децембар 6, 2025

Дан: 28. децембар 2022.

IMG_2714 (Large)

Легендарни глумац, редитељ, песник и музичар Раде Шербеџија кикиндској публици приредио је незаборавно музичко и поетско вече. Преп препуном салом кикиндског позоришта наступио је са бендом „Западни колодвор“. Извели су песме са новог албума „Не окрећи се сине“, али и добро познате нумере. За концерт се, очекивано, тражила карта више.

 

vatromet

Уколико још нисте одлучили где ћете дочекати нову годину или желите да је дочекате пре свих, а могуће је и да вам више одговара реприза, сабрали смо за вас све понуде у граду и околини.

ДНЕВНА ЖУРКА 31. децембра

„Код Дебелог“ – од 11 сати, „Еxtra бенд“ и Тијана

„Champion“ – од 11.30 до 17.30 – наступају Деки златан момак и „Два брата“

„Monza Concept Bar“ – oд 12 до 17, наступа DJ Paun, Улазак је бесплатан, резервације су обавезне; 0646465112

„Caffe Caffe“ – од 12 до 18, Evergreen журка, улазак бесплатан; 063522270

Пивница – од 13 до 17 сати, наступа Дада Таракај; 0695460641

„Слап“ – наступају Душан Џакула Крле & band; 0640034308

„Бела вила“ – наступају тамбураши „Добра банда“; 434354 и 0658080976

ДОЧЕК

„Паб Ј“ – од 21 сата, наступају: „Лига изузетних Сремаца“ и „Дежурни свирци“, број места је ограничен

Ресторан „Ловац“ – наступа „La Campanella“ бенд, шведски сто и неограничено пиће, цена 4.600; 435244, 0648163786

„Pazzia Night Club“ – од 22.00, наступају Pljugica X Desingerica и Лука Момчилов

„Sound“ – од 22.00, наступају: трубачи, Dj Erke, Dj Rose, за првих 200 карата цена је 200 динара; претпродаја карата је у кладионици „Planet Win 365“; услова за резервацију столова нема; услов за резервацију сепареа са леве стране је флаша страног, а са десне – флаша домаћег или страног жестоког пића; цене пића остају непромењене; 0658122278

Ресторан „Страјнић“ – тамбураши, шведски сто и неограничено домаће пиће, цена 4.500; 506550

„Бела вила“ – наступа „Тик так“ бенд, шведски сто и неограничено пиће, цена 5.300; 434354 и 0658080976

РЕПРИЗА 1. јануара

„Caffe Caffe“ – од 20.00, Evergreen журка, улазак бесплатан, 063522270

„Pazzia Night Club“ – од 22.00, наступају: Pljugica X Desingerica и Лука Момчилов

„Monza Concept Bar“ – наступа „Energy bend“

„Sound“ – од 22.00, наступа Kaya Ostojic support by Dj Nasty, услов за резервацију сепареа је флаша страног жестоког пића; 0658122278

„Champion“ – наступају Никола, Евица и Жељко

Пивница – од 22.30, наступа Душан Грујић, 0695460641

Ресторан „Ловац“ – цена 2.900, 435244, 0648163786

 

IMG_2659 (Large)

Кикинда је први пут статус града добила, од аустроугарске власти, 28. децембра 1892. године. У знак сећања на тај догађај, обележава се Дан града, када се заслужним појединцима и колективима додељују највиша градска признања.

На свечаности у Градској кући градоначелник Никола Лукач уручио је признања овогодишњим лауреатима.

– Прошла година била је изузетно тешка, међутим заједнички смо пребродили све изазове јер смо имали исти циљ – бољу будућност и бољи живот у Кикинди. У новој години имамо велика ишчекивања и сигуран сам да ће то бити најбоља година до сада. како би наша деца могла да живе у још бољем свету, најпотребнији су нам мир и стабилност. Честитам добитницима награда, сви се поносимо њима. Желим вам свима пуно здравља, породичне среће и заједништво како бисмо, сигурним корацима корачали у бољу будућност – рекао је Лукач, обраћајући се званицама.

Новоустановљену награду „Заслужни грађанин Кикинде“ добио је бард војвођанског мелоса, вокални солиста и кантаутор Милан Прунић Дума. За посебне заслуге у развоју града додељено је седам посебних признања и пет похвала.

