири сата по граду, купио ми кафу и сендвич. Затим сам кренуо кроз пустињу, у Сахам, стопирао сам. Човек се зауставио и дао ми новац за аутобуску карту и за храну.
Овога пута, каже, у Србији је већ био у Београду, Новом Саду, Сомбору, Суботици, одакле је стигао у Кикинду.
– Кикинда је пријатељски град. Једном сам живео на таквом месту и веома ми је драго што сам овде. Не волим велике градове, највише волим када је тихо и мирно, као овде. Кикинђани су срдачни и љубазни. Волим људе у Србији.
Андреј, без визе, у нашој земљи може да остане месец дана. Сада, каже, наставља до Зрењанина, Вршца, Ниша и Чачка.
– Није још готово. Лето ћу провести у Црној Гори, свираћу укулеле на обали. Желим затим да одем у Иран, па у Пакистан, а онда ћу видети куда даље.
Осим на лепоте предела кроз које неуморно путује, Андреј је усредсређен на људе. Његови утисци доводе предрасуде у питање.
– Људи су свуда исти и пријатељски су расположени. Сви желе породицу, кућу и новац. Не желим још да идем кући, добро ми је овако. Само уживам у животу.
Полако, без журбе, Андреј и његове укулеле настављају да стварају везе међу људима. Једнаки у сновима и тежњама, сви су сабрани у мислима једног младог Руса који је разумео најважније – на сваком месту у свету, само је доброта иста.
