јануар 26, 2026

Дан: 6. фебруар 2023.

IMG-24649a7b1defd115f80d0e1f4c913e99-V

Удружење ветерана Посебне јединице полиције (ПЈП) формирано је 2020. године са седиштем у Београду, док сваки град у Србији који је у свом саставу имао припаднике ове јединице има своју локалну базу. Годишњицу оснивања обележили су 2. фебруара.

-Окупили смо се у просторијама СУБНОР-а Кикинде како бисмо обележили овај дан са кровном организацијом СУБНОР-а и братским удружењем 72. специјалне бригаде, 63. падобранске бригаде и уједно промовисали секцију ветерана ПЈП која функционише при СУБНОР-у Кикинда.  Окупља 52 ветерана припадника ПЈП са циљем да негујемо сећање на погинуле и рањене припаднике кикиндске ПЈП, помажемо њиховим породицама и пружамо подршку и помоћ свим нашим борцима. Погинуло је девет, а рањено 17 припадника- рекао је председник секције ПЈП Никола Марјановић.

Командант Обрад Стевановић предводио је јединицу од оснивања па до њеног расформирања. Припадници кикиндске ПЈП  учествовали су у свим борбеним операцијама током деведетих година, а нарочито се истицали у борбама против албанских терориста 1998. и 1999. године током НАТО агресије на простору Косова и Метохије.

Ветеранима Посебних јединица полиције подршку је пружио градски одбор СУБНОР-а, помогао им у формирању секције, а током прошле године посетили су породице погинулих припадника и одали им почаст.

-Ове године нашим планом и програмом обухватили смо и секцију ПЈП како би интезивирали активности усмерене на њих и радили заједно на промоцији ове херојске јединице која је понос овог града и пружили помоћ њиховим борцима. Част ми је као неко ко је био део оружаних снага и сад као председник СУБНОР-а Кикинде да кикиндски ПЈП буду саставни део СУБНОР-а, а њихови борци наши чланови- истакао је председник Градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.

Trg Novi Kozarci

Нови Козарци сигурно нису јединствени по томе што се мештани и рођени у овом селу њиме поносе. Међутим, по новој иницијативи, јединству, енергији и ентузијазму, ових дана се истичу у ширем окружењу.

Из Савета Месне заједнице позвали су на састанак двадесетак Козарчана, како би почели да раде на томе да њихово место постане још боље место за живот. Састанак нове Радне групе, како су је неформално назвали, одржан је прошлог викенда.

– Позвали смо мештане за које смо сматрали да би, својим идејама и ангажманом, могли да допринесу раду Месне заједнице и квалитету живота у селу, и сви су се одазвали. Претежно су то људи млађе и средње животне доби и то је наша нова енергија за бољитак Нових Козараца – каже потпредседник Савета Месне заједнице, Марко Чавка.

Састанак је, каже, био конструктиван, забележено је много нових предлога и договорено да окупљања буду редовна, сваког месеца.

– Решили смо да не чекамо нешто да добијемо, да прво покушамо што више тога да урадимо сами, па тек онда да тражимо помоћ институција. Договорили смо се да почнемо с радовима на Парохијском дому и одмах су се јавили људи који ће учествовати у томе. Мештани су врло задовољни због ове нове иницијативе и сами нам се јављају, желе да помогну.

Центар туристичких манифестација

Нова енергија није настала ниоткуда – у овом селу деценијама је активан велики број удружења у којима, упркос кризама, не посустају. Њихов рад најочигледнији је у одржавању већ традиционалних, али и нових манифестација, по чијој бројности су Козарчани вероватно и први на територији Града.

Најпознатији догађај можда је управо међународна манифестација која се у овом месту одржава већ две деценије – такмичење најјачих људи „Strongman“. Организатор је Бодибилдинг клуб „Слобода“ у Новим Козарцима, у којем су успели да манифестацију ставе на спортску мапу такмичења „Strongman Euro kup“.