У области образовања додељена су три признања: Дугогодишња директорица ОШ „Вук Караџић Оливера Лазић награђена је за трајан допринос развоју образовања у Кикинди признањем „Др Павле Кенђелац“, док су Радован Дражић и Милан Драгосавац добитници посебних признања у области образовања.

Признање „Михаел Бон“ додељује се за посебан допринос развоју предузетништва. Ове године уручено је породици Вукић у чијем власништву је, већ генерацијама, успешна стаклорезачка радња.

У области здравства, признање „Др Ранко Петровић“ добио је доктор Гојко Љубоја, признати хирург који је три и по деценије лечио грађане у Општој болници Кикинда.

Признање је одато и у области спорта – ове године награду „Ника Мирков“ добио је Ронилачки клуб „Орка“, за изузетне резултате и исказану хуманост у спорту. Признање које носи име Меланије Николић Гаичић, за хуманитарни рад и исказано доброчинство додељено је Андријани Гајин, медицинској сестри и оснивачици групе „Ми смо хумани Кикинда“, која прикупља средства за најугроженије суграђане већ осам година.

Похвале су додељене Удружењу грађана „Еш“ – за подстицање међународне сарадње и промоцију Кикинде, ресторану „Национална класа 0230“ и Пекари „Ристевски“ – за исказану хуманост током пандемије Ковид 19, Радовану Субину – за промоцију гастрономских специјалитета Кикинде, и Школи фудбала „Млади вукови“ – за промоцију спорта и здравих стилова живота.

У име награђених захвалио се Милан Прунић Дума. Прунић је, такође, наступио у музичком делу програма и, уз пратњу тамбураша, извео своју ауторску песму, „Добро јутро, Војводино“.

Кикинда 28. децембар обележава као Дан града од 2019. године.

 

Velika Kikinda

У периоду када је проглашена за град са самосталним сенатом и магистратом 1892. године, Велика Кикинда имала је око 23.000 становника. Са широким и блатњавим улицама, више је личила на неуређено село, него на град.

У центру, покрај пијаце, између Курије и варошке кафане, често се задржавала велика бара са устајалом водом, а с јесени и пролећа, блато је било дубоко до колена. Тротоара и уређених прелаза на улицама готово да није ни било чак ни у центру. Да би се прешла улица, у кишним данима, простирала се кукурузовина или слама.

Иницијативом општинског начелника, касније првог градоначелника Велике Кикинде Ристе Телечког, 1891. године подигнут је зајам у висини од 100.000 форинти, захваљујући ком су калдрмисане главне улице, ископани нови артерски бунари, дограђена општинска кућа. Исте године 1891, почела је изградња нове једноспратне градске куће, која је завршена 1894. године.

Занимљив податак је да се први бицикл на улицама Кикинде појавио 1894. године, као ново превозно средство посебно погодно за равничарске крајеве. Саобраћајни прописи, међутим, нису постојали све до 1896.

Први градоначелник Кристифор Риста Телечки (1844-1914) био је адвокат, али је као политичар често био на важним функцијама. Такође, био је један од оснивача Народне привредне банке, посланик на Угарском сабору, основао је Црвени крст у Кикинди, био председник црквене општине.

Велике комуналне проблеме решавао је његов наследник на тој функцији Живко Богдан, адвокат и доктор права. Градоначелник Велике Кикинде био је од 1895. до 1910. године, када је Кикинда и попримила главна обележја уређеног града. Године 1896. изграђено је 23.420 м2 калдрме, уређена је пијаца, засађени дрвореди липа у главној улици, пошумљено вашариште, велика пажња је посвећена кишној канализацији и градњи прелаза, јендека, тротоара. Исте године индустријалац Бон је спровео струју у својој гостиони, али је био обавезан од стране власти да постави две сијалице и на пијаци.

На улицама Кикинде 1896. године појавио се омнибус. Уведена је прва линија јавне расвете од трга до парног млина. Избушено је осам артерских бунара по фртаљима. Већина улица добила је називе 1898, а годину дана касније саграђена је Сувача на углу Немањине и Моравске.

На прелазу из XIX у XX век граде се многи објекти грађанске и стилске архитектуре који данас чине препознатљиво градитељско наслеђе. Кикинда све више личи на град, а почетком XX века убраја се међу најбогатије градове Баната. Њена имовина процењена је на 5,8 милиона круна.

Занимљиве детаље из биографије два великокикиндска градоначелника бележи историчар Владислав Вујин у књизи „Кажи прстом- Велика Кикинда кроз новинске огласе и рекламе“. 

