најчитанији портал Севернобанатског округа
Стреличари кикиндског Апола стартовали су у новој години наступивши данас на турниру у Бечеју, а друго место у конкуренцији јуниора, у стилу олимпијски лук, освојио је Кикинђанин Ђорђе Мишковић.
Сениорка Сара Замуровић била је четврта, а исту позицију заузела је и Ана Лукић у узрасту кадеткиња.
После тронедељне празничне паузе, кикиндски бувљак поново је омиљено место бројних купаца у потрази за разноразним потрепштинама. Јутрос, већ нешто пре шест сати, пристизали су први продавци, као и први потрошачи ранораниоци. У понуди-од игле до локомотиве. Можда ћете пронаћи баш оно што тражите и то по веома повољној цени, а можда вам се, у разноврсном асортиману, укаже и неочекивана прилика да пазарите нешто потпуно непланирано. Ценкање је дозвољено и пожељно.
Продавци са којима смо разговарали кажу да су услови на кикиндском бувљаку одлични- простран простор, уређени и уредни тоалети, ресторан за топли напитак и укусан залогај. По ветровитој јануарској недељи посећеност је била осредња, а може се претпоставити да многи суграђани нису ни знали да је вашар поново почео са радом.
Један од оних који нам указује на одличне услове продаје је Гери Шахин из Тобе.
-Све имамо што нам је потребно, задовољан сам. Продаја, онако, није лоше. Сад је била пауза због празника- каже. Други продавац из Новог Милошева тврди да је промет, ипак, прилично слаб јер кад „оде у Нови Сад, роба за трен „плане““.
Одевни предмети од 50 динара па навише, јакне за 200 динара, плишане играчке за 100 динара, стари грамофон који су нам нудили за 500 динара (уверавају да ради-нисмо пробали, верујемо на реч), дечји бицикл за 2000 динара, по тој цени и занимљиве украсне лампе, али и електрични тротинети у комплету са потребном опремом, стари свега годину дана за само 150 евра.
Све то само је делић данашње, шаролике понуде на бувљој пијаци о којој сведочи и галерија фотографија (види испод). Обућа, школски прибор, козметика, кућни уређаји, посуђе, дечја ауто седишта, слике, декоративни предмети, кациге, музички инструменти, одевни аксесоари, накит, сатови, плоче… Ако радо пазарите на оваквим местима, онда вам је познато да није све у новцу-потребно је да се наоружате стрпљењем и упорношћу у потрази за жељеним артиклима. Никад се не зна са каквим интересантним и неочекиваним пазаром ћете се вратити кући.
Како сазнаје Портал Кикиндски, ускоро следи једна новина у раду кикиндског бувљака. Крајем фебруара или почетком марта, у плану је да ради и суботом, а не искључиво недељом као до сада. Радно време бувљака је, током зимског периода од 6 сати ујутру, а у летњој сезони од 5 часова. Иако је радно време до 15 сати, најквалитетнија понуда, логично, прва нађе купце, па је боље бувљак посетити у преподневним сатима. Мада, никад се не зна. Можда одређена роба чека баш вас.
Са скромним амбицијама стартовала је рускоселска Црвена звезда у новој сезони војвођанског фудбалског „Истока”, а на половини трке, испоставило се, најпријатније је изненађење. Рускоселци су одмах иза три неприкосновене екипе: ОФК Кикинде, новокозарачке Слободе и карађорђевачког Јединства.
– Нисмо имали било какву врсту оптерећења чак штавише, циљ нам је био само опстанак, али ето освојили смо 28 бодова далеко преко плана, осам мање од лидера Кикинђана које смо јесенас иначе и једини у лиги победили. Нема, међутим, и поред одличне јесени промене у нашим размишљањима. И даље нам је приоритет опстанак у лиги, по могућству што пре – истиче тренер Раде Медић.
Прво окупљање заказао је Медић за недељу, 22. јануара.
– Засад немамо нових имена, избор је сужен, а видећемо ко ће нас напустити, неколико играча најавило је сигуран одлазак. Заказали смо три провере, против: наковачког Полета, зрењанинског Радничког и великоселске Козаре, а тражимо још једног ривала у предстојећем зимском припремном периоду – каже Медић.
Немању Јакшића (38) из Косовске Митровице у четвородневну посету Кикинди довела је кошарка. Пријатељство тренера Кошаркашког клуба „Центар“ са суграђанином Дејаном Пударом који је на челу кикиндског спортског центра „Језеро“, довело је до сарадње два клуба и исписало нову страницу кикиндског спорта.
Са Јакшићем смо разговарали о кошарци, али и о животу Срба на Косову који је све тежи и неизвеснији.
