Књига „Историја Немаца у Великој Кикинди“ представљена је вечерас у Народном музеју. Аутори су виши кустос историчар Владислав Вујин, кустос историчар Милош Пушара и архивар историчар Владимир Дудић.
Прва колонизација немачког становништва по Војводини спроведена је двадесетих година 18. века. У већем броју Немци се појављују тек средином 18. века. Књига је покушај да се прикаже синтеза, односно историја великокикиндских Немаца, од доласка у ове крајеве, до нестанка Немачке заједнице, каже Милош Пушара који је на књизи радио четири године, од када је запослен у кикиндском музеју.
– Поред тога, велику пажњу посветио сам страдању Немаца. Мислим да је ово први покушај у новијој историји да се пише о немачкој заједници, имајући у виду тешко ратно наслеђе. Није било популарно писати о Немцима, али сада су се околности промениле и мислим да је право време да се напише нешто о немачкој заједници – каже Пушара.
За архивску грађу у књизи био је задужен Владимир Дудић, док је Владислав Вујин свој део изучавао десет година.
– Бавио сам се занимљивостима, попут новинарских прича, на пример о потпуно заборављеној глумици Иди Бауер која је била рођена Кикинђанка и одавде је отишла као петнаестогодишња девојчица. Крајем 19. века играла је на сценама у Бечу, Хановеру, Хамбургу и Берлину. Њен рад оставио је трага у немачком позоришту, умрла је почетком педесетих година 20. века. Никада се није вратила у Кикинду – прича Вујин.
У историји Немаца који су оставили траг у својим професијама, додаје Вујин, издваја се и Артур Хорн који је у Кикинди живео само три и по године и заслужан је за стварање немачког националног идентитета поч 19. века. Као уредник новина „Gross Kikindaer Zeitung“ („Великокикиндске новине“) борио се против мађаризације немачког становништва. Пошто је побегао из Кикинде, у Минхену је написао књиггу о томе. Хорн је, током окупације, добио своју улицу када су преименовани називи свих улица у граду.
До краја Другог светског рата у Великој Кикинди 29 одсто становника чинили су Немци и оставили су траг у многим областима, а често су били и у извршној власти. Од ослобођења 1944. године њихов број се драстично смањује.
Вечерас представљена књига други је део трилогије, кажу аутори. На првом делу, књизи „Историја Јевреја у Великој Кикинди“, издатој 2016. године, такође је радио Вујин, тада са колегама историчарима Тијаном Рупчић, Марком Милошевим и Срђаном Сивчевим. О историји немаца у овим крајевима књига је требало да изађе наредне, 2017. године. Аутори се сада надају да последњи део трилогије, о историји мађарског становништва, неће дуго чекати да изађе на светлост дана.
Уз помоћ Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама, књигу „Историја Немаца у Великој Кикинди“ издао је Народни музеј Кикинда.
Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања донела је одлуку о додели градских признања за 2022. годину.
За хуманитарни рад и исказано доброчинство, признање у области хуманости и добротворног рада, „Меланија Николић Гаичић“, добиће Андријана Гајин.
У Свечаној сали Градске куће данас је градоначелник Никола Лукач потписао уговоре о финансијској помоћи са специјализантима и субспецијализантима, запосленим у кикиндској Општој болници. Свечаности су присуствовали и в.д. директорица Болнице, др Весна Томин, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и секретар Секретаријата за социјалну заштиту, Иван Нинчић.
Рад 38 специјализаната и пет лекара који су на субспецијализацији Град је, ове године, подржао са по 60 хиљада динара. Градоначелник Лукач захвалио је лекарима за њихово досадашње ангажовање и изразио жељу да остану у нашем граду и по завршетку специјализације.
грађане. Ми ову помоћ не видимо као трошак, него као инвестицију, јер је став нас у Градској управи да је појединац на првом месту, у сваком сегменту нашег друштва – рекла је Дијана Јакшић Киурски. – Квалитет здравствене заштите можемо да унапређујемо обезбеђивањем опреме и дијагностичких апарата, али је најважније да улажемо у кадар – у знање, капацитет и способности лекара. Ово је улагање у будућност и поносни смо на то. Са финансијском подршком наставићемо и у наредним годинама.
У име болнице и колега захвалила се в. д. директорица Болницем др Весна Томин, која је истакла да је, на овај начин, Градска управа јасно ставила до знања здравственим радницима и грађанима да јој је веома стало до квалитета здравствене заштите становништва.
могући начин, пружити здравствену заштиту свим нашим становницима. Кикиндска болница је једна од три која је ушла у ужи избор Министарства здравља за набавку најсавременијег 64-слојног CT скенера и ми ћемо, за месец и по дана, трећи у Војводини имати овај апарат. Наши специјализанти су увек на клиникама похваљивани да су међу најбољима јер долазе са добром припремом – рекла је др Томин.
Она је објаснила да највише лекара недостаје на Интерном, а затим и на свим осталим одељењима. Болница запошљава 85 лекара, а оптимално би било да их има 19 више, што потврђује потребу да што више лекара који су на специјализацији и остане у установи која их је школовала. Један од њих је Кикинђанин Стеван Крнић, који завршава специјализацију из гинекологије и акушерства.
Како законски нису обавезни да се задржавају у здравственој установи која их је школовала, неки од лекара ускоро ће и отићи. Један од њих је доктор Александар Младеновић, специјализант радиологије из Лесковца који је у Кикинди са супругом, такође лекаром, живео пет година.
признањем за свој рад у овом граду, од примарне заштите до болнице, на разним одељењима. За мене је то и лична и морална сатисфакција. Град Кикинда се позиционира на мапи градова у којима људи желе и хоће да раде – рекао је др Младеновић.
Да је музичко вече са музиком из деведесетих година био пун погодак и да су Кикинђани жељни оваквих догађаја, показало се у петак, на вечери „Ја волим 90-е“ коју су организовали фејсбук група „Кикиндски корзо“ и „Pazzia night bar“. Вече је протекло у сјајној атмосфери и дружењу, али је и хуманитарни резултат био одличан, каже један од организатора и администратор фејсбук групе „Кикиндски корзо“, која је иницирала догађај, Богдан Мандић.
Као и „премијера“, реприза ће се одржати у „Pazzia night bar“-у, који је суорганизатор програма. „Ја волим 90-е“ други део, заказан је за петак, 6. јануар. Да се понови сјајна атмосфера уз сјајан денс ритам и, можда, само мрву носталгије, поново ће се побринути DJ Momax. Почетак је у 21 сат, а цена улазнице је 200 динара.
„Disco forever“ назив је Велике новогодишње журке са музиком 80-их која је заказана за петак, 30. децембар, такође у „Pazzia night bar“-у.