Хоровођа „Гусала” компоновао марш у част градоначелника

Толингеров наследник на месту хоровође „Гусала“, Чех Хранислав Хартл компоновао је за клавир „Марш Ристе Телечког“ у част великокикиндског градоначелника који је у јулу 1896. године од цара Фрање Јосифа одликован мађарским крунисаним златним крстом. Орден је Ристи Телечком уручио заменик жупана Торонталске жупаније др Лајош Делиманић, а после церемоније уприличен је банкет.
Иначе, како је забележила тадашња штампа, партитура је могла да се купи у школској згради, а приход је био намењен сиротињском фонду.

Живко од Иђоша

Један од најистакнутијих градоначелника у историји Кикинде Живко Богдан рођен је у Иђошу 1853. године. Као посланик Угарског сабора 1912.године, од цара Фрање Јосифа добио је племство и породични грб. Постао је Bogdan de Tiszahegyes Zsivko то јест Живко Богдан од Иђоша. Титулу је после његове смти носио његов син Иван, мађарски дипломата. Живко Богдан је умро 1913. у Будимпешти. Сахрањен је на Мелином гробљу.

hrana

Ветеринарска инспекција апеловала је на потрошаче, уочи празника, да храну животињског порекла купују искључиво у регистрованим објектима, саопштило је данас Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Грађани се упозоравају да производе животињског порекла не купују на отвореним тезгама или другим недакватним местима, на и ван пијачног места, или на улици, „са циљем куповине јефтинијег, често и са идејом куповине домаћег производа”, јер се на тај начин, истиче се, потрошачи излажу ризицима од болести коју се могу пренети храном, било због бактеријске или вирусне контаминације. Додаје се да сви објекти у којима се производи храна животињског порекла (месо, производи од млека, риба, јаја, мед), морају бити одобрени или регистровани у Управи за ветерину и под надзором ветеринарске инспекције.

Истовремено, Министарство је потрошачима издало препоруке да се храна купује искључиво у регистрованим или одобреним објектима за производњу и продају хране – самопослугама, хипермаркетима, специјализованим малопродајним објектима, да се на пијацама јаја купују од регистрованих произвођача. Препоручено је и да се обрати пажња на хигијену лица која манипулишу храном, хигијену посуда и алата који се користе при руковању храном, да се провери декларацију производа која треба да садржи најмање назив произвођача, контролни број објекта, датум клања/производње/замрзавања, рок употребе и температуру чувања хране.

Такође, потрошачи би требало да обрате пажњу на упутства произвођача о начину припреме хране и начину конзумације, а да се нарочито обрати пажња на рок трајања производа пре и после отварања, на квалитет производа, да се не купује унапред самлевено месо, да се сачувају фискални рачуни. Наводи се да је потребно да се потрошачи обрате надлежној инспекцији у случају уочених неправилности.

„Управа за ветерину скреће пажњу на обавезу да се свињско месо животиње заклане на газдинству провери у ветеринарској станици или амбуланти на присуство ларви трихинеле”, наводи се у саопштењу и додаје да ветеринарска инспекција врши службене контроле у објектима за производњу и промет хране животињског порекла, кроз акцијске и контроле по пријави потрошача.

јеdan paketić puno ljubavi

У акцији солидарности „Један пакетић, пуно љубави“, суграђани су донирали 910 килограма кондиторских производа од којих су волонтери Црвеног крста припремили новогодишње пакетиће за децу у стању социјалне потребе. Хуманитарној акцији одазвале су се школе, вртићи, предузећа, удружења грађана и други.

– Прикупили смо и више од планиране количине слаткиша и сланиша. Припремљено је 500 новогодишњих пакетића. тако да ћемо обухватити и другу децу у стању социјалне потребе поред корисника народне кухиње- децу у хранитељским породицама и са сметњама у развоју- каже за Кикиндски портал Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.

Крај децембра је време и за традиционалне хуманитарне акције „Чај од срца“ и „Деца деци“. Волонтери Црвеног крста су на Новогодишњем базару који траје до 23. до 30. децембра, а сва прикупљена средства од добровољних прилога и продаје честитки биће усмерена дечијем одељењу Опште болнице у Кикинди.

Још једна активност Црвеног крста- „Зимска школа хуманости“, прилика је да се волонтери ове организације упознају са њеном историјом, принципима и активностима, програмом прве помоћи, превенцијом трговине људима, смањењем ризика од елементарних непогода, као и промоцијом хуманих вредности.

Don`t copy text!