Удружење жена „Нови Козарци“ организатор је, такође чувене, „Питијаде“, а од пре неколико година, жене из удружења „Нарцис“ редовно одржавају „Пекмезијаду“. Ово место врло добро је познато и сликарима због „Легата Здравка Мандића“ и међународне ликовне колоније која носи име овог уметника.

На „Фијакеријади“, Коњички клуб „Зеленац“, окупља коњаре из региона, а Удружење риболоваца „Златни караш“ домаћин је „Козарачког котлића“. Спортисти, такође, не посустају – прошле године на реконструисаном стадиону ФК „Слобода“, „Илија Пантелић“, одржан је пети „Royal cup“ – Mеђународни турнир за младе фудбалере, са чак 50 екипа.

Друштвену активност у селу одржавају и Ловачко удружење „Фазан“ и Удружење пчелара „Бранко Каурин Муса“. У Месној заједници активно подржавају рад удружења јер, како је оцењено, у село доводе госте из разних крајева и доприносе његовој промоцији. За млађе нараштаје Козарчана посебно је значајан КУД „Петар Кочић“, у којем активно раде две фолклорне и певачка група.

Обрнута економска миграција

– Навикли смо на то да мештани путују у градове ради посла, међутим, у Новим Козарцима помало се већ мења ситуација – каже Марко Чавка. – Фабрика текстилних производа „Gordon – Calzedonia“ отворила је код нас погон који запошљава 40 радника, не само Козарчана. Такође, фирма „Јадранка“ на производњи ХТЗ опреме има стално радно ангажовано 15 људи. Нова радна места помажу да нам млади остају у селу.

Обнављање чувеног мотела

Прошле године била је слабија финансијска ситуација – располагало се само буџетским средствима у износу од око 11 милиона динара, каже Чавка.

– Новац смо уложили у значајан објекат у селу, Вилу, у којој су смештени Уметничка галерија Здравка Мандића и одељење кикиндске Народне библиотеке.  Вила је окречена и уведено је грејање. Такође, реконструисали смо и офарбали аутобуска стајалишта и стубове расвете у два парка и на тргу. Протеклих година, уз помоћ Града, обновљено је 70 одсто саобраћајница у селу, пресвучене су новим асфалтним слојем и саниране су све ударне рупе.

Ове године могућ је завршетак радова, чиме би биле обновљене и саобраћајнице у преосталим, краћим улицама у селу. Следећи корак је реконструкција тротоара на главној улици, између два парка, у дужини од једног километра.

Уређење мотела у селу, некадашње „Котарке“ код стадиона, коју памте многе генерације, биће у фокусу ове године, каже Чавка.

– Планирани су и спољни и унутрашњи грађевински радови, постављање новог крова, централног грејања, нова кухиња и уређење сале. Биће то поново објекат који ћемо изнајмљивати мештанима за прославе и даће. Инвестиција ће бити вредна 10 до 15 милиона динара и реализоваћемо је у сарадњи са Градом. Радови би требало да почну на пролеће и да буду завршени до краја године.

Још смелији, али, како кажу у Новим Козарцима, реални планови, у вези су са језером Стрелиште.

– На овом језеру већ читаву деценију се одржава пливање за часни крст. Поред језера желимо да изградимо бунгалове за ловце, госте нашег Ловачког удружења, за то већ имамо пројекат. Тиме бисмо, сасвим сигурно, унапредили ловни туризам јер је у нашем атару веома богато ловно подручје – додаје Чавка.

Развој верског туризма

У Нови Козарцима могу да се похвале да имају веома ретку и скупоцену икону Пресвете Богородице Тројеручице. У Савету МЗ оцењено је да је веома важно Цркву Светог Пророка Илије ставити на мапу верских објеката и тако привући вернике у ово место.