-Наш клуб цео децембар није радио јер су биле барикаде. Наравно, солидарисали смо се са народом који је на такав начин, оправдано, исказао револт због хапшења, упадања косовских полицајаца, приадника РОСУ. Сва наша деца се плаше. Ми нисмо навикли да гледамо оружане формације Албанаца на северу, то боде очи обичном грађанину, а да не причам о деци. Страх је у свима нама. Ми смо са албанском страном двадесет година били у некој врсти статуса кво и нисмо много комуницирали, али верујте да су они само чекали тренутак када ће да упадну на север како би наплатили све оно што мисле- прича Јакшић за Кикиндски.
У Косовској Митровици живи са супругом која је из Призрена и чија је породица расељена. Упознали су се током студирања. Данас су родитељи двоје деце- деветогодишњег сина и тромесечне бебе. У Митровици живе и његова мајка, брат…У граду у ком је рођен, школовао се, засновао породицу, запослио се, покренуо школицу кошарке која окупља више од сторину деце- жели и да остане.
– До скоро, верујте да нисам размишљао о одласку. Али сада, када се све ово издешавало, дође до тога да седнеш и размишљаш. Није радила школа, немамо тренинге… Али онда проради инат, па нећемо то тако лако да дозволимо- искрен је Јакшић.
Подсећа да је ситуација до 2008. била другачија. Кренуо је и талас повратка у Митровицу. Али дилеме сада нема. Приштину не занима договор нити сарадња, а очигледно да им је међународна заједница тутор, каже.
-Замислите само парадокс. Доласком косовских полицајаца на север, КФОР се поставља као да штити те албанске полицајце од народа. Тешко нам је, политику живимо. Лично нисам извадио документа такозваног Косова, живим само са српском личном картом, али својим аутом не могу преко моста, не могу да возим за енклаву. Возим на КМ табле. Моје лично мишљење је да узимањем косовског документа, дајем легитимитет свему томе што они раде. Не знам како бих поступио када би ми то било неопходно зарад породице, питања живота и смрти, не знам како бих поступио…Не могу да осуђујем онога ко је узео. Људи који живе јужно од Ибра су људи који су у специфичној ситуацији. Косово се не брани за један дан, то је процес и ако хоћемо да га одбранимо морамо да будемо спремни можда и на такав корак- каже Јакшић. Не крије да су га поједини потези Београда изненадили.
-Обичан човек мора да гледа у Београд. Лично нисам очекивао да ће Београд стати иза одлуке људи да изађу из институција, јер ту је међународна заједница, обавезе према партнерима, али је стао. Сад на барикадама Срби су били спремни да их својим животима бране, јер та барикада им је представљала отклон од косовских полицајаца, РОСУ полицајаца. Сад су почели да праве пункт на Бистрици, то је између Бањске и Лепосавића, у самом центру средине где живе Срби. Они без пардона са дугим цевима праве пункт на коме, кажу, контролишу саобраћај, а понашају се бахато. Срби доле разумеју и положај Београда и већинског дела Србије, али морате да схватите и обичног човека тамо који кад изађе из зграде види наоружаног Албанца који никада није био ту. Родом сам из Зубиног потока, моји су преци одатле. Изнад мог села Јасеновика летос су направили базу и стратешки изабрали позицију са које могу да упадну, хапсе, малтетирају народ. Они су ту направили базу, а никада ту, чак ни окупатор 1941. није имао базу. Пробили су пут преко шуме, спојили са Газиводом. Ту је народ изузетно забринут. Ипак, живим и радим са људима који су спремни да истрају- у даху изговара Јакшић.
Преноси нам да је веома поносан на своје пријатеље у Српском центру Беч који несебично помажу, посебно становнике енклава на Косову.
-Родила нам се идеја да у свим срединама где живе Срби на Косову оснујемо школице кошарке. Такође, и школицу енглеског и радионицу спортског новинарства. Желимо да покренемо спортски портал да деца могу да читају о својим активностима и успесима. У Српском центру Беч су моји пријатељи, поједини су студирали у Косовској Митровици и желе да помогну. Верујте, они су плакали два дана на Косову, поготово у енклавама. Велика је разлика између севера и југа. Сва помоћ је ишла преко наше цркве и Патријаршије и стигла до оних којима је најпотребнија. Стипендирају двадесетак ђака у енклавама, помогли су школи у Цевници у набавци опреме, једној породици да реновира кућу…- истиче Јакшић.
Одушевљени Кикиндом
Четврдесет четворо деце из Косовске Митровице, Звечана и Зубиног Потока боравило је у нашем граду од 9. до 13. јануара. Два клуба пријатељство су озваничила повељом о братимљењу, уз намере да се, уколико буде могуће, организује и узвратна посета кикиндских кошаркаша.
Школица прерасла у клуб
Јакшић ради у банци Поштанска штедионица. Као дугодишњи кошаркаш, пре три године покренуо је школицу кошарке. Пре годину дана прерасла је клуб „Центар“ који данас броји 110 чланова и има три такмичарске селекције. Љубав према овом спорту наследио је и његов син (9).