– Да бисмо озбиљније могли да радимо на томе, неопходно је да изградимо гостопримницу, како би верници који дођу у обилазак Храма, могли и да преноће код нас – каже Чавка и додаје да ће се, у наредном периоду озбиљно радити на развоју верског туризма.

У Месној заједници истичу одличну сарадњу са суседним Руским Селом, са којим ће се ангажовати на изградњи осветљене бициклистичке стазе између два места. У области спорта, сарадња већ постоји – фудбалски клубови једни другима допуњавају екипе пионира и кадета. Из обе месне заједнице тврде да ће воље за заједничким наступима на конкурсима увек ће бити.

Приврженост, ентузијазам и ангажман мештана сасвим сигурно ће допринети развоју и новом квалитету живота, како би се у Нове Козарце све више остајало – и враћало.

Kadetsko prvenstvo Srbije Džudisti Partizana bez plasmana, biće bolje dogodine

Млади џудисти кикиндског Партизана: Никола Исаков, Симон Петковић и Михајло Миличић, наступили су на првенству Србије за кадете у београдским „Шумицама”, али су остали без пласмана. Тренер Владимир Крстеканић оптимиста је за будућност.

– Овога пута све се тако одиграло, али мотивација не сме да спласне. Такмичарска година тек је почела и биће још много надметања, а оно што је најбитније, поменута тројица опробаће се и идуће године у конкуренцији кадета. Тада ће бити најстарији у свом узрасту, наравно и искуснији и сигуран сам да ће оставити значајан траг међу кадетима Србије – каже Крстеканић.

IMG_4857

Када је након завршене основне школе и гимназије у родном Босанском Грахову уписивао студије у Београду, дилеме није било. Одликаш наклоњен природним наукама, школовање је наставио на Медицинском факултету где је, први сусрет са хирургијом одредио његов даљи професионални пут.

– Још као студент, хтео сам да будем хирург. Када су нас први пут увели у операциону салу, било је то на Првој хируршкој клиници у Београду, то ме је фасцинирало. Истог момента, вирус хирургије ушао је у мене-  прича за Кикиндски портал др Гојко Љубоја, познати кикиндски хирург.

После завршеног Медицинског факултета, уследило је служење војног рока. И поново један судбоносан сусрет који га доводи баш у Кикинду.

-Никад нисам ни помислио да дођем у Кикинду, премда имам рођаке овде. Али, када сам био у војсци, са мном у Сремској Митровици је био један стоматолог. Три месеца је био на откоманди у Кикинди, па се вратио. Толико фантастичних ствари ми је испричао о Кикинди. Била је то 1983. година, изграђена је нова болница, трг, „Нарвик“… Био је одушевљен Кикиндом. Мени је било најважније да будем релативно близу Београда, али да не чекам у Београду посао, већ да што пре почнем да радим, то сам желео. Тако сам и рекао оцу. И заиста, указала се прилика овде. Прво сам радио у служби Хитне помоћи, а после, од 1988. године у болници- евоцира сећања др Љубоја.

Када је дошао у кикиндску болницу, млад и амбициозан лекар, велики заљубљеник у свој позив, желео је да иде у корак са временом, да се усавршава и примењује савремене методе и достигнућа. Све операције које се данас раде на хирургији, на известан начин у ову установу донео је управо др Љубоја.

– Имао сам сјајне учитеље кад сам дошао у кикиндску болницу, према којима гајим велико поштовање. Ипак, била је то хирургија на измаку. Кад сам видео да тапкам у месту, да не напредујем, кренуо сам по нашим највећим установама као што је Прва хируршка клиника, са најеминентнијим хирурзима. Онда сам почео да напредујем, да уводим операције које се нису до тада радиле. Било је много доктора од којих сам учио. Др Зоран Кривокапић, водећи колоректални хирург је долазио овде и радио, много сам научио од њега. Низ имена је било. Ко год је долазио, улазио сам у салу и гледао како раде. Увек сам говорио и млађим колегама, треба увек гледати друге, наћи ћете ситницу коју ћете уградити у свој рад- напомиње познати хирург.

Имати туђ живот у својим рукама-има ли шта одговорније од тога? Колико се човек временом на то навикне, па и огугла?

-Никада нисам огуглао. Компликације сам тешко подносио, то сви знају у болници. У почетку сам мислио да је то због тога што немам довољно искуства, сматрао сам да ће то постати рутина и лакше, међутим, није. Десило се да се ништа није променило, чак се однос и погоршао –искрен је др Љубоја.

За значајан допринос у области здравства, крајем прошле године награђен је градским признањем „Др Ранко Петровић“. Искрено и скромно признаје да га није очекивао. Највишу општинску награду добио је и пре петнаестак година.

Шта је најважније за доброг хирурга, питамо га.

-Да је мануелно способан, а други услов, можда и важнији је да будете посвећени хирургији. Јер хирургија тражи 100 посто посвећености. То је велика жртва, ако сте спремни на то, можете се њом бавити. Ако мислите да радите од 7 до 3 и да идете кући и заборавите шта се дешава, онда боље се немојте бавити хирургијом. Ви лежете са хирургијом и будите се са њом- недвосмислен је наш саговорник.

Десет хиљада операција

Током радног века у кикиндској болници, др Гојко Љубоја обавио је око десет хиљада оперативних захвата- од опште и комплетне абдоминалне хирургије осим јетре, па до захтевне Виплове операције.

-Кад вратим филм уназад, анализирам, просто се некад чудим како сам све то издржао. Дуго времена сам овде у болници, био најстарији и најкомпетентнији за неке операције, па сам морао да будем ангажован код многих операција. Кад год је проблем, ту сам, било то три поподне или три ноћу. Велики је то напор, огромна енергија. Много пута сам дошао на позив, а много пута и сам. Сваког викенда кад нисам радио, долазио сам у болницу да обиђем моје пацијент- каже др Љубоја у разговору за Кикиндски портал.

Одушак у спорту

Одушак од стресне свакодневице и захтевне професије, др Љубоја проналазио је у спорту.

-Једини хоби ми је спорт. Нeкaдa сам радо играо фудбал, а већ двадесетак година играм тенис- каже угледни хирург.

„Vojvodina kup” u streljaštvu. Petrov dodao i pojedinačni pištoljaški naslov

Другога дана стрељачког „Војводина купа” у Новом Саду, члан СД Кикинда Душко Петров злату из конкуренције пиштољашких микс дублова, освојену првога дана надметања заједно с чланицом Новог Сада Бранкицом Зарић, додао је и појединачни наслов пуцајући из ваздушног пиштоља. За прво место борио се у финалу с победником у јуниорској конкуренцији Марком Нинковићем (Панчево 1813) савладавши га 16:4.

crveni krst

На данашњи дан 1876. године у Србији је основано Друштво Црвеног крста, свега 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијативу за оснивање Српског друштва Црвеног крста покренуо је млади војни лекар др Владан Ђорђевић, будући политичар и књижевник, у време Херцеговачког устанка када је велики број избеглица почео да долази у Србију.

Оснивачки скуп одржан је у згради на Студентском тргу у Београду. Свечаној оснивачкој седници присуствовали су знаменити људи тадашње Србије као што су: Јосиф Панчић, Ђорђе Вајферт, Илија Коларац, проф. Коста Стојановић и многи други. За првог председника Српског друштва Црвеног крста изабран је митрополит Михајло Јовановић.

Залагањем Владана Ђорђевића Србија је потписала прву Женевску конвенцију, што је организацији омогућило међународно признање и сврстало је у 15 првооснованих националних друштава Црвеног крста у свету.

Рад Друштва био је усмерен на прикупљање новчаних и материјалних средстава, организовање болница, обуку добровољних болничарки, набавку санитетског материјала, ангажовању лекара и пружао је велику помоћ војном санитету.

Don`t copy text!